Uz pitanje da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, obaveštavam narodne poslanike da su prijave za reč, kao predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, već dali narodni poslanici Čedomir Jovanović, Branko Ružić, Jorgovanka Tabaković i narodni poslanik Nenad Popović, zatim narodni poslanik Balint Pastor i narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospođo Dragutinović, gospodine Obradoviću, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je otvorena današnja rasprava možda najbolje govori o suštini problema u kojem se nalazi naša zemlja, problema koji se samo ispoljava u motivima koji nas dovode do rasprave o rebalansu budžeta.
Gospođo Dragutinović, jako je teško vas kritikovati, a pri tom ne ponuditi alternativu. Obično alternativa postoji, ali sticajem mnogo faktora mi smo danas u slepoj ulici. Zato je zaista potpuno besmisleno govoriti o novcu koji nam je potreban kada svi znamo da novca nema ili kritikovati ovaj rebalans budžeta kada svi znamo kako smo do rebalansa došli.
Ne mogu vas da pitam gde je Vlada, a mislim da nam je danas potrebna, ne da bi se svađali, nego da bismo pokušali da vratimo sigurnost u krug kojem pripadamo kao vlast i opozicija, krug ljudi koji odlučuju o budućnosti ove zemlje. Nije nam potreban optimizam jer nema razloga za tako nešto, ali je potrebno vratiti sigurnost i red u društvo.
Zato ostaće da lebdi bez pravog odgovora ovde u vazduhu među nama pitanje koje je jedino važno: da li vi imate 126 poslanika za ovaj rebalans budžeta, gospođo Dragutinović. Jer ako nemate 126 poslanika, zbog toga što niste u stanju da odgovorite ambicijama, apetitima, iskrenim potrebama partija vaše vladajuće koalicije, onda mi kao LDP razmišljamo o MMF-u, a ne o vašem rebalansu budžeta, jer je u ovom trenutku za našu zemlju najvažniji aranžman sa MMF. Ako nema tog aranžmana, onda nećemo moći da se pridržavamo ni za ruševine tog sveta koji se klati već 20 godina i pri tom ruši.
Puno ste toga rekli i manje ili više sve je to tačno. Vi ste u svom mandatu pred parlament izašli sa dva rebalansa i jednim budžetom. Neću sada da poentiram na vašim rečenicama u kojima ste rekli obraćajući nam se, da su u avgustu i septembru bili već jasno uočljivi trendovi nadolazeće krize. Zapisao sam. Industrijska proizvodnja pada itd, da ne govorimo sada o tome.
Ali vas moram podsetiti da je rebalans budžeta, onaj prvi o kom smo raspravljali pre šest meseci, bio benzin kojim smo gasili požar. Neko je za to odgovoran.
Za to je odgovorna vaša vladajuća koalicija, koja je napravljena na osnovama koji su zadovoljavale formu, ali ne i suštinu. Cena 128 poslanika koji su podržali formiranje Vlade u međuvremenu je postala i suviše visoka.
Bez tog rebalansa budžeta i onog čuvenog povećanja penzija za 10% naša ekonomska situacija danas bi bila makar nešto povoljnija, a svi zajedno bismo mogli da odgovorimo sa više razuma na pitanje penzionera koje nam sada postavljaju – a gde je to u realnom životu? U tom trenutku je evro vredeo između 77 i 80 dinara, a danas se kreće oko 94-95, tako da smo plaćajući cenu političkih dogovora negirali vrednosti na kojima su oni pravljeni.
Mere sa kojima ste izašli pred nas u oktobru su bile delom odgovor na ono što smo i sami tražili, recimo, osiguranje depozita, ali su te mere, gospođo Dragutinović, stupile na snagu u januaru, kada smo konačno pronašli prostora da o tome razgovaramo u Skupštini i za tako nešto glasamo.
Zašto sve to govorim? Zato što je sada jako važno uveriti građane ove zemlje da su parlament i Vlada sposobni da zaštite one elementarne interese koji su mnogo širi od političkog koncepta kojem pripadate vi ili LDP, ili bilo ko drugi ovde u Skupštini.
Svi mi znamo da nema novca, ali isto tako siguran sam da vam je vrlo dobro poznat uzrok naše krize i velika razlika, svakog dana sve veća, između onoga što pokreće našu krizu i onoga što je generator krize u svetu.
MMF smo želeli 2007. godine i to je bila osnova našeg ekonomskog programa, aranžman sa MMF koji će uvesti neophodan red u naše javne finansije, s obzirom da Vlada na tako nešto nije spremna. Želeli smo ga 2008. godine, podržali smo vaš dogovor sa MMF-om kada je napravljen, ali bi voleli da dobijemo odgovor od premijera, koga nema, da li postoji politička infrastruktura koja će taj dogovor realizovati?
Možemo mi srušiti na budžetu vašu vladajuću koaliciju i otići u izbore, ali nakon tih izbora ćemo opet voditi ovakve razgovore, jer će nas čekati još veća rupa u kasi iz koje treba da podelimo novac koga nema. Zato nemamo puno razumevanja za to jeftino poentiranje na procentima.
Oronulim budžetima svakog ministarstva ili neispunjenim obavezama nema u Srbiji prostora za štednju i to je velika istina, jer smo siromašno društvo. Mi u 2009. godini možemo da maštamo o formatu iz 89, o štednji se može govoriti u EU, ali ne u Srbiji.
Ovde možemo govoriti o velikom odricanju, i to tako treba reći, a za odricanje je potrebna politika. Politike nema. Sa vama ne možemo da vodimo tu raspravu.
Mi smo više puta jasno pokazali spremnost da pomognemo ovoj zemlji, ne vlasti ili drugim partijama iz opozicije, nego ovoj zemlji, ali ste nam vi kao Vlada tako nešto onemogućili. Vas su događaji pregazili i sada svi zajedno pokušavamo da umanjimo štetu sa kojom se suočavamo.
Iz krize ćemo izaći onog trenutka kada postanemo brži od događaja i onog trenutka kada, umesto posledicama, počnemo da se bavimo uzrocima naših problema. A uzroci nisu u referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke, uzroci nisu u prevelikom rashodu za penzionere, nego su uzroci u pogrešnoj politici koja je ovu zemlju nemilosrdno uništavala 20 godina.
Za to su odgovorne neke druge generacije, a sada smo mi ti koji treba da na tim ruševinama stvorimo neki novi smisao. Zato je potrebna politika, potpuno drugačiji regionalni odnosi, momentalno pomirenje sa zemljama sa kojima smo u nesporazumu, sa Makedonijom, Crnom Gorom, bolje odnosi i sa Hrvatskom i Bosnom. To su tržišta na kojima imamo suficit.
Potrebna je iskrena opredeljenost u procesu evropskih integracija, prihvatanje zakona koji su nam potrebni. Nema tu puno šta da se uzme u budžetu pa stavi na neko drugo mesto, ali država treba da se povuče iz onog prostora u kojem, ne samo da ne koristi šanse koje joj se pružaju, već stvara štetu.
Potreban nam je potpuno drugačiji zakon o planiranju i izgradnje ako želimo strane investicije. One više neće dolaziti onako kako su dolazile u poslednjih nekoliko godina, jer ih je znatno teže dobiti. Nismo konkurentni.
Potreban nam je i novi antimonopolski zakon. Jednostrano primenjujemo Privremeni trgovinski sporazum sa EU i jedina smo zemlja koja se na tako nešto odlučila. To je međukorak, a ne trajno stanje. Taj međukorak će uskoro postati kontraproduktivan. On već sada guši našu poljoprivredu. Dvadeset posti američkog "dži di pija" proističe iz poljoprivrede, zato je poljoprivreda važna i za Srbiju, razvijeni agroindustrijski sektor. Od toga nema ništa, zbog nepostojanja zakona i političke ideje.
