Zahvaljujem, gospodine Ratkoviću.
Reč ima narodni poslanik, gospođa Marina Raguš.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospođo Kalanović, trudila sam se da pažljivo slušam izlaganje kolega iz vladajuće koalicije. Očigledno je da raspolažemo različitim podacima, ali pretpostavljam da ćemo svi biti svesni kompletne slike, zato što smo svesni činjenice da postoji mala laž, velika laž i statistika.
Ono što je izvesno, statistički podaci dovoljno ne otkrivaju pravo stanje, kada je, recimo, reč o stopi zaposlenosti i nezaposlenosti i o ranjivim grupama u društvu Srbije. Ono što SRS pokušava već izvesno vreme da uradi, jeste da koristi izvore koji su bliski vladajućoj koaliciji, takođe, da koristi izvore koji su državni. Trudimo se da svoje podatke za ove rasprave ipak ostavimo negde po strani, iz jednog prostog razloga, da bismo oduzeli vama argument da tučete vaše podatke.
Ono što pokušavamo da uradimo, uradili ste vi kao opozicija i to je pravo svih političkih partija, a skupljamo građu o destrukciji srpske privrede. To vam vrlo transparentno, otvoreno kažemo i trudimo se da to radimo na što bolji način, koristeći pri tom samo zvanične podatke, ili podatke grupe stručnjaka koji su nekad učestvovali u vlasti, od 5. oktobra naovamo.
Trudili smo se, kada je postojala poslovnička mogućnost, da postavljamo konkretna pitanja, da pravovremeno uputimo zahtev za pojašnjenje, ili postavimo pitanje resornom ministarstvu, i tako dobijemo zvaničan odgovor, pa ću vas, tako, podsetiti na par odgovora koje smo dobili od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Tiče se stope nezaposlenosti, na dan 31. decembra 2008. godine, ako se ne varam, ali konsultovaću odgovor koji ste zvanično uputili, konkretno, meni, jer sam se ja bavila time krajem prošle godine, iskreno uplašena kakva nas situacija čeka tokom 2009. godine.
Da budemo potpuno jasni, ni ja, a ni Poslanička grupa SRS-a ne možemo da se radujemo ovakvoj situaciji koja je zadesila Srbiju, niti bih volela da ovo shvatite kao slavodobitno ponašanje SRS-a. Naprotiv, ono što jeste osnovni motiv svega ovoga jeste da je moglo puno toga da se uradi, a nije se uradilo, pa mi hoćemo da saznamo ko je direktno odgovoran za to.
Ne mislim da ste vi lično, gospođo Kalanović, odgovorni. Odgovornih ljudi, kao što vidimo, u poslednje vreme ima u svim redovima, i našim, ali ono što radi SRS, to je da one koji su odgovorni za, uslovno rečeno, izigravanje srpskih nacionalnih interesa vrlo transparentno, javno, bez ikakvog ostatka ili rezerve, prikaže srpskoj javnosti. Mi mislimo, političke korektnosti radi, da najveći broj ljudi koji čine ovu političku scenu misli da radi najbolje, ali da postoje neki ''mangupi u našim redovima'' koji treba da odgovaraju za ono što mi cenimo da je suprotno interesima srpske nacije, tako da se nadam da ćete ovu raspravu da doživite kao izlaganje, kao konceptualno izlaganje s pozicije SRS-a.
Juče sam počela da predstavljam podatke koji nisu, naravno, današnji, 2009. godine. Pokušali smo da dobijemo sveže podatke kada je reč o stopi nezaposlenosti u određenim centrima u Srbiji, posebno određenih ranjivih kategorija društva, kao što su lica s invaliditetom. Konsultovali smo Projekat, sada ću vam reći i njegov naziv, to sam vam juče pomenula – Praćenje smanjenja siromaštva ugroženih grupa mladih. To su rezultati istraživanja i preporuke u Nišu, Kragujevcu, Kikindi, Užicu i Beogradu. Potpisala ga je Grupa 484. Projekat je finansiran od strane EU, a realizovan od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. Dakle, nema nikakve veze sa SRS-om.
Pretpostavljam da ste i vi imali prilike da imate uvid u ovaj projekat, koji je meni dao malo jasniju sliku kako, zapravo, Srbija izgleda i kakvo je stanje srpskih institucija na terenu, na osnovu onoga što je ova grupa stručnjaka, a mnogi od njih su činili vlast svojevremeno u Srbiji posle 5. oktobra, uradila.
Da se ne bih ponavljala, iznela sam juče neke podatke za Kikindu. Ono što sam ostala dužna, jeste da u kategoriji osoba s invaliditetom od 18 do 30 godina starosti, od ukupno 51, koliko ih je anketirano na teritoriji opštine Kikinda, članovi su nekog udruženja osoba sa hendikepom koje su učestvovale u radu ove koalicije, 11 je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Kikindi. Ove osobe se vode kao nezaposlene. Njihova polna struktura je pet muškaraca i šest žena.
Vi, kao metodolog, pretpostavljam da možete da pravite projekciju vezanu za 2009. godinu, pogotovu u svetlu finansijske krize, koja i te kako počinje da se reflektuje na srpsku ekonomiju, pa tako možemo da mislimo i na koji način može da se sprovede zakon, odnosno Predlog zakona koji ovde branite.
Podatak koji je ovde iznet jeste da je ukupan broj lica s invaliditetom, po stepenima stručne spreme, 724. Neću čitati sve, zato što Projekat ima oko 80 strana, a nemam toliko vremena na raspolaganju, ali moram izneti pojedine podatke da bismo mogli da stvorimo sliku i da pričamo o sadašnjem stanju, jer, koliko sam vas razumela, vi nemate precizan podatak vezan za osobe s invaliditetom. Istini za volju, nismo ga ni mi dobili, a nemamo ni preciznu sliku kakva je struktura ljudi koji su nezaposleni i koji spadaju u ranjive kategorije društva i koji su posebno ugroženi, a mi pretpostavljamo da će biti još ugroženiji, u svetlu krize koja će, definitivno, da se reflektuje narednih pet godina, a reč je o srpskoj privredi.
Ono što je mene posebno interesovalo, pošto sam samohrani roditelj, to je ono što indikuje, na osnovu svih ovih rezultata istraživanja, da procenat samohranih roditelja, što očeva, što majki, raste u srpskom društvu. Tu su, naravno, i starija lica, sve ono što potpada pod žrtve tranzicije.
Da se vratimo konačno na ovaj projekat koji je meni poslužio za pojašnjenje mnogih dilema.

 Gospođo Raguš, samo ću vas za trenutak prekinuti, da obavestim poslanike da su nam u poseti, dakle, u poseti našem parlamentu, učenici Srednje francuske škole iz Beograda, sa profesorkom Odri Pukle. Oni se nalaze na galeriji i izvesno vreme će pratiti naš rad.
Zahvaljujem što ste mi omogućili da vas obavestim, nastavite.

I ja pozdravljam goste koji se nalaze na galeriji, nadam se da će im ova rasprava biti korisna.
Majica koju nosim, verovatno, odudara od ostalih kolega poslanika, na sebi ima lik predsednika moje stranke koji se nalazi šest godina u Hagu i znak je izvesnog protesta protiv neoliberalne okupacije, iza koje je potpisnik robije moga predsednika.
Da se vratim rezultatima ove analize, imala sam potrebu da mladim ljudima pojasnim zašto izgledam na način na koji izgledam.
Ono što je preporuka Grupe 484, izvinjavam se zbog ovog malog odstupanja od teme, vraćam se, jeste da treba zagovarati aktivne, ne pasivne mere prema licima sa posebnim potrebama, kada je reč o njihovom zapošljavanju i ukupnoj nezaposlenosti.
