Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu zakona, u obavezi sam da pitam da li predstavnik predlagača, ministar Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, želi završnu reč?
Možda bi i želeo, ali nije prisutan.
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Molim službu Narodne skupštine da pozove ministarku finansija u Vladi Republike Srbije, Dianu Dragutinović, za koju znamo da se nalazi u zgradi, da uđe u salu Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU, SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA FINANSIJSKIH PLANOVA ZA 2009. GODINU REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE I NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momo Čolaković, Oto Kišmarton, Zoran Antić, Tomislav Nikolić, Mileta Poskurica, Vučeta Tošković, Mićo Rogović, Jorgovanka Tabaković, Milan Knežević, Stefan Zankov, Igor Bečić, Zoran Babić, Jelena Budimirović, Dragan Čolić, Ljiljana Miladinović, Veroljub Arsić, Gorica Mojović, Boris Aleksić, Radojko Obradović, Vjerica Radeta, Dobrislav Prelić, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Judita Popović, Zoran Ostojić, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Vladan Jeremić, Petar Jojić, Radica Jocić, Riza Halimi, Božidar Delić, Gojko Radić, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Marina Toman, Sulejman Spaho, Milan Škrbić, Dragan Živkov, Srboljub Živanović, Nikola Žutić, Marko Milenković, Elena Božić-Talijan, Tomislav Ljubenović, Lidija Dimitrijević, Slobodan Vuković, Ljubomir Kragović, Jovan Damjanović, Jadranko Vuković, Dragan Šormaz, Nenad Popović, Milan Lapčević, Milan Avramović, Sreto Perić, Gordana Paunović-Milosavljević, Filip Stojanović, Milorad Buha, Momčilo Duvnjak, Zoran Popović, Dragan Aćimović, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić, Arsen Đurić, Donka Banović, Milica Radović, Mirko Munjić, Zoran Šami, Dušanka Plećević, Zoran Nikolić, Branimir Đokić, Radiša Ilić, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Dušan Marić, Aleksandar Martinović, Željko Tomić, Nikola Lazić, Ljubiša Petković, Miloš Radulović, Vlada Milojković, Milan M. Nikolić, Slađan Miljajević, Bojan Mladenović, Srđan Spasojević, Marina Raguš, Miroslav Markićević, Zlata Đerić, Nataša Jovanović, Ognjen Mihajlović, Milan Veselinović, Lidija Vukičević, Vesna Marić, Milorad Krstin, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Paja Momčilov, Vitomir Plužarević, Goran Mihajlović, Dejan Mirović, Nikola Savić, Dragan Stevanović, Milovan Radovanović, Zoran Krasić i Dragan Todorović, kao i amandmane koji su podneli Vlada i Odbor za finansije.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Petar Jojić na član 3, Dragan Stevanović na član 3, Aleksandar Martinović na član 3, Gordana Pop-Lazić na član 2. stav 1, Vesna Marić na član 2. stav 1. u kome se reč:"kredita" zamenjuje rečima:"oporezivanjem imovine veće vrednosti od 1.000.000 dinara" i Donka Banović na član 6. razdeo 59, u kome se iznos od:"181.842.000" menja iznosom od:"131.842.000".
Izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora primićete u toku popodneva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Biće distribuirani čim se završi prijem i fotokopiranje, s obzirom na veliki broj primeraka.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, a saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? Reč ima Diana Dragutinović, ministarka u Vladi Republike Srbije.

Dobar dan svima.
Nakon prijema 360 amandmana na zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu i nakon njihove analize, Vlada je prihvatila 15 amandmana narodnih poslanika, i to: amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića na član 2, amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić na član 2, amandman narodnog poslanika Bojana Mladenovića na član 2, amandman narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković na član 5, amandman narodnog poslanika Milorada Krstina na član 5, amandman narodnog poslanika Gorice Mojović na član 5, ali sa ispravkom, amandman narodnog poslanika Arsena Đurića na član 6, amandman narodnog poslanika Milorada Buhe na član 8, amandman narodnog poslanika dr Nenada Popovića na član 9, amandman narodnog poslanika Milana Škrbića na član 14, amandman narodnog poslanika Zorana Popovića na član 15.
