Zahvaljujem. Stenogram sa konstatacijama koje ste izneli biće prosleđen Vladi. Danas je, takođe, prilika da neka od pitanja pokrenemo, jer ćemo imati Vladu u ovoj sali, kao i svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, i predstavnici Vlade mogu davati odgovore na ta pitanja. Slažem se da je tema aktuelna i videćemo koje su mogućnosti unutar Skupštine.

Da li još neko želi reč? Gospodin Nikolić. Izvolite.

Gospodo poslanici SRS, molim vas da ne ometate govornika. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Napred, Srbijo – SNS, najjače i najbolje opozicione stranke u Srbiji, pružila je priliku vladajućoj većini i Vladi Republike Srbije da ovaj dan, da ovih pet minuta koje imaju na raspolaganju predsednici poslaničkih grupa ne bude pozorište, međutim, vi ste ovo zamislili zaista kao pozorište, u kome bi trebalo da mi kao statisti učestvujemo, mi vas kao nešto pitamo, a vi nam nikada na ta pitanja ne dajete odgovore.

Dakle, mi u ovome nećemo da učestvujemo ni sada, niti bilo kada ubuduće. Drage volje ćemo sačekati danas predsednika Vlade i posebno ministra MUP-a, da barem pred građanima Srbije postavimo pitanja o onome što je veoma važno.

Ovo smatram nekakvom prilikom za malu predizbornu kampanju opozicionih stranaka. Zbog toga u tome nećemo da učestvujemo. Mi u kampanjama želimo da učestvujemo na terenu, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

(Narodna poslanica Elena Božić-Talijan podigla je transparent na kojem piše "izdajnik".)

Vas, mlada damo iz SRS molim da to okrenete sebi, pošto bih mnogo toga što meni pripisujete mogao da dokažem za vas.

(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Da li još neko po članu 235. želi reč?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Velimir Ilić i Jelena Travar-Miljević.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuju predstavnici Vlade, koji će se kasnije uključiti.
Obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku je sledeće: saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala za četvrtak, 26. mart 2009. godine, u roku kraćem od roka utvrđenog članom 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština obavi izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, odnosno u rokovima predviđenim članom 6. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima na stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Vladan Batić predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o otvaranju dosijea Državne bezbednosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta 2009. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za pet, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 54, od 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva,
- Predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 126, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 34, od 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI KANDIDATA ZA IZBOR ČLANOVA PRVOG SASTAVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA I ZA IZBOR ČLANOVA PRVOG SASTAVA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA (zajednički jedinstveni pretres)
Za 1. i 2. tačku dnevnog reda ove sednici primili ste predloge kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva i predloge kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca koje su podneli ovlašćeni predlagači: Visoki savet pravosuđa, Advokatska komora Srbije i dekani pravnih fakulteta na zajedničkoj sednici.
Takođe, primili ste i obaveštenje prof. dr Momčila Grubača – kandidata zajedničke sednice dekana pravnih fakulteta Srbije da povlači svoju saglasnost da bude kandidat za člana Visokog saveta sudstva.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva i predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik dr Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Miroslav Petković DSS, narodni poslanik Srđan Spasojević NS i narodni poslanik Zoran Krasić SRS.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinili, da podnesete prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o:
- Predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva i
- Predlozima kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Želi reč gospođa Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika, u vezi sa članom 195. Poslovnika Narodne skupštine. Mi nemamo danas, odnosno u ovom momentu uslova da raspravljamo o ovim tačkama dnevnog reda zato što imamo predloge za koje nemamo prisutnog ovlašćenog predstavnika.
Član 195. u stavu 2. kaže – da Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinim pitanjima itd, a adekvatno se primenjuje na sve predlagače.
Mi imamo ovde predlog koji su potpisali, u ime Vrhovnog suda Srbije, gospođa Vida Petrović-Škero i u ime Republičkog tužilaštva predlog Slobodana Radovanovića.
Nijedno od ovo dvoje ljudi ne mogu da budu podnosioci ovih predloga, zato što je gospodin Slobodan Radovanović skoro dve godine, nisam baš sigurna, u stanju vršioca dužnosti. Valjda je svakome jasno da mi zapravo nemamo republičkog javnog tužioca, jer ne može neko do penzije da bude vršilac dužnosti. Što se tiče gospođe Vide Petrović-Škero, opšte je poznato da ona više nije predsednik Vrhovnog suda Srbije i da je sada umesto nje izabrana Nata Mesarović, poznata po onome kada je čitala odluku, vezano za smrt Zorana Đinđića kada je rekla "dobili smo presudu", umesto "doneli smo presudu" – to ju je verovatno i kvalifikovalo za tu funkciju.
Mi tražimo da bude ovde, pa da nam lično obrazloži ove predloge. Hvala. (Aplauz.)

Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.
Nema povrede Poslovnika zbog toga što Vlada nije predlagač za ova kadrovska rešenja, već Advokatska komora Srbije, Visoki savet pravosuđa, dekani pravnih fakulteta Srbije, koji su na zajedničkoj sednici, nakon procedure koja je bila predviđena, i dali predlog kadrovskih rešenja. Tako, prosto, nije bilo primereno pozvati predstavnike Vlade, jer oni nisu u stanju da na ove teme daju bilo kakva obaveštenja, koja bi bila kompetentnija od onih koja su stekli i čiji uvid su stekli članovi Odbora svojim radom i saznanjima, odnosno zaključke.
Izvolite. Ima reč gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče, jednostavno, niste u pravu zato što nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 93. Poslovnika koji reguliše tok sednice, i kako ste usvojili dnevni red i kako je sednica otpočela, a član 93. stav 1. govori o tome ko ima pravo da učestvuje u diskusiji po tačkama dnevnog reda, nedvosmisleno je da mi imamo neka akta pred nama.
Naime, jasno je da je predlagač, grupa u stvari pravnog fakulteta, međutim, formalno-pravno Odbor je uradio svoj posao i vi ste pitali gospodina Boška Ristića da li želi ispred Odbora, o tom predlog koji je Odbor razmatrao, nešto da kaže. Kolega Ristić ne može, kao predsednik Odbora da bude predlagač ovog akta.
Vi ste morali, u dogovoru sa onima koji su ovlašćeni, jer upravo član 93, za koji smatram da je povređen, u stavu 1, alineja 1. kaže:
''– predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta.''
Ko će to da bude u ovom slučaju, s obzirom na to da iz zakona proističe obaveza, odnosno procedura, kako vi malopre rekoste, ko predlaže ove osobe koje se biraju na funkciju?
Mi kao SRS ne ulazimo ad personom u to. Neka oni odrede koga god, ali mi ne možemo da otpočnemo raspravu bez ovlašćenog predlagača akta, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 93, zato što kolega Ristić to ne može. Možda su oni mogli da kažu – da je predlagač akta, a to bi sada morali da pogledamo u funkciji predlaganja i procedure, da će biti predsednik tog i tog skupštinskog odbora. Kako to ovde nije slučaj, mi nemamo predlagača akta.
U ranijim slučajevima, pre dve nedelje, to gospodin Ristić vrlo dobro zna, bilo je više ovlašćenih predlagača za pojedina imenovanja, pa on sam nije želeo, a bile su spojene tačke dnevnog reda na predlog gospođe Kolundžije.
(Predsednik: Vreme.)
Ali je sada sasvim druga situacija – nemamo ovlašćenog predlagača.

Gospodin Boško Ristić je naravno pozvan kao izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu ako želi da određena pojašnjenja da. Skupština je apsolutno vlasna da o ponuđenim kadrovima raspravlja. Nema povrede Poslovnika.
Gospodin Martinović se javlja po povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić – Dejanović, mislim da ste povredili člana 104, ali molim vas, nemojte odmah da mi oduzimate reč, nemam nameru da podižem tenzije. Pokušaću da vam pomognem da izađete iz ove situacije.
Dakle, gospodin Boško Ristić je samo podneo izveštaj kojim je konstatovano da su Visoki savet pravosuđa, Advokatska komora Srbije i zajednička sednica dekana pravnih fakulteta dostavili blagovremeno predlog kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca, odnosno Visokog saveta sudstva, ali nije Odbor za pravosuđe i upravu predlagač, predlagači su Advokatska komora, Visoki savet pravosuđa i zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.
Mi sada treba da izaberemo članove Visokog saveta sudstva. Mi, niti znamo ko su ti ljudi, sem što znamo njihova imena i prezimena. Neko je morao da bude ovde od predstavnika advokata, članova Visokog saveta pravosuđa i dekana pravnih fakulteta i da nam kaže – taj i taj, to i to ga preporučuje da bude član Visokog saveta sudstva. Ne možemo mi samo da glasamo za neka imena, a da ne znamo šta ih preporučuje na tu funkciju. Ne biramo mi sad savet mesne zajednice, pa nije bitno da li je Janko ili Marko, biramo ljude koji će da predstavljaju najvažnije funkcije u pravosuđu Republike Srbije. O tome se radi.
Znači, nisu ovde morali da sede dekani svih pravnih fakulteta u Srbiji, mogli ste da pozovete, recimo, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednika Advokatske komore Srbije. To je nekoliko ljudi i da sednu ovde u prvi red i da nam kažu šta je to što kvalifikuje određene kandidate da budu izabrani. Ne može to da kaže Boško Ristić, on je samo konstatovao jednu proceduralnu stvar, da su nadležne institucije blagovremeno dostavile imena kandidata. Šta je to što preporučuje te kandidate da budu izabrani, to mogu samo da kažu ljudi iz Advokatske komore ...

