Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Određujem pauzu do 15.00 časova.
Gospodin Jojić, predstavnik SRS, biće prvi govornik posle pauze.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Trenutno smo u toku sednice kada pravo na reč imaju predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima svoje mišljenje na ovaj zakon koji se odnosi na pružanje pravne pomoći u međunarodnoj saradnji iz ove oblasti. Načelno pitanje – sada se postupak pružanja međunarodne pomoći u krivičnim stvarima reguliše u okviru Zakonika o krivičnom postupku, a Predlogom zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima predviđa se izdvajanje te materije iz ZKP-a (Glave HHHII i HHHIII) i njeno regulisanje tim posebnim zakonom.
Takvo rešenje je legitimno, ali se njime ništa posebno ne postiže. Radi se o običnoj "normativnoj kozmetici", koja nije u duhu naše tradicije. Nije u pitanju nikakvo novo zakonsko rešenje, jer je najveći broj odredbi preuzet iz Zakonika o krivičnom postupku. Dakle, radi se o prepisivanju nekih odredaba, a većina odredaba je iz Zakonika o krivičnom postupku.
Pomoć koja bi se pružila po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda, sud nastao Rimskim statutom, jer tu materiju treba regulisati posebnim zakonom. Dame i gospodo, u članu 7. stav 3. nije precizno definisano da li ministar nadležan za pravosuđe "odlučuje" ili samo "daje mišljenje", već i jedno i drugo stoji paralelno, pa je ta odredba u tom delu nejasna i neprimenjiva. Ponavljam, ne može u normi da stoji da ministar odlučuje ili samo daje mišljenje, već stoji i jedno i drugo u ovoj normi, pa je ta odredba u tom delu nejasna i apsolutno neprimenjiva.
Što se tiče člana 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji." To je nelogično. Nigde u svetu ovako nešto nije propisano, niti se može tretirati kao neka obavezujuća norma. U članu 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da ''ako nema podataka'', o čemu sam govorio, da postoji uzajamnost, to nije u interesu Republike Srbije, jer bi se tada međunarodna pravna pomoć pružala i onda kada to nije potrebno, a može biti skopčano i sa velikim troškovima. Tu bi pretpostavku ili trebalo potpuno izostaviti, s obzirom na to da je teško zamisliti slučaj da nema podataka o postojanju ili nepostojanju uzajamnosti.
Kakva uzajamnost ako ne postoji uzajamnost i to da je striktno određena i napisana trebalo bi je formulisati potpuno suprotno, pa bi stoga član 8. stav 2. trebalo da glasi: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost ne postoji.'' Kad nema dokaza da postoji uzajamnost, pretpostavlja se da nje uopšte nije ni bilo, sve dok se suprotno ne utvrdi u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili dok država molilja podnese dokaze o postojanju uzajamnosti.
Što se tiče člana 9, trebalo je izostaviti reči "ili upravnom postupku" u stavu 2. ovog člana, što je prethodno već objašnjeno. Čemu međunarodna pomoć u krivičnopravnim stvarima, a u vezi upravnih postupaka? Čemu krivičnopravna saradnja, ako se radi o upravnom postupku?
Što se tiče člana 15. trebalo je u ovaj član ubaciti u stav 1. tačku 1) u zagradi i "rezultati DNK analiza". Rezultati DNK analize pouzdano utvrđuju identitet i poreklo pojedinca. Danas se takve analize smatraju daleko pouzdanijim načinima identifikacije, odranije uobičajenih identifikacionih tehnika, kao što su, primera radi, otisci prstiju, koji se ovde izričito navode.
