Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Travar-Miljević, Nikola Novaković, Aleksandar Čotrić, Aleksandra Janković, Gordana Čomić i Zoran Šami.

Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, i Tatjana Prijić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)

Gospodin Aligrudić, izvolite.

Hvala. Hteo bih da vam postavim neko pitanje koje je vezano za odnos vlasti i opozicije, a pre svega se tiče onoga što vi i vladajuća većina radite u Parlamentu, mislim da biste vi mogli da mi odgovorite na konkretno pitanje, a onda bih postavio i pitanje Mirku Cvetkoviću, odnosno Vladi Republike Srbije.

Prvo, ovo je samo kratak uvod, uspeli ste za ovih sedam-osam meseci da do te mere upropastite atmosferu u Parlamentu da čak ni prelazak u ovu veliku i prelepu salu neće izvaditi tu stvar. To možda, naoko, gledaocima koji ovo posmatraju preko televizije deluje kao neka vrsta privremenog smirenja atmosfere, ali to smirenje atmosfere ste postigli na taj način što ste izbacili celu poslaničku grupu iz Parlamenta, koja ima blizu 60 narodnih poslanika, formalno. To je rađeno tako što je do konflikta, opet formalno, došlo zbog pitanja sedenja u ovoj istoj sali, jer ste izvolili ignorisati tu istu poslaničku grupu u pogledu toga da li se oni slažu ili ne slažu s tim kako taj raspored sedenja treba da izgleda. To je ono što je objektivna činjenica. Sve iza toga je pitanje političke interpretacije.

Nisam se, naravno, javio da pitam bilo šta u vezi sa SRS-om, jer to nije predmet mog neposrednog interesovanja. Ono što je predmet mog interesovanja i interesovanja građana jeste kako se vi ponašate prema opoziciji i kako se vlast ponaša prema toj istoj opoziciji. Jer, kada postoji nered na političkoj sceni Srbije, jedna nezrela i naopaka atmosfera, onda prvo opozicija strada, a zatim ćete stradati i vi, gospodo iz vladajuće koalicije, jer ovo što se trenutno dešava u Srbiji je najobičnija diktatura izvršne vlasti, pre svega, diktirana od strane kabineta predsednika države Borisa Tadića, da bi se preko jedne nemušte i nesposobne vlade reflektovala na Parlament.

Sve ono što čitate u medijima i vidite ovih dana ima debelo veze s ovim o čemu govorim. Naravno da su svi napadi na Parlament instruirani iz jednog centra. Taj centar je kabinet predsednika države Borisa Tadića.

Pitanje za vas, koje treba da bude ulje na vatru u odnosu na sve ovo i da objasni koliko sam u pravu u svemu što govorim, a ne znam kakav ćete mi odgovor dati, jeste sledeće.

Vama je poznato da su opozicioni poslanici, ovde, pre svega, govorim o DSS-u, podneli niz predloga zakona ovom parlamentu. Neki od tih predloga zakona su bili podneti tako da smo tražili da budu po hitnom postupku. U danima kada se odlučivalo o tome da li će ti predlozi zakona doći na dnevni red Narodne skupštine po hitnom postupku, vladajuća većina ih je skinula sa hitnog postupka, ali su oni, gospođo Slavice Đukić–Dejanović, ostali u proceduri.

Kada se otvori i pogleda sajt Narodne skupštine Republike Srbije, vebsajt, pogledaju se zakoni u proceduri, vide se samo predlozi zakona Vlade Republike Srbije i jedan predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Nijedan drugi predlog u proceduri ne postoji.

Kako ćete vi to da objasnite? Dajte bilo kakvo formalno objašnjenje. Juče sam čuo od Gordane Čomić, pred neku emisiju u kojoj sam učestvovao zajedno s njom, onako van kamera, da je neko ishakerisao sajt Narodne skupštine.

