Reč ima gospodin Zoran Ostojić, samo se prijavite. Dva minuta i deset sekundi.

Moje kolege su, poštovana predsednice, gospođo ministre, koleginice i kolege, već rekle šta su imale da kažu o ovim zakonima. Za ova dva minuta samo nekoliko finalnih napomena.
Neće nijedan zakon otvoriti nova radna mesta, pa ni ovaj zakon o zapošljavanju. Nova radna mesta otvara dobra poslovna klima, oslobođena invencija i preduzetništvo građana Srbije. To je moguće kada država ne pravi problem, nego oslobađa i omogućava da se to desi. Na kraju krajeva, u državi u kojoj ima više radno sposobnih od radnih mesta, ovaj zakon, svakako, neće doprineti otvaranju radnih mesta, možda pre neki drugi zakon, recimo zakon o radu, jer, budimo pošteni, u ovoj zemlji teret tog manjka radnih mesta snose samo nezaposleni, a ne i zaposleni. Govorim o zakonu o radu koji bi pojačao konkurenciju na tržištu rada, koji bi omogućio da teret manjka radnih mesta, dok takav manjak postoji, podjednako snose i zaposleni i nezaposleni, što znači da se lakše gubi posao, jer to je u interesu nezaposlenih.
U svakom slučaju, sve ovo što sam rekao, a što je jedino moguće kao pretpostavka za otvaranje radnih mesta, po svoj prilici, nije moguće s ovom vladom koja pokušava da gazi Parlament. U kojoj normalnoj zemlji ministri pričaju o smanjenju plata poslanika? Samo može biti obrnuto. Tu novu vladu, verovatno, ili gotovo sigurno će morati da izabere neki drugi parlament, a ne parlament koji toleriše višemesečnu kampanju protiv sebe, u kome vladajuća većina ne reaguje na laži nekih svojih članova koji pričaju da su plate u ovom parlamentu četiri-pet puta veće nego što jesu.
Jedan je to sinoć pričao, mislim na onoga što ga je lakše preskočiti nego zaobići.
Sve su to okolnosti koje će tek tada dovesti do otvaranja novih radnih mesta, a do tada, LDP će davati, kao i do sada, svoj konstruktivni doprinos radu ovog parlamenta, koji, nažalost, gospođo predsednice, zahvaljujući i vašoj pasivnosti trpi udarce, a ne odgovara. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Petar Petrović ima reč. Izvolite. Samo se prijavite, molim vas.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju ću, u preostalom vremenu Poslaničke grupe SPS-JS, da ukažem na nekoliko članova ovog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na početku, želim da kažem da će ova poslanička grupa glasati za oba ova zakona u načelu, a pretpostavljam da će i nekoliko amandmana ove poslaničke grupe biti prihvaćeno, pa ćemo prihvatiti i oba zakona u celini. Kada se govori o nezaposlenosti u Srbiji, to je sigurno jedan od najvećih problema ove države i tu moramo da razlikujemo dve vrste nezaposlenosti – one koji su završili neku školu, da li srednju, ili višu i visoku, i nemaju posao, ne mogu da dođu do radnog mesta, i one ljude koje su iz raznih razloga, zbog privatizacije ili nekih drugih razloga, ostali bez posla sa 15, 20, 25 ili 30 godina radnog staža, a nemaju uslove za odlazak u penziju. Ti problemi moraju da se rešavaju ne samo ovim zakonom nego i na drugi način.
Ono što nama iz Poslaničke grupe, a naročito nama iz Jedinstvene Srbije smeta kada je u pitanju zakon o zapošljavanju, jeste da ste u članu 22. propisali da pravo da otvore agenciju za zapošljavanje ne može da stekne lice koje je osuđeno na kaznu zatvora strožu od šest meseci. Mislim da ste malo tvrdo doneli tu odredbu, imajući u vidu da su mnogi ljudi osuđeni na šest meseci zbog saobraćajki i slično, koje nemaju nikakve veze sa zapošljavanjem. Zašto ih sprečavati da po izdržanoj kazni mogu da osnuju agenciju za zapošljavanje? To nema nikakve suštinske veze s otvaranjem agencije, znači, nije krivično delo iz te oblasti, a svakom živom čoveku koji se nalazi u saobraćaju to može, nažalost, da se desi, iz ovih ili onih razloga.
Takođe, u članu 34. ste, kada se govori o agencijama za zapošljavanje, predvideli da se zapošljavanje može obaviti i bez posredovanja Nacionalne službe za zapošljavanje.