Teško je voditi socijalnu politiku u Srbiji, ali ste napravili grešku kada ste ustanovili da su penzioneri najugroženiji u krizi. Nisu, ova kriza najviše pogađa generacije koje traže prvi posao i roditelje tih generacija koji su na izmaku svog radnog veka, a njihova radna mesta su ugrožena upravo zbog toga, pa bez poslova ostaju, a pri tom nemaju pravo na penziju. To su najugroženije kategorije u našem društvu danas.
Bilo bi dobro kada bi analizirajući probleme rasta naše privrede, potpuno haotične spoljne trgovine, kada bi analizirajući cene u Srbiji mi mogli od vas da čujemo kako mislite da rešite te anomalije?
Nismo mi samo u problemu zbog toga što su nam se zatvorila inostrana tržišta, mnogo više smo u problemu zbog činjenice da smo uglavnom na tim tržištima nudili kamen za kupus, jer nam je industrija uništena i odavno više ne možemo da budemo konkurentni ni po količini, ni po kvalitetu. I ono malo vrednog što stvorimo, mi vrlo brzo obesmislimo.
Ako govorimo o cenama, odgovor na ceni je drugačiji od onog koji se može naslutiti nakon vašeg uvodnog izlaganja. Cene u Srbiji su i dalje vrlo visoke.
Da je ovde ministar ekonomije, rekao bih mu da greši, pošto je njegov stav da su cene, iako visoke, očigledno prihvatljive, jer ljudi kupuju robu. Ljudi su prinuđeni da je kupuju i kupuju manje od onog što bi kupili i po većoj ceni nego što bi platili, zato što ih je država na to osudila.
Konkurencija, to nam je potrebno. Tako dolazimo do suštine reformi koje moraju biti sprovedene u ovoj zemlji da bi se promenile ekonomske prilike, izgradnja efikasne države i definisanje nove ekonomske politike.
Efikasna država nije ona država u kojoj smo mi deo vladajuće koalicije ili bilo ko drugu, umesto onog dela koji je danas nesposoban, nego je efikasna država koja funkcionalno ispunjava svoje obaveze, koja zna gde joj je mesto, koja unutar sebe i prava i obaveze definiše na takav način da se ostvaruju na pravoj adresi.
Decentralizacija, gospođo Dragutinović. To je takođe ono što nam je potrebno.
Uskraćeni su budžeti lokalnih samouprava. Zašto nije vraćena imovina, ona koju nam je Milošević oduzeo 1996. godine? To ne možemo da razumemo. Ako postoji neki objektivni razlog, pomozite nam da ga shvatimo, pa da vidimo kako ćemo što pre izaći iz paradoksa u kome je objektivno prihvatljivo nešto što je suštinski neodrživo.
Moramo da vratimo imovinu onima kojima je ta imovina oduzeta, pa da onda tim lokalnim samoupravama u opštinama po Srbiji kažemo neka vam bude onako kako radite, ako radite dobro biće vam dobro, ako radite loše onda podelite sudbinu onih koji su nesposobni. Zato je ovo mnogo viša priča o politici, najmanje o jednom rebalansu budžeta.
Šta je ono što smo mislili da ste morali da uradite? Morali ste da se konsultujete ne samo sa nama nego i sa svima onima koji treba da žive ovaj budžet koji predlažete, sa onima koji treba da ga napune, sa onima koji ga troše. Toga nije bilo.
Naša Privredna komora je degradirana. Svaki uspešan čovek u Srbiji je pomalo lopov jer je to pravilo uspeha u ovoj zemlji, drugačije ne može. Svaka partija u ovoj Srbiji je pomalo lopovska, jer smo sami stvorili takav ambijent.
Ovaj parlament dve godine ne pokazuje sluh za našu ideju redefinisanja odnosa politike i poslovnog sveta. Svaki političar koji se sretne sa poslovnim čovekom samo je u Srbiji lopov i korumpiran i svaki poslovni čovek koji se sretne sa političarem samo je u Srbiji lopov i korumpiran i nigde više u normalnom svetu.
Cela planeta je košnica susreta na kojima se ukrštaju interesi politike i ekonomije, a mi smo za začaurili u ovu zgradu, drugi su se začaurili u svoje solitere u kojima se krije propast njihovih banaka ili finansijskih imperija i svi zajedno režimo jedni na druge nesvesni da svako tu ima svoje mesto i svoju ulogu.
Neka nam Vlada kaže gde je to mesto za Vladu, gde je mesto za parlament, gde je mesto za poslovni svet, gde je mesto za sindikate. Nemojte da se varate atmosferu da ćete uvođenjem PDV u skupštinsku menzu rešiti probleme ove zemlje.
Praktično ne postoji nijedna institucija u zemlji, parlament je bez ikakve podrške, stranke su to odavno, one nisu autoriteti koji su nam potrebni, naša crkva se postarala dovoljno za sebe, privredni svet takođe. Gde se nalaze lideri ovoga društva koji će pokrenuti zemlju i omogućiti joj da izdrži da pređe taj jako težak put koji je pred nama ukoliko se pronađe podrška za sporazum sa MMF?
U pravu je kolega iz DSS, neko taj novac treba da vrati. Ima ovde među nama koji smo u vlasti i u opoziciji, srećemo se međusobno sa našom decom. Ne bih hteo da njima ostavimo sve to tako haotično. Pokažite nam gde je prostor da se napravi neki dogovor. Otvorite vrata da u tome učestvujemo. Tu prostora u ekonomiji nema.
Iskreno opredeljenje za Evropu, rešavanje problema koji su stvoreni bez nekakvog racionalnog obrazloženja i povoda koji smo sami stvorili, saopštavanje istine društvu, nisu nama potrebne prognoze MMF, nama je potrebna istina koja će promeniti ovu zemlju i red.
Ako imate većinu neka ta većina izađe pred parlament i neka traži podršku za sebe, a ako većinu nemate za ovaj budžet, onda to recite odmah na početku, da vidimo šta ćemo da radimo. Ne zaboravite da i u jednom i u drugom slučaju problemi sa kojima se suočavamo, okolnosti koje su nas dovele u ovaj rebalans budžeta, mogu biti rešene jedino ako svako od poslanika u ovoj sali, svako od ljudi u ovoj zemlji, bude znao šta se od njega očekuje i bude u prilici da ta očekivanja ispuni, pošto sam siguran da niko ne uživa zbog stanja u kojem se danas nalazimo.
Mi ćemo danas dosta kritikovati u raspravi pojedina rešenja, predložiti izvesne korekcije, ali to ne menja suštinu svega onog što sam pokušao da vam kažem. Nadam se da ste me razumeli kao predstavnik Vlade, ne mislim kao ministar finansija.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Branku Ružiću, predsedniku poslaničke grupe SPS-JS, molim za ispravku u stenogramu u prethodnom obraćanju pre nego što sam dala reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću i upućujem izvinjenje narodnim poslanicima Jorgovanki Tabaković i Tomislavu Nikoliću, jer sam nenamernom greškom pročitala imena narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, koje je ostalo zabeleženo u elektronskom sistemu, zbog njenog zahteva za repliku, koji joj nije udovoljen. Dakle, izvinjenje i narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković jer je greškom pročitana kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Napred Srbije i predsedniku poslaničke grupe Napred Srbijo narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću, koji će u toku sednice vreme namenjeno predsednicima i ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa dobiti reč tada kada zaželi.

