Zahvaljujem, gospođo ministar.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički načelni pretres, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Reč ima gospodin Palalić.

Poštovana predsednice, poštovana ministre Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom preostalom vremenu koje imam kao predstavnik Poslaničke grupe i nakon svih ovih izlaganja, želim da iznesem još čvršći stav da nikako ne treba podržati Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti.
U uvodnom delu jučerašnjeg izlaganja, rekao sam da je to, što se potvrdilo kroz diskusiju predstavnika vladajućih stranaka, marketinški zakon, a sada bih, nakon izlaganja koja su danas bila i nakon intervencija same ministarke, rekao da je ovaj zakon potpuni promašaj. Potpuni je promašaj jer je u njegovoj najavi pompezno najavljena činjenica da će se uvoditi individualni planovi, a danas čujemo neverovatnu stvar, da će nezaposleni morati, pre izrade individualnih planova, da prave i sopstvene svot analize, da procenjuju snage i slabosti, šanse i pretnje i da na osnovu toga prave svoje individualne planove.
Teško je moguće zamisliti današnje nezaposlene koji su sposobni da ovo urade. Ove poslove će da radi Agencija za zapošljavanje, čije je formiranje predviđeno ovim zakonom, agencije koje će biti plaćene od strane države, i to su poslovi koji su predviđeni.
Iako je Vlada pompezno najavila mere štednje, odsustvo zapošljavanja u javnom sektoru, sve moguće načine ušteda budžeta, ove agencije će biti plaćane od strane države, iz državnog budžeta, najverovatnije od one 1,5 milijarde koja će biti zakinuta nezaposlenima koji imaju više od 25 godina staža. Umesto da se koncentrišemo kako da se vrši promocija i mogućnost zapošljavanja u realnom sektoru, mi sada pričamo da su agencije šansa za zapošljavanje, ali šansa za zapošljavanje na teret državnog budžeta.
Kada se ceo ovaj zakon sagleda, od potpunog uništavanja samostalnosti funkcije koju sada ima Nacionalna služba za zapošljavanje, do uvođenja agencija koje će biti na teret budžeta, do parola tipa individualnih planova i svot analiza, bojim se da će ovaj zakon biti mrtvo slovo na papiru i najbolji način je da ga Vlada povuče iz skupštinske procedure ili, u krajnjoj liniji, neka pokuša, ako je već odlučila da ga usvoji, da prihvati amandmane koje je podnela Poslanička grupa DSS-a.
Ovaj zakon se donosi, kao što smo juče rekli, u atmosferi i uslovima jedne ekonomske krize na koju Vlada nema odgovor. Mere koje ova vlada predlaže daleko su od toga da mogu da pospešuju zapošljavanje, daleko su od toga da predstavljaju ozbiljnu strategiju razvoja u ovom društvu, daleko su od toga da imaju viziju kako Srbija treba da izgleda nakon okončanja ove ekonomske krize.
Želim da kažem da je DSS donela program razvoja Srbije u uslovima ekonomske krize, gde planira celovito i konkretno razvoj Srbije, borbu s ekonomskom krizom u naredne četiri godine.
Tim merama želimo da u diskusiji argumentima Vladi pokažemo na koji način zapošljavanje može biti prioritetna politika, a ne ovakvim praznim papirima, parolama, neefikasnim institucijama i dodatnim opterećenjem budžeta, da pokušamo da građanima pošaljemo poruku kako Vlada nešto radi.
Pozivam Vladu da povuče ovaj predlog zakona iz procedure, a ako to ne želi, da u argumentovanoj raspravi u pojedinostima uvaži naše amandmane, implementira ih, kako bismo koliko-toliko ovaj loš tekst zakona popravili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Palaliću.
Reč ima narodni poslanik, gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu, na kraju, da postavim pitanje – kada se jedna vlada smatra odgovornom i humanom?
Pre svega, kada ne laže građane i kada ne koristi marketinške poteze u ime naroda za pridobijanje istog tog naroda, a da, pri tom, ti marketinški potezi neće doneti nikakve rezultate po same građane.
