Neću da komentarišem dijagnoze, vi niste lekar, to bi se, inače, smatralo vitium artis, stručnom greškom, ako bi neko ko ima svojstva kao ja bio proglašen dementnom osobom, ali dobro.
Gospodin Zoran Krasić ima reč, pošto nema više prijavljenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa.

Ja ću da nastavim tamo gde sam stao, a stao sam kod Saveta Evrope i sednice Parlamentarne skupštine koja je bila krajem prošlog meseca. Javnost bi morala da zna kako ste ocenjeni od strane Saveta Evrope.
Radi javnosti, samo da podsetim, Srbija je primljena u Savet Evrope aprila 2003. godine, za vreme vanrednog stanja u zemlji, i u tom smislu ste ušli u Ginisovu knjigu rekorda, jer se nikada nije desilo da postane član te institucije, koja se bori za ljudska prava u Evropi, koja ima 47 država članica, da se primi jedna država u vreme dok je u njoj vanredno stanje, a vanredno stanje je, po definiciji, dokaz da se uskraćuju ljudska prava. Ali, to je urađeno na zahtev jednog gospodina, odnosno molbu, preklinjanje.
Samo da vas podsetim da imamo neki istorijat tih odnosa s Evropskom zajednicom i Savetom Evrope. Ranije nismo mogli da budemo članovi te dve organizacije jer su postojala dva problema. Prvi je što u našoj zemlji nije postojao višestranački sistem, a za Socijalistički savez radnog naroda je rečeno da liči, ali nije, i drugi problem je bio što je u našem krivičnom zakonu postojala smrtna kazna.
Gle čuda velikoga, kada smo ta dva problema rešili, a to smo uradili 1990. godine, da budem precizniji, što se tiče smrtne kazne, već 1992. godine, onda su nas ti sa Zapada i bombardovali, i rasturili, i dokazali ko su, šta su i kakvi su.
Juče je bio ovaj gospodin što se tako slikovito izražavao o pripadnicima srpskog naroda za proteklih 20 godina, tako da između onog Čankovog predloga zakona o borbi protiv antifašizma i onog njegovog prijatelja koji je došao juče, vidim da je Čanak bio u pravu, on je to unapred predlagao da Bajden ne bi došao, a došao je simbolično, u vozilu koje se zove „zver 2“. Vozilo „zver 1“ je juče bilo angažovano u Kongresu i Senatu, gde je predsednik SAD-a još više pocrneo jer mu nije prošao koncept zatvaranja zatvora Gvantanamo, gde se, takođe, krše prava pritvorenih lica, i to za nijansu slabije nego što se krše prava naših građana u Ševeningenu, ali, o tom potom.
Da podsetim javnost, normalno je u Zapadnoj Evropi da se i političari i građani dele prema svom mišljenju, pa u Parlamentarnoj skupštini EU postoje tzv. evrofanatici, kojima pripadaju i ovi s hepatitisom B, s tom vrstom žutice, i postoje evroskeptici. To ravnopravno egzistira i, u daleko većoj sali od ove, sučeljava svoja mišljenja, s ciljem da se nađe pravo rešenje i bolji put.
Imali smo prilike da za ovih devet godina saznamo da u ovoj zemlji mogu da postoje samo evrofanatici, evroskeptici ne mogu.
Na taj način, DS je pokazao da nije kompatibilan za višestranački sistem, jer demokratski standard je samo interes nekih pojedinca iz DS-a i onih koji sa strane deluju, nisu članovi DS-a formalno-pravno, ali vrlo je in da budu bliski DS-u.
Moram da vam skrenem pažnju da u Zapadnoj Evropi možete da protestujete. Francuzi protestuju kada dođe američki predsednik. Nemci protestuju kada dođe američki predsednik, Italijani protestuju. Pale se zastave, pale se lutke, demonstrativno se na taj način izražava svoj politički stav i mišljenje prema nečemu što simbolizuje dotični gost.
Mi smo juče imali gosta koji se vozio u vozilu "zver 2", ali on je dao poruku da treba sve da se resetuje. Morali ste tom operacijom resetovanja, a njom se samo klikne na miša, da zaboravite Milicu Rakić, da zaboravite bombardovanje, da zaboravite rasturanje bivše SFRJ, da zaboravite poniženje. Sve mora da se zaboravi. Kreće se ispočetka. Malo se neko zaplakne i oseća se kao da je nov.
