Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što vam je poznato, prvi put u praksi rada Narodne skupštine, a na predlog tri poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, primenjujemo institut poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom ili, kako ga u parlamentarnoj teoriji nazivaju, "institut javnih slušanja".
Shodno članu 86. stav 1, a u skladu sa članom 211. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da današnjem radu prisustvuje 186 narodnih poslanika.
Na osnovu predloga poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije: Za evropsku Srbiju, G17 plus i SPS-JS, a u skladu sa članom 204. Poslovnika Narodne skupštine, odredila sam četvrtak, 26. februar 2009. godine, sa početkom u 16.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom.
Aktuelna tema u vezi s kojom će pojedini ministri i drugi funkcioneri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja jeste – EKONOMSKA KRIZA I MERE VLADE NA NjENOM PREVAZILAŽENjU
Podsećam vas da su podnosioci predloga tražili da na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom odgovaraju: gospodin Mirko Cvetković - predsednik Vlade, Mlađan Dinkić - potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Božidar Đelić - potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj, Diana Dragutinović - ministar finansija, Milutin Mrkonjić - ministar za infrastrukturu, Verica Kalanović - ministar za Nacionalni investicioni plan, Slobodan Milosavljević - ministar trgovine i usluga, i Saša Dragin - ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Takođe vas podsećam da ste primili obaveštenje Generalnog sekretara Vlade Republike Srbije da današnjem radu, zbog službenog odsustvovanja, nisu u mogućnosti da prisustvuju: Božidar Đelić - potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj, i Saša Dragin - ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pošto su izrazili želju da današnjem radu prisustvuju drugi članovi Vlade koji su takođe spremni da odgovaraju na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom, obavila sam konsultacije sa predstavnicima predlagača i, u skladu s tim, pozvala da današnjem radu prisustvuju i gospodin Oliver Dulić - ministar životne sredine i prostornog planiranja, i Milan Marković - ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to prema redosledu prijavljivanja, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja, prema članu 208. Poslovnika.
Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali, u skladu sa članom 207. Poslovnika.
Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do tri minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici prema redosledu prijava, a shodno članu 209. Poslovnika.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika - član 211. Poslovnika. U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja, ako to već nisu učinili.
Sekretara Narodne skupštine molim da vodi računa o redosledu podnetih prijava.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja. Reč ima gospođa Nada Kolundžija, u ime predstavnika predlagača.
(Dragan Todorović, sa mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Nema Poslovnika. Gospođo Kolundžija, samo momenat. U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, upravo smo krenuli na ovakav dan rada, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika, prema članu 211. Poslovnika.
(Dragan Todorović, sa mesta: Sedamnaestog marta ste usvajali Poslovnik dok su Šiptari slavili godišnjicu nezavisnosti. Danas, dok u Hagu osuđuju Srbe, vi ovde pravite farsu od ove skupštine, vladajuća većina postavlja pitanja...)
Izvolite, gospođo Kolundžija. Molim vas da ne remetite red ove sednice.
(Dragan Todorović, sa mesta: Postavljajte pitanja, ali mi nećemo u ovoj farsi da učestvujemo.)
(Poslanici SRS napuštaju salu.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime parlamentarnih grupa koje su podnele inicijativu za zakazivanje Dana za poslanička pitanja vezana za aktuelnu temu, rukovodili smo se sa nekoliko važnih činjenica. Prva je da ovo jeste važna tema i da je od vitalnog interesa za građane Srbije. Dakle, ovo je tema sa kojom se ne suočava samo Srbija, suočavaju se sve zemlje sveta, i svaki građanin u ovoj zemlji postavlja uvek jedno te isto pitanje - da li Vlada pažljivo prati šta se dešava, vezano za svetsku ekonomsku krizu, i da li Vlada preduzima sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako bi tu krizu ublažila i prevazišla je tako da građani najmanje trpe?