Član 16. tačka 7. stilska korekcija. Zašto je ovo stilska korekcija? Umesto reči "da država molilja da garancije", predlagač predlaže normu, treba da stoji "da država molilja garantuje", jer kad se kaže da država garantuje, to je jača norma nego što se ovim predlaže, čvrsta prilika kojoj se državi daje prvenstvo, kako bi se izbegle arbitrernosti i zloupotrebe kada su u pitanju tzv. konkurentski zahtevi, koji su sada mogući, jer se u ovom članu samo nabrajaju kriterijumi, ali se ne utvrđuje njihov redosled, već se to prepušta slobodnom nahođenju, što je suprotno načelu pravne sigurnosti i nema nikakvu posebnu svrhu, osim što omogućava povlađivanje nekim državama, odnosno obrnuto, podređivanje drugih država. Znači, ako neko sa strane nama uslovi da donesemo neku normu i neki zakon, mi to moramo doneti, sa čime se SRS apsolutno ne slaže i tome se suprotstavlja.
Posebno je besmislena, kolege pravnici koji sede u ovom parlamentu i advokati, odluka o određivanju države kojoj se daje prvenstvo da obrazloži, jer je to "prazna norma", s obzirom na to da nema posebnog pravnog leka, niti konsekvence za pogrešnu, odnosno neracionalnu odluku o određivanju države čijem se zahtevu daje prvenstvo. Takođe, nije jasno ni šta se misli kada se prvo kaže da je više država molilja zahtev podnelo "istovremeno", a zatim se kao poseban kriterijum navodi "redosled podnošenja zahteva". Tu postoji ozbiljna kontradikcija.
Što se tiče člana 17. tekst člana bi trebalo da glasi istoverno kao što sada glasi član 551. ZKP, tako da se u osnovi prednost daje zahtevu države čiji je državljanin to lice.
Što se tiče člana 20. stav 2. treba dodati da se branilac po službenoj dužnosti postavlja po redosledu sa spiska koji predsedniku nadležnog suda dostavlja nadležna advokatska komora, ukoliko ne želimo ovom normom da omogućimo profiterima iz advokature da budu pogodovani, da budu povlašćeni i da na taj način učestvuju u nekim telima u kojima ne bi trebalo da budu, što znači da advokatura mora da poštuje kodeks, pre svega Statut i mora da poštuje redosled, a redosled daje advokatska komora.
Što se tiče člana 22. stav 1. navedene razloge za pritvor treba urediti slično kao u Zakoniku o krivičnom postupku, da se skrivanje ili bekstvo u članu 22. stav 1. tačka 1) povezuje sa ometanjem postupka odlučivanja o zamolnici, isto kao što je nelogično da se razlog iz člana 22. stav 1. tačka 2) svodi samo na "ometanje prikupljanja dokaza". Ovo je jedno ništa, ovo je šuplja priča.
Umesto da se upotrebi bolja formulacija iz Zakonika o krivičnom postupku, kojom se reguliše problematika dokazne opstrukcije, bilo u odnosu na materijalne dokaze, bilo u pogledu tzv. koluzivne opasnosti. Treba formulisati razloge za pritvor slično kao u članu 142. stav 2. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku.
Danje, član 26. stav 2. tačka 1) rok od 18 dana je potpuno neuobičajen za naše zakonodavstvo, pa je potrebno uvesti neki normalniji rok, na primer 15 dana, mesec dana i slično. Ovo nisam u svojoj stručnoj praksi imao priliku da vidim, a evo tu je gospodin Palalić koji je advokat, tu je gospodin Ratković, takođe, advokat, tu su pravnici Boris Aleksić, Munić i da ne nabrajam ovde, a tu je i ministar pravde, advokat i stručni pravnik koji može u svakom slučaju da potvrdi moju činjenicu i moju tvrdnju da je neprimeren rok od 18 dana. To ni u jednom propisu nema. Rokovi se određuju na tri dana, osam dana, 15 dana i 30 dana. Ovde je ova odredba nakaradna i u njoj ne treba da stoji rok od 18 dana, jer je to zaista u našoj praksi koju treba uvažavati apsolutno neprihvatljivo i nije nikada bilo u primeni.
Što se tiče člana 35. ovaj član treba brisati. Pazite na šta se on odnosi – privremeno izručenje, to nema nikakvog smisla, a može biti suprotno interesima Srbije, a posebno interesima oštećenih koji su državljani Republike Srbije.