Ostaće našoj javnosti sporno da li je gospodin kome ste priredili srdačnu dobrodošlicu bio čovek koji se vratio na mesto zločina, ili je došao da se pokaje.
Samo da vas podsetim da ima veze s pravosuđem ovo što pričam, jer 2001. godine, kada ste došli na vlast, prvo što ste uradili jeste da ste tražili od javnog tužioca, odnosno od Vrhovnog suda, da se vrati na ponovni postupak, a onda je javni tužilac, po vašem nalogu, morao da odustane od krivičnog gonjenja onih koji su najodgovorniji za bombardovanje SRJ. Radi javnosti, moram da vam skrenem pažnju, bombardovanje je bilo bez saglasnosti Saveta bezbednosti.
U razlozima koji su do sada, za ovih desetak godina, navedeni o tome zašto je bilo bombardovanje, imate 70 odvojenih razloga. Po potrebi se vadi svaki od njih u datoj situaciji. Prvi razlog je bila humanitarna katastrofa, pa je onda bilo, navodno, da se skine diktator, podsećam ove iz SPS-a da su rekli da je taj diktator Slobodan Milošević, a nedavno smo imali prilike da od vašeg prijatelja Havijera Solane čujemo da je bombardovanje bilo da bi se Srbija naterala da prihvati evropske standarde. Znači, kako se koja prilika ukaže, tako se da odgovarajuće opravdanje, a onda mediji, pod kontrolom ovih savetnika predsednika Republike, to lepo umiju, ofarbaju, pa čak i ova tema može da bude u nekoj od emisija "48 sati svadba", "Menjam ženu", menjam državu, menjam partiju, menjam stranku. Znate i sami, ko je u stanju da prevari Boga, on je u stanju da prevari i svakog pojedinca. Primera za to imamo koliko hoćete. To je Srbija od kada su je demokrate uzele pod svoje.
Moram javnost da upozorim i obavestim da postoji neka zakonomernost u pogledu postupaka, mera, načina rada, i ta zakonomernost nam ukazuje da smo u obavezi da se pozovemo na nešto što je znanje, a do znanja se dolazi putem iskustva i pozivanja na neko iskustvo.
Srbija je u ovoj situaciji bila i u periodu od 2001. do 2003. godine i tada je bilo političkog progona, bila je vrlo teška situacija i s medijima. Krenulo se s jednom nekritičkom saradnjom s Haškim tribunalom. Proterivane su poslaničke grupe, čitave, u onom periodu –jedna od članica DOS-a, DSS, nedavno – SRS, kako se ne bi, navodno, uzbunila javnost, ili, kako reče jedan od predstavnika G17 plus pre nekoliko dana, u nekoj emisiji – pa, znate, vi ste opozicija, vi ste dužni da nas kritikujete, a mi smo dužni da radimo. To što radite je opasno. To je opasno.
Samo da podsetim građane Republike Srbije, bivša SFRJ je na dan 1.1.1991. godine imala spoljni dug 22 milijarde dolara po jednom proračunu, po drugom proračunu – 30 milijardi dolara. Znajte da danas Republika Srbija, ovakva mala, fildžan, smanjena, duguje 30 milijardi dolara. Doduše, veliki deo tog iznosa je, kako oni kažu, komercijalni dug, nije državni dug, ali, bez obzira na to kako ga oni tumačili, on se plaća i moraće da se plati s ove teritorije. To je rezultat vaše demokratske vlasti. Uspeli ste nešto što je nemoguće. Ono što se bivša SFRJ zadužila od 1946. do 1990. godine, vi ste sredili za dve vaše petoletke. Sada ste rekli da dobijate neki zajam od tri milijarde, onda će biti još veći iznos, tako da unuci, praunuci, teško da mogu da izađu iz ovog što se zove dužničko ropstvo. Onaj ko je u ropstvu, mora da sluša onoga ko glumi Svevišnjeg. Taj svevišnji je, navodno, ova ''žuta firma''.
