Zahvaljujem.
Na član 5. razdele 14. i 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Reč ima gospodin Mašić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, gospodo narodni poslanici, molio bih vas ako možete odmah na početku koliko imamo ovih stranačkih minuta na raspolaganju?

Još četiri puna minuta plus dva.

Zahvaljujem.
Ispred poslaničke grupe Napred Srbijo sam podneo amandman na Razdeo 14. ekonomsku klasifikaciju 4.5.1. koja se odnosi na subvencije, jer naše mišljenje kao poslaničke grupe je krajnje ne prihvatljivo da se u ovom obimu, kako je predviđeno rebalansom budžeta, umanje sredstva Agrarnog budžeta i pogotovo sredstva koja treba da se odnose subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje i to iz više razloga.
Prvi razlog je svakako neizmireni dug prema poljoprivrednim proizvođačima iz 2008. godine, trenutno je u visini od oko dve milijarde dinara.
Ovo što je gospođa Vojnić rekla i ranije nešto gospodin Batić, da dugovanja veterinarskoj službi postoje kao ne izmirena, apsolutno stoji. Istine radi, negde polovina je izmirena, oko 500 miliona, ali još oko 500 miliona je dug koji je ne izmiren. Upravo realizacija programa zdravstvene zaštite životinja treba da krene, tj. trebala je već da krene, a veterinarska struka ne može raditi ako nema sa čim raditi.
Ono što je još gore jeste što pored ovih ne izmirenih sredstava, naša zemlja mora, kao i sve druge, pomoći ovu jednu od najznačajnijih privrednih delatnosti u našoj zemlji i to pre svega kroz to tzv. tržišno subvencioniranje ili tržišne mere, plaćanje po jedinici površine.
Obećanje je da će se isplaćivati 12.000 dinara po ha. Trenutno imamo registrovanih oko 333.074 gazdinstva sa 1.600.000 ha obradive zemlje. Ako se samo to pomnoži sa 12.000 dinara može se videti koja je to cifra.
Dalje, treba da se omogući, podstiče, izvrši podsticaj genetskog unapređenja stočarstva, isplata premija za mleko. Podsticaj izvoza poljoprivrede, pored svih teškoća koje ima je ostvarila tokom 2008. godine spoljnotrgovinski suficit. Nabavka opreme, mehanizacije, podizanje dugogodišnjih zasada itd, sve je to nešto iziskuje mnogo veća sredstva nego što su planirana.
Čak i ovo dato obećanje o angažovanju 4.600.000.000 iz Fonda za razvoj poljoprivrede je na dugačkom štapu, jer je to nešto što bi trebalo da se realizuje, da li će se realizovati sve zavisi kakva će biti budžetska realizacija i da li će nas čekati na jesen novi rebalans budžeta.
Prema tome, trebalo je imati sluha i prihvatiti ovaj amandman, sa pozicije Ministarstva za ekonomiju, u delu koji se tamo odnosi na subvencije, prebaciti ovde za oblast poljoprivrede. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, predsednik poslaničkog kluba Napred  Srbijo.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da možemo da raspravljamo o zaštiti životinja zato što je to jedna oblast koju je zanemarila gospođa ministar finansija.
Čak i odgovorom zašto ne prihvata amandman rekla je da je to prepušteno Ministarstvu za ekonomiju, koje je opredelilo u šta treba ulagati sredstva da bismo imali ravnomeran privredni razvoj ove godine.
Ispada da mi sredstva namenjujemo za privredni razvoj, a ne za preživljavanje. S tim u vezi moram, u okviru vremena koje pripada poslaničkoj grupi, da vas upoznam da vi ni ljude niste zaštitili, pa zato ne brinete ni o tome kako ćemo zaštiti stoku.
Naime, danas je delegacija SNS boravila u Novom Pazaru. Obišli smo ljude očajne. U vaše ime sam bio tamo, potresen situacijom i ono što sam kod tih ljudi video.