Istovremeno, poslaničke grupe opozicije su takođe tražile da se na ovu temu raspravlja i mi smo, za sada, u ovom trenutku, našli ovu formu, kao poseban dan za poslanička pitanja na aktuelnu temu, kao mogući način da o ovoj temi razgovaramo, što ne znači da na ovu temu ne možemo razgovarati i u nekoj drugoj prilici i na drugi način na koji će biti zakazana sednica.
Iskoristila bih priliku da postavim tri pitanja Vladi Republike Srbije. Ono što je za Srbiju jako važno jeste – da li mi već sada vrlo jasno možemo da osećamo i merimo efekte svetske ekonomske krize u Srbiji, dakle, u kojoj meri se ona već prelila u Srbiju i u kojim oblicima?
Drugo pitanje je – šta je Vlada konkretno preduzela na ublažavanju efekata te krize? Treće pitanje je – da li se te mere koje je Vlada preduzela, upoređujući sa iskustvima drugih zemalja u okruženju, smatraju dovoljnim?
Ima mnogo prigovora da su one zakasnele i da, zbog toga što Vlada kasni, ima posledica po zemlju. Dakle, da li su mere adekvatne i da li su blagovremene? Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Kolundžija. Izvolite, ko od članova Vlade želi da odgovori na postavljena pitanja?
Premijer Mirko Cvetković ima reč. Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih, na početku, da vas pozdravim (ovo je moje prvo obraćanje u ovoj kalendarskoj godini) i da se zahvalim što se konačno došlo do jednog poslovnika koji će nam omogućiti efikasniji rad. Posebno se zahvaljujem onim poslanicima koji su želeli da učestvuju u ovoj raspravi koja je od esencijalne važnosti za celu državu, a to su potvrdili svojim prisustvom na ovoj sednici.
Kada se radi o konkretnim pitanjima, pokušaću da dam odgovor u okviru onoga kako je to predviđeno Poslovnikom, a naravno, pred nama je dug rad ovog poslepodneva i večeri, gde će imati prilike i moje kolege ministri da učestvuju.
Ovde je bilo tri pitanja koja se u osnovi odnose na to da li je kriza već kod nas, da li je osećamo, šta Vlada preduzima i, konačno, da li to što preduzima jeste samerljivo ili uporedivo sa onim što se preduzima u drugim zemljama?
Kada se radi o prvom pitanju, da li je kriza već kod nas, odgovor je: da, jeste, kriza je kod nas. Počeli smo to da analiziramo negde početkom četvrtog kvartala 2008. godine i tom prilikom su koncipirane prve mere, na način kojim bi se odgovorilo tim prvim izazovima koji su se pojavili.
Želeo bih da vas podsetim da se najava krize kod nas u početku pojavila kao kriza vezana za bankarski sektor, gde su građani, smatrajući da bankarski sektor nije dovoljno fundiran, počeli da povlače svoje štedne uloge. Mi smo u tom trenutku počeli da razmatramo pitanje da li je to što se dešava u stvari zaista način gde će se kriza ispoljiti ili će se ona preliti u realni sektor i kakve će to posledice imati.
Drugi problem koji se bio postavio pred Vladu jeste što se najava krize u drugim zemljama prevashodno ispoljavala kao deficit na strani tražnje, koji je izazvan time što su banke počele da se povlače iz kreditne aktivnosti, a mi smo praktično 2008. godinu završavali sa pregrejanom tražnjom koja je izazivala veliki deficit tekućeg računa plaćanja.
Zbog toga se postavilo pitanje da li mi imamo specifičnu poziciju u odnosu na svet i da li će možda kod nas kriza da se ispolji na drugačiji način nego u drugim zemljama.
U to vreme smo formirali radnu grupu koja je bila više na tehničkom nivou, uglavnom su tu bili predstavnici Narodne banke i Ministarstva finansija, i ta radna grupa je vršila i pravila analize. Među prvim predlozima koje je ona generisala bili su predlozi usmereni ka zaštiti bankarskog sistema, za koji smo znali da je dobro fundiran, ali imajući u vidu da svaka banka počiva zapravo na poverenju, bilo je potrebno vratiti poverenje ljudima da je bankarski sektor fundiran i da praktično ne moraju da brinu za svoje devizne štedne uloge.
