Dajem reč narodnom poslaniku Milanu J. Nikoliću, kao predstavniku poslaničke grupe SPS-JS.

Poštovano predsedništvo, uvaženi premijeru i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega da istaknem svoje mišljenje da je dobra praksa koju uvodimo, da se u neposrednom kontaktu narodnih poslanika i predstavnika Vlade postave vrlo značajna pitanja i da građani Srbije na najdirektniji način budu upoznati sa problemima koji u ovoj zemlji postoje.
Želim da podsetim da je privreda Srbije od 1992. godine naovamo u dosta teškim problemima. Došlo je do raspada bivše Jugoslavije. Mnogi kooperativni i repro lanci su pokidani. Posle toga je došlo do embarga, gubljenja tržišta nabavke i plasmana. Bila je prava veština očuvati privredu u tim uslovima, a u isto vreme se moralo mnogo toga potrošiti. Nakon toga dolazi, rekao bih, kao i u svim zemljama, do surovih tranzicionih procesa. Srpska privreda je veoma krhka, bez likvidnih sredstava i u dosta teškoj situaciji. Sada nastupa takođe surova ekonomska kriza.
Pitam predstavnike Vlade – šta Vlada konkretno čini da pomogne privredi da opstane? Koje su konkretne podsticajne mere i šta će se dalje preduzimati da u kontinuitetu privreda preživi ovaj talas ekonomske krize?
Drugo, s obzirom na drastične razlike u stepenu razvoja pojedinih regiona u Srbiji, da li se predviđaju dodatne podsticajne mere za nerazvijene? Hvala unapred.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Reč ima gospodin Dinkić.

Vlada je u okviru programa, koji je pripreman u januaru, donet pre nekoliko nedelja, a počeo da se sprovodi u ponedeljak, donela nekoliko podsticajnih mera. Pošli smo od pitanja koje smo sebi postavili - šta je trenutno najveći problem u srpskoj privredi? Odgovor je da je problem što su banke stale sa kreditiranjem.
To je, zapravo, i problem svetske ekonomske krize. U svetu smo imali u prethodnim godinama veliku kreditnu ekspanziju, imali smo zapravo ono što analitičari, a nekad i opozicija, zameraju našoj vladi, a to je da se daleko više trošilo nego što se stvaralo.
Zašto je svet ušao u krizu? Zato što je kreditiranje u prethodnim godinama bilo mnogostruko veće u odnosu na ono što se stvarno stvaralo, to je dizalo nivo proizvodnje, zapošljavanja, a onda su neki bankarski plasmani završili na mestima na kojima nije trebalo, drugim rečima loše su plasirani, tako da je taj balon pukao.
Kada je pukao taj balon, onda je došlo do prelivanja efekata iz finansijskog sektora u realni sektor privrede. Manje kredita znači manju mogućnost potrošnje građana. Ako građani manje troše, onda se i manje proizvodi, jer nema kome roba da se proda.
Zapravo, ono što su razvijene zemlje pokušale i pokušavaju da urade, sa većim ili manjim uspehom, to su dve stvari. Jedna je da stimulišu banke da prorade, da ponovo kreditiraju, bez obzira što su uplašene zbog gubitaka. Druga stvar, pokušavaju da podstaknu građane da više troše, kako bi povećali tražnju i potrebu za proizvodima kako bi povećali zaposlenost.
Što se tiče Srbije, mi takođe imamo konfuziju, koja je izazvana u javnosti jer se opravdano govorilo da država treba da štedi, ali su neki shvatili da to treba da se odnosi na celokupno stanovništvo. Poruka za građane zapravo jeste da država treba da štedi i da smanjuje neke neproduktivne rashode i svi koji to traže su potpuno u pravu. Ali, građani treba da budu podstaknuti, oni koji mogu, naravno, da troše što više i da ih mi, merama koje smo doneli, podstaknemo da kupuju domaće proizvode. To je bio model koji smo usvojili, a to su potrošački krediti za kupovinu trajnih dobara proizvedenih u Srbiji.
Kada neki poslanici potcenjuju ove efekte koje smo videli na početku, a to je da je "zastava 10" bukvalno razgrabljena za dva dana i da je rezervisano još 2.300 automobila, dakle maltene je tri-četiri hiljade automobila ili prodato ili rezervisano za naredni period, oni ne treba da potcene da su to realni automobili, da su to realni naši građani koji hoće da kupe taj automobil i da je to prvi put da je neka vlada omogućila ljudima da mogu za tako male pare i pod tako povoljnim uslovima da kupe automobil.
