Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku predstavniku poslaničke grupe LDP gospodinu Zoranu Ostojiću.

Predsednice, gospodine premijeru, gospodo ministri, na početku nešto da razjasnimo, gospođo Dejanović. Postaviću tri pitanja i imam pravo na devet minuta, nemojte mi meriti ovo vreme.
Samo jedna napomena vladajućoj većini. Dirljiva je vaša sposobnost da od demokratskih institucija i institucija države napravite ruglo i božiju kaznu.
Poslanička pitanja su demokratsko dostignuće, a evo u šta se to pretvorilo. Napravili ste scenario u kome samo devet poslanika može da postavlja pitanja jer ministri troše vreme. Molim gospođu Dejanović da precizno meri vreme jer ga ministri prekoračuju, tako da deveti poslanik, a on je iz opozicije, možda neće dobiti odgovore.
Dakle, nijedna vlada ni u jednoj normalnoj zemlji nije donela mere ovako kasno i nije pokušala da ih donese sama, bez podrške parlamenta, bez podrške javnosti. U svim zemljama parlament je o tome glasao. Mi umesto toga, umesto sednice u kojoj će parlament podržati, popraviti mere Vlade, imamo ovaj cirkus koji nam je danas priredila vladajuća većina.
Vi ste se, gospodine Cvetkoviću, nažalost, opredelili za takvo rešenje iako smo vas još od početka septembra upozoravali da će Vlada biti odgovorna za nadolazeću krizu. Tada su vaši ministri govorili kako je kriza izazov za Srbiju, kako smo mi izolovano ostrvo gde će da se sjure investicije, a danas svaki član Vlade govori o krizi kao o izgovoru.
Od tog septembra prošlo je šest meseci. U tom periodu ste ignorisali sve predloge koji su dolazili iz LDP, uključujući i taj ključni, da se ovde usvoje mere. Nije to posao poslanika opozicije. To je trebalo da bude posao Vlade ako želite da te mere imaju podršku naroda. Da smo ozbiljnije razgovarali o ovome, vi sada ne biste bili jedini odgovorni za ono što su brojevi.
Juče je Zavod za statistiku objavio podatak da je prosečna zarada isplaćena u januaru čak 17,9% realno manja od one isplaćene u decembru 2008. godine. Industrijska proizvodnja u decembru 2008. godine bila je za 8,9% manja nego u decembru 2007. godine.
U onom našem predlogu vama, koji smo nazvali ''dogovor za budućnost'', predložili smo da se smanje akcize, pogotovo za one proizvode koje svi moraju da kupuju, od kojih zavisi standard građana i rad privrede. Pre svega smo predložili smanjenje akciza na naftne derivate.
Vi ste sve suprotno radili. Povećali ste akcize na naftne derivate iako ste imali iskustvo iz prethodne vlade da povećanje akciza ne dovodi do povećanja prihoda budžeta. Da stvar bude gora, čak ste se odrekli dobiti (i to velike dobiti za 2008. godinu) NIS-a, koja je bila velika zbog velikih cena nafte na svetskom tržištu, i to ste poklonili Gaspromu i ruskom partneru u onoj protivustavnoj privatizaciji.
Mislimo i dalje, ovo govorim zbog građana, jer vama ne vredi govoriti, usvojili ste mere sa kojima smo upoznati sa jedne konferencije za štampu i o kojima danas možemo da pričamo samo na osnovu novinskih izveštaja sa te konferencije za štampu, jer papir o vašim merama u Skupštinu nije stigao, osim ako ne računamo ovaj seminarski rad iz decembra, koji se zove ''okvirni program mera''.
Predlagali smo vam više puta - oporezujte one koji su monopolisti, koji imaju ekstraprofit. Mislili smo na NIS pre nego što su ga Rusi preuzeli. Predlagali smo vam - podignite rudnu rentu sa tih smešnih 3%. Niste ni to uradili. Zakucali smo se na sledećih 30 godina da vlasnik iz strane države 'arči to naše prirodno bogatstvo.