Reći ću vam ko je ishekerisao sajt Narodne skupštine. To je uradila ekipa Borisa Tadića. To je uradio neko u kancelarijama koje organizuje Boris Tadić i DS, da bi unizili ono malo dostojanstva što ga Narodna skupština ima. To je vaš odnos prema opozicionim strankama. Kako ćete graditi atmosferu, a ta ista Vlada, instruirana od Borisa Tadića, dostavlja nam izveštaje o tome šta je urađeno u prevazilaženju finansijske i ekonomske krize, koja je sramota za ovu državu? Jedna i po kucana strana teksta, u kojima se navode nekakvi zakoni i nekakvi pravilnici koje je Vlada usvojila, bez ijednog jedinog teksta obrazloženja.

Šta će Vlada da radi s užasnom slikom spoljnotrgovinskog bilansa, s 41.000 nezaposlenih u protekla četiri meseca? Šta će Vlada da uradi s enormnim negativnim ekonomskim pokazateljima…

(Predsednik: Vreme.)

… to je pitanje za njih.

Gospodine Aligrudiću, sva akta koja pristignu u Skupštinu od ovlašćenih predlagača imaju potpuno isti tretman. Ono što ja mogu da uradim, to je da ih stavim na dnevni red. Potpuno ste u pravu da su oni predlozi koji nisu išli po hitnom postupku i dalje u proceduri i koristim ovu priliku da službama sugerišem da na pravilan način izveštavaju sve one koji prate sajt Skupštine o tome koji su sve to predlozi zakona u proceduri.

Što se tiče vašeg drugog pitanja, ono će biti prosleđno Vladi.

Da li još neko želi reč?

Gospodin Zoran Kasalović se najpre javio za reč. Izvolite, imate reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva vrlo konkretna pitanja, a tiču se funkcionisanja i rada lokalne samouprave Apatin, kojom već dugi niz godina uspešno rukovodi dr Živorad-Žika Smiljanić, tj. određenih problema koje je potrebno rešiti i prevazići, kako bi se poboljšali uslovi života u Apatinu.

Pre svega, grad Apatin dugi niz godina nema uslovnu i adekvatnu tržnicu, odnosno pijacu. Postojeća pijaca nalazi se pored vrlo frekventnog regionalnog puta, pa em što nije uslovno, ne zadovoljava određene standarde, nego predstavlja jednu vrstu opasnosti po bezbednost.

Inspekcija je u više navrata nalagala opštini Apatin da određene nepravilnosti ukloni, odnosno da iznađe rešenje za novu tržnicu, odnosno pijacu. Opština Apatin, razmatrajući tu opciju, nije bila u mogućnosti, zbog nedostatka finansijskih sredstava, da reši taj problem na adekvatan način. Uvažavajući tu činjenicu, utvrdila je jedan koncept javnog privatnog partnerstva, sa željom da zajedno s potencijalnim investitorom realizuje izgradnju nove tržnice na zemljištu koje je u državnoj svojini.

U tom smislu, opština Apatin se više puta obratila Direkciji za imovinu. Nakon izvršene procene, utvrđeno je da taj partnerski odnos, a procenu je izvršio Zavod za sudska veštačenja iz Novog Sada, treba da bude u odnosu 88% potencijalni investitori – 12% opština Apatin, s tim što bi jednim takvim novim tržnim centrom u potpunosti bio rešen taj problem.

Stoga se opština Apatin, 10. decembra 2007. godine, u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, obratila i zatražila saglasnost od Direkcije za imovinu Republike Srbije o pribavljanju imovine u državnu svojinu, odnosno za objekat tržnog centra u Apatinu koji bi se gradio sufinansiranjem.

Do sada znamo da je Direkcija za imovinu zatražila mišljenje od resornih ministarstava za lokalnu samoupravu, za finansije, za prostorno planiranje, od Republičkog javnog pravobranioca.

Ovog puta pitam – da li su, i kada, nadležna ministarstva za lokalnu samoupravu, finansije i prostorno planiranje, odnosno Republički javni pravobranilac, dostavili to mišljenje Direkciji za imovinu, odnosno kada će Direkcija za imovinu, shodno i u skladu sa članom 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, da da traženu saglasnost opštini Apatin, kako bi se ova investicija realizovala, odnosno izbegla realna opasnost da investitor odustane od realizacije ove investicije u opštini Apatin? To je bilo prvo pitanje.

