Gospođo Đukić - Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, mi se, neki koji učestvujemo u aktivnom političkom životu i u radu ovog parlamenta, više ili manje, poznajemo godinama.
Međutim, pored ove svuda prepoznatljive ideologije, sada i kod naših prijatelja u svetu, ideologije srpskog nacionalizma, koju brani dr Vojislav Šešelj, naš predsednik, u Haškom tribunalu, mi smo prepoznatljivi po tome, a to znate i vi i druge kolege, evo, i gospodin Ostojić iz LDP-a, i mladi kolega Vuk iz DS-a, što štampamo ono što govorimo, a naročito sve ono što je bilo kada i bilo gde izgovorio prof. dr Vojislav Šešelj. Od prvog dana kada je krenuo na Hakiju i Hamdiju Pozderca, davnih osamdesetih godina, to se publikuje u naslovima njegovih knjiga, koje se rado čitaju, i ta prva izdanja, a naročito ova nova – ''Neuspeli puč Tomislava Nikolića'', ''Srpski baron Minhauzen, Aleksandar Vučić'' i svi ovi naslovi koji se rado traže i koje štampamo u izdanju SRS-a.
Žao mi je što je izašao gospodin Todorović, zato što je pozvan da ode u kabinet i da da izjavu novinarima, ali on je skroman čovek, pa neće da se hvali.
Kada govorimo o tome, kada ovaj jedan kaže da se gospodin Todorović informiše iz novina i da mu je knjiga strana, mogu da vam garantujem da dotični gospodin 10 godina knjigu nije uzeo u ruke. Neke smo, čak, koje hule na hrišćanstvo i na našu crkvu, našli u kabinetu, kada smo morali da ga osveštamo, da uđe legalna grupa SRS-a. Otkud te knjige tamo, čudili se i Filip Stojanović, i gospodin Boris Aleksić, i ja. To kaže čoveku, koji je diplomirani inženjer organizacije rada.
Pošto neće gospodin Todorović da priča o tim ''ranim radovima'', kako to mi političari volimo da kažemo, evo, ja ću reći. U svim tim naslovima i knjigama našeg predsednika, koje rado čitamo, meni je, nekako, valjda što sam iz tog miljea došla u SRS, najdraža ''Srpski četnički pokret''.
U toj knjizi je dr Vojislav Šešelj, pored prvih sastanaka srpskog slobodarskog pokreta, prošlog petka smo obeležili devetnaestogodišnjicu postojanja naše stranke, objavljivao stenograme sa prvih sastanaka, koji su održavani u poluilegali, još u vreme dok su i Vuk Drašković i Bogoljub Pejčić i neki drugi, koji su kasnije se izdvojili s Draškovićem, bili u našoj stranci.
Sećam se jednog takvog sastanka u kući Bogoljuba Pejčića, koji danas, inače, ima suđenje sa nekadašnjim šefom kabineta Vlade Zorana Đinđića, Bebom Popovićem, i gospodin Mirčić će rado da svedoči u procesu koji se vodi protiv Bogoljuba Pejčića. Mi uvek želimo istinu da razotkrijemo. Sećam se da je Vuk Drašković tada rekao, pošto se čekao početak sastanka – ulazi na vrata ugledni preduzetnik, gospodin Dragan Todorović. Gospodin Todorović, koji s ponosom ističe da je vozač i da je kamiondžija, pored toga što je diplomirani inženjer organizacije rada, u to vreme je, za svoje političke, tada, istomišljenike, bio neko ko se bavi preduzetništvom.
Znate, za nekog ko na ime i na ugled, pre svega, dr Vojislava Šešelja, pa onda svih ljudi koji su, kamenčić po kamenčić, kako taj nesrećni Nikolić voli da kaže, ugrađivali u SRS, dobije sada mogućnost, da mu, pre svega, tajkuni Manter i Vordsvort daju da plati svoje istomišljenike, svoju braću i sestre, da na takav bogohulan način govori o svojim dojučerašnjim sestrama iz SRS-a, nemam više komentar. Ja sam, lično, ponosna što su danas, kamenčić po kamenčić, kao doprinos razvoju SRS-a, naročito poslednjih meseci, dali i magistar Martinović, i Dragan Stevanović, i Elena Božić-Talijan, i gospodin Vladan Jeremić, i magistar Dejan Mirović, i Marina Toman, i Srboljub Živanović, i Dragan Aćimović, i svi drugi koje, možda, niste poznavali, gospođica Lidija Dimitrijević i svako ko danas vidi da je SRS stranka časnih ljudi, tim odgovornih ljudi, koja spremno čeka povratak svog predsednika u otadžbinu.