Mi znamo da živimo u državi gde je moguće sve i svašta i bar je bila obaveza onog ko traži posao da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pre nego što stupi u radni odnos kod nekog poslodavca. Ako imamo više vrsta poslodavaca, ne bih da nabrajam, da ne gubim vreme, mislim da ne bi trebalo dozvoliti da se zapošljavanje može vršiti bez ovog formalnog pristupa, a to je da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kada je u pitanju obaveza agencije za zapošljavanje, predvideli ste da obavezno mora da bude zaposleno jedno lice s visokom stručnom spremom da bi agencija mogla da radi. To nije sporno za velike sredine, gde ima dosta ljudi s visokom stručnom spremom koji čekaju posao. Postavljam vam pitanje – šta ćemo raditi sa malim opštinama, gde tako reći nema ljudi s visokom stručnom spremom, ili ne žele da dođu da rade u tim malim nerazvijenim opštinama? Da li to znači da ne može da se formira agencija za zapošljavanje, a ima zainteresovanih da budu posrednici u zapošljavanju?
To vam sugerišem ispred JS-a, da još jednom razmotrite to i da još više poboljšate tekst zakona.
Inače, ono što želim, na kraju, da kažem jeste – da bismo sprečili, odnosno, na neki način, smanjili broj nezaposlenih ljudi u Srbiji, mora da postoji sprega između obrazovanja i Nacionalne službe za zapošljavanje, jer i dan-danas dosta para iz kase ove države, a para nema, odvaja se za školovanje određenih kadrova, određenih profila, zanimanja koji u startu nemaju mogućnosti da se zaposle u određenom vremenskom periodu, jer nemamo planiranje kadrova u ovoj zemlji. Mi, na primer u Srbiji, ne znamo šta će biti potrebno za 10 ili za 15 godina.
Molim vas da toj temi malo više obratite pažnju, da posvetite više vremena planiranju kadrova, saradnji između obrazovnih ustanova, nacionalnih službi za zapošljavanje i privrede kao celine i vanprivrede, da vidimo šta je to potrebno ovoj zemlji, koji su to profili zanimanja potrebni, da ne bacamo pare, da školujemo ljude za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a posle toga ponovo ulažemo pare u njihovu prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, promenu zanimanja, itd. To je višegodišnji problem u ovoj državi. Siguran sam da to ne možemo da rešimo za kratak vremenski period, ali imajte to bar za naredni period u razmatranju.
Na kraju, još jednom da vam kažem da će Poslanička grupa SPS-JS-a podržati ovaj zakon u načelu.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospođa Donka Banović. Samo se prijavite.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospođo ministre, imam jedan vrlo konstruktivan i, mislim, pametan predlog, a to je da smenimo gospodina Mirka Cvetkovića i da za predsednika Vlade izaberemo gospođu Kalanović, zato što je ona prethodnih dana veoma jasno svima nama pokazala da se jako dobro razume i u NIP, to je njen resor, ali i u zapošljavanje, razume se i u privredne komore, tako da mislim da bi bilo možda dobro da ostane i za našu sledeću tačku, kada ćemo govoriti o razrešenju nekih sudija, odnosno o stanju u pravosuđu. Mislim da je moj predlog vrlo konstruktivan.
Razmatramo dva predloga zakona koji, u krajnjoj liniji, imaju za cilj da se smanji nezaposlenost, odnosno da se poveća broj zaposlenih. Prema rečima gospodina Vladimira Ilića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, od novembra 2008. godine, pa do danas, svakoga meseca u Srbiji oko 10 hiljada ljudi ostaje bez posla. On, takođe, kritikuje postojanje SOS prodavnica, nekoliko ih je već otvoreno u Beogradu, zato što se, kako on kaže, mnogi koji ostaju bez posla ovih dana uopšte ne prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno ne učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja, kako bi mogli da kupuju u SOS prodavnicama, gde su proizvodi za 20 do 70% jeftiniji.
Eto šta je ostalo od obećanja i plana koalicije ZES-a. Obećanje se pretvorilo u otvaranje SOS prodavnica i otvaranje narodnih kuhinja. Ta vlada sebe naziva socijalno odgovornom. Dragi građani, prosto se pitam šta bi nam radili da su kojim slučajem socijalno neodgovorna Vlada.
Neko veče je predsednik DS-a i predsednik države, u "Utisku nedelje", optužio opoziciju, sve opozicione stranke u Srbiji da u vreme krize prikupljaju ''primitivne političke poene''. To su njegove reči.