Sada dajem reč narodnom poslaniku Branku Ružiću.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, sa setom pratećih poreskih i drugih zakona, kojima se zaokružuje politika i mere Vlade u oblasti javnog bilansa Republike.
Ovaj predlog je praktično refleksija trenutne ekonomske situacije u kojoj se nalazi država, ali i objektivnijih negativnih okolnosti prouzrokovanih svetskom ekonomskom krizom.
Rebalans i mere koje Vlada predlaže pokazuju mobilnost i htenje Vlade Republike Srbije da na velike izazove odgovara na adekvatan način, kako bi se upravljalo krizom koja je evidentno prisutna.
Dakle, suočeni sa realnim problemima u funkcionisanju naše privrede, koji se direktno odražavaju pre svega na punjenje budžeta Republike, pokrajine, opštine i gradova, logično je da se najpre rebalansom budžeta mora reagovati u cilju prilagođavanja obima javne potrošnje novonastaloj situaciji, koju naravno još više usložnjava i prisutna svetska ekonomska kriza.
Kao i kod svakog rebalansa kojim se menja raspored utvrđenih sredstava, naročito ukoliko su smanjena prethodno bilansirana sredstva, i ovom rebalansu se može iz mnogo razloga prigovarati. Ali, ukoliko smo politički odgovorni ljudi moramo biti svesni situacije u kojoj je zbog izuzetne recesije u privredi, pre svega, ostvarivanje prihoda budžeta znatno ispod planiranih iznosa za ovu godinu.
Vlada je u okviru svojih nadležnosti predložila ukupno smanjenje javne potrošnje u okviru rashoda budžeta Republike i budžeta lokalnih samouprava. Imajući ovo u vidu važno je istaći nekoliko bitnih činjenica koje utiču na ovakve mere u Vladi.
Pogoršanje stanja u privredi, prevashodno u prvom kvartalu ove godine, posebno zbog pada tražnje odnosno potrošnje i smanjenja priliva stranog kapitala nužno uslovljava da Vlada hitno reaguje i smanji javnu potrošnju, kako bi upravljanje javnim finansijama Republike obezbedilo osnovne uslove za funkcionisanje državnih i drugih organa koji su budžetski korisnici.
Rebalans budžeta je polazište Vlade za prilagođavanje ukupnog obima javne potrošnje aktuelnoj situaciji u privredi Republike i ekonomskom stanju stanovništva, koji su takođe poreski obveznici ove zemlje.
Pitanje uštede u budžetu odnosno umanjenje rashoda budžeta nije nimalo jednostavno, imajući u vidu da neminovno uzrokuje određene posledice, bilo po budžetske korisnike ili indirektno po privredu, koja očekuje određene poslove vezano za usluge koje pruža državi i na taj način ostvaruje dohodak iz koga plaća troškove i poreze državi.
U tom smislu uveren sam da je Vlada dobro procenila sve aspekte smanjenja planiranih sredstava, kako ne bi došlo do kontraefekata ovih mera. Nakon Vladinog programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji, rebalans budžeta je samo očekivani potez u ekonomskoj politici Vlade u segmentu koji se tiče javnih finansija.
Evidentna je namera Vlade da ovaj rebalans bude od ključnih elemenata sprovođenja mera borbe protiv recesije, a pre svega kroz smanjenje troškova državne administracije, a na drugoj strani, podsticanje privredne aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za očuvanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji.
Imajući u vidu trenutne potrebe u ovoj situaciji treba prepoznati šansu da Vlada u okviru svojih ovlašćenja nastavi i intenzivira aktivnosti u pogledu daljeg smanjenja i racionalizacije ukupne potrošnje, kako bi se nakon donošenja ovog rebalansa u upravljanju javnim finansijama u sistemu državne uprave maksimalno obezbedio princip efikasnosti i ekonomičnosti u trošenju javnih sredstava.
Sledstveno tome potrebno je da se u pogledu kontrolnih funkcija državnog aparata posebno u naplati javnih prihoda, povećanim i efikasnijim nadzorom nad poreskim obveznicima poboljša finansijska disciplina i smanji obim sive ekonomije i izbegavanja plaćanja poreza, što kao rezultat takođe može da ima značajno povećanje prihoda budžeta.
Naravno, da bi ovo bilo realno Vlada mora preduzeti u ovoj oblasti one mere koje će biti u funkciji oživljavanja i održavanja kontinuiteta privredne aktivnosti, jer je to isključivi način kojim se obezbeđuje i kontinuitet u prilivima prihoda budžeta i postepenom prevazilaženju krize.
Izuzetno važna tema za državu i za naše građane jeste funkcionisanje javnih finansija u izmenjenim uslovima, na lokalnom nivou, gde su sredstva sada raspoloživa u mnogo manjem obimu i gde smanjenje plana je mnogo izraženije u pogledu posledica po ostvarivanje ustavnih i zakonskih funkcija lokalnih organa.
Iz tog razloga je obaveza Vlade da konstantno prati funkcionisanje javnih finansija na lokalu i da interveniše u skladu sa postojećim kriterijumima za dodatna sredstva, odnosno transfer iz budžeta Republike. Vlada u ovom segmentu ne sme imati selektivni pristup. Mora imati u vidu diskrepancu razvijenosti određenih regiona. U Srbiji ne sme biti nekima majka, a nekima maćeha.
Postoji jedna mera i mogućnost koju Vlada u ovakvoj situaciji treba da pospešuje i podrži u stručnom i normativnom smislu, a to je izdavanje opštinskih, odnosno tzv. municipalnih obveznica. To je način da se aktiviraju raspoloživa sredstva zainteresovanih domaćih i stranih investitora i da su u direktnoj komunikaciji, bez posrednika, znači banaka, tj. da se finansiraju određeni projekti na opštinskom nivou, na primer – izgradnja vodovoda, toplovoda, obdaništa i druge infrastrukture.
Na ovaj način bi se pod povoljnijim uslovima obezbeđivala inicijalna sredstva za pokretanje važnih projekata u opštinama koje sada imaju još manje mogućnosti da ih finansiraju iz sopstvenih sredstava. Garant za ovakvu meru, prema potencijalnim investitorima, bi morala da bude Republika Srbija po postojećoj zakonskoj regulativi.
Vladin program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, ovaj predlog rebalansa i set pratećih zakona, govori o tome, na primer, da Vlada nije posegnula za privatizacijom nekih javnih preduzeća, u trenutku kada cena tih javnih preduzeća ne bi bila ni blizu na tržištu njihove realne vrednosti, a i popunjavanje budžeta nerezonskim privatizacijama bi praktično značilo samo trošenje supstance naše države. U tom pogledu SPS i Jedinstvena Srbija smatraju da je ovaj izbor politički i ekonomski odgovoran.
Takođe, jedan od načina da se borimo protiv recesije u privredi i protiv nezaposlenosti jeste i realizacija strateškog projekta, kome se nažalost od 2000. do prošle godine u Srbiji ćutalo, jer je tom projektu davana ideološka konotacija. Radi se naravno o Koridoru 10 iza koga je stala Vlada Republike Srbije, predsednik Republike, a nosilac projekta je Ministarstvo za infrastrukturu, na čijem čelu je inženjer Milutin Mrkonjić. Obaveza je Vlade da stepen i mogućnosti finansiranja ovog projekta usklađuje sa potrebama države i njenih građana, bez obzira na limitirana finansijska sredstva. U Srbiji se radilo i gradilo i u mnogo težim okolnostima i u tome se uspevalo kada postoji sistematičan pristup, dobra kadrovska baza i kvalitetna operativa.