Obišli smo Zorana Bulatovića, koji je samopovređivanjem skrenuo pažnju srpske javnosti na problem koji traje 16 godina.
Molim vas, gospođo, verovatno ćete biti u timu koji treba da rešava taj problem, u stanju u kojem se nalaze spremni su da ostanu uz svog očigledno sindikalnog lidera, mada je to udruženje tekstilaca, ne sindikalna organizacija, ali svejedno, i spremni da mu dokažu da su i sami posvećeni žrtvovanju da bi nama, koji to ne osećamo, dokazali koliko je teško kada 16 godina ni jedan dinar primanja nemate, ili kada vas država prevari, pa vam obeća rešavanje problema, vi ne tužite i ne povedete sudski spor, a država vas prevari.
Najpre, molim gospodu novinare da Zorana Bulatovića ne nazivaju ludakom, radi se o jednom veoma inteligentnom i pametnom čoveku, fizički na ivici izdržljivosti, ali mentalno potpuno zdravom, koji je uspeo da zatalasa srpsku javnost i bezdušnike koji o problemima tekstilaca u Novom Pazaru ne znaju ništa.
Ima ih oko 1.400, 1.000 Muslimana, 400 Srba, i svi su kao jedna duša i svi traže da problem bude rešen. Obećali su nam do petka, molim vas, gospođo, da utičete na to, do petka neće radikalizovati svoj štrajk, od petka ne garantujem ništa.
Imate dovoljno vremena, imate dovoljno podataka, morate to malo timski, nekoliko ministarstava da se uključe.
Problem je ogroman. Znam da nemate sredstava u budžetu da ispravite sva dugovanja koja država prema njima ima, čak i po sudskim rešenjima, ali krenite od majki sa decom, krenite od starih i nemoćnih, ispravljajte tu nepravdu.
Inače, na licima ljudi koje sam danas sreo video sam odlučnost da urade sve sa sobom ne sa drugima.
Imajte to na umu, ne čine to iz hira, ne čine to zato što ih ne boli, nego to čine samo zato da bi nama koji još uvek mnogo lepo živimo u ovoj Srbiji skrenuli pažnju da postoje ljudi koji nemaju šta danima, godinama da odnesu svojoj deci.
Zato vas molim, manite se priča o razvoju, manite se priča o prosperitetu, ovo je godina u kojoj treba da preživi svaki građanin Srbije, prvo oni najsiromašniji, pa onda i svi ostali, pa i mi koji imamo solidna i stabilna primanja svakog meseca istog dana.
Verovatno ćete praviti rebalans budžeta. Okanite se budžetskih korisnika koji su tu ušli pre 20-30 godina, pa sada po automatizmu imaju sredstva i po automatizmu ste im skinuli 26%, pa se sada nama hvalite kako su dobili manje 26% nego što je budžetom bilo predviđeno.
Dakle, bez namere da na bilo koji način politički delujem na vas, na vas apelujem kao na, pretpostavljam, majku, izvinite ako niste, zaista ne znam vašu situaciju. Bilo je mnogo male dece tamo, čiji su se roditelji zatvorili i više ne žele nikakav kontakt ni sa kim, pa ni sa svojom decom, da ih ne bi odvratila od namere, a verujte da ih ima preko 50 koji su potpuno odlučno ušli u ono što je prvi pokrenuo Zoran Bulatović.
Dakle, moram da apelujem na vas da pokrenete i gospodina Cvetkovića, i onog predsednika Vlade što sedi ovde na Andrićevom vencu, da uradite sve što je moguće. Verujte, za takvu jednu odluku imaćete bar podršku SNS, za druge ne znam. Hvala vam.

Na član 5. Razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. Razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 14. i 15. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Reč ima gospodin Popović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, neprihvatljivo je zaista, to ću ponoviti već peti put, da se smanjuju izdvajanja za privredu.
Kako ćemo stimulisati privrednu aktivnost ako smanjujemo izdvajanja za privredu?
Ministarstvu ekonomije smanjujemo za devet milijardi, i to je možda jedina dobra stvar, jer neće otići na neka skijališta i na neke projekte našeg ministra.
