Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Šestu sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Molim sve prisutne da to učine, u skladu s Poslovnikom.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 57 narodnih poslanika. Htela bih ostale da upozorim da su, u skladu s Poslovnikom, takođe, u obavezi da koriste svoje identifikacione kartici ako su već u sali. Kako nije prisutna trećina narodnih poslanika, saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine sednicu odlažem za jedan sat.

(Posle pauze – 11.15)

Molim vas da sada utvrdimo broj narodnih poslanika prisutnih u sali, ubacivanjem identifikacionih kartica u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da možemo nastaviti rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? Inače, gospodin Dragan Šormaz je predstavnik Poslaničke grupe DSS-a, a Riza Halimi – manjina.

Da li neko želi reč? Gospodin Halimi. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prethodnog četvrtka sam počeo s poslaničkim pitanjem u vezi s izjavama ministra Dačića. Prilikom odgovora na poslaničko pitanje, on je tribinu organizovanu u Bujanovcu povezao s problematikom očuvanja integriteta zemlje, da bi zatim nastavio, u istoj rečenici, da će ''MUP preduzeti sve ono što je u našoj nadležnosti da spreči svako narušavanje teritorijalnog integriteta naše zemlje i, kao što vam je poznato, na tom području je uhapšeno nekoliko kriminalnih grupa i uhapšena grupa koja pripada bivšem OVK, koja je počinila ratne zločine nad Srbima i nad drugim nealbancima u Gnjilanskom okrugu 1999. godine''.
Prošli put sam istakao kao veoma neukusno i neumereno povezivanje Okruglog stola s problematikom koju iznosi gospodin ministar. Međutim, sada postavljam pitanje Ministarstvu pravde – šta će se preduzeti radi sprečavanja ovakvih pritisaka koji se vrše nad građanima ove zemlje, ove države, jer smatram da za bilo kog građanina, u bilo kom kontekstu, treba obezbediti objektivan sudski proces, u kome će se dokazivati da li je neko kriv ili bez osnova pritvoren?
Smatram to svojevrsnim pritiskom i tražim od Ministarstva pravde da preduzme korake da se spreči ovakva praksa pritisaka i objavljivanja krivim građana koji su sumnjivi u ovim trenucima. Postupak bi morao objektivno i valjano da se obavi, a ne da se unapred proglašava krivim neko iako za to, po mojim saznanjima, još uvek nema valjanih dokaza.
Drugo pitanje. Već 10 godina u školama na albanskom jeziku u Preševu, Bujanovcu i Medveđi prosvetni radnici rade bez radnih licenci, jer im država ne omogućava polaganje stručnog ispita. Mi smo organizovanje stručnog ispita za nastavnike koji izvode nastavu na albanskom jeziku imali pre 20-30 godina, u jednopartijskom sistemu. Sada, već pet-šest godina, u svim mojim kontaktima sa svim ministrima prosvete, a bilo ih je četiri-pet u ovom periodu, nikako ne uspevam da dokažem da metodiku za nastavu na albanskom jeziku treba održati u školama gde oni drže nastavu. Ne može čovek koji drži nastavu na albanskom da položi metodiku u Beogradu, u školama gde se nastava vrši na srpskom jeziku.
Već 10 godina rešenja nema. Godine 2006, počelo je s jednom grupom učitelja i nastavnika za albanski jezik, a trebalo je za sve nastavnike svih predmeta da se to obavi i organizuje.
Međutim, nakon toga imamo prekid od tri godine. Iako sam posetio ministra, obrazložio ovaj problem, do sada nema konkretnog rešenja. I ova školska godina ide, a stručni ispiti za škole na albanskom jeziku u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i ove godine nisu i neće se organizovati. Zato postavljam pitanje i na ovaj način – šta će Ministarstvo konkretno da uradi da ovaj osetljiv problem reši i da omogući zakonsko pravo nastavnicima u ovim školama da polože stručni ispit, da imaju licencu i da ostvaruju zakonom predviđena prava iz radnog odnosa? Hvala vam.