No, da vidimo šta je rekao Savet Evrope povodom uspešnog puta, jer ste još uvek u fazi posmatranja od SE. Savet Evrope nije rekao da se resetujete, nego ćete morati još da budete na posmatranju. Sada ćete da vidite šta piše u toj rezoluciji. Kažu – u pogledu evropskih integracija, preporučuju se reforme koje bi omogućile građanima da osete dobrobit tih integracija. To je sada medijski aspekt. Treba da hvalite EU, posebne emisije "Evronet", pa ste sada uveli neku emisiju gde se javlja neki drekavac koji treba decu, peti, šesti, sedmi razred, gimnazijalce, da tera da pevaju neke pesmice na engleskom i kako sve ide med i mleko iz EU.
Ali, šta je stvarnost? Stvarnost nije takva. Šta smo to naučili od EU i koja je to dobrobit došla? Ugovor sa "Fiatom", nema ga. Koja je druga dobrobit? Šengen viza? Pa, devet godina pričate o beloj šengen vizi. Tadić je morao da vas upozori i da kaže – ne lupajte ljudi, aman, oko datuma, nema ništa od toga. Napravili ste skandal oko pasoša. Kako da se to resetuje? Ja sam opozicija i moram da podsetim sve građane. Opasno je kad nešto uzme DS u svoje ruke. To se suši, ljudi.
Zakonomernost vlasti DS-a jeste katastrofa – glasanje iz Bodruma, hapšenje, a za to vreme privatizacija, otpuštanje. Nekada ste imali krizne štabove. Upadali ste u preduzeća. Zahvaljujući kriznim štabovima, svi nastavnici fizičkog su postali direktori osnovnih škola. Prvo borci ''buldožer revolucije''. Dobro su palili Skupštinu.
Koja je druga dobrobit EU, koju vi treba da promovišete? Evropska unija otima KiM, 22 države su ga priznale. Koja je dobrobit jednostrane primene tog vašeg čuvenog sporazuma, čiji je jedan amandman izazvao potres?
Ukinuli ste carine, sada po damping cenama dolazi roba iz inostranstva i ne znam zašto onaj kuka za onaj sjenički sir. Neka se obrati ministru trgovine, ministru poljoprivrede, ministru za regionalni razvoj i ekonomiju. Sa pet rečenica njegovog pi-ara, izvesnog Papka, sve se rešava. Lepo zvuči.
Koja je sledeća dobrobit koja treba da se predstavi? Vi ste pozvali Euleks. Prošle godine ste blokirali Rezoluciju. Pozvali ste Euleks i sada onaj Goran Bogdanović kuka na taj Euleks, kaže – pa on uopšte ne gleda naše interese.
Vratili ste Olivera Ivanovića. Goran Bogdanović je bio prvi ministar u toj lažnoj, prelaznoj vladi Kosova. Šta će on da sluša? Pre će da sluša Tačija nego Tadića, mada mu je isto, svodi se na isto.
Kao što sam rekao pre nekoliko meseci, uvek će Tadić da kaže – ja neću da potpišem nezavisno Kosovo i mi nikad nećemo da priznamo. Šta mu kaže "zver 2" iz kola – ma, znamo, mi to i ne tražimo, mi smo to već završili, ko te pita za tvoj stav? Šta njegov stav može da odluči? Kaže – prekinuli smo diplomatske odnose s Makedonijom i s Crnom Gorom, zabili nam nož u leđa. Tog što mu je zabio nož u leđa, dva dana ovde šeta po Beogradu.
Šta radite? Kuda vodite ovu državu? Ne može medijskim manipulacijama ovo da se radi. Kad-tad to dođe na naplatu. Hajde sad da resetujemo. Šta da resetujemo? Jedino što ste dobili nalog, to je da se resetuje.
Idemo dalje, šta kaže Savet Evrope, to su vaši, Teri Dejvis i kompanija, doduše, umro je Rasel Džonston, ali tu je, vaš je. Kaže: "… kojim bi se garantovala prava opozicije u pogledu funkcionisanja Parlamenta".
I oni primetili da nešto nije u redu s izražavanjem mišljenja u Narodnoj skupštini i kažu da predsednika Narodne skupštine treba da odlikuje tolerancija, da ima razumevanja i za neke reči koje nisu baš milozvučne. To što je gospođa predsednik promenila stav, pa joj se sada sviđa čovek na crti, u političkom smislu reči, to je drugi problem.