Generalno, smatram da je to pogrešno kao princip – NIP-u je smanjeno 9 milijardi, poljoprivredi 4,5 milijardi.
Naravno, drugo je pitanje kako se ta sredstva koriste.
Znamo da je Ministarstvo ekonomije uvelo neki novi princip državnog preduzetništva.
Uskoro kako su krenuli da kupuju opremu za Bor, kako su krenuli sa „Fijatom“, ovaj proces privatizacije je bio potpuno nepotreban i mi ćemo uskoro, umesto Agencije za privatizaciju, to ponavljam već treći put u Skupštini, imati agenciju za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu – možda je i to sudbina, ne znam.
Naravno, u ovom amandmanu bih kao napomenu rekao jednu stvar oko zaštite domaćih proizvođača – to su ove javne nabavke i tenderi. Danas domaći proizvođači su zaista u jednom potpuno neravnopravnom položaju na ovim javnim nabavkama, jer osim tog preferencijala od 20%, nije tačno definisano šta je domaći proizvod. Domaći proizvod ima svoju supstancu, on mora da ima u nekim državama 51% domaće proizvodnje ili 75% - to je sada stvar rasprave. Ne možemo nedefinisano nemati jasno – šta je to domaći proizvod.
Dođu inostrane firme, otvore ovde neku ćerku firmu ili predstavništvo i proizvod koji su praktično uvezli i koji je 99% inostrani prodaju ovde takođe kao domaći proizvod sa preferencijalom. Takođe želim da kažem da je vrlo važno reći da je možda danas, u uslovima ekonomske krize, državni protekcionizam, koji je bio kao negativna kategorija ili ekonomski patriotizam o kome se uvek govorilo – to više nisu floskule, to treba da bude suština onoga što ova vlada treba da radi i ova država, jer mi moramo da zaštitimo domaću proizvodnju.
Tako treba razmišljati i o tim preferencijalima većim od 20%. Možda je mnogo 30%, ali 25% bi verovatno bilo realno. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 15. i 20. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Reč ima gospođa Banović. Izvolite.

Amandmanom predlažem povećanje sredstava za Ministarstvo za nauku i tehnologiju, i to povećanje od 35 miliona dinara. Povećanje, odnosno sredstva bi bila skinuta sa razdela Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija – turizam, i to dotacije nevladinim organizacijama. Na toj funkciji bi ostalo deset miliona dinara.
Mi smo malopre dobili obrazloženje zašto su naši amandmani odbijeni – ovaj amandman je odbijen, odnosno ne prihvata se iz razloga što bi se smanjenjem sredstava, znači nevladinim organizacijama, ugrozila aktivnost ovog ministarstva u oblasti turizma.
Molim vas, nadam se da turizam u Srbiji ne zavisi od aktivnosti nevladinog sektora i udruženja građana. Tako da ovo vaše obrazloženje za mene nije prihvatljivo.
U teškim vremenima nauka mora da ima prioritet i mora se izdvajati više sredstava za istraživačke projekte.
Poslanicima DSS se svakodnevno obraćaju pojedini instituti. Mislim da se i ostalim poslanicima obraćaju. Navešću Udruženje istraživača Instituta humanističkih nauka, Instituta za multidisciplinarna istraživanja i Instituta za fiziku.
Svi naučni instituti u Srbiji već četiri meseca imaju problem elementarnog funkcionisanja – kasne zarade zaposlenim istraživačima; sredstva za materijalne troškove uglavnom kasne i ne isplaćuju se redovno i potpuno su izostala sredstva za naučna istraživanja, odnosno za projekte.
Uglavnom, ovi instituti mnogo zavise i žive od projekata u kojima učestvuju. Dakle, naučni instituti su najvredniji intelektualni resurs naše države. Svesna sam dubine ekonomske krize, ali nijedno društvo u istoriji nije rešenje za svoje probleme tražilo u uništavanju onog najboljeg što poseduje.