U tom kontekstu su se naši predlozi i naše mere svodile, kao što sam rekao, u početku na to da podignemo nivo osiguranog depozita sa tadašnjih 3.000 na 50.000 evra i da ukinemo poreze na prihode koji se ostvaruju od kamate koja se dobija na devizne štedne uloge. Te mere su tada najavljene, a kasnije su u parlamentu i sprovedene.
Međutim, primenjivali smo i na operativnom planu veoma ozbiljne mere, kako bismo obezbedili da bankarski sektor bude likvidan tako da ta povlačenja deviza ne dovedu do toga da postoji disproporcija u odnosima između izjava i stvarnog života, odnosno da pokažemo da banke ne samo da su fundirane, već i da su sposobne da isplaćuju sve svoje obaveze.
Pokazalo se da je... Ne, imam 15 minuta, pošto su tri pitanja postavljena. Hvala. Dakle, to što je urađeno tada...
(Predsednik: Gospodo poslanici, izvinite gospodine predsedniče, na sastanku su šefovi poslaničkih grupa malo konkretizovali odredbe Poslovnika i dogovorili smo se da, ako se postave tri pitanja, odgovor može biti u trajanju do 15 minuta. Izvolite.)
Hvala. Dakle, te operativne mere su se pokazale uspešnim. Uspeli smo da zaustavimo taj trend povlačenja štednje iz banaka i od druge polovine decembra, naročito u januaru, ponovo su počele devizne rezerve da rastu.
Paralelno s tim prvim aktivnostima, krenuli smo u razgovore s nizom zainteresovanih strana, pre svega tu mislim na privrednike, bankarski sektor, pa smo čak razgovarali i sa političkim strankama, u želji da utvrdimo da li postoje neke ideje koje bi mogle da budu od koristi, jer smatramo da kriza predstavlja problem koji nije samo stranački, već je to problem pred kojim se našla čitava država i privreda.
Želeli smo da svi koji mogu i žele participiraju u rešavanju tih problema i u tom kontekstu su i organizovani ti razgovori.
Na osnovu svih tih razgovora, naročito na osnovu razgovora sa privrednicima i bankarima, došli smo do novih ideja i shvatanja na koji način se kriza, praktično, preliva kod nas, jer je to prelivanje počelo najviše da tangira realni sektor.
U decembru je došlo do usporavanja aktivnosti i u sektoru industrije, nemamo podatke za januar i februar ove godine, međutim, po svoj prilici, neke prognoze o ubrzanom rastu u ovoj godini neće moći da budu realizovane.
Mere koje smo koncipirali, a kasnije primenili, u osnovi su pošle od pristupa da nam je potrebna jedinstvenost u definisanju, donošenju i implementaciji mera, pri čemu smo pod jedinstvenošću podrazumevali, pre svega, političku, ali i uopšte jedinstvenost svih građana koji moraju s tim da se suoče. Takođe, pošli smo od principa solidarnosti, koji otprilike znači da oni koji su najranjiviji moraju da budu najviše zaštićeni i da u kriznim trenucima zapravo solidarnost treba najviše da se ispolji.
Konačno, treći princip bio je princip kontinuiteta, što znači da smo se založili da pratimo razvoj krize iz dana u dan, da donosimo mere, pratimo njihovu realizaciju i po potrebi ih prilagođavamo novonastaloj situaciji. Ako su uspešne, da ih još više pojačavamo, a ukoliko su neuspešne, da ih menjamo sa onim drugima koje bi mogle da budu uspešne, prema našoj oceni.
U okviru takvog koncepta smo napravili jedan program mera, ne bih detaljnije govorio o njemu, moje kolege će kasnije odgovoriti na ta pitanja, ali taj program mera u osnovi ima dva paketa. Jedan paket jeste restriktivnost, a drugi je podsticajnost.
Deo paketa koji se odnosi na restriktivnost prevashodno se odnosi na državu, u najširem smislu te reči, dakle, na državne organe, javna preduzeća itd. Tu se išlo na restriktivnost, što praktično znači - ušteda na svim nivoima gde je to moguće.