Znao sam da će biti leteća izmena, tačno sam znao. Čim ja krenem ozbiljno, oni moju Gocu stave.
Evo, da obavestim građane Vojvodine, za ovo što doživljavate s Bojanom Pajtićem, ja sam kriv. Kada je on gurao kartice 2003. godine, ja sam iza njega išao i bacao te kartice.
Da smo tada napravili nešto da ga demokrate uklone sa političke scene, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava u Vojvodini. Oni su napravili i ''Razvojnu banku'', tako što su jednu banku, bukvalno rečeno, ukrali, "Metals banku", i ona treba da bude banka neke buduće nezavisne pokrajine. To ste sve vi uradili.
Građani, nemojte da resetujete, nego zapamtite. Što bolje budete pamtili, manje će neko da vas prevari.
Kaže – u Rezoluciji se pozdravlja saradnja Saveta Evrope i vlasti iz Srbije u pogledu reforme sudstva i tužilaštva, borbe protiv korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma. Navodno su doneti neki zakoni i oni moraju ovo da pozdrave, jer se njihovim parama neki projekti ovde realizuju. Kako oni mogu da kažu da je projekat pao, da je sve nakaradno urađeno? Neko će njih da pita u Zapadnoj Evropi – što ste dali pare? Da ne bi odgovarali za to gde su pare, oni moraju da pale.
Šta kažu u sledećoj rečenici – vlasti u Beogradu pozivaju se da usvoje zakone o sudovima, statusu sudija i Visokog saveta pravosuđa, Javnog tužilaštva, tužilaca i Državnog saveta tužilaca, uz garancije da će sudstvo i Tužilaštvo biti imuni na političke uticaje.
Džabe je sve rađeno od januara, februara. To nije prošlo test, morate na popravni. Jasno je njima da pravite nešto da biste preko toga ostvarili politički uticaj. To je veza s ovom današnjom tačkom dnevnog reda i onom koja sledi, konstatuje se prestanak sudijske funkcije, ne biraju se novi, ide se na neku novu racionalizaciju, transformaciju, koja uopšte neće biti niti efikasna, odnosno budući izgled pravosuđa neće biti ni transparentan, niti će te važne institucije biti nezavisne, neke još i samostalne, a pogotovo ono što ste u Strategiji stavili da bude efikasno.
Sada ćete da napravite institut, da se obučavaju sudije. Ko će da ih obučava? Ne daj bože da ih obučava Homen, ili Nenad Konstantinović, ili Snežana Malović. Molim vas, nemojte o tome da pričamo. Na šta će da liči to naše buduće pravosuđe? Kako možete da zamislite buduće pravosuđe koje transformiše DS? Šta god ste uhvatili u ruke, to se osušilo, apsolutno sve, sve je upropašćeno. To više ne postoji, što vi sređujete. Danas imate i ovu telefonsku sednicu Vlade, pa ćemo čuti šta je bilo na telefonu.
Znači, operacija transformacije pravosuđa je bila neuspešna i sa gledišta Saveta Evrope. Kada smo već kod pravosuđa, oni kažu da treba da bez odlaganja usvojite Evropsku konvenciju protiv ograničenja vremena za sudsko gonjenje krivaca za zločine protiv čovečnosti i Konvenciju o naknadama za žrtve nasilnih zločina. Onda vas upozoravaju da su 33 od 47 članica Saveta Evrope do sada priznale Kosovo i otvaraju to kao veliku temu, a gospodin šef delegacije se raduje i kaže – veliki uspeh, sada smo došli u stanje postmonitoring faze.
Neko bi mogao da zaključi da ste vi sposobni i spremni da prevarite i ove vaše, navodno, prijatelje iz inostranstva. Zaboravite to, to nikome nije pošlo za rukom. Vidite i sami, ko je na političkoj sceni Srbije verovao Amerikancima – nema ga više, ko je postupao po njihovim nalozima – nema ga više.
Morate malo da se orijentišete u vremenu i prostoru. Ovaj put kojim vodite Srbiju je loš. Ovaj put je put nizbrdo, u ambis, a ne bi bilo dobro da nema puta da se izađe, ili da se skrene, da izađemo iz ambisa u koji ste nas vi uvukli. Vidite i sami da te lepe priče o demokratiji, o ljudskim pravima, samo medijski imaju neki značaj, da se neko prevari, da, navodno, nova vlast ne bi pravila veće probleme u regionu.
