Zahvaljujem. Uvaženi gospodine narodni poslaniče, hvala na ovom pitanju vezanim za zakon o zaštiti konkurencije, a hvala vam i što ste pročitali Strategiju razvoja trgovine Srbije, dokument na kome smo radili više godina. Poslednjih nekoliko meseci taj dokument je finalizovan i predstavlja osnov po kome ćemo sprovoditi i mere i politike da bi trgovina Srbije bila jedan od motora ekonomskog razvoja Srbije i priključivanja Srbije evropskim integracijama. Tačno je, Strategija ima gotovo 800 strana, čitali ste, ali možda ne najpreciznije, pošto se ne na pola strane, nego u više delova Strategije pominju mere antimonopolske politike, što direktno, što indirektno, ali ono što je suština vašeg pitanja, evo, odgovoriću vam.
Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva trgovine i usluga, pre nešto više od dva meseca usvojila Predlog nacrta zakona o zaštiti konkurencije. Informisan sam da bi na prvoj sledećoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije trebalo da zakon bude na dnevnom redu, zajedno sa još dva zakona iz delokruga rada Ministarstva trgovine i usluga - to su zakon o elektronskoj trgovini i zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Tačno je da je tzv. antimonopolski, odnosno zakon o zaštiti konkurencije jedan od najvažnijih zakona za ukupno funkcionisanje privrede Srbije, za konkurentnost naše ekonomije, za atraktivnost naše zemlje za privlačenje investicija, i to ne samo u sektor trgovine i sektor usluga, nego i u realni sektor ekonomije. Upravo iz tih razloga smo se odlučili da ne radimo izmene i dopune aktuelnog zakona koji je donet 2005. godine, nego da izradimo novi zakon, koji će uvažiti, pre svega, najviše evropske standarde u oblasti zaštite konkurencije, ali i domaću realnost.
Ono što smo kroz više od tri meseca javne debate i diskusije dobili, to je veliki broj konkretnih sugestija, i od strane privrednika, i od strane naučne i stručne javnosti, i velikog broja preduzeća, naravno i poslanika koji su imali prilike da se upoznaju sa zakonom i želju da daju svoje mišljenje o zakonu. Očekujem da ćemo imati korektnu raspravu i tokom sednice parlamenta na kojoj će taj zakon biti raspravljan, naravno sa željom, ukoliko stigne još neka dobra inicijativa kako da se zakon poboljša, da je usvojimo i ugradimo, i dobijemo ne samo novi zakon, nego trajan, održiv i primenljiv zakon.
Upravo su ključni ciljevi kojima smo vođeni kada smo radili ovaj zakon bili da Komisiju za zaštitu konkurencije, kao regulatorno telo koje treba da se bavi pitanjem očuvanja konkurencije i tržišnih sloboda u našoj zemlji, ojačamo, da je učinimo operativnom, da joj damo mogućnost da direktno sankcioniše povrede konkurencije.
Isto tako smo određene izmene u odnosu na sadašnji zakon napravili sa ciljem da se, pre svega, trgovinski sudovi, najpozvanije sudske institucije za oblast privrede i ekonomije, uključe kao nadležni za ova pitanja i verujem da ćemo nedoumice, probleme i rekao bih neoperativnost u prethodnom periodu koji se vezuju za sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije i rad Komisije za zaštitu konkurencije otkloniti novim zakonom.
Mi ovim zakonom u potpunosti ispunjavamo evropske standarde. To je jedan od zakona koji se očekuje. To je zakon, pored zakona o državnoj pomoći, koji je jedan od uslova u ovoj fazi pridruživanja da bismo dobili pozitivnu ocenu u domenu ekonomije i izgradnje slobodnog tržišta.
Ubeđen sam da će taj zakon u naredne dve-tri nedelje biti na dnevnom redu Skupštine, da će biti usvojen i da će primena zakona doneti, pre svega, boljitak na tom polju, ali isto tako i da će omogućiti da se u okviru Komisije za zaštitu konkurencije nađu najstručniji i najkompetentniji ljudi, naravno i specijalisti za određene segmente kako bi rad Komisije bio što kvalitetniji.
Ono što je još jedna novina u odnosu na postojeći zakon je da će članovi Komisije za zaštitu konkurencije biti birani putem javnog konkursa. To je ono što se tiče zakona.
Što se tiče komentara ili pitanja, kako god, vezanog za cene i troškove života u Srbiji, ima cena proizvoda koje su niže u Srbiji u odnosu na okruženje, ima i onih cena koje su više u odnosu na zemlje u okruženju, ali isto tako, iz brojnih razgovora sa kompanijama, proizvođačima koji imaju svoje politike cena, upravo na to pitanje zašto prodaju proizvode u Crnog Gori, na primer, po nižim cenama u odnosu na cene u Srbiji, ili u Republici Srpskoj, ili u nekoj drugoj zemlji u okruženju, odgovor je da je to deo njihove poslovne politike, da se oni u određenim periodima godine bore za tržište, bore se sa jačom konkurencijom, da su i poreska i carinska opterećenja u zemljama za pojedine proizvode drugačija, da postoji u nekim zemljama u okruženju drugačiji vid protekcionizma određenih proizvoda i da je naprosto to tako u svim zemljama.
Ali, ono što mogu da vam kažem kao ministar trgovine, koji je delom i odgovoran za… (Predsednik: Gospodine ministre, uobičajen odgovor je pet minuta.) Zahvaljujem. (Predsednik: Privedite kraju.) Prekinuo sam.
