Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koristim mogućnost da predstavnicima Vlade postavim nekoliko pitanja. Ukoliko ne postoji mogućnost da na postavljena pitanja u toku današnjeg zasedanja dobijem odgovor, očekujem da ću ga dobiti tokom narednih dana.
Naime, reč je o sledećem: prateći kako razvijene zemlje rešavaju probleme svetske ekonomske krize, možemo zapaziti da gotovo sve vlade u Evropi, a i šire, izdvajaju veća sredstva za obnovu i infrastrukturu, jer je isplativost i korisnost za društvo ogromna. Zapravo, razvijena infrastruktura je, po mom ličnom ubeđenju, jedan preduslov za efikasniju ekonomiju.
Koristim priliku, najpre, da postavim pitanje: koje i kakvo mesto obnova i izgradnja, odnosno razvoj infrastrukture ima u vladinom programu mera koje treba da pomognu građanima i privredi da lakše prebrode finansijsku krizu?
S obzirom na to da sam poslanik koji dolazi iz valjevskog kraja, iz Kolubarskog okruga, koristim priliku da postavim pitanje: kako Vlada Republike Srbije gleda na mogućnost nastavka izgradnje pruge Valjevo – Loznica?
Sa druge strane, kao što sam već rekao, poslanik sam koji dolazi iz Kolubarskog okruga i valjevskog kraja, i posebno sam zainteresovan i izražavam ogromno interesovanje za sredstva koja se iz budžeta izdvajaju za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju. Podsetiću vas da je u 1999. i 2000. godini u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1.550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijardi dinara. Planiranih 280 miliona, čini mi se, za 2009. godinu, omogućiće izgradnju samo oko stotinak objekata.
Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda oduzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina, čini mi se, posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre 10 godina.
Dakle, nije logično da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i postavlja se pitanje gde i u kakvim uslovima će dočekati mogućnost da to pravo ostvari? S tim u vezi, postavljam pitanje: da li je moguće, možda, rebalansom budžeta za ovu namenu izdvojiti dodatna sredstva, kako bi izdvojena sredstva u 2009. godini bila bar na nivou prošlogodišnjih? Zahvaljujem.