Ne znam zašto su neki protiv toga da se onima koji nemaju novac omogući da kupe "punto" za 5.999 evra, odnosno za 1.000 evra više ukoliko se odobravaju bankarski krediti. Zar nije cilj svih nas da omogućimo ljudima da normalno žive? Svi u programima imamo da želimo evropske standarde za naše građane. Neka makar u jednom segmentu sada mogu da to koriste.
Druga grupa mera koje smo preduzeli su mere za kreditiranje privrede. Videli smo da postoji nelikvidnost u privredi iz prostog razloga što su strane banke prestale da daju prekogranične kredite u meri u kojoj su to činile ranije. Nisu sasvim prestale, ali su znatno smanjile obim. Zbog toga smo uveli ovu meru kredita za likvidnost, po prepolovljenim kamatama, koje subvencionišemo, kako bismo zapravo podstakli preduzeća da održe privrednu aktivnost i broj zaposlenih.
Pri tome, to naglašavam, koristimo minimalna budžetska sredstva i to je vrlina vladinog programa. Vrlina je to što nismo došli u Skupštinu da tražimo veće pare, već što koristimo minimalna sredstva da podstaknemo veliki potencijal banaka, koji je uspavan. Dakle, na jednu milijardu dinara sredstva iz budžeta banke će plasirati 20 milijardi. Na taj način smo sa tri milijarde sredstva iz budžeta uspeli da pokrenemo proces kreditiranja u visini od 60 milijardi za kredite za likvidnost i za potrošačke kredite. Takođe smo izdvojili pet milijardi iz Fonda za razvoj, da bismo podstakli kreditiranje investicija u ukupnom iznosu od 17 milijardi.
Dakle, mislim da je dobra strana programa Vlade upravo što koristimo minimalna budžetska sredstva i očekujemo od banaka da u međusobnoj konkurenciji plasiraju što više novca. Naime, postoji jaka veza između nivoa kreditnih plasmana, nivoa privredne aktivnosti i nivoa zaposlenih. U prethodnim godinama smo svake godine imali snažnu kreditnu aktivnost. To je dovelo do rasta bruto domaćeg proizvoda u proseku od 7% godišnje, a takođe i do smanjenja inače visoke nezaposlenosti.
Dakle, model uspeha za prebrođavanje efekata krize je upravo taj da održimo što veći nivo privredne aktivnosti, da podstaknemo tražnju za domaćim proizvodima i da, naravno, rešavamo i druge probleme koje vidimo.
Vidimo jedan lanac nelikvidnosti koji postoji u privredi. Zbog toga svi mi u Vladi koji se bavimo ekonomskim resorima intenzivno razgovaramo sa premijerom, sa ministarkom finansija, kako da ovaj problem rešimo. Ima nekoliko mogućnosti i uveren sam da ćemo u martu izaći sa dodatkom našeg postojećeg programa, kako bismo ove nove probleme koje zapažamo u privredi rešili. To je osnova ovog našeg programa.
Podaci za prva dva meseca u budžetu nisu tačno predstavljeni u javnosti. U nekim sredstvima javnog informisanja sam pročitao podatak da su, navodno, budžetski prihodi pali 20% u januaru. Prema onome što sam video kod ministarke finansija, taj pad jeste postojao, ali je bio znatno manji, bio je oko 5% u januaru. Sada je kumulativ, do danas, otprilike 3,5%, koliko se sećam, ako me sećanje ne vara.
Ono što je jako važno, što treba da znaju i poslanici i građani, jeste da su opali prihodi od PDV na uvoz, dok uopšte nisu opali prihodi od PDV na domaću proizvodnju. Porasli su čak prihodi od poreza na plate, porasli su prihodi od poreza na dobit, što nam govori da će Srbija ipak uspeti da izbegne recesiju. Zaista mislim da to neće biti lako, ali će nam ove mere, koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati, sigurno pomoći da pokušamo da ostvarimo taj blagi privredni rast u ovoj godini, za razliku od većine evropskih zemalja koje beleže recesiju.
Kada je gospodin Ostojić pitao kako je moguće da je Vlada pre samo nekoliko meseci projektovala rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a sada će verovatno da ga revidira, pogledajte šta su uradile Nemačka, Italija, Francuska. Svi revidiraju svoje procene, jer zaista, ako hoćemo da budemo pošteni, niko ni dan-danas ne zna kakve će biti konačne razmere svetske finansijske krize, niti je to iko znao pre par meseci.