Teško je zamisliti mogućnost da tako nešto uopšte i može biti u interesu naše države u kojoj bi se paralelno vodio krivični postupak, a koji bi se onda morao nastaviti u odsustvu lica, koje je privremeno izručeno. Takva je mogućnost i potpuno suprotna pretpostavci iz člana 16. tačka 3) Predloga zakona, koji je u ovom delu neusaglašen sam sa sobom.
Što se tiče člana 51. Predloga zakona, bolje je rešenje koje je sada već sadržano u članu 536. Zakonika o krivičnom postupku i njega treba zadržati, jer između ostalog, bolje štiti interes oštećenog koji je naš državljanin, te ne omogućava ustupanje krivičnog gonjenja za najteža krivična dela, kao što je to inače, moguće prema članu 51. Predloga ovog zakona.
Inače, član 51. je konfuzan, jer kada se realno i može desiti kako kaže član 51. stav 1. tačka 2) " da lice u zamoljenoj državi izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode", a da se pri tom, pojavi i mogućnost ustupanja krivičnog gonjenja od strane Srbije.
Šta ovo znači?! Ovo je izuzetno u kontradikciji i konfuzno i nije dobro za primenu, a radi se o šteti, ako bi se našli građani Srbije, a i strani državljani, jer naša Srbija mora da garantuje i stranim državljanima sva međunarodna prava koja su priznata određenim konvencijama, poveljama i drugim normama.
Zatim, član 52. stav 1. tačka 3) šta je to "vanpretresno veće"?! Naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je važeći, koji je još na snazi, on je naš osnovni izvor krivičnog procesnog prava, koristi termin "vanraspravno veće". Da li to neko ovde uvodi stranu terminologiju, ko zna gde i kada prepisanu, možda?
U članu 52. stav 2. govori se o "osumnjičenom", a u celom tekstu Predloga zakona se ili spominje "lice" ili "okrivljeni", a i inače je termin "okrivljeni" opšteg značenja.
Član 58. kaže treba omogućiti da i lica koja nisu državljani Srbije mogu po sopstvenom zahtevu da izdržavaju kaznu u Srbiji. To bi bilo posebno značajno za Srbe u hrvatskim zatvorima. Ovo je jako značajno i na ovom bi se moralo insistirati.
U član 62. stav 2. treba uvesti mogućnost da se u izreku presude domaćeg suda ne mora uvek uneti, pazite molim vas, opasna stvar, vrlo nemoralna, vrlo štetna, "potpuna izreka strane krivične presude". Sada ću vam objasniti šta se može desiti u praksi, šta možemo da doživimo i šta mogu Srbi da dožive.
Tako na primer, u presudama hrvatskih sudova u odnosu na Srbe iz Krajine često se pominju termini poput "velikosrpske agresije", "četničke agresije" i slično, a onda se to automatski podrazumeva od strane naših sudova, što je besmisleno i ponižavajuće. Za Srbe apsolutno ponižavajuće! Ova norma, ova odredba ne valja i ona je na štetu Srba!
Treba u članu 62. stav 2, nakon reči "države molilje" uneti sledeću formulaciju: "potpunu izreku strane krivične presude, osim kada to iz važnih razloga nije celishodno ili bi bilo suprotno interesima pravičnog krivičnog postupka i morala."
U tačku 1) člana 83. treba ubaciti i: "DNK analize", što je prethodno već objašnjeno, ali se ponavlja u odredbi člana 83. U tački 3) člana 83. treba brisati "formiranje zajedničkih istražnih timova", jer to nije usaglašeno sa Zakonikom o krivičnom postupku, radi se o nejasnoj formulaciji, a u praksi bi se, po pravilu, kosilo sa načelom državnog suvereniteta i Ustavom Republike Srbije. Takođe, treba brisati tačku 4) člana 83, jer zašto bi se lice lišeno slobode u Srbiji "privremeno predavalo radi ispitivanja pred nadležnim organima države molilje", kada bi se saslušanje moglo obaviti i u našoj državi. To vam je prva stepenica za izručenje. Kakve su garancije da bi to lice uopšte bilo vraćeno našoj državi ako ga budemo isporučili da ga neko tamo privremeno saslušava? Ovde se ništa ne kaže ni o državljanstvu tog lica, što bi značilo da se tako "privremeno" mogu predati i državljani Srbije, a što onda može biti i njihovo faktičko izručenje.