Naše mere koje smo predlagali nisu bile demagoške kao vaše. One bi obezbedile punjenje budžeta, ali bi raspored tereta i troškova bio pravedniji. Vi stalno ističete kako vaše mere zadovoljavaju tri kriterijuma - jedinstvo, solidarnost i kontinuitet. Trenutno vidimo taj kontinuitet, sa prethodnom vladom, u mnogo čemu. Od jedinstva nema ništa. Jer, da ste hteli jedinstvo, došli biste ovde, dobili biste podršku i opozicionih poslanika, jer smo svi svesni da kriza kuca na naša vrata. Ali, vi ste se opredelili za ovaj sektaški prilaz, da samo vladajuća većina i Vlada imaju pravo da donesu mere, čija je vrednost 1.200.000.000 evra.
Kad smo kod pravednosti i odgovornosti prema najugroženijima, jer danas u Srbiji umiru ljudi zbog hladnoće i gladi, ne moram da vas podsećam, trebalo bi da znate da je u januaru prodaja hrane pala skoro za 50%. Ali, hajde da pričamo o odgovornosti prema najugroženijima. Inače, samo jedna napomena, u mom izlaganju verovatno ima upitnih rečenica. Nemojte da beležite ta pitanja. Na kraju ću formulisati tri pitanja na koja očekujem odgovor, da ne biste odgovarali na nešto što ne mislim da treba da se odgovori, što je samo retorika.
Koji ste od ta tri principa primenili kada ste donosili odluku, gospodine Cvetkoviću, da sakrijete od javnosti da trošite milion dolara za ispravljanje greške države i državnih službenika? Da li je to možda bila solidarnost i pravednost?
Da vas podsetim, zbog građana, koliko je to milion dolara. To je sedamdeset i nešto miliona. Ove godine ste za subvencije, za stambene kredite, izdvojili 350 miliona. To je četvrtina sume koja je odvojena za stambene kredite. Mislimo da to nije korektno, ni pravedno. Možda jeste solidarnost, ali sa onim ko je omogućio Kovačeviću da izbegne pravdi ili samom Kovačeviću.
I imamo još jedno pitanje – zašto zaustavljate rast građevinske industrije? Predlagali smo vam smanjenje PDV, zato što je građevinska industrija najozbiljnija grana koja gura privredu. Multiplikatorski efekat građevine je veliki na privredni razvoj. Vi ste, s druge strane, drastično smanjili subvencije za stambene kredite. Po podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ukupna suma osiguranih stambenih kredita premašila je 1,4 milijarde evra, od toga je 240 miliona evra za kredite mlađima od 45 godina, a vi ste opredelili iznos od svega 350 miliona ili manje od četiri miliona evra u ovoj godini.
Dakle, Vlada je za subvencije stambenih kredita za sve zainteresovane građane izdvojila 350 miliona dinara, a za subvenciju samo jednom čoveku, u slučaju Miladina Kovačevića, preko 70 miliona.
Zar zaista mislite da će prodaja ovoga što narod zove "zunto" - "zastava punto", 600 komada, pa makar na to bilo reciklirano 600 starih vozila, moći da pokrene privredu kao što to može, recimo, građevinska industrija, kojoj niste dali podsticaj?
Na kraju, tri pitanja. Prvo, da li vas i ministre u vašoj vladi zaboli stomak ili se osećate neprijatno kada ovih meseci govorite kako je za sve izgovor ekonomska kriza u svetu, u svetlu činjenice da ste na početku govorili kako je to šansa za nas?
Drugo pitanje, kojim ste se to kriterijumom, solidarnosti ili kontinuiteta sa prethodnom vladom, rukovodili kada ste donosili tajnu odluku koja štiti nekoga ko je naneo veliku štetu Srbiji?