Moram građanima da dam i ovu informaciju. Svi ovi sa Zapada, koji nam dolaze, žele da prekomponuju političku scenu Srbije, da u nekoj novoj vladi bude što veći broj manjih stranaka, koje pojedinačno ništa ne znače, i da onda, s vremena na vreme, mali koalicioni partner može da napravi veliki lom.
Znate i sami da mali kamen obara kola, ne veliki. Tako drže sve pod kontrolom i tako kontrolišu krizu na ovoj teritoriji. Njima je interes da bude ovde kriza. Traže od vas da se sve resetuje. To su tražili i u BiH. Pre dva meseca, na jednom savetovanju, odnosno seminaru NATO-a u Sarajevu, oni su doslovce ovako rekli – NATO pakt je zahvalan Bosni i Hercegovini…

Narodni poslaniče, molim vas da svoje izlaganje dovedete, na osnovu člana 106, u vezu sa tačkom dnevnog reda. Vreme koje vam je na raspolaganju je samo vaše vreme, ali je vaša obaveza, uz pravo da koristite svoje vreme, da govorite o tački dnevnog reda.
Ako ste slučajno smetnuli s uma, radi se o tački dnevnog reda koja se zove – Prestanak sudijske dužnosti. Ili dovedite seminar u Sarajevu NATO pakta u vezu s prestankom sudijske dužnosti, odnosno temom dnevnog reda, ili vas upozoravam da počinjemo da vas slušamo u okviru prava na vaše vreme. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, da ste samo imali malo više živaca da čujete još nekoliko rečenica, mislim da bi vam bilo jasno da između ovoga što pričam i ovoga što je današnji dnevni red postoji velika veza. Ako dozvolite, učiniću taj napor da pokušam da vas ubedim u to. Ako mogu. Verovatno mogu. Dobro.
Gospođo Čomić, radi se o sledećem, a jutros niste bili tu kada sam počeo izlaganje. Ova odluka ima dva dela. U prvom delu, jednom sudiji prestaje sudijska funkcija na lični zahtev. Znači, čoveku se nešto smučilo što se dešavalo u pravosuđu i onda kaže – ne želim više da budem sudija, želim da pobegnem iz ovog suda.
Ne želim da budem predmet interesovanja Visokog saveta sudstva – Boška Ristića, Snežane Malović, budućeg predsednika Vrhovnog suda, pardon, Kasacionog suda, i prihvatam, evo, ne želim da me oslovljavaju više u mom mestu sa gospodine sudija, nego bežim.
Sada pronalazim razloge zašto čovek beži glavom bez obzira. Naravno da koristim princip zakonomernosti. Princip zakonomernosti nesporno ukazuje da uzrok svega toga leži u DS-u, koji tako vrši vlast.
U drugoj grupi sudija, kojima prestaje sudska funkcija, nalaze se ljudi koji su ispunili jedan uslov, a to je da su navršili radni vek. Da to prevedem, radi naših građana, vreme je da idu u penziju.
Gospođo Čomić, zamolio bih vas da me pratite, da ne biste izgubili priključak. Nemojte da se resetujete. Idemo dalje.
Ako je čovek ispunio uslov – radni vek, znači da godine staža i godine života ukazuju da je on izgubio tu specifičnu radnu sposobnost za sudijsku funkciju.
Gospođo Čomić, vi u koaliciji imate, takođe, penzionere koji su izgubili radnu sposobnost, po sili zakona i po prirodnim zakonima. Izgubili su, ostvarili su pravo na penziju.
Zašto neko odlazi u penziju kada napuni radni vek? Zato što zakon i priroda kažu da on više ne može da obavlja taj posao tako kvalitetno kao što je nužno za tu funkciju i za taj posao. Međutim, postavljam pitanje, da li mi možemo samo da konstatujemo da je neko ispunio taj uslov – radni vek, ili da vidimo šta je on uradio, koliko je to predmeta ostavio, kod koga dolaze ti predmeti koje on nije završio? Tim pre što se konstatuje prestanak funkcije u Narodnoj skupštini u rikverc? Znate šta je rikverc? Unazad. Oni su u martu, u februaru ispunili uslove za penziju, a formalno-pravno su držani kao neke sudije. Znam da nisu radili.