To Srbija ima i danas. Važno je da svi učinimo napor, bez obzira na limitirana sredstva, stepen realizacije ovog projekta u ovoj i idućoj godini dovedemo do maksimuma.
Bez obzira što će neki pokušati da ovu temu, rebalans i prateći set zakona, politizuju, Vlada je prepoznatljivo u okviru raspoloživih mogućnosti, ovim predlogom rebalansa i ranijim predlogom mera iskazala nameru da smanjenjem javnih rashoda i upravljanjem javnim finansijama očuva makroekonomsku stabilnost i stvori uslove za približavanje javne potrošnje javnim mogućnostima privrede i stanovništva.
Poslanička grupa SPS-JS će glasati za predlog rebalansa budžeta i set pratećih zakona. Hvala.

Reč je tražio narodni poslanik Momo Čolaković, predsednik poslaničke grupe PUPS. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, poštovani ministri, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS dala je podršku Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu prilikom usvajanja 13. decembra 2008. godine. Takođe, naša poslanička grupa je dala podršku Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koji je ovaj parlament usvojio početkom januara ove godine.
Argumenti zbog kojih smo se opredelili da damo podršku budžetu i pomenutom zakonu po našoj proceni su se potpuno obistinili u periodu od ova četiri meseca. Tada smo ukazali da će ekonomska i finansijska kriza u svetu uticati na stanje u našoj državi, sa izraženim tendencijama pada bruto društvenog proizvoda, da će padati proizvodnja, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, da će se smanjiti kupovna moć stanovništva i da će to najviše pogoditi najsiromašnije građane Srbije, a među njima ogroman broj penzionera.
Posebno smo se založili da se posveti posebna pažnja socijalno ugroženim grupacijama stanovništva Srbije, što je Vlada i prihvatila opredeljenjem preko tri milijarde dinara za pomoć onim porodicama i građanima koji će biti najviše pogođeni u ovoj ekonomskoj i finansijskoj krizi. Takođe smo insistirali na ostvarivanju principa socijalne pravde i solidarnosti kao jednom od osnovnih prioriteta prilikom formiranja i izbora ove vlade. Založili smo se da se prioritet mora dati očuvanju radnih mesta, kao i socijalni dijalog sa radnicima, odnosno njihovim predstavnicima, sindikatima.
Posebno smo iskazali potrebu očuvanja dostignutog nivoa penzija i njihovog redovnog isplaćivanja. Svedoci smo da se taj cilj ostvaruje – penzije se redovno isplaćuju, a prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu je momentalno sada 64%.
Podsetiću da smo ukazali da rešenja u Zakonu o budžetu i o Zakonu o PIO jesu svojevrsni zaštitni mehanizmi i garancija da se penzije neće smanjivati. No, i pored toga imamo blizu 500.000 penzionera koji se nalaze u zoni siromaštva. Očekujemo da će se njihovi problemi rešavati iz opredeljenih sredstava budžeta za socijalno najugroženije građane. U vreme razmatranja budžeta predložili smo, a Vlada je prihvatila, da se svaka tri meseca, to praktično znači sada, analizira stanje i preduzimaju dodatne mere i aktivnosti. Ovaj predlog rebalansa budžeta smatramo kao predlog dodatnih mera kako bi se ublažile posledice ekonomske i finansijske krize i naša poslanička grupa PUPS to podržava. Poslanička grupa PUPS, u vezi sa konkretnim Predlogom zakona o rebalansu budžeta za 2009. godinu, smatra izbalansiranim u odnosu na potrebe daljeg razvoja i nastavka investiranja i pomoći u očuvanju prirodnih resursa, s jedne strane, i očuvanju dostignutog stepena socijalne sigurnosti građana i njihovog standarda, sa druge strane.
U tom smislu pozdravljamo odluku Vlade da se odustane od prvobitnog plana oporezivanja plata i penzija, a rešenje traži u smanjenju državnih troškova. Naša poslanička grupa to pozdravlja i podržava.
Naša je procena da tu ima još prostora za smanjenje ukupnih troškova. U ogromnim državnim institucijama kod materijalnih izdataka i skrivenih kanala za trošenje sredstava poreskih obveznika, uostalom to sam tako i razumeo u uvodnom izlaganju uvažene ministarke.
Insistiramo na većoj disciplini i odgovornosti poreskih obveznika, a posebno kada su u pitanju obaveze prema Fondu PIO i Fondu za zdravstvo. Ukazujemo na mogućnost ogromnih ušteda doslednom primenom i poštovanjem Zakona o javnim nabavkama. Prema našoj proceni u ovom sektoru kriju se velike rezerve za smanjenje troškova i uštede. One bi se mogle meriti desetinama milijardi dinara. Smatramo da u tom smislu treba izmeniti i dopuniti Zakon o javnim nabavkama.
Kada je u pitanju predlog rebalansa finansijskog plana PIO, smatramo da je dobro izbalansiran, da obezbeđuje realizaciju osnovnih principa stečenih prava iz PIO, zaštitu prava na oporavak penzionera i principa stečenih zakonom već utvrđenih prava i obaveza.
Poslanička grupa PUPS smatra da finansijskim planom Fonda PIO su obezbeđena sredstva za redovnu isplatu penzija na nivou isplaćenih penzija za januar 2009. godine. Imajući u vidu naša opredeljenja i stavove koje iskazujemo u kontinuitetu od konstituisanja ovog parlamenta, a posebno u raspravama o rebalansu budžeta za 2008. godinu, zatim budžeta za 2009. godinu i ovog rebalansa budžeta, poslanička grupa PUPS smatra da treba dati podršku zakonu o rebalansu budžeta za 2009. godinu, kao i predlogu rebalansa finansijskog plana Fonda PIO, i u tom smislu u danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Pastor Balint, predstavnik Poslaničke grupe Manjina. Molim vas samo da se registrujete u elektronskom sistemu.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je svestan u kakvoj se ekonomskoj krizi Srbija nalazi, ne samo Srbija nego i ceo region, cela Evropa, možemo reći i ceo svet.
Zbog toga nismo podneli nijedan amandman. Ne zbog toga što smatramo da je sve idealno u predloženom rebalansu budžeta, nego zbog toga što smo svesni i toga da para nažalost nema. Svesni smo i toga da Vlada nije imala drugačiji izbor.
Vidimo da su sve parlamentarne stranke na neki način i u nekoj meri nezadovoljne, vidimo da su svi članovi Vlade mislim bez izuzetka nezadovoljni i to pokazuje da ovaj rebalans nije idealan, ali da drugog izlaza nema. Uvek smo bili stranka koja je prihvatala realnost, koja je živela u realnosti i iz tog razloga nismo podneli nijedan amandman.
Naravno da bih mogao da navedem kojim pozicijama, kojim brojkama nismo zadovoljni iz predloženog rebalansa budžeta. To je pre svega poljoprivreda. Svi znamo da će subvencije u poljoprivredi biti smanjene sa 18,2 milijarde dinara na 13,7 milijardi dinara. To je vrlo loše kada znamo da uzgajivači duvana još uvek nisu dobili subvencije i za prošlu godinu, pre svega oni uzgajivači duvana koji uzgajaju sortu "berlej" i "orijental".
Znamo i to da će lokalnim samoupravama biti uzete od namenskog transfera 15 milijardi dinara i to nikako ne možemo smatrati dobrim rešenjem, ali je Vlada, siguran sam, procenila da drugog rešenja nema i da je to zbog toga učinjeno.