Iz prethodno objašnjenog razloga treba brisati i član 92. koji, takođe, omogućava zloupotrebe. U vezi toga, treba brisati i član 93. član 94. i član 95, što je samo dalja razrada tog vida "privremene predaje".
Član 96. treba brisati ovu predloženu normu. Kolege drage, nema nikakve zakonske osnove za "zajedničke istražne timove". Šta ćemo mi zajednički da istražujemo sa nekim stranim timovima­? Tu su, takođe, moguće zloupotrebe. Srbija je svojevremeno 1914. godine odbila ultimatum Austrougarske i potom ušla u rat, jer nije želela da dozvoli da strani organi sprovode istragu na njenoj teritoriji, pa nema razloga ni da se sada nešto slično omogućava putem takozvanih ''zajedničkih istražnih timova''.
Dakle, SRS je protiv ovakvih normi i ovakvog zajedničkog vođenja istrage ili zajedničkih timova. Ovim se ništa ne postiže.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o pranju novca i finansiranju terorizma, član 46, ''Radnje i mere koje preduzimaju advokati'' jeste jedna opasna, skandalozna, neviđena, nedopuštena, a da ne upotrebim druge termine, norma. Šta će ovi advokati sada da rade? U koju se ulogu stavljaju advokati? Da budu doušnici, da budu zaštićeni svedoci?!
Da li je predlagač razmišljao o tome da se ovde radi o zloupotrebi poverenja ukoliko bi advokati postupali po odredbama ovog člana.
Po odredbama člana 46. advokat je dužan da sprovodi mere i radnje za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma u sledećim slučajevima – kada pomaže u planiranju ili izvršavanju transakcije za stranku u vezi sa tim. Kakve veze ima da ispituje i saslušava lice koji će novac da upotrebi ako kupi nekretnine.
Pazite, kupovina ili prodaja nepokretnosti ili privrednog društva? Advokatura je deo pravnog sistema. Advokat ne sme da oda tajnu klijenta koji mu je došao u kancelariju i rekao mu to i to. Advokat ne odgovara za njega. Ne možemo prinuditi advokaturu da advokatura bude podređena politici neke stranke. To ne smemo dozvoliti, to je zabranjeno.
Molim vas, gospođo ministre, kada biste sutra bili advokat i dođe vam stranka hoće da kupi stan u Beogradu, u Novom Sadu ili u Pančevu i kaže, molim vas, sačinite mi ugovor – i, vi uzimati ime i prezime i adresu njegovog stanovanja, vi nemate pravo da istražujete, dalje da utvrđujete njegov identitet. Njegov identitet može da utvrdi samo policija ili policija po nadležnosti ili po rešenju istražnog sudije. Ovo nije dozvoljeno, molim vas, ovo je opasno!
Ne znam da li ste imali saglasnost, da li je o ovome dala mišljenje advokatska organizacija, što znači Republička advokatska komora, Pokrajinska i Regionalne komore?
Upravljanje imovinom stranke? Kakve veze imam ja kao advokat sada kako će stranka da upravlja njenom imovinom ako sam sačinio ugovor o prometu nepokretnosti? Nema nikakve veze.

Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme od 20 minuta koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, transnacionalni kriminal menja modalitete svog delovanja, ali ono što je jedna zajednička nit u ovom sui generis, da kažem, kriminogenom miljeu jeste pranje novca, jeste terorizam i često su pranje novca i terorizam komplementarni, odnosno terorizam se najčešće i finansira iz sumnjivih, problematičnih transakcija, finansijskih transakcija sa imovinom itd.