Ovo je, gospođo Kalanović, projekat koji je pokrivao rok od 2003. do 2006. godine. Tada je to već bilo preporučeno. Mi aktivnim merama zapošljavanja, ukoliko sam vas dobro razumela u izlaganju, pričamo o 2009. godini. Interesuje me kome su ove preporuke upućene i zašto se one nisu ispratile na način koji je bio adekvatan, a tada smo bolje stajali, mogli smo, bar kada je reč o privredi, to bolje da ispratimo.
Takođe, jedna od preporuka je bila – treba se zalagati za sačinjenje jasne evidencije mladih nezaposlenih lica s posebnim potrebama, prvenstveno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jer se time stvara osnova za uspešnu i sveobuhvatnu afirmativnu akciju. Fantastična preporuka, ne znam da li je ostvarena, a volela bih da znam. Dakle, na nacionalnom nivou i na nivou filijale, šta se po tom pitanju uradilo? Ovaj zakon zadire i u Nacionalnu službu za zapošljavanje i predviđa formiranje agencije.
Idemo dalje. Očigledno je da Nacionalna služba za zapošljavanje mora imati jasan, proaktivan pristup prema ovoj populaciji, a posebno prema mladima u ovoj kategoriji. Između ostalog, šta se preporučuje? Obaveštenja putem Interneta, zvanja telefonom, podsticanje na učešće u projektima i programima koja lica sa posebnim potrebama čine subjektom, a ne objektom procesa. Ovaj deo je, naravno, za društvo, koje treba da uključi sve ljude sa posebnim potrebama, posebno invalidna lica, u sve društvene procese, a ne da budu odbačeni ili na margiranama. Dakle, da se potrudi da svi kapaciteti koji su u njima, bez obzira na bilo kakvu invalidnost, dođu do maksimuma, jer to je jako važno u kontekstu poštovanja ljudskim prava i ličnog dostojanstva svih ljudi.
Ono što mene interesuje je da li je Nacionalna služba za zapošljavanje ikada radila ovakve stvari? Sećam se, kada sam ja bila, političkom odlukom, lustrirana i kada sam bila na Birou za nezaposlene, a bila sam zamenik saveznog ministra, dakle, među prvima sam bila lustrirana, da me niko nije zvao sa Biroa rada. Za mene nisu postojala obaveštenja o slobodnim radnim mestima. Naprotiv, postojalo je obaveštenje da sam prekvalifikovana za trenutnu ponudu poslova. Dakle, pričam iz ličnog primera. Pretpostavljam da ću čuti da Nacionalna služba za zapošljavanje radi u ovom kontekstu, ali, evo, i Grupa 484 je konstatovala da to nije slučaj.
Mene interesuje na koji način mislite da uključite lica sa posebnim potrebama, posebne, ranjive kategorije društva, u sveobuhvatne društvene procese, naravno, da ih uključite u ono što se zove produktivna radna snaga?
Takođe, jedna od preporuka je bila – lokalni socijalno- ekonomski saveti treba da budu i medijatori između predstavnika poslodavaca i invalidnih lica. Preporuka je načinjena 2006. godine, po okončanju Projekta, koji je obuhvatao tri godine, od 2003. do 2006. godine. Da li je ovo urađeno? Ukoliko nije, zašto?
Ono što je tada, takođe, bila preporuka, na osnovu skeniranja situacije, samo za Kikindu govorim, trebalo je zalagati se za formiranje socioekonomskog saveta na nivou opštine, a zatim za uključivanje Udruženja invalida u socioekonomske savete. Složićete se, ovo je preko potrebno. Ipak, i invalidi treba da učestvuju u tom procesu jer najbolje znaju, na osnovu ličnog primera, šta je to što treba uraditi. Samim tim, ta javna rasprava i javni dijalog je preko potreban da bi država mogla da vidi situaciju i da da konkretne mere.
Ovo zaista govorim u interesu svih ljudi koji će osetiti krizu na svojim leđima, takođe, u interesu svih onih koji, nažalost, nisu u prilici da ostvare zaposlenje, makar na vreme duže od mesec dana, pa je jako vredno da čujemo na koji način mislite da ih sve uključite u ono što predviđa ovaj zakon.
Kragujevac mi je bio, takođe, vrlo zanimljiv. Ono što se ovde pokazalo kao analiza, istraživanje je vrlo značajno za Kragujevac, pa da vidimo kakva je slika danas i kakva projekcija na osnovu ove metodologije može da se napravi. Ono što treba reći, a vezano je za Kragujevac, to su, ipak, neki opšti podaci, koji su značajni. Na osnovu toga možemo da vidimo, a i celokupna srpska javnost, kakva su kretanja.
Grad Kragujevac, koji se nalazi u centralnom delu Šumadije, prostire se na površini od oko 835 kvadratnih kilometara. Teritoriju grada čini 57 naseljenih mesta, 77 mesnih zajednica, 32 u gradu i 45 u selu. Ovo s namerom pričam, da se vidi šta je od celokupnih resursa Kragujevca, koji je vrlo važan za celu Šumadiju, iskorišćeno.
Na poslednjem popisu stanovnika, koji je obuhvaćen ovim projektom, 2002. godine, Kragujevac je imao skoro 181 hiljadu stanovnika, od kojih se 5070 tada nalazilo u inostranstvu. Od ukupno 175.802 stanovnika, u gradu je živelo blizu 147.000, a u selima, pazite, negde blizu 30.000 stanovnika. Dakle, ukupan broj stanovnika za posmatranih 11 godina povećan je samo za 788. U gradu živi, jako značajan podatak, i oko 2.257 izbeglih, 13.600 interno raseljenih lica, tako da je ukupan broj stanovnika blizu 200.000.
Prema poslednjem popisu, Kragujevac ima negde oko 60.000 domaćinstava, dominiraju četvoročlana domaćinstva, prosečna porodica ima oko tri člana. U pogledu polne strukture stanovnika grada, 49% su muškarci, 51% su žene. Duži niz godina, Kragujevac je karakterisao negativan prirodan priraštaj, od 1996. do 2004. godine, kada je broj rođenih bio veći od broja umrlih lica, a u poslednjih 10 godina, ovo je značajno metodološki za projekciju stanja, danas, desile su se sledeće promene: smanjenje broja dece i omladine starosti do 19 godina za 6%, povećanje broja lica u srednjoj starosnoj dobi za 11%, povećanje broja starih za 30%.
Ono što je navedeno kao uzrok promene u starosnoj i polnoj strukturi stanovništva jesu, između ostalog, velike ratne katastrofe, izražena smrtnost, pad nataliteta, migracije stanovništva, prelazak iz poljoprivrednog u nepoljoprivredno stanovništvo. U ukupnoj populaciji, lica od 15 do 29 godina učestvuju sa 21%.
U poslednjih 10 godina ispoljena je tendencija opadanja broja aktivnog stanovništva za 4%, broja izdržavanih lica za 2%. Od ukupnog broja radno sposobnih lica, 46% su žene. Broj zaposlenog aktivnog stanovništva se od 2002. godine konstantno smanjivao.
Dakle, do ovo je podatak do kojeg je došla Grupa 484, na osnovu uvida u statističke podatke grada Kragujevca, poređenjem s Nacionalnom službom za zapošljavanje, u ovom projektu iza kojeg stoji EU, sa svojim finansijama. Od 83.626 aktivnog stanovništva, skoro 62.000 je radno angažovano. U 2003. godini bilo je zaposleno 45,2% aktivnog stanovništva, u 2004. godini 51.676 lica.
Dakle, u odnosu na 2003. godinu, osetan je pad. Godine 2003. je bilo uposleno skoro 54.000 lica.