Deo koji se tiče podsticajnog dela je zapravo usmeren ka privredi, dakle podsticaj privredne aktivnosti, koja je ostvarena na nekoliko različitih načina.
Jedan način jeste da se obezbedi aktiviranje kreditne aktivnosti prema privredi, znači za podsticaj izvoza, za smanjenje nelikvidnosti itd.
U drugom delu je taj podsticaj bio dat na strani tražnje, da se podstakne tražnja, pri čemu smo morali da vodimo računa da podstičemo tražnju za domaćim proizvodima, jer bi nas generalno podsticanje tražnje moglo dovesti u dalje povećanje negativnog spoljnotrgovinskog bilansa.
Konačno, treći je jedna značajna investicija u infrastrukturu, koja "per se" podiže tražnju, dakle, može se smatrati kao da je deo ovog trećeg paketa.
Ono što se postavlja kao pitanje jeste – da li je ovaj paket i makroekonomski relevantan i kako on stoji u poređenju sa ostalim zemljama koje su ga primenile?
Pre svega, kada se radi o samom tajmingu, već ste imali prilike da budete informisani, on je donet među prvim zemljama, a praktično, mi smo imali informaciju da smo mi bili druga zemlja koja je formalno donela taj program mera. U tom smislu je vrlo teško reći da se tu kasni, naprotiv, mi smo upravo krenuli nešto brže od ostalih u rešavanje tih problema.
Kakva je njihova makroekonomska značajnost u poređenju sa drugim zemljama? Mi smo utvrdili i gledali šta su druge zemlje radile i koliko su izdvajale za podsticaje. Pri tome, vi ste imali prilike da čujete da mnoge zemlje daju milijarde evra, stotine milijardi evra itd. Naravno, mi smo jedna mala zemlja i zbog toga smo gledali kakav je relativan uticaj ovih naših podsticaja koje dajemo u privredu u odnosu na količinu bruto domaćeg proizvoda u jednoj godini i onda sa tog stanovišta upoređivali naše mere.
Sada bih iskoristio priliku da vam dam informacije o desetak zemalja, da vidite koliko su one ulagale, odnosno kakav je njihov program mera u odnosu na krizu i da se to uporedi sa našom zemljom.
Podsticaji bruto domaćeg proizvoda u procentu su sledeći: u Rusiji - 1,1%, u Nemačkoj - 2,4%, u Japanu - 2%, u Velikoj Britaniji - 1,1%, u Francuskoj - 0,4%, u Kini - 6% (dakle, Kina ima najveće podsticaje), u SAD - 5,8%, u Indiji - 1,3%, Kanadi - 2%, a Brazilu - 0,2%.
Kada uporedimo ove cifre sa iznosima koje mi plasiramo u našu privredu, pri tome napominjem da se ove cifre koje ću sada izneti ne odnose na ukupne cifre koje će katalitički biti izvedene iz subvencije kamata, dakle, ovde govorim samo o neposrednim izdacima iz budžeta koja idu u rešavanje problematike krize i one za Srbiju, dakle, samo budžet, iznose 2,17%.
Od toga u privredu ide 0,58%, infrastrukturu 0,95%, preko NIP-a - 0,64%, ukupno 2,17%. Kada se ova cifra sada uporedi sa ciframa ovih drugih zemalja, onda se otprilike može videti da su od naše zemlje za realizaciju mera protiv krize samo dve od ovih nabrojanih zemalja imale značajnije izdvajanje u odnosu na bruto domaći proizvod, to su Kina i SAD, jedni 6%, a drugi 5,8%, dok su sve ostale zemlje imale ispod nivoa od 2%. Odnosno, neke su bile oko 2%, ali je bio značajan broj zemalja koje su izdvajale oko 1,1%.
