Član 104. Najverovatnije, gospođo Slavice, da se ne zovem Spaho Sulejman, odnosno da se zovem Dragan, ne bih dobijao ovoliko kazni – eto to je diskriminacija ovde u ovoj skupštini. Vama je neki politički idiot došao ovde i rekao vama da imam nešta u džepu.
Kako možete da verujete nekome ko je izdao sve svoje? Dolazi ovde i samo što vam ne ljubi skute. Vi jednom čoveku verujete i mene ovde, gospođo Slavice, imam porodicu i svaki put kada me opomenete pita me neko u porodici zbog čega. Hajde jednom shvatite, šta sam to toliko uradio, da vi mene kažnjavate bezveze? Obratio sam se juče gospođi da bih joj pomogao, gospođa Gordana dala mi je opomenu.
Možete vi mene da opominjete koliko god hoćete, nećete mi ništa sa tim uraditi. Znam ko sam i šta sam i koga sledim. Neću slediti ove izdajnike. Došao ovde da vam se žali, pa kako? Šta mislite, kakav je taj čovek? Hajde, objasnite mi kakav je. Upoređujete sada mene i njega. Jedva čekate da dođe jedan izdajnik da vam kaže ovde.
Da vam nešto kažem, uvek ćete imati više poverenja, gospođo Slavice i gospođo Gordana, ne u mene, nego u tog što je došao kod vas. Nikad neću doći da vam se žalim.
Molim vas, pustite me i nemojte me više maltretirati ovde, bre. Pustite me jednom. Nemam tu spravu, imam neku drugu, pokazaću vam, svetleću spravu, evo pokazaću vam šta imam – plavo, Srpska radikalna stranka (pokazuje svetleću bateriju), evo ga, gle.