Kragujevačka privreda je u procesu restrukturiranja. Iskreno, nije najjasnije, kada se ovo definiše, šta znači restrukturiranje u kontekstu celokupne privrede, ali da se baziramo na konkretne podatke. U privredi grada posluje 1.180 preduzeća, među njima 20 velikih, to je bilo 2006. godine. U Kragujevcu postoji 4.805 privatnih radnji, u 2006. godini. Dominira trgovina, sa 1.645, zanatstvo, sa 1.495 i ugostiteljstvo, sa 428 radnji.
Broj radnika zaposlenih u privredi je gotovo prepolovljen. Znatan broj radnika je ostao bez posla, zbog čega je siva ekonomija postala realnost grada. U tom kontekstu smo mi mislili da će i gospodin Ljajić da učestvuje u ovoj raspravi, zato što nekako vezujemo ovu priču sa njegovim resornim ministarstvom, pa da bi slika bila malo kompletnija, možda bismo mogli i njega da konsultujemo vezano za sivu ekonomiju, odnosno za povredu radnih prava.
Dobro, šta je - tu je, idemo dalje. Ovaj set zakona je na dnevnom redu. Pokušavam da odslikam, na osnovu rezultata istraživanja ovog projekta.
Kaže, na programu Zavoda za zapošljavanje u 2003. godini bilo je 6.487 radnika, u 2006. oko 4.600 lica. Većina nezaposlenih, ovo je značajan podatak, gospođo Kalanović, u Kragujevcu je obezbeđivala egzistenciju na gradskim buvljacima.
U obrazovnoj strukturi, najveće je učešće stanovništva sa srednjom stručnom spremom – 38,2% u 2003. godini, odnosno 47,4% u 2005. godini. Sa višim i visokim obrazovanjem bilo je 9,4% stanovništva u 2003. godini, dok je u 2005. njihov procenat povećan na 12,3%. Broj nepismenih lica je smanjen, to je dobar podatak, u odnosu na 2003. godinu i iznosi 2%, ali je potpuno deprimirajući podatak da je većina nezaposlenih ljudi u Kragujevcu svoju egzistenciju rešavala na buvljacima. Čini se da je slična situacija i u Beogradu.
Vraćamo se dalje na ove podatke. U 2006. godini, zaključno sa novembrom, evidentirano je 24.216 nezaposlenih lica u Kragujevcu, među njima je 59% žena. U odnosu na 2003. godinu, broj lica koja su prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje veći je za 9%. Između ostalog, to je, takođe, važan podatak, najzastupljenije ugrožene grupe u ukupnoj populaciji grada, sa približno 13% u 2003. godini, odnosno 14% u 2006. godini, jesu deca i omladina sa posebnim potrebama, Romi, deca bez roditeljskog staranja, deca i omladina iz porodica raseljenih lica, mladi korisnici materijalnog obezbeđenja, mladi nezaposleni. Imajući u vidu kriterijume za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u ugrožene grupe mogla bi da se svrstaju i ova lica.
Kada je reč o Romima, popisom je utvrđeno da u gradu živi 1.154 Roma, 573 muškarca, 581 žena. Romi u gradu žive u devet naselja. To su najveće skupine, ali Roma ima u svim naseljima. Procene su da je 66,8% Roma siromašno, 12% je ekstremno siromašno. Stopa nezaposlenosti je dva i više puta veća nego u ukupnoj populaciji.
Kada je reč o izbeglim i raseljenim licima, prema podacima Komesarijata za izbegla lica, u 2003. godini bilo je 2.257 izbeglih, 13.300 raseljenih lica. Po poslednjem popisu iz 2005. godine, evidentirano je 865 izbeglih, dok se broj raseljenih nije bitnije promenio. To bitno utiče, a o njima uopšte nismo govorili, na ukupnu sliku zaposlenosti, a pri tom otvara i pitanje – na koji način mislite da ove ljude uključite, u kontekstu aktivne politike zapošljavanja, u radno-produktivne i sposobne stanovnike?
Kada je reč o nezaposlenim licima, mladi do 29 godina se, takođe, mogu svrstati u rizične grupe. Ovo je poražavajući podatak za Kragujevac i celu Srbiju.
Po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, broj ovih lica u 2005. godini bio je 5.151, a u 2006. godini 8.690. Pri tom, ono što je jako važno, u toj brojci možemo da vidimo o kakvoj strukturi je reč, pa je 4.871 lice od 19 do 25 godina, 3.819 lica – od 26 do 30 godina. Ova lica čine 35,8% ukupnog broja nezaposlenih lica, od kojih su 57% osobe ženskog pola. Dakle, kada govorimo o milenijumskim ciljevima koje je postavio UN, o onome što je uvek bio ''kišobran'' srpskog društva, i to ne može niko da opovrgne, to da se srpsko društvo uvek zalagalo za društvo bez diskriminacije, mi vidimo na konkretnim podacima da je, zapravo, srpsko društvo bilo potpuno neposvećeno, možda je to pregrubo, ali u većoj meri neposvećeno rešenju svih ovih problema, s obzirom na to da su oni konstatovani na ovakav način.
Pri tom, ono što je vrlo jak utisak, jeste da je država najčešće slepa za precizan broj, premda, istina za volju, precizan broj je teško utvrditi, ali, bar u najvećem mogućem broju ovih problema, ili, ako ih vidi, nema adekvatan način za rešavanje užasnih egzistencijalnih problema.Koje su preporuke kada je ovaj indikator u pitanju, dakle stopa nezaposlenosti mladih do 29 godina na teritoriji Kragujevca? Govorimo o decembru 2006. godine. Poslednji presek stanja ovog projekta je bio 30. novembar 2006. godine. Dakle, kao što se na osnovu svega moglo videti, ukupan broj nezaposlenih na kraju 2005. iznosio je 22.106 osoba. Od toga je negde oko 43% bilo ispod 30 godina.
To je 2006. godina. Dakle, nema svetske finansijske krize, radi se o tome da se u društvu sprovedu određene reforme, imate celokupno međunarodno okruženje koje je raspoloženo da utemelji demokratsku vlast koja je srušila Miloševića, imate podršku najrazvijenijih zapadnoevropskih demokratija, i onih prekookeanskih, na prvom mestu, mislim na Vašington i vašingtonsku administraciju, i imate ovakvu situaciju 2006. godine, šest godina posle oktobarskih promena.Ono što, takođe, treba da se kaže, korektnosti radi, trend povećanja ukupne nezaposlenosti, mada ne i među mladima, kako kaže Grupa 484, nastavio se u toku 2006. godine. O tome govore cifre da je na kraju 2006. godine bilo 24.216 nezaposlenih, a među njima 8.942 mladih do 30 godina. U procentima, to je 36,9%.
Iako je u ukupnom broju nezaposlenosti procenat mlade populacije do 30 godina opao za 6%, ovaj pad, zapravo, nema baš takve razmere. Naime, ukupna nezaposlenost za period od godinu dana u Kragujevcu se povećala za 8,7%, dok je nazaposlenost mladih smanjena za 6,1%. Zato, metodološki, ovo možemo da koristimo kao krivulje koje mogu da daju projekciju, uslovno rečeno, za dve do pet godina, a onda, pretpostavljam da ste sve to imali u vidu kada ste pravili ove pakete zakona i analizu efekata njihove sprovodljivosti.
Značajno je, a može da se nadoveže na primer koji smo imali prilike da i vi i ja gledamo pre neki dan, i zaista mi je drago da vas je to inspirisalo, opet i kao ženu, da se raspitate i da vidite koliko konkursa za lekare ima, da li je problem nedostatak tih mesta, zašto to dete planira da ode iz zemlje i završava srednju medicinsko-tehničku školu. Onda se postavlja drugo pitanje – koliko lekara zaista može, ukoliko živi samo od lekarske plate, da preživi u državi Srbiji? Ono što bi trebalo da sledi tu profesiju jeste obezbeđenje takve klime da svako sa svojom stručnom spremom može da živi životom dostojnim čoveka, a tu je stepen odgovornosti, priznaćete, najveći, jer nema puno prostora u državi Srbiji. to je činjenica i to svi znamo.
