Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, nas troje poslanika iz JS nećemo glasati za ovaj zakon i da ljudi koji bi zaista trebalo da budu zaštićeni ovim zakonom, oni to oće pojedinim članovima, ne bežim od toga, to su ljudi koji zaista zaslužuju zaštitu, mislim na žene, decu, ljude sa invaliditetom, na ljude različite po veri i boji kože.
Želim da objasnim šta je to u ovom zakonu što nas, da kažem, blago rečeno iritira i zbog čega smatramo da neke stavke nisu primerene i nije im mesto u ovom zakonu.
Već u članu 13. ovog zakona pod teškim oblicima diskriminacije nabrojane su stavke šta sve to podrazumeva i među njima je i seksualno opredeljenje. Prosto postavljam pitanje zašto bi iko bez pitanja isticao svoje seksualno opredeljenje? Da li postoji neka društvena ili kulturološka potreba za tako nečim ili je to definitivno stvar intime pojedinca? Da li je to nešto što se ipak odnosi na ambijent koji nije javan?
Ne znam, možda sam u zabludi, ali cela ta priča biti gej, LBG, kako god, danas nije opredeljenje već je postalo zanimanje. Smatram da je potpuno nepotrebno konstantno isticanje sopstvene seksualnosti, a pri tom bez pitanja, čime samo želi da se izazove neka reakcija. Nažalost, na sreću, kako god, danas to može samo da bude animozitet.
Pitanja svih stavki koje se tiču diskriminacije u ovom članu zaista se odnose na prostor koga definiše javno mesto, a pri tom sopstvena seksualnost nije nešto gde je mesto njemu na javnim prostorima.
Nemojte tražiti od nas da se možemo diviti stavovima koji su u potpunoj suprotnosti od naših moralnih nagona, pod jedan, jer i suština tog našeg stava i viđenje našeg morala možda nije na visini vremena u kome živimo. To ne znam, ali prosto naša kritika nije uperena protiv nečijih drugačijih moralnih stavova, samo kritikujemo jer vidimo mogućnost da su oni definitivno u suprotnosti možda i sa našim hrišćanskim pogledima na svet, koji je ipak opšti koren svima nama, ako ne grešim.
Što se tiče jedne rasprave u načelu, imali smo prilike da čujemo da li sve kontroverze treba kazniti. Postavljam pitanje da li svaku kontroverzu treba staviti u zakon? Koliko njih ima? Da li za svaku treba poseban zakon? Da li ovim što štitimo članom 21. jednu kontroverzu, pakujemo je u zakon, šta se sa nama dešava kao sa društvom? Doživljavamo katarzu, postajemo "in".
To je deo koji mi nije jasan jer ne možete raditi zakon sa ovakvim članom kada morate shvatiti i da uzmete u obzir i mentalni sklop našeg društva. Neću da kažem da smo mentalno još uvek u feudalizmu, ali je sigurno da nismo ni ispred Evrope po nekim njihovim shvatanjima, da kažem liberalnim shvatanjima što se tiče morala.
Često se dešava da i sami sebe pogrešno tumačimo i da shvatamo, međutim, kada su u pitanju ozbiljne stvari, kao što je ovaj zakon, potrebna nam je pravičnost, ali ta pravičnost mora da bude takva da ne bude protiv unutrašnjeg glasa našeg ukusa, koji i čini našu savest. Ne moramo direktno da povezujemo moral i savest, a i možemo, zavisi s koje strane gledate.
Zašto bi danas uopšte i robovali modernim idejama, zašto bi robovali trendovima, ako su oni upravo protivnici naše moralnosti, i našeg ukusa i naše savesti.
Prosto priroda i prirodni procesi jesu nama bukvar iz koga učimo život, ali doslovce, i sada mi recite kako ću u potpuno istu ravan staviti nešto što po prirodi stvari, prirodno, suštinski, nije prirodno sa nečim što je po prirodi stvari prirodno.
Prosto iritira taj momenat nametanja nečeg što suštinski nije prirodno i stavljanje u istu ravan sa nečim što jeste prirodno. To svakako nije "jing" i "jang", nije jedinstvo suprotnosti koje je priroda definisala.
Nesporno je pravo svakog građanina na privatnost i na seksualnu orijentaciju, to je apsolutno nesporno. Međutim, mogu ovaj 21. član da tumačim i na sledeći način. Otkud znam, kad ovde to ne vidim, da možda ovim članom zakona nisu zaštićene i neke devijantne vrste i devijantni oblici seksualnog opredeljenja. To ne mogu da znam.