Nismo zadovoljni ni pozicijama nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojima će biti smanjen novac sa 200 miliona na 141,6 miliona dinara, ali isto tako moram da kažem da smo bili zadovoljni prethodnih godina kada je iz godine u godinu uvek bila povećavana suma koju su nacionalni saveti nacionalnih manjina dobijali.
Nismo zadovoljni ni sredstvima kojima će raspolagati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo ministarstvo je veoma bitno i važno, pre svega zbog toga što još uvek nije donet zakon o nacionalnim savetima i da nema tog ministarstva opet ne bismo znali koji je organ, koje je ministarstvo nadležno za izradu nacrta zakona o načinu izbora, finansiranju i nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nismo zadovoljni ni sa pozicijama Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Mislim da u ovom trenutku, kada je ova vlada formirana na osnovu zajedničkog stremljenja ka ulasku u EU, ne mogu se smanjivati sredstva Kancelariji za evropske integracije, i to sa 120 na 95,6 miliona dinara.
Nismo zadovoljni ni pozicijama Narodne skupštine Republike Srbije, jer bez obzira na hajku koja je vođena protiv ovog cenjenog doma zadnjih nedelja i meseci, bez obzira na hajku koja je vođena protiv pojedinih narodnih poslanika, Narodna skupština bi ipak trebalo da ima veća sredstva, jer nije sve u dnevnicama, nije sve u putnim troškovima, nije sve u platama poslanika i zbog toga nismo zadovoljni.
Nismo zadovoljni jer će sredstva parlamenta biti smanjena na svega 749 miliona dinara, a podsećam vas u prethodnim godinama je to bilo dve milijarde, u onoj prethodnoj 2,2 milijarde dinara, a pre tri godine 3,6 milijardi dinara.
Zbog toga će, nažalost, na primer, stati jedna vrlo korisna akcija prevođenja zakona na jezike nacionalnih manjina, između tih jezika i na mađarski jezik. Ta akcije je bila vrlo uspešna i korisna u 2008. godini, a nažalost u ovoj godini parlament neće imati sredstva za taj cilj. Nije sve u dnevnicama, nije sve u poslaničkim platama i parlament bi trebalo da ima mnogo veća sredstva.
Nismo zadovoljni ovim ciframa, ali prihvatamo realnost i da je samo ovo problem mi bismo bili spremni, bez obzira na sve, da glasamo za ovaj predloženi rebalans za 2009. godinu. Ali, postoji jedan malo veći problem. Taj malo veći problem se zove Ustav Republike Srbije.
Meni je veoma žao što je gospođa Dragutinović Vojvodinu spomenula samo u dva navrata danas kada je govorila, odnosno kada je predstavljala ovaj predlog rebalansa budžeta. Rekla je da će transferi za obrazovanje za AP Vojvodinu biti povećani, što je tačno, i rekla je da se državni deficit, deficit autonomnih pokrajina i deficit lokalnih samouprava ne može povećavati, pa među tim nivoima vlasti ni deficit AP Vojvodine. I to je sve što ste rekli danas za pola sata u vezi AP Vojvodine.
Uopšte me niste ubedili, uopšte niste ubedili narodne poslanike SVM i LSV o tome da je predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pre svega sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Niste ni pokušali da date objašnjenje i da demantujete sve ono o čemu smo mi govorili juče i prekjuče pred novinarima tu u Domu Narodne skupštine.
Ne znam šta je tu razlog, zašto niste iskoristili mogućnost da nas ubedite u to da nismo u pravu, da nas ubedite u to da je ovaj predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom. I sada vam tvrdim da nije u skladu sa Ustavom, a vi niste ni reč rekli o celoj ovoj materiji.
Mislim da postoji ogroman politički problem kada Vlada dostavi na usvajanje parlamentu jedan predlog koji nije u skladu sa Ustavom. To je onda ogroman problem jer se dovodi u pitanje demokratsko funkcionisanje jedne države.
Mi nismo glasali za ovaj ustav kada je donet iz dva razloga. Jedan je bio taj što u to vreme nismo imali narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je objektivan razlog. A postoji i subjektivan razlog, na primer, na referendumu nisam glasao za potvrđivanje ovog Ustava zbog toga što smatram da nije dobar u sadašnje vreme za Republiku Srbiju, za AP Vojvodinu, kao dela Republike Srbije i iz još nekih razloga.
Kad ste već doneli ovaj ustav ogromnom većinom pre nekoliko godina, onda bi ovaj ustav trebalo da bude poštovan i ne bi trebalo selektivno da se poštuju određene odredbe, a da se određene odredbe ne poštuju iz važećeg Ustava Republike Srbije.
Juče i prekjuče sam rekao u Narodnoj skupštini da je Vojvodina donela budžet od 59,8 milijardi dinara za tekuću godinu, a da je predloženim rebalansom predviđeno svega 46 milijardi dinara.
Nisam čuo danas od vas, gospođo ministarka, protiv argumente i nisam čuo od vas druge brojke, želeo sam to da čujem, pa da vidim da eventualno nismo u pravu i da možemo reći – da, slažemo se, predloženi rebalans je u skladu sa Ustavom i mi ćemo svakako podržati rebalans.
To nisam u mogućnosti da učinim jer su brojke egzaktna stvar i ove brojke govore da Vojvodina neće biti u mogućnosti da koristi sedam posto budžeta Republike Srbije. Neće biti u mogućnosti zbog toga što, ukoliko gledamo jednu stranu budžeta, primanja Republike Srbije, onda je to 6,4 posto budžeta, koliko je predviđeno.
Ako gledamo rashodnu stranu, drugu stranu budžeta Republike Srbije, onda je slika još katastrofičnija, onda je to svega 5,7% republičkog budžeta.
Gospođo Dragutinović, juče smo od vas svašta čuli tu u holu u Narodnoj skupštini, rekli ste da sedam posto treba računati od prihoda Republike Srbije. Ne znam zašto je to tako, jer ako bi to bilo tako, onda po analogiji bi to tako trebalo računati i za finansiranje političkih stranaka. Nije isti zakon, ali sistem treba da bude isti. Ako polazimo od prihoda kod jedne tematike, onda treba da polazimo od prihoda i kod druge tematike, ali to nije definisano za Vojvodinu i nije dobro što nije definisano, ali to nije naša krivica, što nije egzaktno to regulisano.
Ako gledamo prihode, još jednom da ponovim, to je svega 6,4 % budžeta i AP Vojvodina ne bi mogla u tekućoj godini da troši sedam posto od republičkog budžeta.
Znam, vi ćete sad reći da su pozicije prihoda i rashoda Republike takve i da niste menjali član 4. koji reguliše poziciju AP Vojvodine. To su pokušali vaši državni sekretari da objasne i na odboru za finansije pre dva dana, ali mogu da vam kažem da nisu bili uverljivi, pa vam ne savetujem da ponovite isto to, jer to nije relevantno i nije tačno.
Nije relevantno koliko će dobiti Vojvodina od budžeta, nego je relevantno da li sva ta sredstva može da koristi. Vojvodina ne može da koristi sva sredstva, jer npr. 40% od prodajne cene NIS nisu prebačeni i ne mogu biti prebačeni dok se ne usvoji zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
Ko nam garantuje da će taj zakon biti usvojen do kraja ove godine? Šta ćemo uraditi ako ćemo doći do realnosti recimo 20. decembra i ustanovimo da nije usvojen taj zakon i da nećete biti u mogućnosti da prebacite te pare i da Vojvodina zbog toga, npr. neće dobiti sredstava od sedam posto.