Zahvaljujem. Pitanja će biti prosleđena Vladi, odnosno resornim ministarstvima.
Gospodin Dragan Šormaz ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče smo bili svedoci posete potpredsednika SAD-a izvršnoj vlasti u Srbiji, pošto je očigledno da Srbiju nije posetio. Prekjuče je bio u Bosni i govorio je u Bosanskom parlamentu. Upravo se nalazi na teritoriji srpske AP Kosovo i Metohija, ali govori u parlamentu lažne države Kosovo, obraća se poslanicima u toj skupštini gde su, uglavnom, svi teroristi i kriminalci. Hvala Bogu, pa nije imao hrabrosti da se ovde pojavi, jer mu nije ni bilo mesto da se pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako da mogu reći da se sve svelo na posetu izvršnoj vlasti u Srbiji i njemu, tj. Amerikancima omiljenim nevladinim organizacijama, na večeri koju je predsednik države Boris Tadić priredio za Bajdena, Miljenka Deretu i Miškovića.
Jutros je odleteo, gužva je prošla, odleteo je na teritoriju srpske AP Kosovo i Metohija. Inače, otišao je da pozdravi neke Kosovce, otišao je da podrži stvaranje te države, koju podržava i pravi, pre svega, NATO, sa snagama dole prisutnim, u okrilju Rezolucije 1244, koja im služi samo kao pokriće, legitimitet, da Albancima prave državu.
Međutim, ništa nismo čuli juče od izvršne vlasti u Srbiji da je poručila SAD-u preko čoveka koji nas je nazivao zločincima, primitivcima, ubicama. Nismo čuli da su izneli nijednu primedbu na rad Euleksa na Kosovu. Nismo čuli da su izneli nijednu primedbu na ponašanje Euleksa ili predstavnika EU na Kosovu, Pitera Fejta, koji tamošnje Srbe naziva ekstremistima, a severno Kosovo – poslednjom crnom rupom u Evropi. Sve što smo čuli, jeste da Srbija neće nikada priznati Kosovo. To njih baš briga. Baš je njih briga šta Srbija priča, dok ništa ne čini. U tome i jeste problem.
Kada će izvršna vlast u Srbiji, Vlada Republike Srbije, početi da dela? Kada će tražiti od SAD-a, kao članice Saveta bezbednosti UN-a, da se ponovo pokrene proces pregovaranja i utvrđivanje statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija, na osnovu Povelje UN-a i na osnovu međunarodnog prava?
Dok mi čekamo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda u Hagu, a govorili smo vam da je to greška, da treba tužiti, jer na osnovu tužbe mora Sud da donese rešenje, a ne savetodavno mišljenje, za to vreme je i Kraljevina Bahrein priznala Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu i sada ih je ravno 60. Znači, ono što je rekao predsednik Tadić, da će se taj proces priznavanja zaustaviti, nije se dogodilo.
SAD svakodnevno vrše pritisak na države u svetu da priznaju Kosovo, i to se dešava. Oni nama nisu prijatelji, ko to ne vidi, taj je slep kod očiju. Saradnja treba da postoji, ali moramo da štitimo naše državne i nacionalne interese. Kada će se postaviti to pitanje?
Ponavljam, još jednom postavljam pitanje, pre svega, grupama u poslaničkoj većini, SPS-u i DS-u – hoćete li glasati za SOFA sporazum? Ako budete glasali za taj sporazum, to će biti još jedan dokaz da, u stvari, izokola priznajete i vi nezavisnost Kosova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vas, predsednice, prvo želim da izvestim da sam odgovore na sva pitanja koja su Poslanički klub NS-a, odnosno poslanici NS-a i ja lično postavili dobio sa zakašnjenjem, ali smo zadovoljni činjenicom da su gotovo svi ministri odgovorili, bez obzira na to da li se sa sadržajem tih odgovora slažemo.