Relevantni međunarodni dokumenti UN, Saveta Evrope jesu jedan pravni okvir za donošenje zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
S druge strane, praksa u poslednjih nekoliko godina, takođe, nameće potrebu da imamo jedan sistemski zakon, jedan jasan normativni okvir i hoću da kažem da jedan od kvaliteta ovog zakona jeste što on striktno normira i materijalno pravne odredbe i one koje su procesnog karaktera.
Tri su ključna pojma ili instituta koja treba pomenuti u vezi sa ovim zakonom. To su obveznici, stranke i analiza rizika. Ukratko bih se osvrnuo na sva ova tri instituta.
Dakle, ono što je bilo neophodno u promeni postojeće legislative jeste da se proširi krug obveznika koji prate i preventivno deluju u ovom sistemu kontrole pranja novca i na investicione fondove društva za upravljanje fondovima koji upravljaju dobrovoljnim penzijskim osiguranjem.
Takođe je bilo neophodno da se krug obveznika proširi i na one institucije koje pružaju usluge prenosa novca, koje pružaju usluge davanja jemstva, takođe, ono o čemu smo govorili u današnjem danu, i na advokate, na advokatske kancelarije i ortačka advokatska društva.
Ono što je bitno istaći u ovom zakonu jeste da su stranke na neki način objekti ovog zakona, predmeti ovoga zakona. Takođe je proširen krug tih stranaka, a polazeći od grupe rizika. Dakle, obveznik iz ovog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma mora da pođe od nekoliko važnih momenata kada radi analizu rizika, kada je u pitanju pranje novca to su tri grupe – rizik stranke, rizik usluge, rizik zemlje i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Rizik stranke, podsetiću, prema modelu koji nam je ovde ponuđen za raspravu i usvajanje jesu politički eksponirana lica, kada stranka nije prisutna prilikom utvrđivanja i provere identiteta, poslovi koji uključuju velike gotovinske transakcije, postoje neke transakcije koje nemaju ekonomsku logiku itd.
Druga komponenta je rizik usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti. Takođe je vrlo značajan rizik zemlje. Na prvom mestu su zemlje sa slabim sistemom zaštite i kontrole finansijskih transakcija, kao i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Ono što je kvalitet ovog zakona jeste i normiranje odnosa uprave za sprečavanje pranja novca i obveznika, s jedne strane, kao i komunikacija uprave i ostalih državnih organa, državnog tužilaštva, sudova i drugih državnih institucija.
Mislim da rešenja iz ovog zakona ne ostavljaju nijednu prazninu u tumačenju. Oni striktno normiraju i ovu korelaciju između svih ovih institucija.
Na ovoj liniji nastaviću ukratko i o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Dakle, sutra nacionalne institucije, transnacionalne institucije i UN i Savet Evrope svojim relevantnim dokumentima prosto nameću obavezu da imamo jedan sistemski zakon, jedan zaokružen zakon kao što je ovaj ovde koji se nalazi pred nama. Time postajemo jedan aktivni činilac i u Evropi i šire u svetu u ovoj veoma važnoj oblasti, a naročito iz razloga što dosadašnja rešenja koja postoje u Zakonu o krivičnom postupku nisu dosledno sprovođenja, pružala su osnove za različita tumačenja, različitu primenu u pogledu zamolnice, u pogledu izručenja, u pogledu pritvora itd. Ovaj zakona u našem normativnom sistemu svakako će biti dragocen, a naročito njegova implementacija.
Ukratko ću se osvrnuti i o trećem zakonu koji se nalazi u objedinjenoj raspravi, dakle, na ovaj zakon o matičnim knjigama. Dosadašnja rešenja su, čuli smo i od predlagača, čuli smo i od predstavnika poslaničkih grupa, disperzivna, ne nalaze se na jednom mestu, anahrona su i terminološki, anahrona su u suštinskom smislu. Matične knjige, kako je rekao ministar, nisu možda politički atraktivna tema, ali su veoma važne za naše građane.
