Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospođa Pop-Lazić želi da obrazloži amandman? (Da.)
Gospođo Pop-Lazić, imate reč, izvolite.

Kako nije dozvoljeno vršenje prava utvrđenih ovim zakonom, suprotno cilju u kojem su priznata u nameri da se uskrate ili ograniče prava i slobode drugih, zajamčena Ustavom i međunarodnim ugovorima, pitam vas da li je zajamčeno pravo na rad? Jeste. Da li je zajamčeno pravo na štrajk? Jeste.
Šta se onda desilo sa radnicima „Komgrapa“, koji su juče imali svoj štrajk upozorenja i koji su danas svi ne papirom suspendovani, ali nije im dozvoljeno da priđu svojim radnim mestima kako bi im se dao otkaz, jer nisu došli da rade.
Znate ko je kupio „Komgrap“ i znate za koje pare, za četiri miliona i 300 hiljada evra, iako je vrednost negde oko 120 miliona samo nekretnine „Komgrapa“ vrede, zatim uplata zarada se vrši selektivno, dakle, ne dobijaju platu svi koji rade, nego oni koji se sviđaju direktoru. Ne može 40 ljudi da ode u penziju zbog toga što se ne uplaćuju doprinosi. Šta će ti ljudi da rade? Kome će oni po ovom zakonu da se obrate?
Hoćemo li ovaj zakon, što vi kažete, da svedemo samo na pedere i na lezbijke ili ćemo da pričamo o ovim krucijalnim stvarima koje drmaju Srbiju, ili se plašite da o tome progovorite? Hoće li ovaj poverenik da rešava ova pitanja, kada ih ni sud godinama ne rešava u postupku poništaja ovakve pljačkaške privatizacije, iza koje stoji neki Slobodan Stanković, a iza koga stoji neki Dodik, a iza koga stoji neki Tadić.
To su naši problemi, gospodo, o kojima mi danas treba da pričamo i uopšte treba da govorimo, jer će nam se dešavati takve stvari neprestano na ulicama (Predsednik: Zahvaljujem. Morate da završite.), sem ako svesno ne idete na izazivanje građanskog rata. Zahvaljujem.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)
Da li neko želi reč? Gospođa Jorgovanka Tabaković, izvolite.

Koristim pravo iz člana 143. stav 2.

Gospodo poslanici iz poslaničke grupe SRS, upozoravam vas da ću izricati mere zbog toga što ometate gospođu Tabaković da se obrati parlamentu.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, hoću da u sklopu rasprave o temi prava zajamčenih Ustavom, kažem da Ustavu u članu 43. stav. 4. kaže da se sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, slobode i prava zajamčenih Ustavom, javne bezbednosti itd.
Postavljam pitanje – ko je definisao šta je moral demokratskog društva, da bi on bio drugačije propisivan zakonom o zabrani diskriminacije, pogotovo zato što je u mnogim od obrazloženja na podnete amandmane koje je podneo poslanički klub Napred Srbijo, u odgovorima pri odbijanju amandmana, definisano da je moral mnogo široka kategorija i da on ne može biti obuhvaćen ovim zakonom.
Da li postoji određenje šta je moral demokratskog društva, jer je za mene, kao Srpkinju i pripadnika verske zajednice koja se zove pravoslavna crkva, moral crkveni jednak moralu demokratskog društva. U tom smislu postavljam pitanje da li je taj moral isti? Za mene jeste?
Da li je to za vas kao demokratsko društvo i da li vam zakon o zabrani diskriminacije omogućava da vi ustavno pravo, definisano članom 43, sužavate, a da niste definisali iz kojih razloga i interesa građana to činite. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, koja nije u sali.
(Aleksandar Martinović: Želim da govorim po Poslovniku.)
Po Poslovniku – nije bilo povrede Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, skandal je sam po sebi, gospođo Đukić-Dejanović, da vi  kada se neko javi po Poslovniku, a da čovek uopšte nije imao priliku da obrazloži zašto smatra da je došlo do povrede Poslovnika, paušalno kažete – nije bilo povrede Poslovnika.
Povredili ste član 104, kada je reč o dostojanstvu Narodne skupštine. Ovde se ne čuje buka narodnih poslanika SRS, ovde se čuje odjek nezadovoljnog naroda, kojeg ste prevarili na izborima. Tom narodu ste obećali ...

Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika, izričem vam opomenu. Udaljite se sa govornice, molim vas.
(Glasan aplauz poslanika SRS.)
Udaljite se sa govornice, izrekla sam vam opomenu. Zloupotrebili ste, izvolite na mesto, preduzeću naredne mere, molim vas udaljite se sa govornice.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Da li gospodin Živković želi da obrazloži amandman? (Da.) Izvolite, gospodine Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona, zaštićena prava i lica u članu 3, koji obuhvataju treći stav. Moj amandman glasi: da se u članu 3. stav 3. ovog zakona, koji glasi: "Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava drugih..." briše.
U odgovoru Vlade koji sam dobio da se amandman ne prihvata, u obrazloženju piše da se amandman ne prihvata iz razloga što amandman nije u skladu sa svrhom zakona i nepotrebno ograničava zaštitu od diskriminacije. Dame i gospodo, SRS i poslanici koji su ispred SRS podneli amandmane su mnogo amandmana iz razloga što su želeli da se ovaj zakon, prvo, povuče iz procedure, a drugo, da poprave zakon, s obzirom da zakon moralne stvari, koje regulišu odnose u jednom društvu, apsolutno urušava.
Gospodine ministre, i prošli put sam vas pitao da li se osećate iole, imalo odgovornim – kasnije, kada se u mnogim gradovima budu vršili skupovi i protesti, tj. izražavanje opredeljenja iz člana 21. ovog zakona, gde se seksualno opredeljenje bude regulisalo ovim zakonom i gde će moći apsolutno ljudi koji su drugog seksualnog opredeljenja da se javno deklarišu, ako vas slučajno budu pozvali na te skupove na svojstven način da vam se zahvale, da li ćete im se pojaviti na tom skupu? Hvala.