Drugo pitanje bih uputio Republičkom javnom pravobraniocu. Tiče se, takođe, jednog ugovora koji je zaključila opština Apatin.

Opština Apatin se obratila, svojim dopisom, 18. novembra 2005. godine, s molbom da Javni pravobranilac interveniše i ospori poravnanje koje su zaključili SO Apatin i Trnka Jana sa Bleda, po kojem se opština Apatin odriče prava na žalbu na rešenje o denacionalizaciji hotela „Triglav“ na Bledu.

Po tom poravnanju, opština Apatin je, kao protivuslugu, odnosno naknadu od bivšeg sopstvenika, Trnke Jane, dobila 140.000 maraka, a Trnka Jana hotel „Triglav“, sa 104 ležaja u 52 dvokrevetne sobe s kupatilima, na površini od 3.400 metara kvadratnih na vrlo atraktivnim obalama jezera.

Iako je članom 8. stav 1. tačka 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije propisano da se ugovori i pravni poslovi koji su zaključeni suprotno odredbama člana 8. ništavni, nažalost, do sada se Republički javni pravobranilac nije oglasio i nije izvestio opštinu Apatin da li je nešto preuzeo po tom pitanju, pošto je očigledno da se radi o nesrazmernoj naknadi i mogućnosti da ovaj ugovor bude ništav. Kako je titular hotela „Triglav“ Republika Srbija, ona je pravno legitimisana da štiti interese Republike Srbije.

Opština Apatin je podnela određene krivične prijave…

(Predsednik: Vreme.)

Pitam i zahtevam da se Republički javni pravobranilac oglasi o ovom predmetu.

Hvala. Vaša pitanja će biti prosleđena Generalnom sekretarijatu Vlade i resornom ministarstvu, odnosno Republičkom javnom pravobraniocu.

Reč ima gospođa Raguš Marina.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, pre nego što konkretizujem svoje pitanje, zaista mi je drago, a vezano je za izlaganje gospodina Aligrudića, što u srpskoj javnosti i na srpskoj političkoj sceni nema više nikakvih dilema zašto je ovaj deo prazan, zašto su poslanici opozicije van Parlamenta. Jedina prava činjenica – 78 mandata je SRS osvojila maja 2008. godine.

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim da omogućimo gospođi Raguš da se čuje.)

Takođe, ono što je isto tako vrlo značajno, vreme će pokazati, svi događaji će ići na tu stranu, jeste da je na delu scenario gospodina Tadića, koji sprovodi projekat Vašingtona i Brisela o uvođenju dvopartijskog sistema u Srbiju, u kojem će da vladaju Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Sve ostalo ide u tom cilju, od medijske kampanje, proterivanja SRS-a iz Parlamenta i svega onoga čega smo svi svedoci, ali je važno to da se jedan poslanik SRS-a trudi da argumentovano dokaže da je Srbija pod protektoratom.

Pričaćemo i o tome kako se desio izvestan sastanak u hotelu „Ric“ u Parizu, kako se lice s poternice, jedan od poznatih srpskih tajkuna, u društvu s jednim od predsednika susednih balkanskih država, u društvu s dvojicom profesionalnih plaćenih patriota, dogovorilo da utiče na srpsku političku scenu. To sve kada dođe vreme za to.

SRS, takođe, pozdravlja i unapred se raduje istrazi od strane UBPOK-a, s obzirom na to da imamo informaciju od strane ministra gospodina Dačića da je dokumentaciju vezanu za PC „Ušće“ predao UBPOK-u. Unapred se radujemo rezultatima te istrage i to je ono što je naš doprinos u smislu obračuna s korupcijom i organizovanim kriminalom, što je vrlo značajno. Onda ćemo dobiti odgovore na pitanje ko zapravo utiče na donošenje političkih odluka u Srbiji, da li, zaista, u Srbiji postoji parlamentarna demokratija i šta stoji iza političkih stranaka.

