Odgovoriću vam najdirektnije moguće na ovo prvo pitanje. U momentu kada smo usvojili zakon u Skupštini, ja sam to i javno rekao, očekivali smo da će oko četiri miliona građana da se prijavi za besplatne akcije. Javilo ih se nekih 800.000 više. To je naša greška u proceni.
Druga stvar, kako smo došli do procenjenog iznosa od hiljadu evra? Tako što smo procenili, imajući u vidu da je proces IPO, odnosno inicijalne ponude akcija za EPS bio predviđen za 2011. godinu, i imajući u vidu tadašnju knjigovodstvenu vrednost EPS-a i činjenicu da će Srbija u međuvremenu i dodatno investirati u izgradnju novih termoelektrana, da bi tržišna vrednost EPS-a 2011. godine morala biti najmanje 15 milijardi evra, s obzirom da je pre godinu dana knjigovodstvena vrednost bila oko sedam-osam milijardi.
Dalje, računali smo da bi Telekom mogao u toj godini, dakle govorim o kraju 2007. godine, na tržištu u jednom transparentnom tenderu da dobije cenu od oko šest milijardi evra. Zašto? Zato što smo, ako se sećate te prethodne, 2006. godine, za privatizaciju Mobtela dobili za većinu ljudi u Srbiji neočekivani iznos od milijardu i po evra, a da smo Austrijancima prodali vazduh za 320 miliona evra za treću licencu.
Mi smo u 2006. godini (možete da govorite ovako ili onako, ali to su činjenice) samo od Mobtela i od treće licence ostvarili takav privatizacioni prihod koji nam je dao osnova da verujemo da Telekom Srbije u momentu dobre pozicije za privatizaciju na svetskom tržištu može da ima cenu od oko šest milijardi.
Moja procena je bila, to ne krijem, da je NIS krajem 2007. godine na tržištu vredeo najmanje četiri milijarde evra (ne 50%, nego 100% NIS-a). To je bila moja procena i od nje ni danas ne odustajem, jer je bilo zainteresovanih partnera koji su u momentima kada je Vlada imala strategiju da na tenderu privatizuje NIS, nudili minimalno tri i po milijarde. Verovao sam da u jednom konkurentskom tenderu, kao što smo napravili za Mobtel, možemo da napravimo i tih četiri milijarde za 100% kapitala.
Za ova tri ostala preduzeća - Aerodrom, Jat, Galenika - plan je bio da se ostvari do jedne milijarde evra, jer su to preduzeća manje vrednosti, pri čemu je verovatno Aerodrom najvredniji, pa onda Galenika, a Jat najmanje vrednosti (što se i pokazalo, niko na tenderu nije želeo čak ni sto miliona evra da ponudi za Jat), a da ćemo od prodaje udela već privatizovanih firmi, koje su privatizovane u periodu od 2001-2007. godine, dobiti oko 250 miliona evra.
Jedan deo toga smo dobili, ali nismo uspeli da naplatimo od svih. Nismo uspeli od ''Filipa Morisa'', nismo uspeli da naplatimo od nekih drugih kompanija, jer zbog svetske krize u drugoj polovini godine one nisu imale dovoljno likvidnosti da po istoj ceni po kojoj su kupile 70% akcija otkupe od države svoje.
Kad ovo saberete, kad uzmete 15% od ove cifre koju sam vam rekao, dolazite do iznosa od oko četiri milijarde evra. Za četiri miliona ljudi, koliko smo planirali da će se javiti, to je trebalo da bude hiljadu evra. S obzirom da se javilo 800.000 ljudi više, mi smo odlučili da povećavamo broj kompanija čije ćemo besplatne akcije nuditi.
Ponavljam još jednom, predložićemo da u taj predmet besplatne podele uđu i akcije "Komercijalne banke", i akcije "Dunav osiguranja", ali i onih javnih komunalnih preduzeća koje će u budućnosti biti predmet privatizacije, kao što su u oblasti vodoprivrede, znači deponije, i razne druge oblasti koje inače treba da budu u budućnosti predmet privatizacije.
Koliko će i kada građani Srbije moći da naplate od besplatnih akcija? Prvo, odgovor na pitanje - kada. Moći će već ove godine da naplate oni koji žele. Znači, ljudi će dobiti akcije u ruke ove godine, ali će ove godine, ukoliko ih budu prodali, dobiti manje nego što će moći da dobiju kada svet izađe iz krize. Ako to neko želi da opovrgne, zaista nije dobronameran. Zašto će moći manje da naplate danas nego sutra? Logično je da će u doba uzlazne linije u svetskoj privredi cena akcija biti veća, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu.
Drugo pitanje vezano za...