Ako govorimo o politici zapošljavanja, to je zaista nešto što je vrlo atraktivno u ovom trenutku, pogotovo što tonemo u sve dublju ekonomsku krizu.
Kada upotrebljavamo eufemizam ''teže zapošljivo stanovništvo'', trebalo bi, u stvari, da koristimo naziv koji sam juče kvalifikovala, to je ''radno otpisano stanovništvo'', a svakodnevni otkazi nam to dokumentuju. To su ljudi koji se nigde neće zaposliti.
Govorimo o politici zapošljavanja i veličamo je na sve moguće načine, a bilo bi dobro da se pozabavimo politikom otpošljavanja, jer je ona trenutno na delu, pošto imamo zaista jednu ekspanziju otkaza.
Ako je ta politika zapošljavanja usmerena na one ljude koji svakodnevno dobijaju otkaze, pa će se jedan deo od 10 hiljada koji dobiju otkaze, njih 100-200, zaposliti u nekim firmama, nekim programima, tu možda može da se govori o povremenom, privremenom i minimalnom rešavanju problema koji je na delu, ali prava politika zapošljavanja je kada imamo zaista uposleno stanovništvo i kada uz to uposleno prilivamo novozaposleno stanovništvo.
Dakle, to je ono što očekujemo kao odgovor.
Što se tiče programa o zapošljavanju invalidnih lica, prema kojima društvo zaista treba da pokaže maksimalnu brigu i odgovornost, mi smo od jutros, pitanjem koje je postavio gospodin Markićević o amandmanu koji je prihvaćen na rebalans budžeta i koji do dana današnjeg ne da nije realizovan, nego nemamo ni odgovor na to šta se s njim dalje događa, dokumentovali kakva je ta briga na delu.
Reći ću vam još jedan problem koji imamo kada je u pitanju upravo ova kategorija stanovništva.
Svakodnevno smo zatrpani pitanjima građana koji su invalidi i koji su po tom osnovu kupili automobil, koji im je nužan iz raznih potreba, i koji imaju pravo na povraćaj PDV-a, koji su sve svoje obaveze, što se toga tiče, administrativno odradili.
Znate li koliko je jednom takvom licu teško da ispuni svu onu papirologiju, da vam je dostavi, znate li koliko oni čekaju na taj povraćaj?
Po dve godine, i nemaju nikakav odgovor, a uglavnom se ide, to je ta informacija koju dobijaju, koju nam plasiraju, vi proverite da li je to tako, na iscrpljivanje njihovog strpljenja, pa mnogi odustanu i više ne traže.
Tu treba pokazati brigu. Tim ljudima je povratak PDV-a koji su ostvarili vrlo važan. To su njihova sredstva, to su sredstva koja oni dalje usmeravaju u svoje lečenje.
Samo uzimam sa rezervom predlog koji je došao od gospodina Dinkića, naravno, jer moram svaki put da proverim džepove, da proverim torbu kada on nešto predloži, čisto da mi neko ne bi ubacio onih hiljadu evra sa kojima ne znam šta bih u ovom trenutku.

Zahvaljujem, gospođo Đerić.
Povredu Poslovnika reklamira narodna poslanica, gospođa Milica Vojić–Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice. Prosto, moram da se pozovem na član 104. Poslovnika, koji kaže – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, i u trećem stavu – nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Moram da vas zamolim, pošto se podrazumeva da ova ista pravila, kao i poslanici, poštuju svi prisutni, da opomenete gospođu ministra Kalanović, koja se za vreme izlaganja poslanika DSS-a, a mi smo vrlo argumentovano govorili, nikoga nismo vređali, neprestano smejuljila, dobacivala i sada je, dok je govorio poslanik Palalić, dobacila koleginici jedan vrlo uvredljiv izraz, koji smo mogli da pročitamo sa usana. Nije u redu da se na takav način odnosi prema poslanicima. Hvala.