Moje pitanje sada jeste sledeće. S obzirom na to da smo u situaciji užasne finansijske krize koja se prelila u Srbiju, opozicija je na to upućivala na vreme, bili smo prognani iz medija zbog toga, a na osnovu člana 99. Ustava države Srbije, u delu izbornih prava Narodne skupštine, tiče se guvernera NBS-a, dakle, u četvrtoj stavci, gde se, između ostalog, kaže da Skupština nadzire njegov rad, Poslanički klub SRS-a zahteva da nam gospodin Jelašić uputi, pojedinačno, po pozicijama i sveukupno, u zbiru, od 2000. godine do 2009. godine, koliko je donacija na ime kojih institucija ušlo u državu Srbiju.

Zašto ovo govorim? Ovo je neophodno za dalji nastavak rada, pogotovo kada je reč o rebalansu budžeta, jer SRS, njegov analitički deo, poseduje određena saznanja. Želimo to da uporedimo sa zvaničnim podacima države Srbije. Stoga vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, da to bude u najkraćem mogućem roku, kako bismo mogli da učestvujemo kvalifikovano u raspravi o rebalansu budžeta. Hvala.

Naravno, insistiraćemo da bude u što kraćem roku, a najdalje u roku od dve nedelje, koliko je i predviđeno Poslovnikom.

Gospodin Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam nekoliko pitanja i obaveštenja, a tiču se sudbine pitanja koja narodni poslanici postavljaju Narodnoj skupštini.

Pošto sam nekoliko puta kod vas intervenisao da vi intervenišete da ministri poštuju zakon, a to je onih 30 dana, to je rok u kom oni moraju da odgovore, hoću da kažem da su neki ministri, odnosno većina onih na koje se odnose moja pitanja, odnosno na njihove resore, odgovorili, ali da neki nisu. Pošto ne znam da li su ostale kolege narodni poslanici i javnost dobili te odgovore, odnosno odgovore na pitanja koja sam postavio, hoću da podsetim javnost da sam 26. februara, predsednika Vlade, ovde, pred celokupnom javnošću, pitao za iznos naših deviznih rezervi, gde se one drže i pod kojim uslovima.

Svi smo svedoci da je predsednik Vlade rekao da je to državna tajna. Kao što vidite, nije državna tajna i ministar policije mi je odgovorio na to pitanje. Ne znam da li je on nadležan za to, u svakom slučaju, zahvalan sam mu što je odgovorio na to pitanje.

Odgovorio je i gospodin Šutanovac, čak na pitanje koje je on proglasio državnom tajnom, i ja ću tu državnu tajnu, kao svaki savestan građanin i narodni poslanik, čuvati.

Odgovorio je i ministar kulture Nebojša Bradić, ali jedna ministarka, kažu, bila je balerina, uporno izbegava da odgovori na jedno pitanje za koje mislim da interesuje skoro 10% građana Srbije koji su, nažalost, invalidi.

Da li treba da vas, kao humanistu i lekara, sve narodne poslanike i celokupnu javnost podsetim da smo nedavno, uz burnu diskusiju, ovde usvojili Zakon o zabrani diskriminacije. Radi se o amandmanu koji je usvojen prilikom donošenja rebalansa budžeta prošle godine, koji je ušao u budžet za ovu godinu.

Već nekoliko puta postavljam pitanje, to je iznos, čini mi se, od 15 miliona dinara – šta je ministarka preduzela u realizaciji tog amandmana? To što ona neće da odgovori narodnom poslaniku iz Nove Srbije, možda nije i nekakva šteta, ali je šteta za javnost i za građane.