Tužno je kada čujete da predsednik najveće stranke koja čini vladajuću koaliciju i predsednik države, za sve konstruktivne predloge, koji stižu, između ostalog, i u ovaj dom, kaže da su to primitivni politički poeni. Zamolila bih predsednika države da vodi računa, jer je pre šest meseci on bio taj koji je govorio o velikom pomirenju u Srbiji.
Jutros je moj kolega Miloš Aligrudić pričao o tome kakav je odnos, čak, i ove naše skupštine prema predlozima koji stižu iz DSS-a, to jest da postoji 13 zakonskih predloga ili mera koje je DSS predložio, a nisu se našli na dnevnom redu. Nisu se našli na dnevnom redu, ali, kao što vidimo, nisu se našli ni na skupštinskom sajtu kao predlozi koji čekaju da budu razmatrani.
Pristup ekonomskoj krizi i mere koje je Vlada predložila mogu se svesti na nekoliko reči i postupaka, koji nisu, ni u kom slučaju, proaktivni. Naša vlada predlaže smanjivanje, predlaže zamrzavanje, predlaže otpuštanje i predlaže opterećenje. Dakle, sve same proaktivne mere.
Privrednici i ekonomisti kažu da je Vlada, svojim ekonomskim merama, potpuno zapostavila privredu. Ako znamo da je izvoz i uvoz u ovom kvartalu pao za 30%, valjda je to dovoljan dokaz da je i privredna aktivnost veoma usporena. Dakle, ne morate da budete veliki stručnjak, pošto govorimo o zakonima koji treba da pomognu građanima da se zaposle, da biste znali da, ako privreda ne radi kako treba, ako se planira otpuštanje 8.000 ljudi, teško da će biti otvaranja novih radnih mesta.
Juče je gospođa Kalanović govorila i o tome, čini mi se da je čitav podsticaj privrednom razvoju ili zapošljavanju sveden na javne radove, gde se planira da će biti zaposleno oko 5.000 radnika, ili da će se to svesti na još jednu meru, tako da je to jako malo, a znamo da je izdvojeno oko tri milijarde dinara za sve ovo, s tim što je gospodin Vladimir Ilić, opet podsećam, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, izrazio bojazan da bi rebalansom budžeta mogao da bude smanjen i taj iznos. O tome treba voditi računa kada dobijemo rebalans. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović, izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o nekim novinama koje, u odnosu na postojeći, donosi novi zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Čini mi se da smo svi razumeli suštinu ovog zakona i osnovne njegove intencije, a to je aktivniji odnos prema zapošljavanju.
O čemu se, zapravo, radi? Koliko smo puta do sada imali prilike da u različitim istraživanjima, izveštajima, izjavama, anketama, čujemo, otprilike, sledeću rečenicu: na spisku te i te službe zapošljavanja u nekoj opštini, toliko i toliko ljudi čeka posao? Koliko puta smo imali prilike da čujemo pojedinca: toliko meseci, toliko godina čekam posao?
Ako bih htela da prevedem suštinu ovog zakona, ta rečenica: "čekam posao", trebalo bi ubuduće da glasi: "traži posao i država i pojedinac", država preko svoje nacionalne službe za zapošljavanje, a pojedinac preko onoga što se ovim zakonom predviđa kao aktivnija mera njegovog odnosa prema zapošljavanju.
Naravno, osnovni instrument tog aktivnijeg odnosa i definisanje odnosa, u smislu "tražim posao", predviđeni su donošenjem akcionog plana zapošljavanja, sa svim onim što on treba da sadrži kao prioritete, ciljeve, kategorije ljudi koji teže dolaze do posla, planove obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije itd., a kada je pojedinac u pitanju, već je u nekoliko navrata ponovljeno, to podrazumeva donošenje individualnog plana zapošljavanja, naravno, s onim izuzecima kada je reč o poslovima za kojima zaista postoji potreba na tržištu rada.
Mislim da bi bila izraženija potreba da i pokrajinska služba za zapošljavanje nema samo fakultativnu, odnosno ne ostavlja joj se samo mogućnost da pokrajina utvrđuje akcioni plan zapošljavanja, tim pre što je zakonom predviđeno formiranje posebne pokrajinske službe zapošljavanja.Jedna mera koja je u odnosu na postojeći zakon nešto restriktivnija i o kojoj je ovde već bilo reči odnosi se na smanjenje nadoknada za slučaj nezaposlenosti, sa 60 na 50%, i sa obavezom povećanja dužine radnog staža.