Na osnovu ovoga što sam rekao može se konstatovati da su naše mere, i to neposredno budžetske, zapravo relevantne i u makroekonomskom smislu i da se otprilike nalaze u gornjem delu izdvajanja koje su druge države predvidele. Inače, ukoliko bismo posmatrali ukupno i katalitički uticaj ovih mera, time bismo došli na preko 6%, konkretno 6,38%. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dajem reč narodnom poslaniku Vladanu Batiću, koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi, da postavi pitanje. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvaženi gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam par pitanja.
U vreme predizborne kampanje obećavano je građanima Srbije da će dobiti besplatne akcije u visini hiljadu evra. Naš narod ima jednu poslovicu koja kaže "obećanje ludom radovanje", a ono što se od tog vremena do danas dogodilo na najbolji način potvrđuje osnovanost te narodne umotvorine.
Moje pitanje je – kada će ovo obećanje biti ispunjeno, budući da je NIS privatizovan?
Od toga nema ništa, odložiće se privatizacija i Telekoma i EPS-a, što je s druge strane opravdano i logično. Dakle, kada će obećanje da će građani Srbije, njih preko pet miliona, na ime besplatnih akcija dobiti po hiljadu evra? Jer, u vreme ove ekonomske krize za ljude su to ogromne pare.
Drugo pitanje, u vreme predizborne kampanje takođe je obećavano da će jedan od epohalnih poteza domaće privrede biti dovođenje Fijata u Zastavu, proizvodnja nekih novih modela Fijatovih automobila. Kao što vidimo, vreme prolazi, ništa se ne događa, samo se odlaže početak. Kada će taj epohalni cilj biti realizovan?
Da vas podsetim, Fijat otpušta svoje radnike. Verovanje da će Fijat da investira u Srbiju, a da će za to vreme da zatvara svoje fabrike u Italiji i otpušta svoje radnike je naučna fantastika. To je otprilike kao da neko nema nikakvih materijalnih mogućnosti, ima puno dece, hoće neko svoje dete da da na usvajanje, a onda usvaja tuđe dete. Naivno da bi neko normalan u to verovao.
Treće pitanje – da li je tačno i zašto je 9. decembra zaključen ovaj ugovor između Galenike i Velefarma, po kome Galenika treba Velefarmu da proda lekova za 1.100.000.000 evra? Da li je tačno da je ugovor zaključen dan uoči poskupljenja lekova i da li je tačno da je rok plaćanja tih lekova 210 dana od dana isporuke?
Ovde nešto o tome piše, ali želim to da čujem od predstavnika Vlade. Kolika je to proizvodnja lekova Galenike za 1.100.000.000 evra? Da li je to uopšte ugovor koji ima neku realnu osnovu u interesu osiromašenih građana Srbije, da se snabdevaju jeftinim lekovima, ili je po sredi nešto drugo? Hvala.

Zahvaljujem. Postavili ste tri pitanja. Gospodin Dinkić će vam dati odgovore.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je bilo vezano za besplatne akcije.
Kao što znate, Narodna skupština je pre godinu dana, odnosno krajem 2007. godine, donela Zakon o besplatnim akcijama, koji je predvideo da svi punoletni građani dobiju besplatne akcije od kompanija koje su privatizovane u periodu od 2001. do danas i besplatne akcije najvrednijih srpskih javnih preduzeća.
Taj zakon će biti ispoštovan. Mi ćemo izmenama zakona taj zakon prilagoditi postojećim okolnostima, a kolika će vrednost akcija biti zavisiće od momenta kada se one budu prodale na tržištu.
U momentu kada je zakon donet, u decembru 2007. godine, akcije svih svetskih kompanija na svetskim berzama bile su mnogostruko više nego što su danas. To je realnost, to je istina i ne verujem da iko tu ima bilo šta da kaže. To su činjenice.
Danas akcije i najvećih svetskih banaka, najvećih svetskih kompanija vrede višestruko manje, mnogo su niže nego što su bile pre godinu dana. Da li je neko mogao predvideti da će doći do takvog sunovrata na svetskom tržištu akcija? Ja nisam, a verujem i da niko od vas nije, jer niko to tada nije ni rekao.