Tako postavljam pitanje javnom tužiocu, ombudsmanu za zaštitu ljudskih prava, ministru za manjinska i ljudska prava – šta će oni da preduzmu povodom ignorisanja jedne društvene manjine, ljudi koji nisu krivi zato što su invalidi? Imali su takvu nesreću, ali imaju pravo da u ovoj državi, ne samo po pozitivnim zakonima ove zemlje, koji su doneti, nego prema jednom osnovnom ljudskom pravu, žive koliko je moguće normalno. Šta ćete vi da preduzmete povodom tog ignorisanja od strane ministarke Marković?

Zahtevam od vas da to javno osudite, pošto to već nekoliko meseci traje. Ovde uopšte nisam bitan ja, ispao sam žrtva, jer sam pristao da za jedan amandman, čestito i pošteno podnet, priznam da, kao, nije u skladu sa zakonom, da bismo doneli zajedno svi to, u saradnji s ministarkom finansija Dianom Dragutinović, koja se vrlo korektno tada ponašala. Vidimo da neki ministri ignorišu svoju dužnost, pogotovo na ovako osetljivoj temi, u ovakvoj ekonomskoj krizi.

Dakle, jedna ugrožena društvena manjina, invalidi, oseća se ugroženom posebno kada nema dovoljno novca, kada je velika kriza. Ubeđen sam da većina narodnih poslanika, iz svih poslaničkih grupa u ovoj skupštini, ne misli tako, odnosno misli da ti ljudi treba posebno da budu zaštićeni u mesecima, ili godinama krize koja dolazi.

Stoga, javno, pred građanima Srbije, pozivam ministarku Marković da odgovori na ovo pitanje, da javno i glasno saopšti šta je preduzela povodom amandmana, koji nije amandman Nove Srbije, gospodina Markićevića, nego amandman svih poslanika ovde, jer sam siguran da svi tako misle. Hvala lepo.

