Gospodine predsedavajući, povredili ste čl. 96. i 103. Naime, vi ste, reagujući na izlaganje kolege Dušana Marića, koji je govorio o svom amandmanu, posle njegovog izlaganja komentarisali, što nije dozvoljeno sa mesta potpredsednika, da njegovo izlaganje nije u skladu sa temom.
Vi ste mogli u toku predsedavanja, na osnovu člana 103, da govornika upozorite, što vi niste uradili, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu, a da građani Srbije ne bi pomislili, a naravno neće jer već poznaju Dušana Marića, i znaju koliko je on odgovoran poslanik, i argumentovano uvek nastupa po bilo kojem zakonu, moram da vas upozorim da ste bili dužni da ga saslušate, pa ako ste želeli, kao što jutros reče Gordana Čomić, da date kontraargumente njegovom amandmanu, da ustupite mesto, ne znam kome biste zaista, jer nemate nikoga kome biste u tom trenutku ustupili, pošto se te uloge ne bih prihvatila, da izađete za govornicu i da kažete šta vam to ne odgovara u njegovom amandmanu.
Da je on bio u pravu i da je izneo argumentaciju koja je potvrđena pravosnažnim presudama nadležnih sudova u našoj zemlji posle besomučne agresije, upravo je govorio na način na koji ga razumeju građani Srbije, jer Srbija je izrekla pravosnažne presude zlikovcima: Havijeru Solani, Vesliju Klarku, Madlen Olbrajt, Bilu Klintonu, Džejmiju Šeju, ne mogu ni imena svih tih zlikovaca da se setim i da nabrojim uoči sutrašnje desetogodišnjice. Kolega Marić je, brišući stav 1. člana 3, želeo upravo to da nam kaže, da nijedan sud u Srbiji, nažalost, evo i deset godina posle te nezapamćene agresije na jednu državu i jedan narod, nije zaštitio ni jednog građanina Srbije.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo. Hvala.)
Prema tome, sledeći put, ako želite o tako ozbiljnim stvarima o kojima govori taj amandman da govorite, izvolite za govornicu pa izađite sa kontraargumentima. Marićevi su neoborivi.