Naravno, naša je obaveza da zakon sprovedemo. Zakon je predvideo rokove u kojima se akcije dele. Međutim, mi smo najpre krenuli u prodaju akcija do sada privatizovanih preduzeća i uspeli da naplatimo 7.300.000.000 dinara od preduzeća.
To smo uspeli da uradimo u prvoj polovini prošle godine, pre nego što je krenula kriza. Neka druga preduzeća, koja su imala rok do kraja prošle godine da izvrše svoju obavezu, to, jednostavno, nisu bila u stanju, jer je alternativa bila da, ukoliko državi plate za otkup tih akcija, onda mogu da zatvore svoje pogone u Srbiji i šteta bi bila veća nego korist.
Upravo zbog toga moramo da modifikujemo zakon i da ga prilagodimo sadašnjim okolnostima. To ćemo u okviru Ministarstva ekonomije učiniti u aprilu i predložićemo ga Vladi. Verujem da će Skupštini biti podnet na razmatranje do kraja juna.
Šta ćemo uraditi? Prvo, javilo se 800.000 ljudi više nego što smo projektovali. Zbog toga ćemo uključiti i akcije nekih drugih preduzeća za besplatnu podelu.
Osim akcija koje smo već predvideli postojećim zakonom, predložićemo da se uključe i akcije ''Komercijalne banke'', koja je najveća i najvrednija banka u Srbiji, razmatramo mogućnost da uključimo "Dunav osiguranje", razmatramo, takođe, mogućnost da uključimo i akcije javnih komunalnih preduzeća, odnosno samo onih koja će biti predmet privatizacije u nekoj budućnosti.
Naravno, o ovome mora najpre, pre nego što predlog dođe u Skupštinu, da se izjasni Vlada.
Što se tiče akcija koje su do sada bile predmet privatizacije, imajući u vidu da su to akcije kompanija poput "Filip Morisa", "Duvanske industrije Vranje", mi ćemo predložiti da se sve te akcije sublimiraju, uključe i da se napravi jedan poseban fond koji će biti, zapravo, sadašnji Akcijski fond, koji će tim akcijama nastaviti da upravlja, a građani će moći da, u momentu kada žele, naplate te akcije po tržišnoj vrednosti.
Moja procena je bila, i to je bila istina tada, da ovaj paket akcija koji smo predložili vredi u decembru 2007. godine 1.000 evra. Tada sam to procenjivao i stojim iza te procene. Danas sve te kompanije imaju manju tržišnu vrednost akcija, kao i sve druge svetske kompanije.
Koliko će koji građanin dobiti novca od akcija, zavisiće, ponavljam, od momenta kada ih bude prodavao. Ako ih proda u trenutku najveće krize, najmanje će dobiti. Ako ih čuva i proda kasnije, dobiće više.
Ljudi će dobiti mogućnost da sami o tome odlučuju. Zakon nije predvideo vrednost akcija koja se isplaćuje, već obavezu da se besplatno podele konkretne akcije. Ponavljam, ta vrednost će zavisiti od vremena kada se utržuju.
Slično je kao u slučaju stare devizne štednje. Oni koji su želeli odmah, 2002. godine, da uz diskont prodaju svoju deviznu štednju, dobijali su srazmerno manje nego oni koji danas naplaćuju u punom iznosu. Naravno, još manje nego oni koji su mogli da čekaju i da podignu 2015-2016. godine, kada je rok. Oni će dobiti 100%.
Od momenta kada nekome pare budu bile potrebne zavisiće i njihova vrednost. U doba krize biće najmanja vrednost. Naša preporuka će biti da te akcije odmah utrže samo oni građani koji zaista moraju. Inače, nova verzija zakona će predvideti da se distribucija akcija izvrši odmah po usvajanju zakona za ona preduzeća koja su već sada korporatizovana, dok je predlog da se distribucija akcija preduzeća poput EPS, koje još uvek nije korporatizovano, izvrši nakon njegove korporatizacije. Toliko o besplatnim akcijama.