Gospođo Čomić, sudije su vrlo inteligentni. U osnovi prava se nalazi filozofija, a ne imaginarni broj. Zato su oni to rešili. Mi smo do 2001. godine imali fantastičan zakon. Ovo nije dolazilo u Skupštinu, nego se konstatovalo, i nije se sudbina nekoga ko je ispunio uslove za penziju vezivala za većinu u Narodnoj skupštini, nego je po sili zakona i po automatizmu rešavano. Ali, niste bili jutros. Jutros sam objašnjavao koliko je bio onaj prethodni zakon neuporedivo bolji od vašeg koncepta reforme pravosuđa. Tu je ta veza.
Što se tiče Sarajeva, veza velika postoji, gospođo Čomić. Vi ste 2001, kada ste došli na vlast, sve one koji su pravosnažno osuđeni oslobodili odgovornosti. Ne vi, konkretno, ne čak gospodin Batić, nego je neko naredio Vrhovnom sudu da ukine, da vrati na ponovno suđenje, a onda, na ponovnom suđenju, javni tužilac kaže – ja odustajem od krivičnog gonjenja. Znate li ko je bio predmet gonjenja? Havijer Solana, Toni Bler i da vam ne ređam dalje.
Ne valja kada se čovek resetuje, ali da znate samo još jednu stvar, vi možete da resetujete, ali ostaje sve na hardu. Sve ostaje u kompjuteru. Ne smeju građani Srbije da resetuju ovo što je bilo u Srbiji. Nikako ne smeju da resetuju – kao, puj pike, ne važi, ne važi se, ''mir, mir, mir, niko nije kriv''. Ne, ne, 15% teritorije vam uzimaju, gospođo Čomić. Morate da dignete glas. Morate da podsećate. Neki narodi 2.000 godina podsećaju.

Upozoravam vas da ste u obavezi da govorite o tački dnevnog reda, na osnovu člana 106, sada je to upozorenje. Dakle, ili dovedite u vezu 15% teritorije i tačku dnevnog reda koja se zove ''prestanak sudijske dužnosti'', ili ću biti obavezna, po odredbama Poslovnika Narodne skupštine, da primenjujem kaznene mere. Molim vas da ovo upozorenje shvatite ozbiljno.

Gospođo Čomić, u sudu rade sudije i kada taj sud konstatuje da je tužilac odustao od krivičnog gonjenja, to rade sudije. Sudije su predmet našeg interesovanja. Čije je gonjenje zaustavljeno? Gonjenje onih koji su naredili da se mi bombardujemo, znate. Sudija je u svom poslu, vi ste takve odredbe ubacili u Ustav Republike Srbije, u obavezi da primenjuje Ustav, zakone i međunarodne standarde.
Ko to radi kod nas u sudovima? Ko su ti ljudi, da li su obrazovani? Ne možete vi nas da sprečavate u tome što obaveštavamo javnost šta je to sud, šta treba da rade sudije, kako to rade, jer mi na osnovu toga treba da živimo.
Znate, budućnost ne počinje danas. Svakom čoveku budućnost počinje onog dana kada se rodi. To samo neki kažu, budućnost počinje danas. Resetovao se, pa, budućnost danas. Ne, kada nastane život, tog trenutka počinje budućnost. Nemojte to da zaboravite. Nemojte to da resetujete. To je važna stvar, gospođo Čomić. Znam da ste vi vernik, nemojte Boga da varate. Ako ste u stanju Boga da varate, onda ćete i ljude da varate. Ne mogu da verujem da ste vi takva osoba.
Šta će biti s budućim izborom sudija i kako će njima da prestaje funkcija u budućnosti? Verovano će veliki broj sudija da se opredeli na ovaj korak, kao što se tačkom 1. ove odluke definiše. Neće čovek, iz ličnog dostojanstva, da dozvoli da ga neko u reizboru tretira kao nestručnog, nekvalitetnog, ne uklapa se, a svi znamo da se iza toga krije politička podobnost. Svi znamo da je politička podobnost u pitanju i ništa drugo.