Niste rekli ni to da će Vojvodina biti u obavezi da smanji svoj deficit sa 23 na 6%. Ni to niste rekli tačno i egzaktno. Niste rekli sada ni to kako smatrate da se sprovodi član 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.".
Gde ste našli u ovoj rečenici potvrdu za ono što ste juče izgovorili, da je Vojvodina u obavezi da dobije sedam posto, odnosno da je Republika Srbija u obavezi da prebaci te pare, isključivo pod uslovom da Vojvodina preuzme nove nadležnosti, da bude usvojen zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
To se odnosi isključivo na tih 40%, nažalost, zbog toga što ste usvojili u poslednjem času u decembru jedan amandman opozicije koji je to tako predlagao. I tada ste došli u situaciju i ni tada nije bila prilika da predložite predlog budžeta koji je direktno u suprotnosti sa Ustavom. To sada činite, ne vi lično, nego Vlada Republike Srbije, treći ili četvrti put.
Srbija bi bila jedina zemlja u istoriji čovečanstva gde bi najvažniji zakon koji Skupština donosi u jednoj godini, budžet, mogao da bude oboren na Ustavnom sudu.
Juče su i mene svašta pitali novinari. Pitali su me – da li ćemo tražiti ocenu ustavnosti rebalansa, ukoliko se ovako usvoji? Šta mogu da kažem?
Naravno da ćemo tražiti od Ustavnog suda da oceni da li je predlog, odnosno u tom slučaju usvojeni rebalans, u skladu sa Ustavom, jer nemamo drugih mogućnosti. Nadam se, na to apelujem i ovom prilikom, da ćemo zajednički naći rešenje.
Ništa ne tražimo za SVM, ništa ne tražimo za LSV, ništa ne tražimo za Mađare, ništa ne tražimo za Vojvodinu, tražimo da se poštuje Ustav Republike Srbije, ne zbog toga što je dobar, nego zbog toga što je važeći. Postoji veoma veliki problem ako predlog nije u skladu sa Ustavom.
Šta je koren problema? Koren problema je u tome što ste zaboravili da informišete MMF o tome da Srbija ima Ustav. Zaboravili ste da informišete MMF o tome da taj Ustav sadrži garanciju od sedam posto za AP Vojvodinu. To je jedna greška koju bi bilo dobro priznati, ali je greška koja se može ispraviti do dana za glasanje o predlogu budžeta Republike Srbije, odnosno o rebalansu.
Nadam se da ćemo naći zajedničko rešenje, jer nama nije cilj rušenje Vlade. Mislim da bi bilo veoma loše rešenje da u ovim trenucima krize, o kojima ste podrobno govorili, idemo na izbore. Jednostavno nije prirodno i nije normalno da se mi, svakom prilikom kada se donosi budžet ili rebalans budžeta, moramo boriti za poštovanje Ustava, umesto da se borimo za veće pare poljoprivredi, veće pare nacionalnim savetima, lokalnim samoupravama, Kancelariji za evropske integracije, mi se borimo za to da ova država i Vlada poštuju Ustav.
To jednostavno nije prirodno jer ne možemo da se borimo za naše ciljeve, jer ukoliko bismo imali neke amandmane, onda biste vi mogli reći – vi ste dali i ove amandmane, govorite i o 7%, sigurno želite time da izdejstvujete da se ti vaši amandmani usvoje.
Zbog toga to nismo želeli da rizikujemo, zbog toga nismo imali amandmane, ali očekujemo da dovedete u sklad ovaj predlog sa Ustavom Republike Srbije i ukoliko se to dogodi do dana za glasanje mi ćemo sigurno glasati za ovaj rebalans budžeta, a ukoliko ne, onda ćete morati da tražite drugu većinu za ovaj predlog zakona koja će se vrlo teško formirati.
Na kraju, ovo što sam rekao nije ništa novo, o tome sam govorio i juče i prekjuče baš zbog toga da biste vi mogli na vreme da reagujete. Najbolje bi bilo da ste vi predložili amandman do početka ove rasprave, to niste učinili, ali postoje modaliteti da se to učini. Još samo nekoliko rečenica o tome šta su neki političari vladajuće većine govorili poslednjih dana.
Rečeno je, na primer da Vojvodina mora da se solidariše. Slažem se, ali ne možemo se solidarisati po ceni da se ovaj ustav koji je loš pogazi, ali je važeći.
Isto tako je rečeno da se od nas koji Vojvodinu predstavljamo očekuje da mi uvidimo to da se ovde ne radi o pojedinačnim ili grupnim interesima i ostvarivanju tih interesa, nego o državnom interesu.
Slažem se, ali je državni interes to, najviši, da se Ustav poštuje, jer bez ostvarivanja načela ustavnosti Srbija ne može ništa da traži na putu ka EU i to Vlada RS mora da prihvati kao realnost.
Gospođo ministarka, vi još uvek niste Hari Poter i opet ste, ne vi lično, nego Vlada predložili jedan akt, najbitniji akt, budžet, odnosno izmene i dopune budžeta u suprotnosti sa Ustavom.
Nadam se da ćemo zajednički naći rešenje i da ćete dovođenjem u sklad ovog predloga sa Ustavom RS omogućiti narodnim poslanicima Saveza vojvođanskih Mađara da glasaju za rebalans budžeta za 2009. godinu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DSS, gospodin Nenad Popović. Izvolite. Samo vas molim da se prijavite.

Gospodo iz Vlade RS, vi ste nesposobni, to je osnovna primedba. Ta primedba je mnogo veća, čak i od one da ste lagali i obećavali narodu gomilu stvari koje do danas nismo videli. Sve što ste vi obećavali mogli smo i mi da obećamo, ali velika je razlika u tome, jer mi bismo to ispunili, a vi niste u stanju ta obećanja da ispunite. Zato treba da odete, jer nesposobni ste.
Gdje je tih 1.000 evra po građaninu Srbije za besplatne akcije? Gdje su penzije na nivou od 70% od plata? Gdje su tih 200.000 radnih mesta? Gde je "Fijat"? Na kraju, najvažnije pitanje, gdje je ta Evropa?
Šta, gospodo, znače vaše reči i obećanja pokušaću da objasnim. U oktobru ste nam, kada je kriza već uveliko drmala Amerikom, Evropom i Srbijom, govorili da nas kriza neće zahvatiti i da nema razloga za paniku. Rekli ste dalje da je kriza naša velika razvojna šansa i kako će sve ove evropske kompanije da napuštaju Nemačku, Austriju i ostale evropske zemlje, da će doći da investiraju u Srbiju.
Za Novu godinu nam je premijer poručio – nećemo živeti bolje, ali sigurno nećemo živeti gore, samo da malo stegnemo kaiš. Šta se dalje desilo sa svim tim obećanjima i prognozama?
Kako se, gospodo iz Vlade, danas osećate kada vidite građane i kada se setite šta ste nam sve obećavali? Mogu da vam kažem kako se osećaju građani Republike Srbije. Osećaju se prevarenima. Oni i jesu prevareni, zato se tako i osećaju. Sada je svima jasno da ste nesposobni, da nemate ni snage, ni mudrosti, ni iskustva da izvučete Republiku Srbiju iz najveće ekonomske krize. Zato trebate da odete i date šansu nekom drugom da se izbori sa ovom svetskom krizom, ali pre toga mora da počisti sav ovaj nered koji ste napravili.