Dakle, ono što je Grupa ovde našla jeste prosečna zastupljenost mladih, u obe godine ukupna nezaposlenost je iznosila 40%, što je visok procenat. Sve ovo govorim s razlogom da obojimo podatak da je nezaposlenost i nebriga o ranjivim grupama kontinuiran proces, samo je finansijska kriza to iznela na površinu. Naravno, ne smatram da ste vi odgovorni za ovu situaciju, ali ste preuzeli odgovornost da probleme koje ste zatekli rešite. Mi pokušavamo da shvatimo na koji način će sve ono što je zatečeno moći da se reši u narednih pet godina. Niko ne govori da ovaj zakon može da se u potpunosti sprovede u godinu ili dve dana, ili šta je strategija za 10 godina.
Ono što su zabeležili jeste da je među mladima prisutna rodna diskriminacija prilikom zapošljavanja, pa je skoro 60% svih nezaposlenih ženski deo populacije. Preporuke koje su na osnovu svega date tiču se vrlo zanimljivog indikatora, to je nivo budžeta za finansiranje i zapošljavanje osoba s invaliditetom, na primer, do 30 godina u gradu Kragujevcu.
Poslednji presek stanja je bio decembar 2006. godine, planirano je zapošljavanje 18 lica, 90.000 dinara po licu, a ukupan planirani budžet je bio milion i 620.000 dinara. Propisani su uslovi za poreska oslobođenja, oslobođenje od plaćanja doprinosa za zapošljavanje novih lica s invaliditetom, dakle, ništa novo u odnosu na predložena zakonska rešenja. Zapošljavanjem pet ili više lica, bez obzira na godine života, poslodavac dobija subvenciju od 90.000 dinara po licu i zapošljava ih na neodređeno vreme, minimum na dve godine.
Dolazimo do onoga šta beleži praksa. Nije poznat broj lica do 30 godina u ovoj kategoriji koja su se zaposlila na taj način. Priznaćete, gospođo Kalanović, da ovo jeste činjenica, ne može da se vezuje za sve, ali jeste činjenica. Interesuje me na koji način država misli da utiče na promenu ove prakse, bez obzira na to što se vide potezi države u smislu subvencija ili poreskih oslobođenja? De fakto u praksi to nije ostvarivo, makar ne na osnovu ovog istraživanja i ne u gradu Kragujevcu.
Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ima 1.515 evidentiranih osoba s invaliditetom, a od toga je 261 lice korisnik Centra za socijalni rad, s tendencijom povećanja.
Ono što beleže rezultati istraživanja za Užice, opet vas neću opterećivati gomilom podataka, samo da imamo uvid u nešto što je proces koji nas sada zatiče u nerešivoj situaciji, na poslednjem popisu iz 2002. godine, opština Užice je imala 82.303 stanovnika, od čega je 69, odnosno blizu 70% radno sposobnog. Odnos muškog i ženskog stanovništva je 48,4 prema 51,7, a udeo mladih od 15 do 29 godina u ukupnoj populaciji je 21%. Prema popisu iz 2002, Užice ima 27.000 domaćinstava i dominiraju četvoročlana domaćinstva, a u periodu od 2002. do 2006. godine primećuje se trend opadanja broja stanovnika, po stopi od 0,7% godišnje.
U kategoriji – nezaposlena lica od 18 do 24 godine na području opštine Užice, na dan 31. januara 2005. godine, na osnovu evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Užice, bilo je prijavljeno 1.271 nezaposleno lice starosti o kojoj je reč. Navedeni podaci ukazuju na to da je broj nezaposlenih mladih u stalnom porastu, a kao osnovni uzrok ovakvog trenda navode se tranziciona kretanja u privredi regiona i Republike.
Ovo je vrlo značajno. Drugi, istina, manji uzrok, jeste nepostojanje adekvatnih obrazovnih institucija za srednje školsko obrazovanje i tu mi vidimo nedostatak prave akcije od strane, recimo, Nacionalne službe za zapošljavanje, da se konačno sondira koji su to obrazovni profili koji su potrebni društvu u Srbiji i na koji način mogu mladi radno-sposobni ljudi da se zaposle. Između ostalog, ono što nije bilo u dovoljnoj meri izraženo, a bilo je potrebe za tim, to su škole koje bi edukovale tesare, armirače, zidare itd.
Kada je reč o invalidima, u Užicu je socijalnom zaštitom bilo obuhvaćeno 49 od ukupno 78 osoba, u starosnoj grupi od 18 do 30 godina, s različitim invaliditetom, bez obzira na to da li je reč o motoričkom ili senzornom. Osobe su organizovane u četiri udruženja. Videlo se da se među dobijenim podacima ne nalazi obrazovna struktura i to je bila manjkavost filijale za Užice.
Ta neujednačenost i nesređenost podataka, koja traje duži niz godina, opet je nešto što nas, kao ljude koji pokušavaju da steknu jasnu sliku o stanju radno-sposobnog stanovništva i nivou zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, zaprepašćuje. Što se tiče polne strukture, situacija je sledeća, od 49 korisnika koji su obuhvaćeni socijalnom zaštitom, 29 su muškog, a 20 ženskog pola.
Kada je reč o gradu Nišu, ono što bi trebalo ovde pomenuti jeste da Niš, sa oko 250.000 stanovnika, drugi po veličini grad u Srbiji, nekada industrijski i privredni centar regiona, deli sudbinu većine gradova sa sličnom strukturom privrede i stanovništva u Srbiji, na zapadnom Balkanu. Kakva je to struktura? Predimenzionirana preduzeća po kapacitetima i po broju zaposlenih radnika iz oblasti mašinske, elektronske, tekstilne industrije, ne mogu da prate savremena kretanja na tržištu.
Dakle, sve ovo se dešava pre svetske finansijske krize i onoga što je sada svakodnevnica u Srbiji. Nizak stepen restrukturiranja i privatizacije i kašnjenje ozbiljnih reformi u privredi doveli su do osiromašenja većeg broja stanovnika, jačanja sive ekonomije, povećanja socijalnih tenzija. S druge strane, Niš poseduje uslove da, korišćenjem postojećih resursa, u perspektivi ostvari stabilan razvoj, ali na novim osnovama i, kako kaže Grupa 484, po evropskim standardima.
Mi je sada pitamo – kada? Samo nam recite koje godine, da li će to biti za pet, 10, 15 godina i šta će biti sa svim ljudima koji treba da prežive taj vremenski interval, pošto reforme, očigledno, nisu sprovedene?
Pri tom, neophodno je izvršiti, kao što kaže Grupa 484, mnoge reforme i utvrditi nove pravce razvoja, revitalizovati i restrukturirati postojeće perspektivne sisteme, a da bi sve to moglo da se ostvari, nužno je projektovati strategiju održivog razvoja.
Volela bih da znam šta jedan razvoj čini održivim. Čini se, na prvom mestu, finansije i stabilna privredna delatnost, ali, eto, možda grešim.
Ono što je bilo značajno za sliku Niša, to su raspoloživi resursi grada koji nisu iskorišćeni, između ostalog, povoljan geografski položaj, sa povoljnom hidrološkom situacijom, prostor na više na 597 kvadratnih kilometara, geotermalne vode u nalazištima Niška Banja, Kravlje, Miljkovac, Ostrovica, mineralne vode u području Jelašnice, karsne vode za proizvodnju vode za piće u području Suve planine, plodno poljoprivredno zemljište pogodno za ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, lekovito bilje, duvan, autohtone vrste.