Mi i ne moramo da znamo, mala smo zemlja, ne možemo da utičemo na rasplet krize. Mi moramo da znamo kako da reagujemo da što više amortizujemo negativne efekte. Ubeđen sam da će ovaj tim učiniti sve, u korist građana, da upravo amortizuje te efekte. Hvala vam.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Dame i gospodo narodni poslanici,  postaviću tri pitanja iako poslanička grupa SNS nevoljno učestvuje u ovoj sednici. Istina, imali smo razgovora u opoziciji, složili se da treba jednom i ovo izdržati, i da će ovo samo da posluži da građani Srbije shvate kako ova Skupština seje maglu među građane i kako ova Vlada seje maglu među građane i kako svaki povod iskoristite da nas sve više udaljite od toga da saznamo kako izgledaju problemi Srbije i kakva će rešenja biti, a da sve više pohvala na svoj račun sami izgovarate.
Ovde nas je jedan ministar prepun optimizma pozvao da ga obiđemo u Kragujevcu za nekoliko meseci. Znate, za dela koja vi sada činite, Okružni zatvor u Kragujevcu nije merodavan pošto on može tamo da vas drži samo do šest meseci. Vama je predviđena mnogo veća robija za ono što ste naneli Srbiji i za ono što trenutno nanosite, gospodine ministre. Zato uopšte ne mislim da će neko moći da vas obiđe u Kragujevcu kroz nekoliko meseci.
Ovde smo čuli da niste umeli dobro da procenite. Sada dozvolite i nama, građanima Srbije, da procenjujemo ponovo vas koji niste umeli dobro da procenite. Građani Srbije su nas u Skupštinu izabrali na osnovu onoga što smo govorili. Na osnovu toga što smo govorili i obećavali formirane su poslaničke grupe i vladajuća većina. Rekli ste nam da ćemo proizvoditi 300.000 automobila u Kragujevcu. Rekli ste nam da će te besplatne akcije da vrede svaka po hiljadu evra.
Danas ne pomaže priča o tome da ste bili nesposobni da procenite krizu, zato što gospodin predsednik Vlade ne može da kaže da je bio nesposoban. On je na funkciju došao sa dve funkcije koje je vršio istovremeno, jedna je bila direktor Agencije za privatizaciju, a druga je bila direktor ''Ces Mekona''. Njegov saradnik, ministar finansija, radila je, takođe, u ''Ces Mekonu'' s njim, njegov današnji savetnik je sin vlasnika ''Ces Mekona'', sa kojim je zajedno radio tamo. Ako niste umeli dobro da procenite, najmanje što od vas očekujem je da više u naše ime ne procenjujete.
Dakle, skupštinska većina vas je izabrala da vodite Srbiju po obećanjima koja ste dali, po kreditima, krosborder kreditima, investicijama (grinfild, braunfild, kakve god hoćete), po obećanju da ćemo imati prosperitet svake godine, da ćemo živeti sve bolje, a onda se sručila ekonomska kriza. Izvinite, vas narod nije birao da nas vodite u krizu. Jer, da je tada bila kriza, vas ne bi izabrali. U vas narod nema poverenja da možete u krizna vremena da vodite Srbiju. Ili bar dozvolite građanima Srbije da to provere.
Da li ste vi, gospodine ministre, koji ste nam toliko obećavali, a toliko malo znali šta će da se desi, ili nas lagali (maločas ste rekli da će pošten čovek reći da ne zna kolike su razmere krize), sposobni da Srbiju vodite u vreme kada je u krizi? Izvinjavam se što ste morali sa skijanja da odvojite nekoliko sati i da ovde odgovarate na pitanja. Molim vas, izvinite, pokušaću da obezbedim da vam tamo ostane taj uplaćeni pas ili kako se to zove.
Dakle, stvari su vrlo jasne. Ovde nema izgovora za olako data i lažna obećanja, za olako dat prosperitet, olako datu brzinu. Jednom čoveku u davna vremena isto tako nije bilo oprošteno kada je lako obećavao brzinu.
Mi to danas vama nećemo da oprostimo. U vreme kada više od polovine građana Srbije strepi da li će jesenas imati hleba, vi nas nagovarate da kupujemo automobile. Da kupujemo nove automobile, jer će u njima verovatno kriza lakše da nas mimoiđe.