Iz svog nekog ličnog iskustva ja sam se, a verujem i svi vi, godinama i decenijama unazad pitao za onih famoznih šest meseci važenja jednog dokumenta, i na raznim šalterima i u sudovima ili pred organima uprave, u kom propisu stoji ta obaveza da određeni dokument, recimo, izvod iz matične knjige rođenih ili izvod iz matične knjige venčanih da "ne sme" da bude starije od šest meseci. Dakle, to je jedna ustanovljena praksa, nikakvog propisa nije bilo. Ovaj zakon definitivno raskida sa tom praksom i omogućava građanima da dokument koji predstavlja izvod iz matične knjige, bilo rođenih, bilo venčanih ili umrlih, može da koristi bez obzira kada je taj dokument izdat.
Kvalitet ovog zakona jeste i ovo o čemu smo u toku prepodnevnog dela pričali, a to je elektronska forma izdavanja matičnih knjiga i to duplo vođenje matičnih knjiga i potrebno je da se ispune i ove tehnološke pretpostavke, materijalne itd. Dato je ovde u Predlogu zakona koja su to finansijska sredstva potrebna.
Imamo nekoliko pilot projekata u Srbiji, u Beogradu, gde svaki građanin može da dođe do podataka odnosno da uzme dokument, izvod iz matične knjige i u mesto kojem ne pripada, bilo po rođenju, bilo po mestu zaključenja braka. Matični podaci su veoma važni i sama etimologija ove sintagme – matična knjiga, govori da su to bazični podaci iz koje proizilaze svi drugi podaci.
Imamo jedan zaokružen sistem i u pogledu matičnih knjiga. U raspravi po amandmanima ćemo analizirati pojedine institute koji su predloženi ovim zakonima. Trudićemo se da dođemo do najkvalitetnijih rešenja.
U svakom slučaju, pozivam sve poslanike, uočljivo je da su i poslanici iz poslaničkih grupa koje pripadaju opoziciji mnoga rešenja iz ova tri zakona podržali. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa manjina, Poslanička grupa SPS-JS, Poslanička grupa NS, Poslanička grupa LDP, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa SRS, kao i Poslanička grupa SNS.
Na osnovu člana 100. stav 7. obaveštavam da je vreme na raspolaganju Poslaničke grupe SRS 64 minuta i 28 sekundi.
Prvi od narodnih poslanika, po prijavama za reč, jeste poslanica Elvira Kovač, a posle nje narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovana gospođo ministarko, gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SVM se zalažemo za donošenje propisa i svih ostalih mera u cilju što bržeg otklanjanja nama nametnutih viza od strane EU.
Donošenjem ova tri predloga zakona koja se nalaze pred nama, ali odmah na početku moram da izrazim svoje veliko žaljenje što četvrti zakon koji je bio planiran, da o njemu diskutujemo danas, Predlog zakona o zabrani diskriminacije, nije ovde i što je povučen iz procedure, mi se protivimo tome, kao što smo čuli, reč je o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i krivičnim stvarima, o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i o najkonkretnijem, koji naše građane najviše zanima, Predlogu zakona o matičnim knjigama, dakle, njima će se ispuniti neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU i nadamo se da ćemo uskoro usvojiti i zakon o zabrani diskriminacija.
Ukratko ću pričati o prva dva predloga zakona, samo da bih, od strane vladajuće većine, odnosno od strane onih koji podržavaju donošenje ovih zakona, objasnila o čemu se u njima radi. Donošenjem prvog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima će se urediti postupak pružanja međunarodne pravne pomoći, unaprediće se saradnja naše zemlje, Republike Srbije, sa drugim državama u krivičnim stvarima i na ovaj način će se omogućiti, odnosno ubrzati krivični postupci koji se vode za veoma značajna, velika krivična dela organizovanog kriminala. Kao punopravna članica UN Republika Srbija je u obavezi da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama ove i ostalih međunarodnih organizacija, kao što su Savet Evrope itd.
Još jednom naglašavam, stranka kojoj pripadam, SVM se zalaže za punopravno članstvo naše zemlje u EU i poslanici SVM i Poslanička grupa manjina će uvek glasati za usaglašavanje i prilagođavanje zakonskih propisa sa standardima EU.
Cilj drugog zakona, zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jeste unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i opet usaglašavanje sa međunarodnim normama u ovoj oblasti.
