Ima reč gospodin Dušan Marić, po amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo, što se tiče ovog pitanja koje je sada na dnevnom redu, mislim da se ne može rešiti jednim amandmanom, nego je to pitanje koje treba rešiti na jedan sistemski, ozbiljniji način.
Ja ću ovu priliku i raspravu o PIO iskoristiti da ministru Dragutinović, javnosti Srbije i članovima Vlade skrenem pažnju na problem nekoliko stotina radnika iz Velike Plane koji ne mogu da ostvare stečeno pravo na penziju. U pitanju su radnici građevinskog preduzeća "Sveto Mladenović", tekstilne konfekcije "Perkon", fabrike nameštaja "Zvezda", ugostiteljskog preduzeća "Šumadija", trgovinskog lanca "Ineks velepromet" i kombinata "10. oktobar".
Ova preduzeća su nekada poslovala vrlo uspešno i zapošljavala skoro 6.000 radnika, međutim, poslednjih godina Miloševićeve vladavine ova preduzeća su doživela sunovrat, da bi u vreme vladavine DOS-ovskih partija bila potpuno uništena, a radnici isterani na ulicu. Nekoliko stotina radnika ovih preduzeća ispunjava sve uslove predviđene zakonom, uslove po pitanju starosti i uslove po pitanju radnog staža, da dobiju punu penziju. Međutim, problem je u tome što poslednjih nekoliko godina nisu vršene uplate doprinosa za PIO.
Kada sam već pomenuo kombinat "10. oktobar", reći ću nekoliko reči o njemu. Za one koji ne znaju, u pitanju je mesna industrija, jedna od najstarijih, najvećih i najuspešnijih ne samo u Srbiji nego i na prostoru bivše Jugoslavije, koja posluje više od sto godina. Taman toliko vremena ta mesna industrija je bila motor razvoja ne samo Velike Plane nego i okolnih opština. Zapošljavala je više od 2.100 radnika.
Mesna industrija u Velikoj Plani počela je sa radom u 19. veku, uspešno je preživela oba balkanska rata, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Titovu nacionalizaciju i Miloševićevu kriminalizaciju, ali nije uspela da preživu DOS-ovu demokratiju.
Na preduzeće je stavljen katanac, a radnici su isterani na ulicu da obijaju pragove preduzeća i trgovačkih radnji u Velikoj Plani u uzaludnom nastojanju da pronađu bilo kakav posao.
Između 50 i 60 radnika tog preduzeća ima ovaj problem - ispunjavaju sve ove uslove da dobiju penziju, ali je kod njih problem što u poslednje tri godine nisu uplaćivani doprinosi za PIO. Pre nekoliko dana sam razgovarao sa jednim od njih, to je Radiša Jovanović, jedan častan domaćin iz Novog Sela, koji je u kombinatu, mesnoj industriji "10. oktobar" radio punih 40 godina, ali sada ne može da ostvari pravo na punu penziju.
Mislim, a to je mišljenje i ljudi iz struke sa kojima sam razgovarao, da postoje svi uslovi da se obnovi proizvodnja u kombinatu "10. oktobar", da se iskoristi izuzetan potencijal za razvoj stočarstva koji postoji u Velikoj Plani i okolini i da se iskoristi jedan izuzetan stručni potencijal, s obzirom na to da se od ovih 2.000 radnika koji su radili u Kombinatu više od 1.000 još uvek nalazi u najboljoj radnoj snazi.
Agencija za privatizaciju Srbije je pokušala dva puta privatizaciju "10. oktobra", oba puta neuspešno. Kada čovek pogleda tu dokumentaciju vezanu za privatizaciju teško je se oteti utisku da je neko smišljeno sprovodio proces privatizacije s ciljem da ona ne bude uspešna, da kombinat bude uništen, a da privatna preduzeća, privatne klanice i male mesne industrije koje su se pojavile u Velikoj Plani i okolini praktično nemaju konkurenciju.
Tražim od Vlade obaveštenje o tome da li Vlada ima ikakav program kada je u pitanju sudbina kombinata "10. oktobar" i apelujem na Vladu i na ministra gospođu Dianu Dragutinović da Vlada pronađe neko rešenje po pitanju problema koji ima ovih nekoliko stotina radnika iz Velike Plane, da im se na neki način uplati taj novac koji nedostaje po pitanju doprinosa za penzijsko osiguranje.