Znamo da postoje takve vrste koje su zakonom kažnjive. Šta to znači? Koja je razlika u ovom momentu između gej parade ili parade pedofila, nekrofila i zoofila? Oni ne rade ništa, ne čine delo, izražavaju svoju seksualnu opredeljenost, svoj stav prema nečemu. Tu je tanka linija da li ljudi i sa devijantnim seksualnim ponašanjem i opredeljenjem se možda mogu na neki način u jednom momentu podvući pod ovaj član 21. da budu zaštićeni.
Ako kažete da se tu radi samo o ljudima koji imaju drugačije seksualno opredeljenje u redu, međutim, hoću da kažem kako se ljudi drugačijeg seksualnog opredeljenja ponašaju kada neko nema isti stav kao oni. To vidimo na sajtu "Kvirije" ovih dana. Vidimo kako su oni izrazili svoj stav prema nekome ko ne misli isto kao oni.
Da li su to ljudi, njih čini četvoro, čak ih nema ni petoro da bi gramatički bili ljudi, zanima me da li novac koji se njima opredeljuje iz budžeta, 350.000 sa njima daje da oni osmisle svoj sajt. Da li to njima služi za obračun ili diskriminisanje klasično sa ljudima koji ne misle isto kao oni?
Zar nije možda bilo bolje da smo taj novac koji smo opredelili njima, na njihovu kampanju po medijima i na osmišljavanje njihovog sajta, ipak usmerili ka ljudima kojima je to neophodno, ka osobama sa invaliditetom, detetu nekog palog borca, nekoj ženi, nekoj slobodnoj kući, potpuno je nebitno?
Na samom kraju, da ne bismo shvatili da smo mi iz JS potpuno homofobični, mi jesmo ovaj zakon dobro pogledali i postoje drugi članovi zakona u kojima postoje izvesni termini s kojima ne možemo da se složimo, a to je konkretno u članu 18. u stavu 1. ovog zakona dozvolili ste da se reč "uverenje" preširoko može tumačiti. Ta formulacija može da se odnosi na dosta toga. Dosta toga može da se podvuče pod reč uverenje, na primer i stvaranje nekih sekti, ne moram da pričam kolika je njihova pogubnost.
Postavljam jedno pitanje – šta se dešava kada to lično uverenje, koje imamo pravo da tumačimo tako u ovom članu, može biti u sukobu sa nekim opštim interesima, a to opet možemo da podvedemo pod neko uverenje koje nije javno, odnosno, ako uverenje po definiciji ima subjektivan karakter, a ima, da li u datom momentu po odobrenju šire javnosti može postati i opšte i priznato, mi to ne znamo.
Šta se dešava ukoliko neko uverenje definiše nesklad sa opšteprihvaćenim i priznatim i ličnim te osobe. Doći ćemo u situaciju da razni oblici organizacija koje recimo imitiraju veru, eksploatišući slobodan prostor koje im daje reč "uverenje", opet omoguće da stvore neke štetne procese u društvu i oni će biti propovedani kao ispovedanje vere iz uverenja.
Osim toga, to ne mora uvek da bude pitanje lažne vere. Prosto, može se odnositi na formiranje nekih organizacija iz uverenja. Na primer, mogu da uzmem fašizam kao primer jer je to organizacija nastala iz uverenja. Zašto da ne? Ubedite me da ne mogu tako da tumačim uverenje koje mi je dato. To je organizacija iz uverenja.
Postoji druga stvar. Danas postoje grupe ljudi koje mogu biti zasnovana na animozitetu prema Romima, prema bilo kojoj drugoj manjinskoj grupi, ali isto tako mogu da imaju svoju organizaciju iz ličnog uverenja. Stoga smatramo da ste dozvolili da se preširoko ovim članom i stavom 1. tumači reč "uverenje", jer omogućava stvaranje organizacija čije udruživanje iz pogrešnih ličnih uverenja može da nas diskredituje kao društvo, a zapravo moramo sprečiti kapitalizovanje istih.
Za kraj sam htela još jednom da ponovim da mi iz JS znamo, smatramo, činjenica je, nam je neophodan zakon o antidiskriminaciji, ali prosto zbog ovih stavki koje postoje ovde, koje se kose sa našim moralnim i verskim, kojim god hoćete stavovima, nećemo to učiniti.
Mogu samo da se izvinim ljudima jer smatram da ljudi koji su zaista diskriminisani, a to su ljudi sa invaliditetom, to su deca, to su stara lica, oni zaslužuju ovaj zakon, ali pojedini članovi zakona ne rade u tom smislu da bi štitili njih, nego neke druge grupe. Hvala.