To je pitanje za Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj – zašto ovi resursi nisu na najbolji mogući način iskorišćeni? To bi značilo iskorišćavanje celog regiona, na primer. Prirodne vrednosti planinskog masiva Suve planine, Jelašničke i Sićevačke klisure, endemične i reliktne biljne vrste, obnovljivi izvori energije, vrlo značajna stavka koja je iskoristljiva za premošćavanje efekata svetske ekonomske krize, kao što su voda, vetar, sunce, biomasa i zadovoljavajući uslovi za razvoj lovstva.
Pošto to nije iskorišćeno, da vidimo kako je rasla stopa nezaposlenosti u Nišu. Godine 2005, ona je iznosila skoro 30%, da budem precizna, 29,91%, a 2006. godine – 30,86%.
Koje su bile preporuke tada? Osmisliti mnogo fleksibilnije programe namenjene nezaposlenima, u koje bi bio uključen širi krug društvenih aktera, i to na osnovu prethodno mapiranih potencijala. Mogućnost planiranja potencijala, takođe, spada u mnogo detaljnije baze podataka, koje nedostaju. Pitam vas, da li ste u međuvremenu napravili baze podataka koje mogu da znače mapiranje potencijala, jer to bi bio značajan podatak koji učestvuje u rešavanju problema nezaposlenih?
Kada je reč o Beogradu, iz nekog razloga, Grupa je odabrala opštinu Palilula i tu su, takođe, pokazatelji koji umnogome ne odstupaju od svih navedenih centara, ali ono što je značajno, jeste da se u Beogradu, ipak, mnogo lakše živi nego u ostalim gradovima Srbije, da većina ljudi koji u Srbiji ne mogu da ostvare sve ono što spada u radni potencijal, da ostvare, na prvom mestu, pravo na egzistenciju, dolaze u Beograd, a onda se dešava da na najbrutalniji način budu vraćeni iz Beograda u mesto prebivališta.
Nadam se da država ima to u vidu i da shvata da će doći do tranzicione migracije u većem broju. Sve veći broj ljudi kaže da, zapravo, samo u Beogradu još može da zaradi. Interesuje nas šta predviđate u tom smislu? Ono što bi bili opšti zaključci Grupe 484, da konačno privedem kraju predstavljanje, na prvom mestu, srpskoj javnosti, rezultata ovog projekta, jeste da se u svih pet analiziranih gradova nezaposlenost kontinuirano povećavala od 2003. do 2006. godine. Udeo mladih do 30 godina, u ukupnom broju nezaposlenih lica, kreće se do 30%, recimo, na Paliluli u Beogradu, do, čak, 73,4% u Kragujevcu, na kraju 2005. S druge strane, u svim gradovima, mladi do 30 godina čine maksimalno 21% ukupne populacije. Ovo je simptomatično, iz nekoliko razloga. Prvo, postoji disproporcija između udela mlade populacije u ukupnom stanovništvu Srbije i stope nezaposlenosti među mladom populacijom. Naime, iako su mladi manjinska populacija u ukupnom stanovništvu, stopa nezaposlenosti među tom populacijom je znatno veća nego među starijim radno aktivnim stanovništvom.
Dakle, ako se kao jedan od osnovnih indikatora za praćenje siromaštva, što je bila tema ovog projekta, uzme nezaposlenost, onda moramo konstatovati da u ovoj oblasti ne samo što nije bilo napretka, već se nezaposlenost od 2003. godine konstantno povećavala. Aktivne mere i programi zapošljavanja, za koje se sredstva izdvajaju iz budžeta lokalnih samouprava, a koja su bila predviđena tadašnjim zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, to je tema i današnjeg dnevnog reda, nisu uočeni prilikom ovog istraživanja. Takve mere trebalo bi da obuhvate obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije i drugo.
Pored redovnih aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, alternativni načini rešavanja ovih problema, kroz programe i finansiranje lokalnih samouprava, nisu uočeni, osim u Kragujevcu. Zapravo, tu se radilo o sistemu javnih radova, došlo je do upošljavanja posebno ugroženih kategorija. Čini mi se da ste vi i naveli kao jednu od stavki za rešenje problema zapošljavanja ugroženih kategorija, upravo, javne radove. Mislim da mi je taj podatak promakao. Izvinjavam se ukoliko ste to rekli, a ja nisam pribeležila.
Voleli bismo da znamo u kojoj razmeri se planira izvođenje javnih radova, pa da vidimo na koji deo populacije će to uticati i da li imate sliku po određenim gradovima u Srbiji koji su značajni za život ljudi, recimo, u Nišu, Leskovcu, Pirotu, u svim onim drastično nerazvijenim delovima Srbije, opet u kontekstu regionalnog razvoja?
Šta je, takođe, primećeno na nivou lokalnih samouprava i gradova koji su obuhvaćeni ovim projektom? Ne postoje jasni planovi za rešenje problema mladih. To pokazuje činjenica da skoro nigde nije postojao akcioni plan za mlade, kao ni strategija za mlade. Donošenje ovih dokumenata preporučuje se i u Strategiji za smanjenje siromaštva. Dakle, u takvoj situaciji, sasvim je razumljivo što ne postoji usmereni strateški pristup rešavanju problema mladih, samim tim, i ranjivih grupa mladih.
Podaci o različitim kategorijama ranjivih grupa mladih postoje, prvenstveno, u centrima za socijalni rad. Šta je tu uočeno kao negativan trend? Podaci koje imaju centri za socijalni rad vrlo često su nesređeni i nepregledni, kartoteke, nepostojanje elektronskih baza podataka itd. Drugo, komunikacija, što je, isto tako, vrlo značajan podatak, čini mi se da se to nije promenilo, centara za socijalni rad s organima lokalne samouprave i ostalim institucijama, prvenstveno, s Nacionalnom službom za zapošljavanje, na potpuno je nezadovoljavajućem nivou. Stiče se utisak da sve te institucije, ukoliko može to da se nazove institucionalnim kapacitetom, funkcionišu u nekakvim zatvorenim prostorijama, kao da su otuđene jedne od drugih, s obzirom na to da ovi problemi i dan-danas postoje. Moje lično iskustvo govori da je to tako, ali ne mora da bude pravilo; možda sam ja prošla na takav način, ali ne mora da bude, statistički gledano, pravilo. Dozvoljavam, što će reći, da grešim. Dakle, osim strateških dokumenata koji bi se bavili posebnim kategorijama mladih, nisu primećeni pomaci ni u ostalim oblastima. U svim ispitivanim gradovima, uključujući i Beograd, primetan je ogroman nedostatak infrastrukture namenjene mladima. Tu se, na prvom mestu, radi o omladinskim centrima, klubovima, svim onim institucijama koje bi ih na određeni način uključile u društvo i, uslovno rečeno, zaposlile ovu kategoriju ljudi, odnosno novi broj stanovnika, koji je sada dospeo u kategoriju mladih, posle ovog istraživanja.
U svim ovim gradovima primećen je trend relativnog smanjenja socijalnih davanja. Čini mi se da će taj trend biti i dalje izražen. Dakle, iako su se socijalna davanja nominalno povećavala od 2003. godine do danas, ova povećanja nisu pratila trend porasta budžeta, inflatorna kretanja, niti trend porasta stope nezaposlenosti. Realno, može se reći da su socijalna davanja, na dan završetka projekta, manja nego što su, recimo, bila 2003. godine, i to je očigledno bio trend.