Pa, da bismo to kupili, trebalo bi da sastavimo uvek po dve porodice i da im date jedan besplatni ''punto'', jer toliko bi dobili na osnovu obveznica koje neće biti isplaćene, pa neka oni reše šta će sa ''puntom''. Ako je ''punto'' osam hiljada evra, dve prosečne porodice po četiri člana - osam hiljada evra, jedan ''punto'' na dve porodice, voze na par-nepar - država ispunila svoja obećanja.
Kome - to je jedno o pitanja - mi pomažemo poslom sa ''puntom''? Rekli ste ovde - 700 evra za radnike Zastave (pazite) za troškove i energiju koju tamo potroše. Vi nikada niste radili u proizvodnji, gospodine ministre.
Da ste rekli 700 evra za radnike, za plate, shvatio bih, a vi kažete - 700 evra i iz njih se isplaćuje i naše investiranje u Fijat i energija i svi troškovi, a ono što ostane radniku, to će biti zarada po jednom ''puntu''.
Mi ovde pomažemo Fijatu. Fijatu pomaže vlada Italije. Fijat nije domaći proizvođač. ''Punto'' koji stigne vozom u Kragujevac nije domaći proizvod. U njemu je domaća voda u akumulatoru i možda gume, ako počnu da se proizvode gume. Još nije. Nemojte da nas zamajavate - novi automobil. Da li se ''punto'' još negde proizvodi u svetu? Da li se proizvodi samo u Kragujevcu, da bi bio naš srpski proizvod? Da li smo možda prodali licencu još nekome da proizvodi taj ''punto'' u svetu? Možda u Brazilu?
Kojoj proizvodnji pomažemo time što smo bankama garantovali polovinu enormno visoke kamate u Srbiji? Kome mi to pomažemo? Kažete - građanin će da ima duplo manju kamatu. Je l' da? Neće da plati na mostu, a platiće na ćupriji. Polovinu kamate strane banke sada imaju osigurane iz budžeta. Do sada su razmišljali - 11%, 13%. Da li će onaj građanin koji je dao kuću pod hipoteku moći da je vrati? Pa šta će sa tom kućom ako je stalo tržište nekretnina? Sada je za 6,5% kamate barem potpuno miran, država Srbija od naše sirotinje ''Hipo Alpe Adrija banci'', ''Banci Inteza'' ili nekoj drugoj banci garantuje polovinu kamate koja je već viša od kamate koju on može da naplati u svetu.
Spržili ste milijardu dolara deviznih rezervi. Svaki dan branite kurs. Obradujemo se uveče kada čujemo - sutra dinar ojačao u odnosu na evro 0,30%. Da li ste pitali privredu koja se zaduživala po 72 dinara za evro, a sada vraća po 94, da li može da izdrži? Da li ste pomogli toj privredi? Koliko zaposlenih strepi da će da ostane bez posla? I zaista će da ostane bez posla ako ovaj tim nastavi da vodi Srbiju. Ovo nije tim, ovo je skupljeno sa svih strana.
Postavio bih to finalno pitanje, gospodine predsedniče Vlade – da li ste spremni da odmah podnesete ostavku ili ćete čekati da svi mi ovde u Srbiji propadnemo i budemo potpuno izgubljeni, da bismo jednog dana bili slobodni?
Gospodine predsedniče Vlade, na vas će ovo da padne. Neće na Borisa Tadića. On se sklanja. Njemu ste, za razliku od nas, izložili program Vlade za izlazak iz krize. Bio je oduševljen, čujem, pohvalio je taj vaš program i rekao da je izvanredan. Sad njegovi prijatelji mogu da znaju i šta će da uvoze, i šta će biti oslobođeno poreza i šta će biti oslobođeno carine.
Zašto to ne znaju svi građani Srbije? Nešto ste ljuti na nas, građane Srbije, pa nećete da nam kažete šta nas čeka. Ubacili ste nas u reku, pa gde nas bude odnela ta reka. Kako se bude kretala svetska kriza tako ćete i vi, građani Srbije. Šta ćete nam onda vi...?

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Jasna su sva tri pitanja. Odgovor na prva dva pitanja, gospodin Dinkić. Izvolite.

Prvo, gospodine Nikoliću, tačno je, nije parlament mene birao da bih ja, kao ministar ekonomije, procenjivao ovako ili onako, nego da bih radio. Zaista se trudim da radim svoj posao u zakonskim okvirima, najbolje što znam.
Šta to znači? To znači da smo mi prvi put postigli, kada već govorite o vašem rodnom Kragujevcu, da se neki automobil u poslednjih 20 godina proizvodi bez gubitka i da ostane tih 722 evra radnicima. To jeste skromno, ali do sada nije ostajalo ništa. Do sada su građani iz poreza dali 500 miliona evra da bi se subvencionisala proizvodnja ''juga''.