U prethodnom periodu, kada se pravio rebalans budžeta za 2008. i budžet za 2009. godinu, govorili smo da su pravljeni sa velikom dozom nerealnog optimizma. Ovaj budžet je kreirao MMF, a sadržaj budžeta predstavlja odnos snaga u Vladi, odnos koalicija koje predstavljaju ovu Vladu. Tako smo imali dve konferencije za štampu, jedna konferencija za štampu, gde se govorilo o merama i o predlozima šta će se naći u budžetu, a druga konferencija za štampu, ako se sećate, kada su govorili od čega smo odustali.
Naravno, Vlada širi nerealni optimizam. Jedan potpredsednik Vlade koji se bavi ekonomijom rekao je da mi u opoziciji širimo pesimizam. Taj potpredsednik Vlade nije radio ni jedan jedini radni dan u privredi. On ne zna šta je privreda, osim na papiru. Mi koji se susrećemo sa privredom svaki dan, mi znamo šta se danas dešava.
U Srbiji se dešava jedna ekonomska recesija koja na jesen može rezultirati jednom katastrofalnom situacijom. Verovatno kada ni mi ne bismo ništa znali o privredi, verovatno bismo i mi bili optimisti, jer danas optimista može biti samo onaj ko ništa ne zna, a takvi su ovi koji vode jedan glavni resor u ovoj vladi.
Naravno, ne moram da govorim da smo govorili da će uvoz i izvoz biti manji. Govorili smo vam da prihod od PDV-a će da se umanji, govorili smo vam da će "US Steel" da ugasi prvo jednu, pa drugu peć. Optimizam, lažni optimizam, mnogo je opasan za privredu, za privrednike.
Kada ga širite, privrednici razmišljaju i veruju vam, banke inostrane se bune zbog vašeg optimizma. Oni prave svoje godišnje projekcije na bazi vašeg optimizma, na bazi jednog potpuno nerealnog optimizma i sutra mogu da budu uhvaćeni u zamku velikih kredita i svega onoga što danas opterećuje privredu.
Naravno, ne moram da kažem da ovaj memorandum o ekonomskoj politici koga nismo dobili nije izmenjen. Još uvek piše da će biti 3,5% rast BDP, sada se govori o padu od 2% BDP. Moje procene su da će pad biti mnogo, mnogo veći. Naravno, to je ono o čemu smo vam govorili.
Sada bih se vratio na ovaj budžet koji smo dobili, odnosno rebalans budžeta. Prije svega moram da kažem da je ovaj budžet, vidi se, pravljen bez privrednika i nije uzeo u obzir uopšte zahtjeve privrede, ono što treba da stvara kapital u ovoj državi, već je pravljen kao rezultat koalicione želje za opstankom na vlasti.
Zbog toga ćemo, odgovorno tvrdim u ovoj skupštini, kroz nekoliko meseci, najkasnije do jeseni, imati rebalans rebalansa budžeta. Ove mjere vlade, koje su marketinški izuzetno dobro predstavljene, kao i one prethodne čiji je bio rezultat praktično nula, i kroz dva-tri meseca će se pokazati da su i ove mere Vlade isto samo jedan veliki marketing, nažalost.
Jedna od ključnih stvari je smanjenje budžeta poljoprivredi. Osim toga, smanjen je budžet svemu onome što stimuliše privredni razvoj, smanjen je budžet NIP-u, smanjen je budžet infrastrukturi i naravno Ministarstvu ekonomije. Mada, što se tiče Ministarstva ekonomije, možda je i dobro da su ga tamo smanjili da ne bismo imali neka dodatna skijališta, to je jedino što podržavam u ovom budžetu.
Rast deficita je otišao sa 50 na 70 milijardi. Ali, nije to problem. I druge zemlje sada prave deficit. Ali, sve zemlje, i Rusija, i Amerika, i evropske zemlje, koje imaju pri put sada deficit, taj deficit ide na povećavanje za ulaganje u razvojne prioritete zemlje i za oživljavanje proizvodnje.
Kada smo imali deficit u budžetu za 2009. godinu, opravdan je time da će to biti uloženo u najveći razvojni projekat u ovoj zemlji, najveći srpski posao veka, posao sa "Fijatom". Naravno, taj posao se nije ostvario i sada smo mi jedina zemlja koja ide u deficit, a ne ulaže u razvojne projekte u zemlji.
Najgore je prošla, kao i obično, poljoprivreda. Poljoprivreda zapošljava 500 hiljada ljudi direktno i blizu milion ljudi indirektno. U budžetu za 2009. godinu, kada smo ga donosili, smanjila je ova vlada za 25% budžet poljoprivrednicima. Sada ga u rebalansu smanjujemo još za 25%, još za 4,5 milijardi.
NIP, koji bi trebalo da bude generator privrednog razvoja, ulaganje u infrastrukturu je smanjeno sa 12 na 3 milijarde. Infrastruktura je smanjena za tri milijarde. Ne znam iz kojih izvora ste namerili da pokrenete privredu. Samo da dam još jedan podatak. Mi smo jedina Vlada koja je izdvojila direktno samo 100 miliona evra za pomoć privredi. To što bi banke trebalo da izdvoje 20 puta više, to je nešto sasvim drugo. Privreda nema dobre finansijske bilanse, nema dobru ekonomsku situaciju, nema dovoljno hipoteka da uzima te kredite.
Samo jedan mali procenat preduzeća u Srbiji je u mogućnosti da uzme ove subvencionisane kredite, od jedan do dva procenta. Devedeset osam procenata preduzeća nisu u mogućnosti da uzimaju kredite danas kod komercijalnih banaka. Moram da kažem da smo mi izdvojili 100 miliona evra za poljoprivredu, a Albanija je izdvojila 300 miliona za privredu, Hrvatska dve milijarde. Ne moram da kažem da je Hrvatska dva puta manja. Znači, uloga hrvatske vlade u pomoći hrvatskoj privredi je 40 puta veća nego srpske vlade za srpsku privredu.
Naravno, mi moramo da shvatimo da ako poljoprivreda počne da propada svi moramo da se zabrinemo. Danas poljoprivreda u Srbiji nema samo ekonomsku kategoriju. Poljoprivreda u Srbiji, to je istorija pokazala u poslednjih 30 godina, ima veliku socijalnu kategoriju. Kada smo imali sankcije, kada je bilo bombardovanje i sve, ipak su ljudi uz pomoć poljoprivrede kojom su se bavili, direktno i indirektno, uspevali da prežive.
Ova vlada je jedina u Evropi, u svetu donela suludu odluku da jednostrano primeni SSP i na taj način smo mi 40% proizvoda izložili jednoj žestokoj konkurenciji poljoprivrednih proizvoda iz EU, a ti proizvođači iz EU imaju subvencije od 3-20 puta veće nego što imaju srpski proizvođači.
Mi smo iz izložili ovom suludom odlukom, predlogom jednog našeg velikog ekonomiste iz ove vlade, to je bila njegova ideja, izložili smo najžešćoj konkurenciji. Mogu samo da smatram i da razmišljam da iza ovoga stoji neki strateški program uništenja srpske poljoprivrede.
Da ne govorim da će posle ovih vaših odluka blizu 400 hiljada gazdinstava u Srbiji, tačnije 365.000, od ove godine neće imati pravo na subvencije, jer imaju nekoga u porodici ko radi. Šta ljudi da rade u poljoprivredi? Danas vi sa 20 hektara, ako imate, teško možete da preživite.
Voleo bih da vidim kad neko ima 10 hektara kako može pri ovim cenama da preživi. Da li znate šta je 10 hektara? Gde su oni koji nemaju nijedan hektar? Danas vam je cena kukuruza ista kao i cena žita. Nikada nije bila manja. Poljoprivrednici su danas pred uništavanjem.
