Zahvaljujem, gospodine Živkov.
Gospodin Milan Avramović, reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, prekršili ste član Poslovnika 27, a odnosi se na član 100. Sada vas pitam kao predsedavajućeg – po kom članu vi imate pravo da prekinete narodnog poslanika koji iznosi povredu Poslovnika? Ukoliko on nije ispunio bonus od dva minuta, po kom osnovu ...
(Dragan Todorović, upadica sa mesta: Gospođo Gordana, nemojte da šapućete.)
(Negodovanje poslanika SRS.)
(Paja Momčilov, sa mesta: Nemojte da dobacujete, gospođo Gordana.)
Nemojte da me ometate, gospođo Čomić.
(Žagor.)
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, prosto je pitanje – po kom članu Poslovnika vi narodnom poslaniku koji je ovde izašao da reklamira povredu u roku od dva minuta, imate pravo da prekinete njegovo izlaganje na prvom minutu i da mu oduzmete reč? Dakle, ovo je situacija koja je česta, što znači da je to zloupotreba ovog poslovnika.
Vi nama ne date pravo na repliku zato što kažete da je to vaša lična ocena, iako smo prozvani imenom i prezimenom, iako je pogrešno protumačeno izlaganje, iako je uvređena poslanička grupa – ne date nam pravo na repliku, ne date nam pravo diskusije, dva minuta nam ograničavate, i na ta dva minuta, jedan minut nam kradete svesno.
Dakle, povredili ste Poslovnik, član 27, a o dostojanstvu pojedinih poslanika sa ove govornice, koji se izjašnjavaju posebno vezano za crkvu, neću da govorim, ali vas molim da ovu praksu ukinete, jer je to najgori vid diskriminacije poslanika SRS, jer mi ne možemo kvalitetno da raspravljamo o ovom zakonu, jer nam vi to vašim demokratskim principima ne dozvoljavate.

Gospodine poslaniče, nema povrede Poslovnika, što proističe iz stava 2. člana na koji ste se pozvali. U tom stavu kaže – niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Taj slučaj je udaljavanje od dnevnog reda. Prema tome, u skladu sa stavom 2. člana 103. prekinula sam gospodina poslanika koji je govorio.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Gospođa Jovanović nije tu.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li gospodin Prelić želi reč? (Da.)
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Imate reč, gospodine Preliću.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što pređem na obrazloženje amandmana, gospođo Đukić-Dejanović, u najboljoj nameri da vam prenesem, ne samo na ovaj sramni Poslovnik koji ste učinili, ali vaše ponašanje me stvarno zabrinjava, jer jednostavno ne mogu da verujem da su ovi iz žutog preduzeća mogli, na ovakav način, da utiču na vas da se tako ponašate. Ovo je toliko osiono da je to prosto neverovatno. Vi nama ne dozvoljavate bukvalno da progovorimo ovde.
Gospođo Đukić-Dejanović, mi smo narodni poslanici. Naša obaveza je da štitimo interese građana i svako, na neki način, iz svoje sredine iz koje dolazi, a vi nam jednostavno to ne dozvoljavate. Prosto je neverovatno, nije mi jasno šta su vam ubrizgali da se tako ponašate.
Podneo sam amandman na član 3. stav 3, u kome sam predložio da se promeni na način kako piše u amandmanu, jer je ovaj stav loše prepisan iz nekog tuđeg zakona i dosta je nerazuman, a sa promenom samo par reči koje sam predložio, a koje koristi najveći deo građana na koje se odnosi ovaj predlog zakona, i ako ministar pažljivo sasluša predloženu izmenu stava 3. u članu 3, sam će uvideti koliko je sada ovaj stav jasniji i lakši za tumačenje svih građanima, a ne samo stručnim licima, a to je – zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata. Zar nije logičnije "suprotno cilju", kao što sam ja predložio.
Dalje ste vi predložili "ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih", a amandmanom sam predložio "u nameri da se onemoguće ili ograniče prava i slobode drugih zajemčene Ustavom i međunarodnim ugovorima". To je mnogo jasnije i konkretnije, a što je najbitnije ...

Zahvaljujem.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. i predložila da se u članu 3. stav 3. menja i glasi: "Prava i slobode drugih zajemčena Ustavom ne mogu se ograničavati i uskraćivati vršenjem prava utvrđenih ovim zakonom."
Predlagač ovog predlog zakona je među razlozima za donošenje zakona naveo i poštovanje međunarodnih standarda preuzetih ratifikacijom međunarodnih ugovora. Tu su navedeni dokumenti Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. U nekima od njih, kao na primer u Paktu o građanskim i političkim pravima, piše da će zakon zabraniti svaku diskriminaciju i zajemčiti svim licima podjednaku i efikasnu zaštitu protiv svake diskriminacije, naročito na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog i bilo kog drugog mišljenja itd.
Nešto slično kaže i Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Međutim, u Srbiji smo svedoci velike diskriminacije na osnovu političkog opredeljenja i mišljenja. Naime, nakon održanih izbora u maju 2008. godine, na osnovu postignutih rezultata, formirana je vlast u svim opštinama i gradovima u Srbiji. Međutim, koalicija koja je formirala vlast na republičkom nivou odlučila je da svuda na lokalnom nivou vlast mora vršiti koalicija u istom sastavu kao i na republičkom nivou, tj. da se vlast preslika.
Polako u jednom po jednom gradu, u jednoj po jednoj opštini, uz ogroman pritisak na odbornike, počinje preslikavanje vlasti. Kud ćete bolji primer diskriminacije na osnovu političkih svojstava?

Da li još neko želi po ovom amandmanu?
Gospodin Pelević, izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovaj amandman glasi ''da se prava i slobode drugih zajemčene Ustavom ne mogu ograničavati i uskraćivati vršenjem prava utvrđenih ovim zakonom''.
Upravo o tome se i radi, jer naš Ustav kao najviši pravni akt upravo ne govori o ovim pravima, a ja ću navesti jedno od tih prava. To je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 12 - pravo na sklapanje braka, predviđa da ''od trenutka kada postanu sposobni za brak, muškarac i žena imaju pravo da stupe u brak i zasnuju porodicu prema nacionalnim zakonima kojima se reguliše ostvarivanje ovog prava.''

Upozoravam kolege iz SRS-a da ne ometaju gospodina Pelevića dok govori. Molim šefa poslaničke grupe i zamenika šefa poslaničke grupe da imaju kontrolu vezanu za ometanje govornika. Gospodine Todoroviću, molim vas da se uključite. Nastavite, gospodine Peleviću.

Gospođo predsedniče, što se mene tiče ne morate opominjati moje drage kolege iz SRS-a, jer njihovo lupanje me apsolutno ne dekoncentriše, naprotiv, stimuliše me. Prema tome, što se mene tiče ne morate prekidati moje izlaganje.
Gospodine ministre, svestan sam da se u ovom zakonu ne govori o sklapanju homoseksualnih brakova između muškaraca i između žena, ali mi se nekako čini da ovaj zakon predstavlja jedan uvod u neki sledeći zakon koji bi upravo to regulisao. Zato se pozivam na Evropsku konvenciju o zaštitu ljudskih prava, s obzirom da u našim propisima, odnosno u našem Ustavu nije predviđeno ništa što se pominje u ovom amandmanu.
Prema tome, veoma rado bih da čujem od vas da li će se pojaviti ubrzo neki novi zakon koji će možda govoriti i o sklapanju homoseksualnih brakova, a sve u cilju kako bi se približili evropskim integracijama? Hvala.