Hajde da pomenem, jedini doprinos opozicije, jer ovo ste sada lepo pričali, a ništa niste rekli šta biste vi radili da ste na mestu Vlade, a ono što ste zvanično predlagali i vi i DSS odnosilo se na to da se obnovi proizvodnja ''juga'' u Kragujevcu, jer je to domaći proizvod, a ''punto'', navodno, nije domaći proizvod.
Da li je tačno da se delovi dovoze iz Italije? Dovoze se. Ali, da li se na tome gubi? Ne gubi se. Da li je tačno da je pod istim uslovima kredita koji važe danas za ''jugo'' i ''punto'' prodat nula ili jedan ''jugo'' u ovih nekoliko dana, a 650 ''punta'' je otišlo za isti period? Ne možete vi građanima reći šta će da kupuju, oni sami biraju i odlučuju da li je taj proizvod dobar ili loš.
Pitali ste da li se još negde proizvodi ''punto''. Proizvodi se, u fabrici ''Mirafiori'' u Torinu, u Italiji. Dakle, proizvodi se i tamo.
Drugo, ni vas, verovatno, građani nisu birali da ne govorite istinu. Rekli ste da vas pozivam da za nekoliko meseci dođete u Kragujevac da vam pokažem novi model. Svi ovi poslanici u sali i građani koji su pratili prenos su čuli da sam rekao da vas pozivam u Kragujevac krajem sledeće godine, kada se lansira novi model. Pozvao sam konkretno Batića, a veliko će mi biti zadovoljstvo, verujte mi, gospodine Nikoliću, da i vas pozovem u rodni Kragujevac, da zajedno pogledate prvi model koji će biti lansiran.
Naravno da postoji odgovornost za loše procene, ali postoji, nadam se, i nagrada za neki rad, koja se dobija na izborima. Mogu vam sada reći, ako vam je to neka satisfakcija, ukoliko se ne bude taj model lansirao, ja i neću izaći na naredne izbore, jer imam svoj obraz i znam šta sam obećao i građanima Kragujevca i građanima Srbije. To vam sa sigurnošću kažem.
To što vi, kao opozicija, želite izbore, to jeste vaše pravo, ali dajte neki konkretni predlog građanima šta biste radili ako sada, u ovim uslovima... Nisam ništa čuo od vas.
LDP jeste dao predlog za smanjenje PDV-a, ali čuli ste odgovor da to u ovom trenutku nije moguće. Vi samo kukate i ništa konkretno ne predlažete.
Ni to što kažete da smo spržili milijardu dolara deviznih rezervi da bismo branili kurs nije tačno. Svaki ekonomista zna da imate i prilive i odlive, i da je bitno koliki je saldo, dakle koliko ste imali odliva, a koliko ste imali priliva. Pogledajte kolike su bile devizne rezerve početkom godine, a kolike su sada. Sada su oko 8,3 milijardi evra i nešto više, a čini mi se da su bile oko 8,5 milijardi evra početkom godine. Dakle, jeste, smanjene su devizne rezerve, ali ne za milijardu, nego za 200 miliona.
Naravno, lakše je govoriti napamet nego baratati činjenicama. Međutim, građani na kraju odlučuju o tome šta je ko radio. Moram da kažem da nikad nisam govorio niti ću reći da je "punto" zamena za novi model koji treba da se lansira u Kragujevcu, ali "punto" je najbolji mogući odgovor na krizu u ovom momentu. Da li je bolje da sada ljudi u Kragujevcu, pa makar i njih hiljadu, iako ih ima na platnom spisku tri i po hiljade, imaju posla od kojeg mogu nešto da zarade i da pokriju troškove ili da niko od njih nema takav posao? Da li je bilo bolje da nismo našli Fijat kao strateškog partnera i da smo i dalje nastavili ili da subvencionišemo "Zastavu" ili da je bankrotiramo i da svi ostanu bez posla?
Dakle, mi smo svesno ušli u ovaj projekat sa "puntom" sa idejom da napravimo početak razvoja automobilske industrije u Srbiji po evropskim standardima. Nismo imali sreće, potpuno se slažem sa svima koji to kažu, što nas je zadesila svetska finansijska kriza u doba kad smo projekat sa Fijatom napravili. Ne možete optužiti jedan Fijat, koji je multinacionalna kompanija, da je namerno napravio ugovor sa nama. Naravno da ni oni nisu sasvim procenili kako će ići tržište i, naravno, da samo nenormalan čovek neće revidirati svoje delovanje i prilagoditi ga realnim okolnostima.