Što se tiče zajedničkog ulaganja sa Fijatom, nije tačna tvrdnja poslanika Batića da Fijat otpušta svoje radnike, ali je tačna tvrdnja da i Fijat, kao i sva druga svetska preduzeća u automobilskoj industriji, ima teškoće. Svetska kriza je najpre pogodila upravo automobilsku industriju, jer je pala tražnja za automobilima i, povezano s tim, prodaja.
Fijatove fabrike u Poljskoj danas rade u tri smene. Fijatova fabrika u Brazilu radi u dve smene. Problem je u Italiji, jer je proizvodnja tri puta skuplja nego u Poljskoj, i višestruko je skuplja nego ona koja će biti u Kragujevcu.
Tačno je da Fijat ima problema kako da objasni sopstvenim radnicima i sopstvenoj vladi da ulaže u neku drugu zemlju, a da istovremeno ne može da uposli svoje radnike u svojoj zemlji. Zbog toga će, svakako, lansiranje novog modela biti odloženo za jedan izvesni period. Prema sadašnjim razgovorima koje imamo, oni procenjuju da će ga lansirati, umesto početkom sledeće godine, krajem sledeće godine.
Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da će kragujevačka fabrika, bez obzira što ove godine neće proizvoditi novi model, već sklapati postojeći model "punto", ostvariti mnogostruko veću proizvodnju nego ikada u poslednjih 20 godina. Prošle godine u Kragujevcu je proizvedeno ukupno ispod 10.000 automobila svih vrsta, od "juga" do "zastave 10", a ove godine će minimalna proizvodnja biti 15.000 automobila. Međutim, imajući u vidu efekte vladinog programa mera i tražnju za "puntom", koja je nastala zbog povoljnih kredita koje Vlada nudi, ubeđeni smo da će ovaj obim proizvodnje biti višestruko premašen i da će nadmašiti sva očekivanja.
Podatak da je za samo dva dana, nakon što je stupio paket vladinih mera na snagu, prodato 650 vozila, a da je rezervisano još oko 3.200 vozila, govori da ova proizvodnja ima perspektivu i da svi oni skeptici koji su govorili da niko neće kupovati taj automobil, sada ćute. Isto tako će ćutati skeptici poput gospodina Batića kada bude lansiran novi model automobila u Kragujevcu. Setićete se ovog dana, kada ste ovo govorili, onog časa kada vas budem pozvao u Kragujevac da zajedno sa mnom pogledate taj novi model koji će Fijat lansirati.
Želim još da kažem da je danas Vlada na svojoj sednici usvojila, poput drugih evropskih zemalja, i program zamene starih automobila za novi "punto". Taj program predviđa subvenciju od 1.000 evra svim građanima koji hoće da zamene svoj stari automobil, ukoliko je stariji od 10 godina, ukoliko je registrovan, ukoliko je u voznom stanju, za novi "punto".
Taj proces će, prvi put, podstaći i industriju reciklaže u Srbiji. Za sada devet kompanija u Srbiji ispunjava uslove Ministarstva ekologije da počne da obavlja taj proces, a proces će se obavljati tako što će građani svoj stari automobil voziti do reciklera.
Mnogi od vas, a i građani sigurno ne znaju, da čak 70% starog automobila može korisno da se iskoristi i upotrebi kao recikliran. Metal se koristi u čeličanama, u industriji obojenih metala. Dosta toga može i da se izveze. Staklo takođe ima svoju primenu. Gume se koriste za proizvodnju dečijih sportskih terena.
Ono što sada čine razvijene zemlje, uskoro će činiti i Srbija. Ovaj program kreće da se primenjuje za mesec dana i poklopiće se sa startom proizvodnje "punta" u Kragujevcu.
Naravno, mi smo tražili od Fijata i da se što veći deo proizvodnje lokalizuje, odnosno da se delovi za ''punto'' dobavljaju od domaćih proizvođača. Upiti su dati i ''Trajalu'', i ''Tigru'', i ''Blek horsu'' iz Sombora, i ''Ju-Es stilu'' za proizvodnju limova, i očekujemo da će vremenom ''punto'' postajati sve više domaći proizvod. Ali, čak i do tada, od jednog ''punta'' radnicima Zastave ostaje 722 evra. To su troškovi rada, troškovi energije koja se tu koristi, a 18% od toga ide u budžet Srbije kao PDV.