Kao vrlo čest problem u svim opštinama potrebno je pomenuti nedostatak podataka, ili veoma loše stanje u kojima se podaci nalaze. Baze podataka u većini državnih službi su, u smislu softverskih rešenja, veoma zaostale. U nekim slučajevima, npr. u Užicu, centar za socijalni rad nema čak ni elektronsku bazu podataka, svi podaci se čuvaju u obliku kartoteke. Dodatne poteškoće nastaju kada je potrebno uporediti podatke različitih institucija, npr. kod centra za socijalni rad i opštinske službe za socijalnu politiku. Usled nekompatibilnosti baze podataka različitih institucija, kooperacija je ponekad veoma otežana, što, naravno, utiče na analizu i planiranje. Pretpostavljam da vi, takođe, imate problem slične prirode.
Imajući u vidu da se nezaposlenost konstantno povećava, na osnovu ovog istraživanja, da se socijalna davanja smanjuju, da se socijalna i omladinska infrastruktura ne razvija, da u većini slučajeva ne postoje jasni planovi i tela koja bi se bavila ranjivim kategorijama mladih i da većina zvaničnih institucija nije upoznata, možemo da zaključimo samo da nije bilo većeg pomaka u realizaciji ove strategije od momenta kada je ona donesena. Preporuke koje su na kraju date Vladi Srbije su uglavnom preporuke koje sam pomenula i koje bi trebalo da uđu u neki referentan okvir rešavanja stope nezaposlenosti, baš kada je reč o efektima finansijske krize.
S druge strane, opet imamo činjenicu koja je nepobitna i opet zvanična. Pri tom, moram da konstatujem da su mediji na prvom mestu, odnosno ranije od poslanika, upoznati s rebalansom budžeta, a mi nismo. Između ostalog, odmah da se ogradim, ovo je iz medija, konkretno je reč o „Politici“, kako oni saznaju – rebalans budžeta, koji je rezultat dogovora sa MMF-om, trebalo bi da znači stezanje kaiša administracije, uštedu, uglavnom, na tzv. diskrecionim rashodima za koje ne postoji zakonska obaveza. To su projekti, usluge, kupovina opreme i investicioni radovi za potrebe državnih organa itd. Mi vidimo da je određeni broj, tj. sva ministarstva su dobila nalog da za 26% smanje broj zaposlenih.
To su sve podaci koji bi trebalo da učestvuju u onome što jeste deo odgovora – na koji način mislite da sprovedete ono što ste meni dali, čak zvanično, kao odgovor.
Pre neki dan sam pomenula, neću se ponavljati, da je na dan 31. decembra 2008. godine, to je vaše resorno ministarstvo dalo, negde oko 64. 033 ljudi trebalo da ostane bez posla po raznim osnovama. Tu sam vrlo precizno nabrojala o kojim preduzećima je reč, koliko radnika, sve zahvaljujući, to moram da priznam, vrlo opsežnoj analizi Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ali i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, pošto ste zajedno dali odgovor.
Moja pitanja, po pravilu, obuhvataju više oblasti koje su kompatibilne i pokušavam da dobijem precizan podatak, pa ste nam tako, zajedno s Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, odgovorili na ono što jeste bilo pitanje, pa se tu uključilo i Ministarstvo trgovine i usluga, jer nam nije bilo jasno na koji način planirate mere štednje, na koji način će moći građani koji ostanu bez posla da nađu neki novi, da izdrže ono što jeste užasno veliko opterećenje.
Da budem jasnija, nominalno su sva primanja svih nas pala. Cene roba i usluga su skočile. To je bilo i pre ove finansijske krize. Dakle, mislim da se direktan uticaj krize na porast cena tek očekuje, pa nije bilo jasno na koji će način, ukoliko se ide na smanjenje ili zamrzavanje primanja, narod moći da preživi.
Tu smo dobili najrazličitije odgovore. Da se sada ne bi ponavljalo, ono što je meni bilo značajno, a jeste zvaničan državni odgovor, to je ono što mi je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sektor za zapošljavanje, 25. februara 2009. godine, poslalo, jer je mene interesovalo gde se stalo s izradom nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za 2009. godinu. Tražila sam tu specifikaciju sredstava i projekata za zapošljavanje lica koja su ostala bez posla.
Dobila sam zvaničan odgovor od vas. Ovde bi verovatno prava osoba za ovu vrstu pitanja trebalo da bude gospodin Dinkić, ali vi ste tu i verujem da ćete mi odgovoriti na sve ove dileme koje sam iznela pred vas. Nisam se bavila konkretno određenim zakonskim rešenjima, ostavljam to za raspravu u pojedinostima, a za ovu raspravu su bili predviđeni i dr Gordana Paunović, Milan Avramović, Dragan Živkov, nadam se da ih na dostojan način predstavljam. Sasvim sam sigurna da biste mnogo više detalja čuli od njih.
Recimo, ono što mi je bilo značajno i jedna tema koju ću sad samo dotaknuti, Dragan Živkov je ipak ekspert za tu oblast, tiče se, recimo, dopinga u sportu i lica koja su ostala invalidi zbog toga što su bili prinuđeni, ostvarivanjem jako velikih i visokih sportskih rezultata, na korišćenje amfetamina. Tako su postali invalidna lica. Vrlo bi zanimljivo bilo kako će država da se odnosi prema tim ljudima.
Takođe, postoji izvestan broj ljudi kojima invalidnost nije priznata u odnosu na izloženost osiromašenom uranijumu. Naravno, reč je o ratnim vojnim invalidima, kao i o učesnicima ratnih dejstava tokom NATO agresije. Država iz nekog razloga opet želi da bude slepa u odnosu na taj problem. Naše političko uverenje je da ne želi da se dovede u vezu osiromašeni uranijum s evidentnim uticajem na zdravlje radno sposobnog stanovništva. Tu nisu samo vojna lica, već i civilno stanovništvo.
To su sve pitanja kojima ćemo se pozabaviti u raspravi u pojedinostima. Da su moje kolege tu, oni bi, svakako, na mnogo kvalifikovaniji način pred vas izneli mnogo detaljnije podatke, pa mislim da bi rasprava bila korisna, u tom smislu da vidimo šta bi trebalo da bude plan aktivnosti za ovu i, uslovno rečeno, za neke naredne godine.
Ono što bih, takođe, želela da saopštim javnosti, a da se ipak stvori slika da pokušavamo da dođemo do odgovora kako prevazići krizu, jeste da se trudimo da se obraćamo zvaničnim organima. Ono što jeste političko delovanje SRS-a, to je da nikada nismo delovali na marginama institucija i društva, nego u okviru institucija i državom garantovanog sistema, pokušavajući da, argumentovanom kritikom onoga što mislimo da vlast ne vidi, ili gde, jednostavno, greši, dođemo do onoga što je, pretpostavljam, zajednički cilj svih nas, a to je bolji život, odnosno život dostojan čoveka u Srbiji, što je, očigledno, samo ideja.

Gospođo Raguš, vaše vreme je isteklo.

Koristiću i onih pet minuta što mi je preostalo.
Ono što ste mi dali kao zvaničan odgovor, jeste da su prioriteti politike zapošljavanja u 2009. godini zadržavanje nivoa zaposlenosti iz 2008. godine, rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih. Situacija je bitno izmenjena, ovo je odgovor od 25. februara 2005. godine. Volela bih da znam na koji način ćete ovaj prioritet da ostvarite, koja je finansijska konstrukcija potrebna za ostvarivanje ovog prioriteta. Kao drugi prioritet ste naveli povećanje formalne zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjivanje regionalnih razlika.
Zaista sam se potrudila da se pripremim za ovu raspravu, da podacima oslikam kakvo je stanje regionalnog razvoja. eto, na osnovu jednog jedinog projekta koji sam imala prilike da vidim, Grupe 484, pa me interesuje kakav je plan aktivnosti u smislu formalne zaposlenosti u privrednom sektoru i smanjivanja regionalnih razlika, onda za smanjivanje ponude i potražnje na tržištu rada, realizacijom mera aktivne politike zapošljavanja? O tome ste govorili, ne bih vas primoravala da se ponavljate. Takođe ste naveli, kao jedan od prioriteta, unapređenje socijalnog dijaloga i povećanje efikasnosti Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pošto znamo da je trend rešavanja političkog i socijalnog mira, uglavnom, pred izbore, bio da privatizacioni fondovi odlaze na kupovinu socijalnog mira, da je u državi Srbiji najprofitabilnije raditi za državu i paradržavu, sada imamo problem. Podatak je izneo gospodin Dinkić, da je preuzeo državni aparat sa osam hiljada, a sada ih je 28 hiljada.