Italijani hoće uložiti u kragujevačku fabriku zato što je to njihov interes, zato što će ih tamo jeftinije koštati proizvodnja malog gradskog automobila, nego da ga proizvode u Italiji. Da li će to učiniti u roku koji su ugovorom predvideli? Neće. Zato ćemo revidirati taj ugovor do kraja marta i videćemo koji su to rokovi. Trebalo je novi model da se pojavi u januaru sledeće godine. Zaista mislim da neće biti nikakva velika šteta ukoliko se zbog objektivnih okolnosti, a to je svetska finansijska kriza, lansira taj model krajem sledeće godine. To jeste odlaganje, ali je bolje ikad nego nikad.
Uostalom, izbori su 2012. godine i ja i sve moje kolege na čelu sa premijerom Cvetkovićem smo uvek spremni da položimo račune.
Građani će sami odlučiti ko je kako radio tokom krize, uporediće to sa drugim zemljama i videćemo, neka sami odluče. Nemam ništa protiv da glasaju za vas, da preuzmete već jednom odgovornost, pa da vidimo šta biste konkretno uradili kada biste imali tu odgovornost.

 Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Reč ima gospodin Nikolić, ako želi da postavi potpitanja.

Niste govorili istinu, gospodine Dinkiću. Ekonomski tim Srpske napredne stranke je 18. novembra bio u kabinetu predsednika Vlade i izložio mu program mera koje predlaže SNS i nemojte više da svoje autorstvo u nekakvoj ekonomiji kojom ste upropastili državu neprekidno ističete ovde u prvi plan. Možda vam se nisu svidele te mere, možda niste umeli da procenite da li je vreme za te mere, ali ja vam kažem - na te mere ćemo doći i vi to vrlo dobro znate.
Danas banke ne daju kredite firmama koje su blokirane, a kako će dati građanima koji nemaju više nijedan instrument kojim mogu da dokažu da su solventni i da mogu da vrate kredite? Niste hteli da smanjite poreze i doprinose na plate zaposlenih. Niste hteli da nam kažete kada će doći vreme da fiksiramo kurs dinara prema evru. Niste, zato što lopovi i dan-danas pljačkaju Srbiju preko kursa za koji se ne zna koliki je i koliki će biti sutra.
Zato sada privrednici, kad prave analizu cena, evro zaračunavaju 115 ili 120 dinara i ne znaju šta da rade. Zato čuvaju robu, jer su, kad su pravili cenu, evro planirali na 75-76 dinara; danas je evro 94 dinara, pa kome se isplati da da svoju robu? Ko može, od onih koji proizvode, da zaradi u Srbiji pod ovakvom vladom? Može ''trange-frange''.
Zato smo vam u merama predložili da se kontroliše uvoz proizvoda, da se ograničimo na nužno, na lekove, sirovine, mašine za proizvodnju. Ne, vi ste širom otvorili granice. Žvaće žvake. Ljudi, mi trošimo devize. Kakav devizni priliv? Četiristo miliona evra od NIS-a? To vam je priliv? Gde je otišao, u Narodnu banku? Odakle dinar i za Vojvodinu i za druge korisnike? Štampate pare.
Nemojte da nas obmanjujete ovde. Tražili smo da nam kažete kada ćete da fiksirate cene životnih namirnica, da zamrznete cene, da ljudi znaju koliko im treba novca da bi preživeli svakog meseca. Vama to ne pada na pamet. Vi ste moderna ekonomska vlada, imate moderna ekonomska shvatanja. Vi biste i dalje da idu u stečaj firme koje po ekonomiji liberalnog kapitalizma treba da idu u stečaj. Amerika odustala od toga, Nemačka, Francuska, Italija. Svi brane ono što pre šest meseci nikada ne bi branili, daju svoj novac da podržave banke i firme koje treba da idu u stečaj.
To je ta vaša nauka. Ona je plasirana u svetu, još uvek je dominirajuća u svetu.
Nisam još nigde čuo da je Vlada rekla da prelazi na državni socijalizam, državno dirigovanje privredom, a dirigujete svaki dan. I ne treba vam parlament za to, kažete da ste ovlašćeni i kažete da ne tražite novi novac. (Predsednik: Zahvaljujem.) Da li će biti rebalansa budžeta u martu?