Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Vukićević. Izvolite.

Poštovani građani, SRS je podnela skoro 260 amandmana, a od toga je prihvaćen jedan amandman. Da ne bih to sad razlagala i govorila o tome, procenite i prosudite sami o čemu se radi. Međutim, u prilog ovome što je bezbroj puta danas ponovljeno za ovom govornicom, što smo mogli da čujemo, a to je da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki, evo dragi građani vidite koliko smo jednaki, pogledajte šta je naša realnost, šta je Srbija i kako mi živimo. Ovo je naslovna strana jednog dnevnog časopisa, dnevnog lista, gde piše "Armija gladnih, milion bez posla". Dakle, ni to neću da komentarišem, dovoljno je ova naslovna strana. To je Srbija danas.
Što se tiče diskriminacije, u prilog tome da diskriminacije ne sme i ne bi trebalo biti ni u kakvom obliku, samo ću vam navesti jedan događaj koji se odigrao juče u Novom Sadu. Dakle, nekoliko nevladinih organizacija protestovalo je na proteklom jučerašnjem Salonu knjiga u Novom Sadu zato što se na tom salonu pojavila, kako je nevladina organizacija zove, klerofašistička organizacija "Obraz". Procenite sami da li je to diskriminacija ili ne. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman i na član 5. Vi ste ga odbili uz isto obrazloženje kao i malopre – zato što ne menja suštinu predloženog člana.
Član 5. Predloga ovog zakona se bavi oblicima diskriminacije. Kad su oblici diskriminacije u pitanju, pozvao bih se na diskusiju jednog od poslanika skupštinske većine koji je malopre bio za govornicom i koji je gotovo 10 ili 15 minuta govorio o jednoj vrsti ili jednom obliku diskriminacije. Čini mi se da ste mu ostali dužni neke odgovore, pa bih vas sad podsetio na to što je on govorio, pa ako nađete za shodno ne bi bilo loše da nam kažete neku reč o tome.
Naime, o tome je govorio predstavnik manjine, ali u svem svom vremenu koje je posvetio priči nijedan tren nije posvetio niti rasnoj, niti verskoj, političkoj ili nacionalnoj diskriminaciji. Govorio je o jednom obliku diskriminacije, nazvao bih ga ekonomski oblik diskriminacije, koji ne poznaje ni rasu, ni pol, ni naciju, niti političku pripadnost, a vlast u Srbiji, pre svega DS, brutalno ga sprovodi već osam godina.
Pitam vas sada da li ekonomska diskriminacija, o kojoj je poslanik malopre govorio, podrazumeva, odnosno da li ste je sagledali kroz ovaj zakon, da li je ona definisana kao jedan od oblika diskriminacije, da li će se u budućnosti i kako će se Vlada ponašati, ophoditi prema ovoj činjenici, na koji način će Vlada Republike Srbije, izvršna vlast koju dominantno čini DS izgraditi mehanizme kojima ćemo se suprotstaviti ekonomskoj diskriminaciji koju brutalno sprovodite nad građanima Srbije, bez obzira na sve njihove različitosti koje su u Srbiji prisutne?

Reč ima gospodin Dragan Šormaz. Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo još sedam minuta.