Treće, zar zaista mislite da država treba da bude toliko bogata, a građani toliko siromašni, i da je to pravednost, i da je to pravi izlaz iz krize? Hvala.

Zahvaljujem. Htela bih samo da vas informišem da su do sada članovi Vlade govorili ukupno 39 minuta. Radni dan će se završiti kada to vreme bude 180 minuta. Dakle, sve dotle možemo postavljati pitanja.
Izvolite, gospodine predsedniče.

Pokušaću da odgovorim na pitanja mada moram da kažem da mi je njihovo postavljanje više ličilo na politički govor, ali valjda je i zato parlament. U tom govoru su izrečene neke stvari za koje mislim da sadrže materijalnu grešku.
Materijalna greška jeste to da ovaj parlament nije doneo mere. Sve mere su donete u parlamentu. Dozvolite mi da vam kažem da je ovaj parlament usvojio budžet i da je u okviru usvajanja budžeta predvideo iznose subvencija koje smo mi iskoristili da bismo izvršili podsticaj povećanja likvidnosti, podsticaj tražnje. Dakle, sve ovo o čemu govorimo nalazi se u budžetu. Da nije tako, Vlada ne bi mogla da donese bilo kakvu meru.
Parlament je, takođe, usvojio i zakone koji definišu povećanje osiguranog nivoa depozita i bukvalno iza svega ovoga što razmatramo stoji parlament. Naravno, parlament se ne bavi vođenjem tekuće izvršne politike. U tom kontekstu njemu je dato da vidi i da se upozna šta je to što sada može da se izvede iz tih stavova, ali bukvalno ne postoji nijedan stav u kome je Vlada prekoračila svoja ovlašćenja i preuzela ulogu parlamenta. Na sličan način se to radi i u drugim zemljama, s tim što druge zemlje, koje su bogatije od nas, imaju mere koje se mere u milijardama. Te mere takođe usvajaju njihovi parlamenti, na isti način kao što je i naš parlament usvojio ove podsticaje.
Sada bih se osvrnuo na slučaj koji, istina, nije tema današnjeg razgovora, ali vidim da je našao mesta i u ovoj raspravi. To je tzv. ''slučaj Kovačević'' i tu bih rekao nekoliko rečenica.
Prvo bih želeo da poručim građanima da je ono što radi Vlada vezano za taj slučaj u njihovom najboljem i najdubljem interesu, a poreskim obveznicima da poručim da su bilo kakve spekulacije oko toga kako oni plaćaju nešto itd. takođe u njihovom najboljem interesu, koji se ogleda pre svega u tome što želimo da imamo najbolje odnose sa jednom od najvećih svetskih sila. Nemojmo to sada da mešamo sa nekim drugim stvarima.
Dakle, ovde se radi o nečemu zaista u najboljem interesu radnih ljudi i građana. Ne mogu o tome sada detaljnije da govorim, zato što se tu radi o državnoj tajni, ali ću biti spreman i raspoložen, kada se bude skinula oznaka državne tajne, tj. kada se taj proces bude okončao, da o svemu veoma detaljno razgovaramo.
S druge strane, bio sam veoma iznenađen što se neko čudi što je pregovaračka platforma državna tajna. Molim vas, ko je taj ko svoju pregovaračku platformu uzme i objavi u novinama? I to ne samo kada se radi o takvim stvarima, nego su i najobičniji komercijalni pregovori državna tajna.
Treće što želim da kažem u vezi s tim jeste da nemamo nikakvih problema sa novinarima i sasvim je zamena teza da neko ovde vrši pritisak na novinare ili na bilo koga. Naprotiv, ovde se ne radi o tome, radi se o jednom regularnom procesu koji Vlada vodi, kao što sam rekao, u najboljem interesu ove države. Hvala.

Zahvaljujem. Hoćete li da postavite potpitanje? Izvolite, imate pravo na dva potpitanja.