Idemo dalje – povećanje penzija. Doneli ste sami odluku o povećanju penzija, kako biste ispunili predizborno povećanje vašim partnerima u koaliciji – PUPS. To je bilo 2008. godine. Šta se sada dešava?
Ova vlada krije, kao zmija noge, podatak da će sada ovim rebalansom budžeta biti povećanje izdvajanja iz budžeta za Fond PIO od 24 milijarde. Izdvajanje se povećava sa 189 na 213 milijardi. Da li znate šta to znači – da privreda ne plaća ništa u Fond PIO. Umesto da privreda plaća u Fond PIO, 24 milijarde ćemo mi da plaćamo iz budžeta i doći ćemo do toga, jedini u Evropi, da će izdvajanje iz budžeta u penzioni fond biti blizu 40%. To nema nigde u Evropi. I do sada smo bili prvi, imali smo oko 30% izdvajanja iz budžeta u Fond PIO, a sada će to biti blizu 40%.
Vidite, umesto da država 24 milijarde usmeri u privredu, koja bi onda plaćala doprinose za Fond PIO, država smanjuje privredi, a šalje pare direktno u Fond PIO. Pa, uskoro se Fond PIO neće moći uopšte da puni.
I mali i srednji privrednici prelaze na plate u kovertama. Znam ih desetine koji su počeli da plaćaju neto plate, ne plaćaju više doprinose i poreze. To vodi u jednu ogromnu katastrofu. To je suština onoga što Vlada ne razume da Fond PIO mora da se puni iz privrede, a ne iz budžeta.
Naravno, Vladi je bio potreban MMF da bi počela da štedi. Mi smo to govorili i na rebalansu budžeta, govorili smo i kada se donosio budžet za 2009. godinu. Samo da spomenem da je u privredi Republike Srbije u poslednjih 2-3 meseca posao izgubilo 34 hiljade ljudi. Bojim se da će se do oktobra taj broj podići na 100 hiljada ljudi. To je ogromna opasnost i mislim da ova vlada nema uopšte način kako da taj problem reši.
Hteo bih da kažem da postoji jedna stvar u kojoj je Vlada ostala vrlo dosledna, ponoviću još jednom, jedina koja se nije promenila, a tu rebalans budžeta ima kontinuitet i stabilnost, a to su ovi podsticaji za "Fijat". Tu je Ministarstvo ekonomije, jedan potpredsednik Vlade koji voli da se bavi ekonomijom, želi da se bavi privatnim preduzetništvom, ali ne želi da napravi svoju kompaniju.
Dajte da vidimo tog potpredsednika Vlade, neka napravi svoju kompaniju od 1.000 ljudi, napravi biznis sa „Fijatom“ privatan, plaća poreze i doprinose, bude jedan divan privrednik u Srbiji. Ne, sve se radi sa državnim parama.
Oni hoće u RTB Bor, a to je bila izjava konkretno potpredsednika, to nije bila odluka Vlade, obično se i ostvari ono što kaže ovaj potpredsednik Vlade, oni žele da se Vlada kupovinom opreme za Bor. Verovatno i to iz ovog razdela Ministarstva ekonomije na funkciji 41, EK 621, i dalje stoji pozamašna suma od 13 milijardi dinara.
Od ugovora sa „Fijatom“, samo da vam kažem, jedino je izvesno ulaganje Republike Srbije. Pošto mi jednostrano primenjujemo SSP, tako smo izgleda jednostrano krenuli da primenjujemo ovaj sporazum sa „Fijatom“. Država je izdvojila, a „Fijat“ koji ima obavezu da do 31. marta uplati 200 miliona evra nije uplatio ni jedan jedini cent. Tako će biti do kraja, to smo govorili već šest-sedam puta.
Vratiću se na ono što mi predlažemo kao ozbiljna opozicija, kao opozicija koja predlaže realan program izlaska iz krize, a to je program naše koalicije DSS-NS i Srpska narodna partija Maje Gojković. Prvo je da mi imamo rešenja, a to rešenje znači da moramo da napravimo strategiju. Samo da spomenem da od početka ekonomske krize u Evropi su pale četiri vlade. Pala je Vlada Islanda, pala je vlada Litvanije, Mađarske, Češke, i to u vreme kada Češka predsedava EU. Duboko se nadam, u interesu građana Srbije, da ćete vi biti sledeći.
Ključni problem danas u Vladi Republike Srbije je likvidnost. Mi moramo da imamo strategiju. Strategija mora da bude zasnovana minimum na tri-četiri godine, zato što će kriza toliko i da traje.
Tri su ključne stvari u strategiji. Prva je očuvanje privrede, druga je očuvanje radnih mesta i treća je očuvanje standarda građana. Mi to možemo da uradimo samo ako budemo podsticali potrošnju i ako budemo podsticali privrednu aktivnost preduzeća na teritoriji Republike Srbije.
Podsticanje potrošnje i privredne aktivnosti, to možemo isključivo da uradimo ako se pare budu ulagale u četiri ključna sektora. Prvi je građevina. Zašto? Građevinarstvo, kao industrija, upošljava blizu 100 delatnosti raznih, i ona upošljava najveći broj radne snage i upošljava najveći broj podizvođača.
I što je najvažnije, građevinarstvo i građevinski materijali su skoro 80% iz domaće proizvodnje. Upošljavanjem građevine mi pravimo jedan ciklus koji može da generiše ne samo nova radna mesta nego, što je najvažnije, potrošnju. Ponoviću još jednom, 100 raznih delatnosti je uključeno u građevinarstvo.
Druga sfera gde moramo da ulažemo u proizvodnju je poljoprivredu jer ona upošljava najveći broj radne snage i treće je infrastruktura i energetika.
Pošto se mnogo reklamira, a vidim da to ima i budžetu, otvaranje ovih 10.000 radnih mesta, jer će jedno ministarstvo za marketing ga zovem, uposliti 10.000 mladih. Moram da kažem, očuvati jedno radno mesto, a to će vam reći i vaše kolege, eno ga iz Simpa Nikolić itd. 10 puta je jeftinije nego stvoriti novo radno mesto. Sada Vlada Republike Srbije treba da bude usmerena isključivo na očuvanje domaćih radnih mesta. S tim budžetima mogli bi sačuvati 10 puta više radnih mesta, 100.000 radnih mesta, nego „otvoriti“ 10.000 novih.
Kratko je vreme i želim da kažem još da moramo da se vratimo, u okviru ovog našeg programa, i povratku koncesijama, jer koncesije i javno privatno partnerstvo su najbolji projekti, jer obezbeđuju razvoj infrastrukturnih projekata bez opterećenja budžeta.
Ne trebaju nam za koncesije nikakva sredstva, tako se izgradilo 95% evropskih autoputeva, ono je izgrađeno na bazi koncesija. Jedini koji su odustali u vreme koncesije, u vreme najveće ekonomske krize od autoputa je bila ova vlada. Zašto? Da bismo privlačila sredstva i gradili. Sredstava nema. Smanjili smo sada u NIP za devet milijardi.
Na kraju, zaključak, pitao bih vas kao predstavnike Vlade, kako vam je kada se setite svega što ste obećali i kada se suočite sa sopstvenom nesposobnošću. Da li znate kako se osećaju građani? Reći ću vam kako se osećaju građani. Građani se osećaju potpuno prevarenim i obmanutim. Nije bilo Vlade koja je više obećala, a ništa nije uradila. Ako mi ne verujete, proverite i pitajte građane ako smete, izađite na izbore i to proverite.