I ovaj amandman, kao i amandmani koje je podnela DSS, a zbog ovog neustavnog Poslovnika, postavlja se pitanje da li ćemo uopšte i moći, jer recimo, prvi naš naredni amandman je tek od člana 13, i da raspravljamo i da govorimo o amandmanima koje smo podneli, ne da bismo ovde pričali, nego da bismo popravili jedan veoma loš Predlog zakona, ako je to uopšte i moguće učiniti.
Čitav ovaj predlog zakona u stvari i njegovo donošenje je obesmislila ova nesposobna Vlada Republike Srbije samim onim prvo podnošenjem, pa povlačenjem, pa nekom vrstom javne prepirke i rasprave. Malopre smo čuli od koleginice Milice Vojić-Marković, umesto da se primenjuje Zakon o zaštiti od diskriminacije osoba sa invaliditetom, mi sad donosimo jedan novi zakon koji je navodno potrebno doneti zbog šengen liste.
U suštini čitava rasprava koju vidimo i u javnosti, iako poslanici pokušavaju da je ne predstave tako, barem poslanici koji govore, a to su poslanici opozicije, a ne vladajuće većine, svela se u stvari na javno izražavanje jedne male grupe, inače nekadašnji rok bend Familija je to zvao mala grupa pedera, jednog dela populacije koji sebe nazivaju homoseksualcima.
Ali, samo jedan mali deo njih u stvari se zalaže i sve se svodi na to da prvo gurnu nogu u vrata što su uspeli ovim zakonom, da otvore to neko svoje zalaganje, a posle će doći na red, čim im se malo odškrinu vrata, i predlozi da mogu da stupaju u brak, da usvajaju decu itd.
Sve se svodi u stvari na njihovu želju da se u Srbiju organizuju, barem u Beogradu i Novom Sadu, gej parade, a da policija ima obavezu da ih štiti, a i da oni koji iznesu svoje mišljenje protiv toga budu upozoreni da je to diskriminacija i da ne bi trebalo tako da rade.
Zamislite da pravimo strejt parade po Srbiji, zamislite da pravimo parade onih koji su normalni. Naravno da se to neće dogoditi, jer normalni ljudi to neće da rade, to rade oni koji su poremećeni. Je l' tako, doktore? Tačno je, Svetska zdravstvena organizacija je rekla da nije bolest, ali je rekla da je i poremećaj. Zamislite sad da se pravi strejt parada, na šta bi to ličilo? To ruši sve moralne norme u Srbiji. To ruši ono što je tradicija srpskog naroda, ono što je srpska država.
Vi to radite iovako ionako na svakom koraku. Zbog toga moramo što pre i da vas srušimo sa vlasti, jer vi bukvalno zemlju vodite u bankrot, razarate je u svim segmentima društva i, što je najgore, razarate ono što je tradicija, istorija, kultura, moralne vrednosti srpskog naroda ovakvim predlozima. Zašto bismo pristali svi, ogromna većina ovog naroda koji je normalan na takvo javno predstavljanje skaradnosti, gadosti, ružnoće, nemorala, poremećaja? Neka to rade u privatnosti u svojim domovima, niko nema ništa protiv. Ni na koji način neće biti diskriminisani, ali zašto predstavljanje u javnosti?
Već je ovde rečeno, više su u Srbiji ugrožena prava invalida, više su u Srbiji ugrožena prava žena, Roma, žena, ponavljam. Protiv toga, već duže vreme govorimo, bori se Odbor za ravnopravnost polova. Ništa se ne menja.
Pogledate medije. Vi ih kontrolišete. Pogledajte štampane medije. Pogledajte dnevnu štampu. Pogledajte žutu štampu. Pogledajte nedeljnike. U svakom ćete naći, ako ne svakog dana, barem jednom nedeljno vic o plavušama. Šta treba, da se napravi udruženje plavuša da bi se zaštitile? Zar nisu diskriminisane na taj način? Niko na to ne reaguje. Nikada nije izašao niko od vas da se pobuni za to.
Pogledajte sledeći slučaj. Pisala nam je žena koja se zove Marija Milatović. Ona je inače profesionalni pilot. Javno preduzeće JAT Ervejz već duže vreme neće da je primi na posao. Direktor je, koliko znam, iz SPO, savremena evropska desnica, nisu u IPP-u. Žena ne može nikako da se zaposli, a sposobna, hrabra žena. Žena koja je završila ovo zanimanje, koje nije jednostavno završiti, nema šanse da se zaposli. A postoji, ako niste znali, i Udruženje žena letača Srbije. Znači, pokušavaju žene, bore se, govore, ali nikako da dođu na red. Zašto ovaj zakon mora da se usvoji? Kipar ga nema, a u EU je. Kakvi su to aršini?
Imam jedan predlog. Evo, svi zakoni koji su potrebni da uđemo u vizni režim, dajte ih na jednoj sednici, i da brzo prođu, ali prvo da dođe Boris Tadić ovde i da se zakune da neće potpisati sporazum o viznom režimu ako ne važi za celu državu Srbiju, ako ne važi i za one poslanike koji su sa Kosova, ako ne važi za mog prijatelja Marka Jakšića, ako ne važi za 120.000 Srba koji žive na KiM, ako ne važi za sve građane Srbije, pa i Albance, pripadnike albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji, tj. na teritoriji južne pokrajine KiM.
Evo, nijedan amandman neću podneti. Ako je to obaveza, izvolite, dajte sve te zakone da ih izglasamo, da ne pričamo o njima, ali gospodin Tadić da se zakune da neće potpisati ako ne važi... (isključen mikrofon).