Dakle, mislim da će i ovaj program zamene staro za novo doživeti veliki uspeh, poput modela subvencionisanih potrošačkih kredita. Vlada će, naravno, imajući u vidu veliki interes građana Srbije, u narednom periodu razmatrati mogućnost da se, kada se ta akcija realizuje, poveća broj automobila koji ćemo ponuditi. Za sada smo krenuli sa 5.000 automobila u programu Vlade. Ukoliko zaista bude tražnje, mi ćemo povećati taj broj.
Postižemo tri pozitivna efekta. Svi ovi modeli koji se proizvode u Kragujevcu imaju standard motora najmanje euro četiri, od leta počinje proizvodnja automobila sa dizel motorom standarda euro pet. Povećaćemo bezbednost na putu, jer građani Srbije u velikoj meri voze automobile starije od deset godina sa neispravnim kočnicama, sa neispravnom signalizacijom i, naravno, pomoći ćemo Kragujevčanima da povećaju proizvodnju. Toliko što se tiče odgovora na ova dva pitanja.
Što se tiče trećeg pitanja, u ovom trenutku ne postoji nijedan ministar u ovoj sali koji ima informacije o ovom slučaju i Vlada se, u skladu sa Poslovnikom, obavezuje da poslaniku Batiću dostavi pisani odgovor.

Zahvaljujem. Gospodin Batić, u skladu sa članom 209, ima pravo na dva potpitanja u trajanju do tri minuta, a onda će ministar moći da odgovori u trajanju do pet minuta. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, nisam očekivao od vas da preuzmete ulogu Kalimera, da pričate o nepravdi i svetskoj ekonomskoj krizi. Tražio sam konkretan odgovor na konkretna pitanja. Obmanuli ste građane Srbije u pogledu vrednosti akcija koje će oni moći da naplate.
Sada vi građanima Srbije, a to veoma podseća na vreme Miloševića, koji je govorio da sankcije mogu podsticajno da deluju na neke grane privrede, da Srbija može da hrani i greje pola Evrope, sada vi građanima Srbije nudite da budu Trnova Ružica, da se strpe, pa kada se jednog dana probude, onda će njihove akcije vredeti puno para.
Odgovorite kada će moći da naplate, koliko (100 evra, 50 evra, 5 evra) i odakle, iz kojih sredstava. Vama treba pet milijardi evra. Objasnite kojom to alhemijom može da se obezbedi pet milijardi evra. Pa, sve da se proda, nema pet milijardi evra.
Lepo, pošteno recite - u predizbornoj kampanji nisam govorio istinu, izvinite, ili recite - pošto nisam govorio istinu, princip odgovornosti i smenjivosti nameće mi da podnesem ostavku.
Što se tiče Zastave, gospodine Dinkiću, ne verujete valjda u veštice? Vi nam nudite paralelu sa Poljskom i Brazilom. Te Fijatove fabrike davno rade i tamo Fijat sada ne investira ništa. On ovde treba da investira silne pare. Nastala bi revolucija u Italiji. Rekao sam - otpuštaće radnike jer nema rešenja. Zamislite šta bi sindikati uradili, jer tamo, u ozbiljnim demokratskim zemljama, za razliku od Srbije, postoje pravi sindikati.
Priča o domaćoj proizvodnji, o ''puntu'', staro za novo - to su mrvice, to je šarena laža, to je slatka prevara. Od toga nema ništa.
Još jedno potpitanje – kako to ''punto'' ima status domaćeg vozila kada ništa na njemu nije moguće? Planirate da stavite ovdašnje kablove, gume i akumulatore, ali još se ne stavljaju. Kada će ''Ju-Es stil'' da proizvodi glavčine, šasije? Koliko treba vremena da se te linije naprave? Pa ni ''Ju-Es stil'' ne radi.