Takođe, Vlada prihvata i amandmane, ali sa ispravkama, koje su podneli sledeći narodni poslanici: Radojka Obradovića na član 1, Nikole Savića na član 10.
Takođe, dva amandmana na član 17, koje su podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i dr Zoran Šami, u suštini su prihvaćeni jer su u istovetnom tekstu sadržani u amandmanu 4. Vlade.
Konačno, pripremljen je i tekst amandmana Odbora za finansije na član 5. zbog uočene tehničke greške, na tu istu tehničku grešku ukazao je i narodni poslanik dr Zoran Šami, što se umesto "950.000.000", koji su opredeljeni za subvencije Železnici, u suštini mora izdvojiti devet i po milijardi.

Zahvaljujem. Molim ministarku finansija da kada budemo u toku sednice u raspravi u pojedinostima i kada budu na redu amandmani narodnih poslanika koji su podneti, a isti su po sadržini kao i amandmani Vlade i odbora, da  se stenograma radi javno kaže da se prihvataju i ti amandmani.
To je praksa koju smo usvojili i smatramo je potrebnom za podsetiti, jer trud narodnog poslanika koji uloži dobar amandman mora da bude označen bar rečenicom da se amandman prihvata i da je postao sastavni deo predloga zakona, a takođe i sednice odbora.
Dakle, na član 1. amandman je podnela Vlada i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč o povredi Poslovnika traži narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se zbog povrede člana 149. ovog poslovnika.
Nama kao narodnim poslanicima, a pogotovo nama kao poslanicima opozicije koji smo pisali amandmane, neophodno je da dobijemo obrazloženje zbog čega su ti amandmani odbijeni. Takođe nam je neophodno da čujemo i stav Odbora za finansije odnosno izvestioca Odbora za finansije, da čujemo koji su to razlozi zbog kojih je neki amandman odbijen, ali najvažnije od svega je mi očekujemo da dobijemo umnoženo ovde od Vlade obrazloženje zbog čega su određeni amandmani odbijeni.
Ne želim da opstruiram rad, jasno mi je da žurimo, ali imali smo vikend iza sebe, moglo je to sve da se naštampa i da se dostavi narodnim poslanicima. Ovako je malo teško, bez obrazloženja u rukama, braniti određene amandmane koje smo podneli. Hvala.

U pravu ste. Zbog toga je i prisutna ministarka finansija Diana Dragutinović usmeno rekla koje je amandmane Vlada prihvatila. Biće prisutna za sva pitanja, a pri otvaranja sednice sam kazala da će se izveštaj distribuirati tokom našeg rada.
Podsećam da imate pravo da ministarku neposredno pitate za obrazloženje i ona će biti u obavezi da vam odgovori. Bila bi i inače, ali ako do tog trenutka kada vas bude zanimalo zašto neki vaš amandman nije prihvaćen, ministarka će biti u obavezi, odnosno biće upozorena i prozvana s moje strane da vam da odgovor ukoliko vam ne stigne pisani materijal koji se distribuira i biće prosleđen tokom sednice.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Ako prekoračim ona dva minuta oko amandmana, računajte da ću nastaviti malo vremena od vremena poslaničke grupe.
Amandman koji je podnet na član 1. je potreba da se produži vreme za raspravu o samom budžetu i potreba da to vreme na izgubimo samim onim podnošenjem amandmana na član 1, u kojem neko drugi može da istroši vaše vreme, ali podnošenjem amandmana u stvari hoću da postavim pitanje Vladi i da pitam gospođu ministra zašto nije nastavila sa odličnom praksom što preciznijeg i potpunijeg izveštavanja o sadržini ovog zakona o kojem razgovaramo.