Zahvaljujem, prošlo je sedam minuta.

Gospodin Delić. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada čitam ovaj zakon vidimo da je njegov nacrt urađen još 2007. godine. U Srbiji su se mnoge stvari promenile od 2007. godine. Naše insistiranje, kada je bila rasprava u načelu, da razmislite o preporukama Evropske komisije za rasizam i netoleranciju iz 97. godine, gde su dali više mogućnosti kako ovaj specijalizovani organ u Srbiji treba da izgleda, pa između ostalog da to može biti i neka komisija, da to može biti ombudsman, zamenik ombudsmana ili neki parlamentarni odbor i, svakako, ovo što ste predvideli, poverenik za zaštitu od diskriminacije.
Međutim, svakako ste morali da imate u vidu u kakvoj se situaciji danas nalazi Srbija. Svaki ministar kada ovde dođe svojim zakonom predviđa agenciju, poverenika, zaštitnika. Posle vas, doći će neko drugi kada budemo govorili o pravima deteta, pa će predložiti, što svakako treba usvojiti, da imamo i zaštitnika prava deteta.
Kada na sledećoj sednici budemo raspravljali o ekološkim zakonima, ministar ekologije će predložiti agenciju za hemikalije, što svakako treba da postoji u Srbiji, ali to sve znači dalje umnožavanje administracije, dalji pritisak na budžet.
A mi kao narodni poslanici ovde u Skupštini kada čitamo jedan zakon prvo gledamo kakvo je to opterećenje za budžet i kada vidimo da nema opterećenja za građane Srbije i za budžet, onda nam je lakše i jednostavnije da takav zakon usvojimo.
Ovde smo videli da će već od sledeće godine sprovođenje ovog zakona koštati 40 miliona dinara. Zbog toga je apsolutno naše insistiranje bilo da razmislite i da prihvatite inicijative da neki od organa koji već postoje, kao što je zaštitnik građana koji ima četiri svoja zamenika, obavlja poslove koji su predviđeni ovim zakonom.
Podneo sam amandman na član 24. koji govori da je zabranjena diskriminacija etničke grupe Vlaha administrativnim nametanjem rumunskog jezika i pisma kao njihovog maternjeg u školama u kojima se školuju.
Objašnjenje, gospodine ministre, da je to rešeno drugim zakonima je u redu, ali Vlahe ne diskriminišu pojedinci, na ovaj način Vlahe diskriminiše država, jer država vrši rumunizacija Vlaha. Već na jesen ćemo imati proteste u celoj istočnoj Srbiji zbog ovakvog rešenja.
Znam da ne treba izdvajati nijednu etničku grupu i nijednu nacionalnu manjinu u zakonu. Zato bih prihvatio vaše objašnjenje, ali samo pod uslovom da država Srbija o ovome ubuduće vodi računa.
Na član 21, gospodine ministre, dobio sam odgovor da je moj predlog u suprotnosti sa samom suštinom zakona, a razlika između amandmana koji ste prihvatili i amandmana koji sam predložio je samo u tome što u amandmanu koji ste prihvatili sve stoji u jednoj rečenici, u jednom stavu, a u amandmanu koji sam dao stoji to isto, ali u dva stava. Ocena da je nešto suprotno sa samom suštinom zakona apsolutno ne stoji ili ja ne mogu da ocenim šta je to suština.
Gospodine ministre, iz toga zaključujem da je neko bio vrlo neozbiljan, neko ko je čitao ovih 450 ili 470 amandmana, a narodni poslanici su možda više nego i u jednom drugom zakonu potrudili se da daju amandmane koji su gotovo svi smisleni, tako da su i odgovori na naše amandmane, bez obzira što nisu prihvaćeni, trebalo ipak da budu smisleni.
Ovim se ne zalažem da moj amandman bude prihvaćen jer je prihvaćena suština moga amandmana, ali svakako ne mogu da prihvatim vaše objašnjenje, jer je ono upravo suprotno suštini tog zakona.
Još nešto, gospodine ministre, kada ste objašnjavali ili pokušali da objasnite zbog čega ne prihvatate inicijativu da neki drugi organ radi ovaj posao, neki drugi organ koji već postoji u Srbiji, a predložili smo da to bude zaštitnik građana ili neko od njegovih zamenika, vi ste se onda pozvali opet na ove stavove komisije, na njihove preporuke, pa ste takođe rekli da je sličnu preporuku iznela i Evropska komisija, pa eto da vas je pohvalila i Venecijanska komisija Saveta Evrope. Gospodine ministre, mnogo je važnije da vas pohvale narodni poslanici ili da vas pohvale građani Srbije.
Oni vas neće pohvaliti ako vi ovim zakonom uvodite novih 30 ili 40 ljudi. To znači da tu treba 10 ili 15 novih kancelarija, to znači da treba nekoliko automobila, to znači da trebaju telefoni, a mi i danas ovde u hodniku slušamo kako iz vladajuće većine govore da Vlada ozbiljno razmišlja da smanji broj ministarstava. Sve ovo što radimo je upravo suprotno tome.
Kada su u pitanju ove preporuke, ipak treba shvatiti da su to samo preporuke i da one samo pokazuju put kojim, praktično, treba da ide Vlada Srbije kada piše ove zakone. Od prethodnika smo takođe čuli da postoje i određene zemlje, članice EU, koje nisu regulisale ova pitanja. Mnoga od pitanja koja su data u ovom zakonu regulisana su i u drugim zakonima.
Prihvatam objašnjenje da Srbiji treba jedan krovni zakon koji bi, praktično, obuhvatio i ono što je dato u nekim drugim zakonima, ali kada se pišu zakoni opet insistiram na tome da preporuke treba uvažavati, da svaku pomoć koja je dobronamerna treba prihvatiti, ali ipak treba osluškivati građane Srbije.
Kako bilo kome objasniti da kada ljudi gube poslove, kada je najoptimalnija varijanta da svakog meseca tri hiljade ljudi ostaje bez posla, mi razmišljamo da broj ljudi u državnoj administraciji, koji se već primakao oko 30 hiljada, povećavamo ponovo, a znamo da ćemo negde to morati? U ovom slučaju, po mojoj i slobodnoj proceni, nismo morali.
Kada dođu zakoni gospodina Dulića o ekologiji, znam da ćemo morati da razmišljamo o toj agenciji za hemikalije ili kada dođe taj zakon o zaštiti dece, kada budu predložili zaštitnika deteta, svakako ću biti u toj grupi koja će podržati taj predlog.
Ali zato ne treba svaki ministar kada dođe ovde da razmišlja samo o sebi i svom ministarstvu. Valjda Vlada treba da bude jedinstvena i valjda svako od nas, kako poslanik, tako i ministar, i njegovi državni sekretari i pomoćnici, moraju da vode računa i o racionalnosti i o tome šta je dobro za građane Srbije.
Još jednom, gospodine ministre, ponavljam, vaše obrazloženje na član 21. za mene je apsolutno neprihvatljivo.