Mi smo prvi koji smo se na vreme zalagali za racionalizaciju, a sada smo imamo problem da razmišljamo na sledeći način – šta ćete da uradite sa ljudima koji će neminovno ostati bez posla? Na koji način ćete rešiti probleme ljudi koji više neće moći da prehranjuju, bar na neko vreme, svoju porodicu?
Takođe, ovde ste naveli nekoliko projekata i zaista bih volela da vidim, recimo, kako izgleda, ko su učesnici projekata, šta su ciljevi projekta. Recimo – Otpremninom do posla; dva miliona evra je predviđeno za ovaj projekat. Mi samo imamo naziv i finansijska sredstva.
Takođe ste naveli projekat podrške nezaposlenima i razvoj ljudskih resursa – Radimo zajedno do posla. Volela bih da vidim kako izgleda taj projekat. Tu je predviđeno dva miliona evra. Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji, milion i 200 američkih dolara. Podrška razvoju nacionalne politike zapošljavanja, ovo me posebno interesuje, ne znam kako izgleda ovaj projekat, ali je predviđeno milion i po evra. Podrška nacionalnim naporima za promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama. To je projekat koji bi trebalo da traje između 2009. i 2012. godine. Finansijska konstrukcija, preciznosti radi, 6.143.138 dolara. Volela bih da vidim kako izgleda ovaj projekat, zbog nekih budućih rasprava.
Bližim se kraju, ostavila bih možda minut-dva, pretpostavljam da ćete odgovoriti na neka od pitanja, pa da mogu da iskoristim priliku da vodimo dijalog. Nadam se da ste ovo shvatili kao argumentovani prikaz stanja, pretpostavljam da ćete ponuditi neki okvir koji bi trebalo da da nadu ljudima koji će ostati bez posla.
Ovde bih završili, jer bih želela da ostavim i taj minut, koji mi je dragocen, pošto ću čuti, pretpostavljam, odgovor na naše dileme, a posebno da li će ovi zakoni moći da se sprovedu na teritoriji KiM-a. Hvala.

Reč ima gospođa ministar, gospođa Kalanović. Izvolite.

Gospođo Raguš, hvala vam na ovako iscrpnom ekspozeu vezanom za stanje u Srbiji koje je karakterisalo jedan period koji je, na sreću, iza nas i hvala vam što ste na objektivan način protumačili jedan od projekata koji je vođen u prethodnom periodu, a pokrivao je različite teme vezane za socijalne, demografske, ekonomske i probleme vezane za nezaposlenost.
Napominjem da je to samo jedan od projekata. To je projekat između Evropske agencije za rekonstrukciju i jedne nevladine organizacije, ali vas upućujem na sajt Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Naći ćete dosta podataka i o drugim projektima, koje su vodile i neke Vladine i nevladine organizacije, na projekte koje radi Nacionalna služba za zapošljavanje, gde možete da pročitate dosta podataka vezanih za, recimo, otpremninu do posla.
Vaša pitanja sam sistematizovala i daću odgovor na šest koja su karakteristična. Sa zadovoljstvom mogu da nastavim s vašom poslaničkom grupom i s vama lično i dam odgovore na ogroman broj pitanja koja su danas pokrenuta.
Iskreno vam hvala što ste apostrofirali problem u Kragujevcu. Kragujevac je 2006. godine bio grad kako ste ga opisali i kakvim ga opisuje nevladina organizacija, na osnovu podataka, na osnovu izveštaja sa terena. Grad Kragujevac je bio grad u kome je bio ogroman broj nezaposlenih, bez nade, grad u kome su nekretnine toliko pale, da je za 300 evra po metru kvadratnom mogao da se kupi stan. Kragujevac je bio grad iz koga su odlazili mladi, univerzitetski obrazovani, nažalost, kao protočni grad, u koji su dolazili ljudi da završe školu i iz njega odlazili.
Zbog toga, danas postavljam pitanje i morala, i stručnosti, i pristupa svima onima koji sa čuđenjem postavljaju pitanje – zašto se u Kragujevac danas ulažu velika sredstva države da bi taj Kragujevac, u centru Šumadije, oživeo, da bi se u njemu ponovo radilo, da danas metar kvadratni stana košta 1.000 evra, da se danas, pored industrijske zone Sever, koja je bila popunjena za rekordnih godinu dana, otvaraju dve nove industrijske zone, od kojih je jedna "Jovanovac", a jedna "Kormansko polje" na 400 ha, gde 47 komponentaša auto-industrije ima otkupljeno zemljište, gde sve velike firme u Kragujevcu kupuju lokacije za otvaranje svojih firmi, gde se danas ljudi zapošljavaju, gde se otvaraju nova preduzeća?!
Zbog toga je moje čuđenje, takođe, veliko kada se postavi pitanje – zašto država ulaže novac u autoput Kragujevac-Batočina i kako je moguće da je Kragujevac danas favorizovan, da li su razlozi politički?
Ne, razlozi nisu politički. Razlozi leže u činjenicama koje ste vi naveli, iz perioda od 2003. do 2006. godine. Na tome vam iskreno zahvaljujem. Činjenice su više nego alarmantne kada se čuju iz usta opozicione stranke, koja čita izveštaj jedne nezavisne nevladine organizacije.
Postavili ste pitanje Niša, pitanje – šta je to što je država uradila za Niš, kao drugi veliki centar, ili prvi po veličini u centralnoj Srbiji?
Upućujem vas na neke činjenice koje su danas tu. Koncept industrijskog razvoja definiše industrijski razvoj Niša kao centra za razvoj elektronske industrije i u tom pravcu se danas razgovara o industrijskoj zoni u Nišu, u koju su u prethodne dve godine iz Nacionalnog investicionog plana uložena značajna sredstva. Ta zona je, zahvaljujući izuzetno dobrom položaju Niša, upućena i na Koridor 10, i to je još jedan odgovor na pitanje – zašto je Koridor 10 prioritet nad prioritetima u infrastrukturnom ulaganju u narednom periodu.
Podsećam vas da je 2006, 2007. i 2008. godine, takođe iz Nacionalnog investicionog plana, stavljen u funkciju Biznis inkubator u Nišu. Podsećam vas da je u prethodne tri godine, kroz program ''Start ap'', koji je osmislio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i za koji je iz budžetskih sredstava opredeljivano svake godine minimum po dve milijarde dinara, koja su preko Fonda za razvoj plasirana za zapošljavanje mladih ljudi koji po prvi put dobijaju posao, odobreno i otvoreno 240 firmi u Nišu i opredeljeno 316.905.000 samo u Nišu. Nemam tačne podatke koliko danas ljudi radi u 240 firmi, ali je prosek u Srbiji u firmama koje smo nazvali "Start ap", ili firme koje nisu prethodno bile osnovane, nego su osnovane po prvi put, da u svakoj od njih radi između tri i četiri novozaposlene osobe. Ako želimo da gledamo, u raznim emisijama vidimo da neke od njih pokazuju prava mala preduzeća, kao što je slučaj, recimo, sa firmom između Ivanjice i Arilja, u kojoj je troje mladih ljudi, brat i dve sestre, zaposlilo 18 ljudi koji rade u tekstilnoj industriji, koji imaju celokupan proizvodni program obezbeđen za izvoz.