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, ceneći vašu dobronamernost neću izreći nijednu sankciju, a inače ste, naravno, povredili stav 2. člana 100. Upravo u tom članu se kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednice Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg na koju je već ukazano. Pošto je već bilo ukazano od gospođice Jovanović, vi ste praktično to ponovo govorili, ali vam neću izreći sankciju ovaj put, ceneći vašu dobronamernost.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Pre gospodina Krasića se javio gospodin Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred nama su spojene tačke dnevnog reda –predlozi kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva, koje su podneli ovlašćeni predlagači, kao i predlozi kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Neću komentarisati da li je ovde trebalo da budu ljudi koji su predlagali ove kandidate ili neko iz Vlade. Dobili smo neko obrazloženje s kojim se ja ne slažem, ali u svakom slučaju bio je osnovni red bar da nam neko od vladajuće većine pročita ko su ovi ljudi, da nemamo samo ove biografije. Ne sumnjam da su ovi predloženi kandidati ispred institucija koje ih predlažu dobri kandidati, sigurno da se ne bi našli na ovoj listi da to nisu, ali mislim da ih čeka izuzetno težak posao u jednom pravnom sistemu koji je potpuno ušao u jedan ćorsokak.
Kao što znate, više puta smo ovde kada smo razgovarali o teritoriji sudova i o svemu onome što nas očekuje od 31. januara 2010. godine, rekli da će biti mnogo problema, kao što znamo...
(Predsednik: Gospodo poslanici, ometate govornika i zamolila bih vas da budete tiši. Gospodine Markoviću, upravo vas molim da budete malo tiši, ne samo vi, nego svi mi da budemo tiši.)
... dakle, stupiće osnovni, viši apelacioni sudovi koji su uvedenim tim zakonom, kao i kasacioni sudovi i, naravno, za sve ovo što danas treba da glasamo ...
(Predsednik: Gospodine Markoviću, molim vas, gospodin Spasojević je rekao da mu smeta to što razgovarate i ja vas molim da budete tiši.)
...ne, nisam rekao da mi vi smetate!
Biće dosta problema da se Visoki savet sudstva i Državno veće uključi u adekvatan rad kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, jer znamo da će sudije praktično kompletno ići na izbor.
Dakle, kao što smo videli u Zakonu o Visokom savetu sudstva mnogo toga je nedorečeno. Mislim da su izuzetno kratki rokovi za ovaj savet koji će da se bira, s obzirom na to da je 90 dana samo preuzimanje nekih papira, akata, od prethodnih nadležnih za izbor sudija itd.
Prvu primedbu koju bih imao na sam Zakon o Visokom savetu sudstva, jer je to uvezano sa izborom, po mom mišljenju i mišljenju Nove Srbije, potpuno je neprirodno da u Visokom savetu bude poslanik koji je predsednik Odbora za pravosuđe, kao što nije u redu da bude i ministar pravde. To apsolutno nije u redu. To je direktan uticaj i zakonodavne, praktično kroz poslanika, predsednika Odbora za pravosuđe, i izvršne vlasti, sutra, na izbor sudija u našoj zemlji.
Dakle, to je najveći problem. Apsolutno nije isto kada imamo jedan kompletan izbor sudija, jer će ova vlast postaviti sudije i ko zna kada će se oni ponovo birati. To će biti sigurno jednopartijske sudije, što nije dobro. Takođe, nije u radu da sudije koje će biti izabrane za ovaj visoki savet, praktično, zamrznu svoju funkciju, jer bi trebalo da budu predložene najbolje sudije za koje treba ovde da glasamo, a oni će biti van sudijske funkcije, što, takođe, nije u redu, jer ćemo na taj način izgubiti neke sudije koje su sigurno dobre, čim su se našle u ovom izboru.
Mislim da je to moglo da se reši na taj način da se tim sudijama koje su u Visokom savetu smanji broj predmeta, tako da ostanu aktivni i da učestvuju u sudijskom poslu. Mnogo toga je sporno. Kada smo imali i Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova nije se dovoljno pitala ni struka, ni Društvo sudija, ni advokati, nego, videli ste kako smo žureći u Evropu doneli sve te zakone i naći ćemo se pred velikim problemima jer mnogo toga ne uvažavamo. Ne uvažavamo mi ni same poslanike ovde, jer imamo dosta problema, kao što vidite, sa ovim poslovnikom Narodne skupštine, koji je potpuno apsurdan.