Delikatnost sadržaja vašeg pitanja, činjenica da je ono postavljeno 26. februara i da smo urgirali da dobijete odgovore od svih kojima je pitanje upućeno, obavezuju me da javno zatražim od ministarke da se Skupštini obrati u pismenoj formi i da vam odgovori na to pitanje. Pitanje će, naravno, biti prosleđeno i svim ostalim licima i institucijama koje ste pomenuli.
Ministarku Marković molim da odgovori gospodinu Markićeviću i Skupštini Srbije na pitanje koje je postavljeno 26. februara. Urgiram posebno zbog delikatnosti sadržaja pitanja.
Da li se još neko javlja? (Ne)
Prelazimo na 26. i 27. tačku dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI I O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLjAVANjU OSOBA SA INVALIDITETOM ( nastavak zajedničkog načelnog pretresa)
Htela bih da vas obavestim da sam se s najvećim brojem šefova poslaničkih grupa i predstavnika poslaničkih grupa dogovorila da danas radimo bez pauze, zbog činjenice da će mnogi poslanici napustiti Beograd i praznike provesti van Beograda, pa da im omogućimo da to učine što ranije. Zahvaljujem i na tom odgovoru.
Sledeći govornik je gospodin Slobodan Maraš, koji nije tu, tako da bih zamolila gospodina Rizu Halimija, koji je juče bio odsutan u vreme kada sam ga prozivala, a zamolio je da danas govori, da uzme reč. Izvolite. Samo se, molim vas, prijavite da bih vam dala reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, koleginica Elvira Kovač je već najavila da ćemo kao poslanička grupa podržati ove zakone.
Naravno da je ovim predlozima zakona napravljen ozbiljniji iskorak u efikasnijem rešavanju problematike iz ove oblasti, i u pogledu zapošljavanja, i u pogledu profesionalne orijentacije, kao i, ono što smo već par puta ovde čuli, važan iskorak u usklađivanju naše zakonske regulative iz ovih oblasti s odgovarajućom evropskom zakonskom regulativom. Ovde bih, pre svega, istakao potrebu primene u praksi ovih zakonskih odredaba, jer su do sada u pojedinim područjima, u ovom slučaju, u nerazvijenim područjima, i dosadašnje zakonske odredbe bile teško ostvarljive u praksi. Ovde vidim dobre ideje da se dosta stvari iz sfere zapošljavanja prebaci i na regionalna i područja lokalne samouprave.
Ovde se često čulo da ima u praksi diskriminacije i kada su u pitanju osobe s invaliditetom, pa i u rodnoj ravnopravnosti uopšte; žene u nerazvijenim područjima veoma teško mogu doći do zaposlenja. Naravno, pošto se radi o diskriminaciji, ona je prisutna i u etničkoj sferi.
Zamislite nerazvijenu opštinu, a uvek, u odnosu na ove tri opštine, kao primer uzimam Preševo, jer je stvarno najnerazvijenije, gde je nezaposlenost oko 70%, gde je dva i po puta veći broj nezaposlenih nego broj zaposlenih, što je u odnosu na prosek u državi nekoliko puta teže ili neadekvatnije. Pitanje je šta u tim okolnostima u praksi može da se uradi, ako se stvarno ne omogući aktivnija politika zapošljavanja? Takav aktivan pristup do sada nismo imali.
Imam podatke za opštinu Preševo, pa i Bujanovac je tu negde, da je negde 31,40% učešće samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih, što je znatno veći prosek od republičkog. Zamislite apsurd da je u najnerazvijenijoj opštini u državi procenat učešća samozaposlenih znatno iznad republičkog proseka!
Jasno je kako se to dešava, to su ljudi koji rade u inostranstvu i onda svoj kapital upute u trgovinu ili u zanatstvo i time se zaposli određen broj ljudi na tom terenu.
To govori o totalnom nedostatku aktivne politike zapošljavanja države, državnih institucija, jer sem onoga što imamo u državnim i javnim institucijama, u privredi je, par puta sam već rekao, nešto bilo u ranijim periodima, a sada bukvalno nestaje. Trenutno je, i od onoga što je ostalo od dosadašnjeg društvenog sektora privrede, onoga što je prešlo na akcije, kao što je "Simpo", na primer, ili onoga što je u krajnjoj fazi pred privatizaciju, u nekom procesu totalne pasivizacije, a realan broj zaposlenih na terenu su samo oni koji su u državnom ili javnom sektoru i onaj mali deo samozaposlenih, ne zahvaljujući razvojnim fondovima, ne na osnovu kredita Fonda za razvoj Republike, nego na osnovu sopstvene investicije, iz sopstvene zarade građana u inostranstvu.
Da dodam katastrofalnu situaciju s jedinim zaštitnim preduzećem koje je imalo Preševo, u kojem je bio zaposlen određen broj osoba s invaliditetom, a koje je privatizovano, po meni, mimo zakonskih procedura, za bagatelnu cenu od 2.700.000 dinara. Pored mašina, pored veoma važne građevinske površine od šest hiljada kvadratnih metara, što je veoma atraktivno za Preševo, imalo je čak i jedan dvosobni stan, koji je vredeo najmanje 25 hiljada evra, a čitava firma je prodata za tri hiljade evra i Preševo je ostalo bez ijednog zaštitnog preduzeća.
U redu, ovim zakonom se predviđa da će ipak biti malo drugačiji pristup inkluzije ili, uopšte, priključenja osoba s invaliditetom, ali sada u daleko težim uslovima – totalne nezaposlenosti koja vlada na ovom području.
Po mom mišljenju, ovde je suština – kako uspeti da u ovakvim katastrofalnim okolnostima koje imamo na terenu sprečimo diskriminaciju i nekako ublažimo situaciju osobama s invaliditetom, kako da uspemo da ublažimo tu diskriminaciju po rodnoj osnovi i, uopšte, diskriminaciju po etničkoj osnovi, koja je i te kako važna. Pre svega, trenutno je zaposlen svaki 68. Rom …
(Predsednik: Gospodine Halimi, vreme je isteklo, privedite kraju, molim vas.)
… svaki 28. Albanac i 9. Srbin. I Srbi traže zaposlenje, jer tek je deveti zaposlen. Kako da se zaposle ovi koji su još drastičnije nezaposleni?