Gospodine premijeru, nije parlament usvojio ove mere. Nije usvajanje budžeta bilo usvajanje ovih mera. Na budžet nismo davali amandmane upravo zbog toga što smo znali da ćete za dva meseca doći za rebalans. Jer, ko je normalan mislio da može biti rast od 3,5%, kako ste predvideli u budžetu? Posebne mere su u svim zemljama usvajane u parlamentu. To nisu budžeti.
Znate šta, niste mi odgovorili na pitanje kako se osećate, da li vam je neprijatno, vama i vašim ministrima, kada pričate da je kriza izgovor za sve, a do pre neki mesec ste pričali kako je to šansa. Imali smo mi jednu šansu 1992, kada su uvedene sankcije. I tada je to bila šansa, setite se, pa se završilo kako se završilo.
Ne pitam ništa o državnoj tajni. Samo sam vas pitao koji su vas kriterijumi vodili - solidarnosti, pravednosti - kada ste donosili tu odluku. Kažete, gospodine Cvetkoviću, da niko ne objavljuje pregovaračku platformu. Oko čega mi to pregovaramo? Oko pokvarenih odnosa sa SAD? A zašto su pokvareni? Pa, zbog nekoga iz države.
Da li vi zaista mislite da je vicekonzul mogao doneti takvu odluku kakvu je doneo, protivzakonitu, zbog koje će mu biti uništen život? Ko je normalan da to donese?
Niste tada bili predsednik vlade, bio je drugi čovek predsednik vlade, onaj čovek koji je bio predsednik vlade kada je zapaljena ambasada Amerike u Beogradu, ali je bio isti ministar spoljnih poslova, i u toj vladi i u vašoj vladi, i taj je direktno nadređen vicekonzulu koji je to uradio.
Znači, pitam vas koji su to kriterijumi bili kada ste to doneli, a vi kažete - da popravimo odnose. Ali, zašto smo ih pokvarili? Hoćemo li da popravljamo odnose i da to građani plaćaju, a da nemamo odgovornog za te pokvarene odnose? Biće odgovoran neki koji je zloupotrebio službeni položaj što ga je udarila sunčanica?
Niste mi odgovorili na pitanje koje mi je strašno važno. Da li priznajete da niste na vreme reagovali na krizu? Nas ste u septembru optuživali da širimo paniku. Na kraju, marketingom se možda mogu dobiti izbori, mantra besplatne deonice možda je donela rezultat, ali se marketingom ne može vladati a da građani osete boljitak od toga. Umesto besplatnih deonica danas imamo mantru "punto". Nisu izbori, gospodine premijeru. Imate pred sobom mandat koji će zavisiti od sposobnosti vaše vladajuće koalicije.
Molim vas, poslušajte LDP bar jedanput, ništa ne predlažemo što nije u interesu. Da biste nas poslušali, jedini je problem - morate da smanjite državu i da ostavite više para građanima i privredi. Ako ne budete smanjili savetnike, ministarstva, i to smo vam predlagali, ništa nećemo uraditi.

Zahvaljujem.

Daću samo pola odgovora, pa ću dati reč kolegi. Potpitanje je bilo ko je normalan da pre četiri meseca predviđa stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a sada procenjuje naniže. Moj odgovor je - većina ekonomista u svetu je normalna i većina, čak mnogi koji su stručniji od nas, gotovo na svakih mesec dana u poslednjih četiri-pet meseci menja projekciju u svojim zemljama naniže, pa mi u tome nismo izuzetak.
Drugo, želim da kažem, radi informisanja, da je u okviru razgovora koji su obavljeni bio razgovor i sa poslaničkom grupom LDP. Taj razgovor je, međutim, takođe imao više politički karakter a manje ekonomski, iako sam očekivao da bude više ekonomski. U svakom slučaju, bilo mi je prijatno da razgovaram i da vidimo šta ko može da da. Predloge koji su kasnije usledili nisam imao nameru da komentarišem zato što mislim da na bazi njih ne bi mogao da se napravi konzistentan pristup, jer su oni, zapravo, predlagali nešto što je suprotno onome što se nama događa, mada samo po sebi nije loše.