Nisam imala prilike da čujem, bez obzira na ovu izvesnu restrikciju, da zakon predviđa još jednu podsticajnu meru. Ta podsticajna mera podrazumeva da onaj ko stekne pravo da, nakon što dobije otkaz i ostane nezaposlen, na određeni vremenski rok prima nadoknadu, ukoliko se u tom vremenskom roku zaposli na neodređeno vreme, ima pravo da tu nadoknadu u visini do 30% iskoristi do kraja. Čini mi se da se, u duhu čitavog ovog zakona, aktivnijeg podsticajnog odnosa prema zapošljavanju, predviđa i ovakva mera.
Ono što mislim da je, takođe, dobro, bez potrebne dodatne elaboracije, to je smanjivanje broja članova Upravnog odbora u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pa i ukidanje Nadzornog odbora. Koliko mi je poznato u praksi, nadzorni odbori se vrlo brzo srode s upravama službi javnih preduzeća, ako još primaju i neku pristojnu nadoknadu, tu od nadzora i kontrole nema baš mnogo.
Ono za šta stvarno nisam sigurna je da je u postojećim zakonima o državnoj upravi i Vladi u potpunosti definisano, jeste pitanje nadzora koji i inače treba da vrše i resorna ministarstva i Vlada Srbije.
Imali smo nedavno poznati slučaj s preporukom Vlade Srbije o smanjivanju plata u javnim preduzećima, pa je neko poslušao, neko nije. Zaista smatram da bi bilo neophodno, da li u nekom postojećem zakonu, da li u nekom novom pravnom aktu, mnogo jasnije i preciznije definisati šta podrazumevaju mere nadzora i kakve su posledice u slučaju da ti izveštaji o nadzoru budu negativni.
Na kraju, da zaključim, smatram da ovaj zakon ima mnogo dobrih i korisnih novina, pre svega, generalno gledano, u tom aktivnijem odnosu prema zapošljavanju, ali, već je rečeno, ukoliko ne bude jačanja ekonomije, bržeg privrednog razvoja, čini mi se da ni dobar zakon neće imati dovoljno uspeha u primeni. Hvala.

Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Lapčeviću. Imate dva minuta.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, u ova dva minuta ću se samo kratko osvrnuti na ono što je gospođa ministar govorila o ulaganju države u zapošljavanje u Nišu i Niškom regionu.
Dakle, 2005. godine je otvoren Biznis inkubator u Nišu, sredstvima donacije Norveške vlade, a ne sredstvima NIP-a. U tom inkubatoru je bilo 12 firmi, sada ih ima pet. Preko start ap kredita je, kaže gospođa ministar, otvoreno 240 novih firmi, otvoren je znatan broj preko mikrokredita itd. Dakle, država je puno tu uložila, ali je broj nezaposlenih bio 35.000, a sada je 36.000. Dakle, to nije pomoglo da se broj nezaposlenih smanji.
Nažalost, Niš, kao i čitav jug Srbije, i dalje ostaje jedno od najnerazvijenijih područja, sa kojeg se stanovništvo iseljava, a broj nezaposlenih raste, a pad industrijske proizvodnje je najznačajniji.
Reče gospođa ministar pre neki dan, kada je obrazlagala ovaj zakon, da skoro svaki govor svakog političara u Srbiji danas kreće rečima da je nezaposlenost danas najveći problem u ovoj državi i da će onaj ko bude rešio taj problem biti bog za ovu zemlju. Nažalost, to je tačno i time se i vladajuća koalicija najviše bavila u prethodnoj kampanji, pa još odzvanjaju reči od pre godinu dana – da odmah posle izbora dolazi 200.000 novih radnih mesta, dolaze velike strane investicije, dolazi "Fiat", dolazi "Mercedes", svi su na vratima, samo treba narod da se opredeli za ovakvu koaliciju.
On se, naravno, opredelio, verujući da će to biti istina, a danas imamo najveći pad industrijske proizvodnje u poslednjih 10 ili 20 godina, koji je u prethodnom mesecu bio preko 20%. Od stranih investicija nema ništa. Čak i oni koji su bili ovde, poput "Holcima" i nekih drugih preduzeća, smanjuju svoje investicije, "Sartid" se zatvara. Dakle, ove činjenice su sve neprijatne, ali na kraju moraju da se polože računi za sve ono što se obećavalo, a što neće biti ispunjeno, a biće još gore i gore. Da završim, ovaj zakon ima određene prednosti, ima i mnoge mane, ali nikakav zakon neće rešiti problem nezaposlenosti u Srbiji. Rešiće ga samo stabilna politička klima, rešiće se onda kada javna preduzeća ne budu imala ovoliki monopol i ovoliko rasipništvo u vidu plata i onda kada ova vlada bude otišla sa političke scene, a došla na vlast neka sposobnija koalicija.