Da bi građanima bilo jasno o čemu govorim, u finansiranju budžeta cifru otplata glavnice duga, koja je u osnovnom tekstu zakona iznosila oko 42 miliona, sada iznosi 174.924.000, pa sam u stvari htela da zadržim obrazloženje za ovako veliko povećanje te cifre.
Pokušala sam u obrazloženju stanja unutrašnjeg duga, na koji se odnosi najveći deo ove cifre, da pronađem obrazloženje za to. Pa sam pronašla da je stanje javnog duga na strani 31, odnosno na 133. strani ukupnog teksta - stanje javnog duga Republike Srbije je 8.900.000.000 evra.
U okviru toga je stanje javnog duga, koje se odnosi na unutrašnji dug, 3.200.000.000 i sada imamo razloženo pojedinačno stanje tog javnog duga – po dugoročnim obveznicama izdatim Narodnoj banci Srbije, pa obaveze prema Fondu PIO poljoprivrednika, zaposlenih, prema Komercijalnoj banci za kupovinu ambasade u Republici Srbiji i najznačajnija cifra od ukupnog iznosa je u stvari stara devizna štednja, odnosno obaveza prema građanima, jer je ima prema državi, odnosno Narodnoj banci, bankama i građanima.
Sve te cifre su date u zbirnim iznosima ukupnih obaveza kao stanja javnog duga, pa unutrašnjeg duga. Koliko se od tih iznosa nespornih obaveza odnosi na ovaj budžet – to iz obrazloženja i samog teksta zakona o budžetu ne mogu da vidim, zbog toga što na strani 135. piše – otplata glavnice domaćim kreditorima. Samo kroz objašnjenje pod tačkom 1) – da je to otplata glavnice na domaće hartije od vrednosti, izuzev akcija, iznosi tih 120.026.000 itd, što je negde oko milijardu i po evra.
Ne sporim, gospođo ministre, da vi zakonom o budžetu, da vi kontnim planom u okviru kategorije 611 – otplata glavnice, zaista nemate obavezu da ovo date preciznije. Ali, neophodno je, da bismo mi vama priznali pravo na ovakvo enormno uvećanje jedne stavke, da vidim šta je to opravdano u budžetu za 2009. godinu da građani punjenjem budžeta omoguće da se otplati ili ću da postavljam osnovanu sumnju kroz pitanje, a da to nije ono finansiranje likvidnosti neredovnih priliva, kroz hartije od vrednosti, koje kažete da ne koštaju mnogo, pa možda i koštaju mnogo, to ovde ne vidim?
Šta mi kroz ovu otplatu unutrašnjeg duga, u ovako velikoj cifri, u stvari plaćamo? Postavljam osnovano pitanje, jer sve vreme odbijate direktan odnos spoljnog duga i javnog duga.
Spoljni dug je, svi ćete se složiti, 21,5 milijardi evra. Biće uvećan u ovoj godini za tri milijarde evra. U narednoj godini verovatno za još tri milijarde.
Znači, ukupan spoljni dug se opasno približava cifri od 30 milijardi evra, što je priznaćete gotovo sto posto bruto društvenog proizvoda.
Vi kažete da je značajan samo javni dug i zato sam krenula upravo čitanjem cifara iz budžeta, gde taj javni dug iznosi oko osam milijardi evra. Da li vi zaista mislite da ne postoji veza između spoljnjeg duga, koji je dug privrede i građana, i ovog javnog, koji je dug države?
Vi nas uveravate da brinete o ovih osam milijardi, ali vi brinete preko džepa građana time što iz budžeta morate da iznađete sredstva za njegovo vraćanje.
Direktna veza između javnog duga o kojem brine država postoji, zato što se on vraća kroz budžet – jer država nema drugih prihoda.