Gospođa Milica Vojić-Marković, po amandmanu.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jesam govorila o amandmanu i mislim da treba prokomentarisati nekoliko stvari koje su se posle toga čule i koje mislim da ne stoje. Onaj ko uradi ozbiljnu analizu... a poslanici DSS-a jesu uradili vrlo ozbiljnu analizu, konsultovali smo eminentne stručnjake koji su potvrdili da ono što smo uradili ima smisla, ima mogućnosti da se izvede. Mi nećemo upasti u zamku. Ta zamka je mogla da bude ispletena za one koji obećavaju penzije u visini od 70% ličnog dohotka. Prosto, bilo je jasno u maju mesecu 2008. godine da to ne može da se izvede. Ta zamka je napravljena, a u nju su upali upravo oni koji su to obećali.
Demokratska stranka Srbije se ne dodvorava nikome, ona sprovodi svoj program i na taj način se ovde njeni poslanici obraćaju javnosti. Dakle, to što mislimo da su penzioneri ovog momenta debelo oštećeni, to znači da se za njih zalažemo. Drugo, penzioneri su i naši roditelji, rođaci, komšije, ne pripadaju oni jednoj grupi koja u svom nazivu ima imenicu "penzioner".
Jesmo mi zabrinuti kao građani Srbije, kao poslanici, kao poslanici jedne opozicione stranke koja je bila na vlasti i koja je udarala temelje jedne države koja treba da se razvije i da se nastavlja dalje. Zabrinuti smo zato što su sada vlast preuzeli oni koji su neodgovorni, koji dele obećanja šakom i kapom, a kada treba da ih ispune pokazuju elementarno neznanje i elementarni bezobrazluk. Jer, reći za sebe da ste socijalno odgovorni, a onda svoju penziju povećati 9.000, a nekom drugom reći da je dobro prošao što je dobio 900, to je za nas ono što nije odgovorno.
Prosto mi se čini, nemojte baratati ciframa. U maju 2008. godine, u momentu pravljenja Vlade, Vojislav Koštunica je grupi koju je predvodio Jovan Krkobabić i tražio obrazloženje i dodatnu analizu o penzijama dao elaborat i vrlo jasnu, preciznu analizu o tome kako se može razvijati penzioni sistem, koliko se penzija može povećavati. Odgovorno uradio, potpuno uvažavajući realnost u kojoj se država nalazi, mogućnost da se budžet puni i sve ostalo. Ispalo je da je on smešan, jer vas nije zadovoljila analiza.
Analiza zadovoljava svakog onog ko je ekonomski stručnjak i ko gleda brojeve; one koji se bave politikom na način na koji se vi bavite ona ne može da zadovolji, jer ona nije bajka.

 Gospodin Markićević, pa onda gospodin Arsenović.

Obećao sam da ću skratiti diskusiju, ali zbog kolege Arsenovića i nekih njegovih neprimerenih izjava moram da reagujem. Gospodine Arsenoviću, koliko ja razumem politiku i delovanje stranaka, mislim da nijedna stranka nema ekskluzivitet i isključivo pravo da zastupa određeni sloj građana. Verujte mi na reč da je mnogo predsednika opštinskih odbora Nove Srbije koji su penzioneri, mnogi članovi su penzioneri, mnogo građani koji su penzioneri su glasali za Novu Srbiju.
Prema tome, mislim da je pozitivno to što smo mi davali neke predloge i reagovali. Inače, kad bi bilo tako kako vi kažete, 1.600.000 penzionera ima, a cela vaša lista, gde ste vi ipak manjinski partneri, dobila je 300.000 glasova. Gde je ovih 1.300.000 penzionera? Oni su glasali za druge stranke, a kako će glasati za vas na sledećim izborima, to ćemo da vidimo prema tome kako ih ovde zastupamo.
Što se mene tiče, meni je jasno da vi zastupate one penzionere koji imaju penzije preko 50.000, inače biste se složili sa ovim amandmanom, što je ljudski, pravedno i socijalno odgovorno, da prvo onima koji imaju po pet-šest hiljada penziju povećamo penzije na 12.000 dinara, pa posle da idemo procentualno. Šta je tu sporno sa ljudskog stanovišta, sa stanovišta političkog poštenja i svih obećanja koje smo zajedno davali u predizbornoj kampanji, šta je sporno ljudski? Nije ništa sporno, ali vi morate pošteno da kažete, i to je sasvim legitimno i legalno, da zastupate najbogatiji sloj penzionera. Mogu da vam kažem za Čačak, od onih penzionera koji su izašli na izbore 70% je glasalo za NS, a za vas - daj bože da je 10%. Znaju oni dobro, a ja se nadam da ih sledeći put neće biti ni toliko.