Zahvaljujem, gospodine Deliću.

Na član 5. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Škrbiću, izvolite.

Poštovani građani Srbije, mislim da je najbolje da s vama razgovaramo, jer očigledno da od toliko amandmana koje je poslala poslanička grupa SRS prihvaćen je samo jedan. Radi vas treba reći mnoge stvari koje do sada nisu rečene, jer vi ćete biti ti koji ćete suditi na kraju, bez obzira što će poslanička većina verovatno da usvoji ovaj zakon.
Podneo sam amandman na član 5, koga neću da čitam, kako bih uštedeo vreme, ali ponoviću, kao i mnogi poslanici do sada, da se amandmanom predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koja glasi: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki" itd.
Sudeći barem po dosadašnjim izjavama većeg dela opozicije, ali i pojedinih članova vlasti, kao npr. člana vaše koalicije gospodina Dragana Markovića Palme, lidera Jedinstvene Srbije, poslanika i gradonačelnika Jagodine, s kojim su se složili mnogi građani, a koji je rekao: "Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo i čuvamo ovce u Srbiji i na selu".
Videćemo da li ćete imati sutra većinu za glasanje, imajući u vidu da je Ministarstvo vera dalo negativno mišljenje na Predlog zakona, a apsurd je da na toj sednici Vlade ministar vera Bogoljub Šijaković nije bio prisutan. Toliko je bio zainteresovan. To je istina koju niko do sada nije rekao, ali činjenice su takve.
Imamo i Centar za unapređenje pravnih studija, jedan od autora ovog zakona gospodin Saša Gajin, koji je rekao, između ostalog: "Smisao zakona upravo jeste u tome da zaštiti sve one koji su diskriminisani, sve one koji predstavljaju marginu u ovom društvu". Šta se radilo do sada? Ustav je bio taj...