Još jednom bih da naglasim da je donošenje ovih zakona o kojima danas diskutujemo jedan od preduslova i prioriteta da bi se ukinuo vizni režim od strane EU.
Najduže bih ipak želela da se osvrnem na Predlog zakona o matičnim knjigama, pošto su najverovatnije naši građani su najviše zainteresovani za uređenje oblasti matičnih knjiga. Za sve nas je bitno konačno određivanje jednoobraznosti i autentičnosti matičnih knjiga, zbog traženja izvoda iz istih.
Jedna od novina, koja se nalazi u ovom predlogu zakona o matičnim knjigama, jeste da se ovim predlogom propisuje upotreba jezika i pisma u postupku upisa podataka u matične knjige i to, ono što se nas najviše tiče, jeste upis ličnog imena na jeziku, prema pravopisu pripadnika nacionalnih manjina. U svom izlaganju je, šef Poslaničke grupe manjina, gospodin Balint Pastor, pomenuo da smo mi zajedno predložili amandman i jako mi je žao što gospodin ministar trenutno nije u sali. Nadamo se da će on imati sluha za naš amandman, kojim želimo da izbegnemo negativnu praksu, odnosno ono što se dešava u praksi, da bude konkretna odredba zakona prema kojoj će se imena lica koja to žele moći upisivati na njihovom jeziku, prema pravopisu te nacionalne manjine, naravno, pored toga i ćirilicom, ali treba naglasiti, da ne bi došlo do raznih zagrada, odnosno nerazumevanja, kako zapravo primeniti taj član.
Sa druge strane, tu postoji još nekoliko novina koje je nekoliko govornika već danas pomenulo. Želim da naglasim da SVM pozdravlja vođenje tog pomenutog drugog primerka matične knjige, primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka, baš zbog toga što je ovo konačno u skladu sa razvojem informacionog sistema i informacionog društva i sve ovo predstavlja jedan veoma važan korak u korenitoj promeni tog starog, tradicionalnog obavljanja administrativnih procedura. Svakako će se ubrzati izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i mnogo olakšati posao, a i zahtevi svih građana.
Tendencija je da se formira baza podataka, od ovih matičnih knjiga u elektronskom obliku, što bi značilo, to smo nekoliko puta čuli, planira se umrežavanje organa, što će konačno obezbediti da se izdavanje izvoda iz matičnih knjiga ne ograđuje samo na jedan organ. Znači, bez obzira gde budemo tražili izvod, bez obzira gde smo se rodili, venčali itd. dobićemo izvod tamo gde tražimo. Ovo će svakako olakšati život naših građana i zbog toga podržavamo ovu odredbu.
Druga stvar koja nije bila nikako regulisana, ali nekako je i u praksi zaživela, da su se smatrali važećim samo izvodi iz matičnih knjiga koji nisu bili stariji od šest meseci, to su neki tražili, neki ne. Sada se konačno, ovim novim zakonom, izričito određuje da izvodi iz matičnih knjiga nemaju rok važenja, što znači da se ne moraju tražiti novi. Naravno, ako dođe do nekih promena u međuvremenu i ako se u pravni saobraćaj puste izvodi koji ne sadrže izmenjene podatke, onda će osoba koja je odgovorna za to što ne koristi novi izvod smatrati odgovornom u ovom slučaju.
U obrazloženju na kraju ovih predloga zakona stoji da će biti potrebno dosta vremena da se završi sve što je planirano, da se ovi elektronski sistemi obrade podataka izgrade, da se umreže itd. Ipak se nadamo da će se ovo desiti u bliskoj budućnosti, da nećemo morati čekati godinama da građani zaista osete efekte ovog novog zakona.
Još jednom naglašavam, poslanici SVM će glasati za predloge zakona, najpre zbog toga što ćemo zahvaljujući njima stići što pre na belu šengen listu, a s druge strane, zato što smatramo da konačno treba regulisati matične knjige na ovaj način. Još jednom se nadam da će Vlada imati sluha za naš amandman. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.