Prvi apel Nove Srbije, gospođo predsednice, jeste da se hitno radi na izmeni tog poslovnika. Daću jedan primer. Kao što smo videli juče, mnogi poslanici nisu ni stigli da razmatraju svoje amandmane u raspravi. To je potpuno neprimereno. Danas je izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, a npr. Nova Srbija, konkretno ja sam imao jedan amandman na član 45, gde sam ukazao da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi.
Po mom amandmanu, to moram da kažem, apsolutno je sporno učiniti verovatnim, trebalo je da stoji „smatra“.
Vidite, gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, može se desiti da građani Srbije koji su pisali svoje akcije, njih je pet miliona, ako žele da zatraže sudsku zaštitu, da podnesu tužbu, to je pet miliona tužbi. Šta će se desiti sa sudovima? Biće zatrpani poslom. To je pravo svakog građanina kojem je lažno obećano, a nije ispunjeno, da se akcije realizuju. Zašto je to problem? Problem je u tome što je vladajuća koalicija upravo možda baš na ovim lažnim obećanjima i napravila većinu. Dakle, građani Srbije nemaju razlog da učine verovatnim, na primer, veliki redovi usred leta, a oni su bili po bankama, poštama itd, oni smatraju da su oštećeni i sigurno da imaju pravo.
Nije u redu, prvo, Poslovnik i to će sigurno u budućem radu biti veliki problem i, još jedanput, gospođo predsednice, nema radne grupe za zakon o Narodnoj skupštini, ona ne zaseda, i nema radne grupe za dovršetak Poslovnika koji smo svi zajedno otpočeli. Sa nekoliko članova ovde vi ste uradili šta ste hteli i sada je sve stalo i više toga nema.
Prema tome, molim vas, a i pre 20 dana sam vas zamolio, da se o tom pitanju povede računa.
Nova Srbija je sa amandmanima pokušala da popravi Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova. Naišli smo na razumevanje ministra pravde, tužilačka istraga je pomerena, što je dobro, pomerena je za 1. januar 2011. godine. Zašto je to dobro? Dobro je što će od stupanja na snagu Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova, od 1. januara 2010. godine, imati jedan raspon da se bar ovaj visoki savet koji se bude birao snađe i uspe da uradi nešto dobro.
Na kraju, hteo bih da kažem da suština načela legaliteta leži u vladavini objektivne volje izražene u Ustavu i zakonima, koji unapred propisujući pravila ponašanja nosilaca vlasti, isključuju samovolju pojedinaca i voluntarizam. To načelo znači da se građani ne pokoravaju ličnoj volji drugih ljudi, nego bezličnim pravilima koja važe za sve građane podjednako.
Svaka vlast mora biti ograničena pravom. Još je Aristotel u ''Politici'' postavio pitanje da li je bolje ono uređenje u kojem su ljudi potčinjeni najboljem čoveku ili najboljim zakonima. Aristotel se odlučuje za bezličnu vladavinu zakona, odnosno prava, pa kaže – ''Zahtevati da vlada zakon, znači zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevati da vlada čovek, znači dopustiti i životinji da vlada, jer požuda je nešto životinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti, stoga zakon predstavlja um bez požude.''
Načelo legaliteta je nervni sistem unutrašnjeg javnog prava. Prema mnogima, ono je suština pravne države. Sudovi su ipak samo ''usta zakona'', kaže Monteskje. Stoga, načelo podređenosti uprave i sudstva zakonu znači istovremeno prvenstvo zakonodavne vlasti u državi. Nezavisnost Ustava znači i nezavisnost sudija, koja se obezbeđuje posebnim sistemom izbora i samostalnošću sudija.
Sudije bi u skladu sa načelom nezavisnosti sudstva trebalo da biraju nezavisni stručni sudijski kolegijumi. Zakonodavna i upravna vlast ne mogu se mešati u specifičan rad sudstva, tj. odlučivati o pojedinim sudskim predmetima. Bitno je da i zakoni, kao upravni akti, podležu sudskoj kontroli.
Dakle, još jedanput, mislim da je sve ovo trebalo prepustiti struci, dakle, da sudije predlažu svoje najbolje kadrove, sudijski kolegijumi u sudovima, jer oni najbolje znaju ko su nosioci u određenim gradovima, ko su najbolji kandidati, ko su stručni ljudi, ko su bili dobri stručni saradnici, pripravnici, svi oni koji se biraju za sudijsku funkciju.