Šta će biti kada ispuni taj uslov – radni vek, i ovo malo što je ostalo u sudovima, da li će onda sekretari zemljoradničkih zadruga, sinovi i kćeri nekih advokata, ili neki bliski Demokratskoj stranci, da zauzmu najodgovornije funkcije u sudovima? Na šta će da liči sud onda? Da li možete da zamislite sud gde Demokratska stranka kadrira svoje kadrove? Da li je tu moguće ostvarenje pravde?
Možemo da pričamo o sudijama i s drugog aspekta. Na bazi Ustava Republike Srbije, zbog tri člana tog ustava, ostalo je sporno šta je primat, međunarodno pravo ili domaće pravo. Podelili se oni koji su pisali Ustav, ali je Narodna skupština dala odgovore. Primat je domaće pravo. Zašto? Pa, vidite koliko smo ugovora i međunarodnih konvencija ratifikovali. A, zašto se ratifikuju? Da bi postali sastavni deo našeg pravnog poretka. Nema pozivanja na nešto imaginarno, što nije prošlo kroz Narodnu skupštinu i što nije usvojeno.
Kako taj zapad primenjuje svoje međunarodne standarde?
Gospođo Čomić, verovatno ste informisani da je 17. februara 2003. godine Zoran Đinđić tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja vode u Hag i da ga ne vraćaju više. Ako niste to saznali, preporučio bih vam njenu knjigu. To je njen izvor podataka, nije moj, da znate. Njoj ste uvek verovali. To je u osnovi kompletnog postupka koji se dešava u Hagu.
Gospođo Čomić, od pre nekoliko meseci, protiv Vojislava Šešelja, našeg državljanina, vodi se postupak i zbog knjige …

Narodni poslaniče, dovedite u vezu gospodina Vojislava Šešelja i tačku dnevnog reda – Prestanak sudijske dužnosti na lični zahtev i sticanjem zakonskih uslova. Podsećam vas da ste već upozoreni da vaše pravo da koristite vreme koje vam je na raspolaganju kao poslaničkoj grupi podrazumeva i obavezu da govorite o tački dnevnog reda, te vas upozoravam da kršenje te obaveze podrazumeva izricanje mere. Nastavite.

Gospođo Čomić, kandidat pod brojem 2. tačke 2. ove odluke svako veče prati prenos suđenja Vojislavu Šešelju.

Narodni poslaniče, ne možete iznositi detalje iz privatnog života drugih lica. To je kršenje člana 2. Poslovnika, koji se odnosi na uvredljive izraze i detalje iz privatnog života drugih lica. Pre nego što oboje uđemo u oboma nepoželjnu situaciju da vam izreknem mere, poslednji put vas upozoravam da se držite teme dnevnog reda. Tačka koja je na dnevnom redu je – Prestanak sudijske dužnosti na lični zahtev i sticanjem uslova za penziju.

Gospođo Čomić, ništa nisam izneo iz privatnog života ovog gospodina, ni ko mu je žena, ni da li je bolestan, da li je zdrav, da li navija za "Zvezdu", ili za "Partizan". Ništa nisam izneo iz privatnog života, ni koliko je težak, ni koliki mu je krvni pritisak, ništa. Samo sam izneo podatak da čovek prati suđenje profesionalno, jer želi da se obrazuje.
Ne znam kakav odnos imate prema obrazovanju. Prenosi suđenja su vid kontrole kako radi Sud; onda najšira javnost kontroliše da li se postupak sprovodi u skladu sa zakonom ili ne, kako sudije obavljaju svoju funkciju, kako odbrana funkcioniše. Šta je tu privatni život?
Izvinite molim vas, ne razumem se u fiziku, ali ovo je, ipak, neki teren o kome ponešto znam. Javnost postupka, pa, to je nešto najvažnije u svakom sudskom postupku. Tajni postupci su prošlost, gospođo Čomić. Nisam izneo ništa privatno o životu tog čoveka, apsolutno ništa, nisam rekao ni ime, ni prezime, nisam rekao adresu, nisam rekao bračno stanje, nisam rekao u kom sudu radi, ništa nisam rekao. Samo vam iznosim stav – sve sudije i svi tužioci prate suđenje Vojislavu Šešelju jer žele da se obrazuju, da nauče nešto.