S druge strane, ukupni spoljni dug, koji se približava opasnoj cifri od 30 milijardi evra, nije za državu nevažan, jer kada građani nemaju mogućnosti da ga vraćaju ili im, zbog kursnih razlika, rata kredita sa jedne trećine poraste na jednu polovinu, što tvrde na primer radnici Sartida i kažu da sve teže žive, a ne smeju da kažu koliko uopšte iznosi taj kredit, zato što je zabranjeno u njihovoj firmi reći kolika je plata, a boje se da će potpuno zatvaranje proizvodnje značiti – potpunu nemogućnost vraćanja kredita, morate da priznate da će to postati problem države, jer taj građanin neće više kupovati u radnji.
Smanjiće svoje potrebe na najnužnije, pa će se smanjiti priliv i za PDV, i za plaćanje komunalnih usluga i poreza na stanove, čiju osnovicu uvećavate, i svih ostalih obaveza.
Kada privreda privatni dug, koji kažete da nije direktno vaš, ne može da vraća – to je takođe indirektno, a gotovo sutra direktno problem države. Jer kada privreda ne može da plaća PDV, poreze na plate, kada ne može da izmiruje sve obaveze prema državi, a čiji je to posao, odnosno briga, nego države? Tu nema više metodologije kojom to može da se brani. Tu nema kriterijuma koji su propisani na nekom svetskom nivou. To je realan život, nedostatak priliva u budžet i nemogućnost da država vrši svoje funkcije.
U tom smislu hoću samo da vas podsetim da način na koji se budžet pravi i način na koji nas izveštavate o tome, u stvari nas uverava da je reč o precenjenim prihodima i potcenjenim kreditnim obavezama. To je svrha mog amandmana.
Hoću da vas upozorim dok to još ima smisla – da realno izveštavanje, u kojem će prihodi morati da se prikažu u njihovoj realnosti, u smislu da je zaista moguće da ti prihodi dođu, i u svesti da realno prikažemo obaveze koje imamo – jeste vaša obaveza. Izmenite kontni plan, molim vas, to je najmanja stvar koju treba učiniti.
Ako vam pročitam samo tri podatka, zbog čega je propao Enron, to su najveće, odlično znate, katastrofe u smislu propasti najvećih kompanija koje su bile – po kriterijumima, po metodologiji najuređenijih tržišnih privreda, navodno kontrolisane i regulisane, a ljudi su ipak ostali i bez posla i bez penzija. Reći ću vam, po izveštavanjima, zašto je došlo do njihove propasti.
Enron, Vorldkom, Parmalat, Elan i Alston, to su najpoznatiji finansijski krahovi, izvor neregularnosti, precenjena zarada, potcenjena zaduženost. Vorldkom – precenjena zarada, pod uticajem nepodesnog tretmana i kapitalizacija rashoda. Parmalat – potcenjeni dugovi, prihodi i zarada precenjeni. Elan – nekonsolidovanje zavisnih preduzeća, precenjena zarada i kapital.
Time što nećete da priznate da je od Đinđićeve vlade, koja je za vas početak sveta, broj pomoćnika i sekretara sa 160 otišao na 232 i da je budžet sa 2.900.000.000 evra iz 2002. porastao na osam milijardi u 2008. godini, i da nije samo 2007, kada smo posle razduživanja sa Crnom Gorom preuzeli saveznu administraciju, gde je za 30% u odnosu na prethodnu, porastao budžet, dajem vam podatak da je za 2004. u odnosu na 2003. budžet porastao za 38%.
Znači, više 2004. na 2003, bez pripajanja savezne administracije, svih nadležnosti, od carina itd, nego kada smo dobili te uvećane državne nadležnosti. Znači precenjivanje mogućnosti da se finansiraju razne službe, agencije, zaposleni, koje i dan-danas nećete da priznate da su višak.