Gospodin Konstantin Arsenović ima reč.

Stvarno nisam imao nameru nikoga da uvredim. Ako se neko tako oseća, ja se izvinjavam. Međutim, ponovna diskusija stvarno me iritira i moram da kažem da sam zaprepašćen izjavama koje ste naknadno dali. Ja sam podržao sva vaša nastojanja, kao pozitivna, da se rešava problem penzionera.
Međutim, ja sada pitam DSS – vas penzioneri nisu interesovali, o kakvom elaboratu vi govorite? Ja sam gledao taj elaborat, na njemu nema ništa, nego ste jednostavno prepisali naše podatke koje smo vam mi dali. Nemojte bacati prašinu u oči. Vi niste hteli o penzionerima da razgovarate. Sada ste odjedanput postali dušebrižnici? Molim vas, da li je nula veća od 10%?
Nije tačno, ja moram da kažem, ne tvrdim da su svi penzioneri glasali, ne bih ni voleo da kažem da svi penzioneri glasaju, sačuvaj bože, da bude ovde penzionerska stranka zastupljena sa 70-80 poslanika. Normalno je da penzioneri glasaju po svom ophođenju za onoga koga hoće, ali mi zastupamo interese svakog penzionera bez obzira na to kojoj stranci pripada. Jednako ćemo se boriti, ja sam to tvrdio, a ne ko je za koga glasao. Pravo je svakoga, ali mislim da ćemo se boriti za svakog penzionera jednako, bez obzira na to kojoj partiji pripada.

Gospodin Zoran Nikolić ima reč.

Poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici, nećemo nikada prelaziti preko toga da ovde izlazite i da nastavljate da obmanjujete javnost.
Fakti govore jedno, a to je da ste u predizbornoj kampanji obećavali da će iznos penzija biti 70% od plata. Da li je to istina? Jeste. Šta ste vi učinili za penzionere? Učinili ste to da će u predlogu ovog budžeta jedna kategorija stanovništva, budžetski korisnici, na kraju ove godine imati manje penzije u iznosu inflacije, videćemo kolika će biti inflacija.
Ako ste se već zauzeli da štitite određenu kategoriju stanovništva, što ja poštujem i što je plemenito, onda je trebalo za to da se izborite. Ne možete govoriti u prvom licu množine, kad kažete - mi penzioneri živimo teško. Vi ne živite teško, žive oni, a vi ste izneverili njihova obećanja.
Mi smo ovde dali predlog i amandman da onima koji su najugroženiji povećamo penzije za 10% u narednom periodu, da najveća grupacija penzionera, skoro 50%, dobije povećanje od 5% i da se tako preraspodeli, da pokušamo da olakšamo ovaj teret tranzicije i finansijske krize, taj talas koji nas očekuje, da pokušamo da budemo solidarni i da oni koji su najugroženiji snose najmanje posledice. To je naš predlog. Sa njim možete da se složite ili ne. Ovde kažete da se slažete, ali vi ste u Vladi. Postavlja se pitanje šta vi u toj vladi radite i šta radi gospodin Krkobabić u toj vladi? Izneverio je sva obećanja, ćuti, zabio glavu u pesak.
Nemojte više da vam padne na pamet da ovde pokušavate da zloupotrebljavate svoju poziciju i da i dalje obmanjujete javnost, jer ćemo vam uvek odgovoriti. Vi ste najgrublje obmanuli javnost i onu najosetljiviju kategoriju ljudi koji sada primaju po 7.000 - 8.000 dinara. Obećavali ste im kule i gradove, niste to ispoštovali. Onda je pošteno da izađete i kažete – mi to nismo mogli da uradimo u ovoj vladi.
Vi ste u ovu vladu, koliko mi se čini, ušli isključivo na bazi vašeg programskog opredeljenja i vašeg predizbornog obećanja. Ne da niste to ispunili, već ste dodatno svojim nečinjenjem i odlukom da pristanete da ćutite ugrozili standard penzionera. Onda ovde izlazite za govornicu i predstavljate se kao zaštitnici tih penzionera i dozvoljavate sebi da napadate opoziciju. To što vi napadate opoziciju zapravo govori koliko pokušavate da prikrijete svoje tragove nečinjenja u ovoj vladi. Postavlja se pitanje - zašto ste ušli u tu vladu, zašto ste i dalje u toj vladi? Očigledno vaši interesi postoje, ali vi ne štitite interese penzionera i to je činjenica.