Dakle, oni su predlagali i smanjenje PDV, što bi bilo odlično i što su mnoge države koje su imale rezerve na strani primenile. Mi te rezerve nemamo i smanjenje PDV bi u našem slučaju, kao i smanjenje akciza, samo izazvalo dodatne deficite. Bilo je predlagano i povećanje subvencija, što je takođe jedan od vida povećanja budžetskog deficita, i zato smo mi izašli sa predlogom koji smo dali, a predlozi za povećanje fiskalnih priliva su bili vezani za ekstraprofite itd., što je bilo krajnje nemoguće konzistentno uraditi.
Imam pet minuta. Dajem sada kolegi Dinkiću da odgovori na drugi deo.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Hvala. Želeo bih da dopunim ovaj odgovor. Naime, kada Vlada ide u Skupštinu da traži od parlamenta saglasnost za primenu nekih ekonomskih mera?
Onoga trenutka kada želi da potroši više para iz budžeta nego što je Skupština odobrila ili ukoliko želi da dovede do donošenja novog zakona koji proizvodi neke ekonomske efekte na koji saglasnost mora da da Skupština.
Što se tiče zakona, dobili ste odgovor. Zakon kojim smo podigli osigurane depozite na 50.000 evra i za ovu godinu ukinuli porez na kamatu na štednju upravo ste vi ratifikovali, glasanjem ovde u Skupštini, a ti zakoni jesu već pokazali pozitivne efekte jer smo u prva dva meseca ove godine dobili porast štednih depozita u našim bankama. Za dva meseca građani Srbije su položili 130 miliona evra štednje u banke, verovatno zbog toga što smo na vreme doneli odluku o podizanju osiguranog depozita i ukinuli porez na kamatu na štednju.
Mi, dakle, za razliku od nekih drugih zemalja koje pominjete, ne tražimo više novca poreskih obveznika da bismo se borili protiv negativnih efekata krize.
Za razliku od nas, Amerikanci to čine. Amerikanci ogromna sredstva svojih poreskih obveznika koriste da bi nacionalizovali neke svoje banke, jedna im je bankrotirala, a čujete i sami, ako pratite, a siguran sam da svi pratite informacije, da razmišljaju o nacionalizaciji "Siti banke". Nemci su prošle nedelje doneli odluku da nacionalizuju svoju "Hipo rile stejt" banku.
Dakle, mnoge zemlje su mnogo veća sredstva poreskih obveznika koristile da bi se borile protiv krize.
Zašto to mi nismo činili? Zašto nismo dolazili u parlament? Zato što nismo imali potrebu za tim, zato što naš bankarski sistem ima stopu kapitalne adekvatnosti čak 30%, što znači da je rezerva koju svaka banka mora da drži u svakom trenutku 30% od vrednosti depozita, dok je u EU ispod 10%.
Danas je, odnosno prethodnih nedelja, Evropska komisija zatražila da se taj nivo kapitalne adekvatnosti u evropskim bankama podigne na 15%, što će biti i dalje duplo niži nivo sigurnosti nego što imaju srpske banke. Dakle, imali smo dobro uređen bankarski sistem iz prethodnog perioda, koji nas je sada spasao.
Program koji smo mi lansirali zapravo je imao težnju da se suoči sa stvarnim posledicama koje svetska kriza ima na nas. Stvarne posledice jesu - manji dotok deviza, zbog manjih prekograničnih kredita, (Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.) i zato smo odobrili program kreditiranja privrede, jer smo zapazili veliku vezu između kredita privredi... (Predsednik: Zahvaljujem, pa ćete nastaviti.) Hvala vam.