Nećete da ih otpustite, jer nemate para za otpremninu, ali zato u naučnim institutima mogu bez opreme i plate visokostručnim kadrovima da nemaju primanja. Država šalje lošu poruku o tome kako će svoju budućnost da uređuje. Precenjuje prihode i potcenjuje kreditnu zaduženost, a rekli smo da od prihoda od privatizacija nema. Gde su, tek ćemo istraživati.
Molim vas da shvatite značaj potpunog obelodanjivanja bitnih događaja, odnosno bitnih podataka u amandmanu i da na taj način bukvalno u sledećem rebalansu, koliko sutra o kojem ćemo ovde razgovarati, izneste precizne cifre, realne cifre bez prikrivanja određenih informacija, jer pre ili kasnije sve stigne na naplatu kroz budžet, a svih nas kao građana, i potpuno je besmisleno ulepšavati nam stvarnost. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Miloš Radulović.
Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović. Izvolite

U toku rasprave o rebalansu budžeta za 2008. godinu i o budžetu za 2009. godinu, DSS i poslanici DSS su ukazivali da je budžet nerealan, da ima svoje manjkavosti, da nema jasne strategije i da je, između ostalog, rasipnički.
Upravo ovaj amandman ukazuje na izdatke budžeta kod rashoda za kupovinu roba i usluga, gde se prvobitni iznos koji je bio planiran budžetom od 46.365.991.330 dinara menja iznosom od 35.000. 964.081, gde se smanjuje iznos za 10.398.910.300 dinara.
To pokazuje da je u budžetu bilo nerealnih očekivanja, da su planirane bile mnoge stavke i mnogi izdaci za raznorazne nabavke roba i usluga, što je u suštini najveći uzrok, i najveća pojava korupcije i nekih radnji koje dovode u sumnju je upravo ova stavka.
Demokratska stranka je ukazivala da je ovaj budžet nerealan i da je potrošni. To smo ukazivali kada smo govorili o samim troškovima vezanim za devize i devizne rezerve. Upravo iz tih razloga dao sam amandman da se smanji za milijardu dinara ovaj iznos, jer na najbolji način pokazujemo da je ovaj budžet bez jedne jasne strategije.

Još neko?
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Prije svega, smatram da je ovo povećanje akciza direktan udar na građane i privredu. Mi smo, iako se uvažena gospođa ministar neće složiti, danas evropski lider, bar u nečemu smo evropski lider, po udelu akciza u ceni naftnih derivata. Imamo definitivno najveće učešće. Ono je 62%.
Cena nafte u avgustu je bila tri puta veća nego danas. Na pumpama nije cena tri puta manja danas, nego je samo 30% manja nego što je bila u avgustu. Zašto? Zato što imamo neviđeno velike akcize, najveće u Evropi, 62% cene naftnih derivata na benzinskim pumpama čine akcize.
S druge strane, ovo je direktan udar i na poljoprivredu. Jednostranom primenom SSP-a direktno smanjujemo carine i predlog konkretan je bio da se ova cifra, smatramo da bi to bila sredstva koja bi se dobila ukoliko prekinemo jednostranu primenu SSP-a, ta cifra bi bila 14,5 milijardi dinara i mogli bi je usmeriti direktno u poljoprivredu.
Znam da se nekome ne sviđaju subvencije poljoprivredi. Znam i poštujem to, ali to je jedini način da ostanemo konkurentni na tržištu u odnosu na druge evropske države, jer i one to isto rade.
Samo da kažem da je seme poskupilo u odnosu na prošlu godinu za 25%, đubrivo je poskupilo za 14%, hemijski preparati su skuplji za 50%.
Moramo da kažemo da najveći proizvođač domaćeg đubriva „Azotara“ Pančevo ne radi i da će zbog toga cene biti mnogo više.
Ovo je samo jedan primer kako se tretira danas poljoprivreda od strane Vlade Republike Srbije i ideja ovog amandmana jeste bila da se umesto jednostrane primene SSP-a prihodi od carina iskoriste za pomoć poljoprivredi. Hvala.