Da vas podsetim da smo u Nišu i Kragujevcu otvorili znatan broj preduzeća kroz programe mikrokredita, koja su dobijala između 20.000 i 30.000 evra za one koji su se nalazili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ostajali bez posla, upravo zbog procesa koji smo nazvali – tranzicija, koji se ne zove lepo, ali koji smo, nažalost, morali da prođemo.
Što se tiče odgovora na vaše pitanje vezano za prognoze kako ćemo da vežemo potencijale na određenim teritorijama s pojedinim licima, odnosno šta je to što ovaj zakon predviđa kao prognoze kretanja na tržištu rada, upućujem na član 63. ovog zakona, koji vrlo precizno definiše da prognoze kretanja na tržištu rada jesu aktivnosti usmerene na sagledavanju i praćenju tendencije, stanja i budućih potreba poslodavaca, kroz anketu s poslodavcima na nacionalnom i regionalnom nivou, u cilju prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja tim potrebama.
Takođe, napominjem da će lokalni saveti imati značajnu ulogu u tome, a Nacionalna služba za zapošljavanje će, kroz svoju koordinaciju sa filijalama na terenu, kroz male "svot" analize s individualnim akcionim planovima pojedinca i prognozama koje se rade o potrebama poslodavaca, uticati na aktivne mere zapošljavanja i novo zapošljavanje.
Želim da kažem da su javni radovi u prethodnim godinama bili usmereni vezivanju zapošljavanja teže zapošljivih grupa. Da pojasnim još jednom, te grupe nisu samo osobe s invaliditetom, radi se i o Romima, koje ste pominjali, radi se i o licima starije populacije i jesu vezane za one teritorije koje su najnerazvijenije, za jug i istok Srbije.
O regionalnom razvoju mogu mnogo da pričam. Čini mi se da regionalni razvoj jeste tema koja meni najviše leži, zato što dolazim iz centralne Srbije i što se često srećem s problemima ljudi koji žive južno od Beograda.
Postavili ste pitanje – kako se u prethodnom periodu uticalo na regionalni razvoj? Navešću vam samo dva velika programa, a oni koji danas pričaju o razvoju i bankama znaju da su to dva osnovna stuba osnovnih banaka. Jedan jeste Nacionalni investicioni plan, gde je samo ove godine za 40 najugroženijih opština opredeljeno dve milijarde dinara, gde će sto projekata biti završeno za podizanje standarda ljudi i davanje nade da i u njihovim gradovima može da dođe do poboljšanja životnog standarda.
Drugi stub jeste stub na kome leži razvoj malih i srednjih preduzeća, jer je više nego jasna korelacija da je razvijenost jednog dela vezana za broj malih i srednjih preduzeća koja postoje u tom delu i da su budžetska sredstva koja su, preko Fonda za razvoj, usmerena za razvoj malih i srednjih preduzeća u nedovoljno razvijenim opštinama, sa subvencionisanom kamatom od samo jedan posto, usmerena na razvoj postojećih malih i srednjih preduzeća u ovom delu, a start ap krediti, pod, takođe, subvencionisanom kamatom od 1%, daju mogućnost da novoosnovana preduzeća budu favorizovana upravo u tim delovima.
Iako u ovom trenutku ja ovde vidim smeh, podsetiću vas da je prošle godine došlo do otvaranja novih preduzeća u nerazvijenim opštinama. Podsetiću vas na dva nova preduzeća ''Gruner'' i ''Elrad'' u Vlasotincu, na novo preduzeće, ne na novo, ali na širenje proizvodnih programa u Surdulici, na novo preduzeće u Svrljigu, sve su to nerazvijene opštine, na novo preduzeće u Medveđi i na značajna sredstva koja se plasiraju upravo u ovim nerazvijenim opštinama.
Na kraju bih želela, razumevanja radi, da kažem nešto o evidenciji osoba s invaliditetom. To, takođe, nije pitanje na kome ćemo sticati poene. Nažalost, postoji tačna evidencija u Nacionalnoj službi za zapošljavanje nezaposlenih lica, nezaposlenih osoba s invaliditetom, koje su prijavljene.
Znamo u kakvoj zemlji živimo i bez želje da danas koristim pominjanje određenih gradova i, s uvažavanjem, porodica i ljudi koji predstavljaju osobe s invaliditetom, ja ću da vam kažem da je i to vezano za stepen razvijenosti jedne zemlje.
U veoma nerazvijenim gradovima, u siromašnim opštinama, broj prijavljenih lica s invaliditetom je, nažalost, nula, jedan, dva ili tri, što ne znači da ih tamo nema, nego znači da još uvek nemamo taj stepen savesti, taj stepen slobode i razvijenosti da bismo poželeli da se naš član porodice, naše dete koje ima određene probleme, fizičke ili mentalne, uključi u svet normalnih ljudi. Iako duboko smatram da su i oni normalni ljudi, kad kažem – normalni, izvinjavam se zbog korišćenja ovog termina, mislim na one ljude koji nemaju te probleme. Znači, oni još uvek sede, ili neki od njih, veliki broj njih još uvek sedi u svojim kućama, bez ili sa strahom da izađu, prijave se i uključe u one grupe ljudi kojima su i posao i korišćenje svih drugih uslova i standarda dostupni u Srbiji, pristupačni.
Tačna evidencija ne postoji, ne zato što te službe ne rade, nego zato što još uvek u Srbiji nemamo taj nivo da su ljudi s invaliditetom spremni da dođu u Nacionalnu službu, prijave se, budu uključeni u svet rada i nađu svoje šanse prema svojim mogućnostima. Hvala vam.

Gospođi Verici Kalanović, ministru za NIP, zahvaljujem na konkretnim odgovorima.
Vi imate još minut, pa ste hteli da iskoristite. Izvolite, samo se prijvatite.

Gospođo Đukić, hvala.
Gospođo Kalanović, ovo je, naravno, bio samo prilog raspravi i dijalogu za koji mislim da je neophodan na ovom jedinom mestu gde se susreću vlast i opozicija. Sasvim sigurno ćemo da pratimo kretanja u svim ovim gradovima, jer se tu nalaze ljudi koji su, na prvom mestu, naši članovi, pa smo obavezni prema njima, koji su nam dali poverenje za ovakvu vrstu političke akcije.
Mene samo interesuje koja je stopa nezaposlenosti, recimo, u Nišu i Kragujevcu na današnji dan, da li imate taj podatak? Niko ne kaže da nije ništa učinjeno i da nije bilo pomaka ili pokušaja, ali, naprosto, želimo da sagledamo kompletnu situaciju i da vidimo kakva su predviđanja. Imam utisak da ste pričali o svemu onome što je do sada urađeno. Međutim, čini mi se da će efekti krize to pomeriti u smislu negativnih trendova. Zaista me interesuje aktuelni podatak procene nezaposlenosti Niša, Kragujevca, jer o njima je bilo reči.
Celokupna ova priča je bila u kontekstu pojašnjavanja da trend nezaposlenosti postoji od 2000. naovamo, da i dalje postoje ljudi koji izlaze iz zemlje i idu trbuhom za hlebom, zato što je klima takva. U kontekstu rebalansa budžeta, spoljnih dugova, situacija koja dolazi…
(Predsednik: Vreme, gospođo Raguš.)
… završavam, pred sve nas, čini mi se da će dovesti do toga da razmišljamo o nekim drugim postupcima, ali ovi konkretni podaci su nama preko potrebni, da bismo mogli da razmišljamo na konkretniji način.
Za vašu informaciju, neću čitati sve poruke koje su stigle na telefon, ovo je praćeno, ovaj dijalog je dobar. Kažu da u Kragujevcu nije takva situacija…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
… da je situacija mnogo gora. Završavam. Hvala.