Samo na jedno pitanje nismo dobili odgovor. Pošto smo imali intervenciju i iz vašeg kabineta da dostavimo, da ne kažem, tužimo ministre koji nisu odgovorili na pitanja, i pošto mislim da ste shvatili stil rada Poslaničkog kluba NS-a, mi ćemo to pitanje postavljati za ovom govornicom, s ovoga mesta, sve dok ne dobijemo odgovor.
Moje pitanje je za ministra energetike, gospodina Petra Škundrića. Radi se o ceni gasa za domaćinstva.
Obrazloženje. Da li se građani Srbije sećaju, da li se kolege narodni poslanici sećaju kakve smo ovde tirade, od raznoraznih šefova stranaka i svih nas zajedno ovde, pred građanima Srbije izgovarali kada je dignuta cena gasa, pre svega, za domaćinstva? Sada su se mnogi ućutali. Želim da podsetim javnost da je tada rečeno da se cena gasa za domaćinstvo formira na prosečnoj devetomesečnoj ceni, dakle, devet meseci unazad, naftnih derivata.
Želim da sve kolege narodne poslanike podsetim da je u tom trenutku, kada je cena gasa podignuta za 60% za sve građane Srbije, cena hiljadu kubika gasa iz Rusije, ili odakle ga već dobijamo, bila 450 dolara; sada je ta cena negde oko 300 dolara.
Danas u svim medijima imamo saopštenje Agencije za energetiku, koja najavljuje novo poskupljenje cene gasa, pa je moje pitanje – šta će Ministarstvo za energetiku, ako ima neke ovlasti nad monopolskim preduzećem "Srbijagas", da preduzme?
Napominjem da su, makar u zapadnoj Srbiji, makar u gradu Čačku, odakle dolazim, građani direktno svojim sredstvima, svojim novcem učestvovali u izgradnji sekundarne mreže. Sada treba da trpe monopol jednog javnog preduzeća, da ne kažem države, i da ih neko, kako se u našem kraju kaže, ''klempavi'' cenom gasa.
Podsetio bih kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji ovih dana zamajavaju građane Srbije i ovu skupštinu tobožnjim izmišljanjem nekog fašizma u Srbiji, da je njihov veliki vođa štapom mahao u ovoj skupštini, doduše, u onoj tamo sali, u Kralja Milana, da će srušiti Vladu, da u Srbiji postoji gasna mafija, a sada – nikom ništa; sada je ostalo samo da Nova Srbija, sa svojih devet poslanika, pokuša da zaštiti građane Srbije koji se greju na gas od monopola javnog preduzeća i države.
Napomenuo bih kolegama iz Socijaldemokrata Vojvodine da je, od 100% građana Srbije koji koriste gas kao energent za grejanje svojih kuća i stanova, 70% iz Vojvodine. Utoliko je čudnije da se oni ne javljaju ovih dana, ne protestuju. Iz toga, njihovog ćutanja, mogu samo da zaključim da su, možda, oni ili njihov vođa lično dobili besplatan gas. Naravno, ovo kažem malo ironično, ne verujem da je tako, ali očekujem da progovore o pravim interesima građana, a ne da izmišljaju zanimljive, zapaljive političke teme, kojima dodatno dele politički prostor i političku scenu u Srbiji, o nekom fašizmu u Srbiji.
Dakle, moje pitanje za ministra Škundrića glasi – zašto se povećava cena gasa za građane Srbije, kada je svetska cena, odnosno uvozna cena pala i da li postoji monopol javnog preduzeća "Srbijagas"?
Želim da iskoristim još ovih 20 sekundi koliko mi je ostalo da pitam, da li će neko da odgovori građanima Niša zbog čega trasa gasa, dakle, Južnog toka, zaobilazi Niš? Čija je to ideja i kome je to u interesu? Građanima Niša i te regije sigurno nije u interesu i mi ćemo ovih dana o tome još govoriti s tog mesta. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima Munir Poturak.
Naravno da ćemo ažurirati odgovor na vaše pitanje i molim stručne službe da to i ovaj put urade.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, pre nekoliko dana sam s ove govornice, na osnovu napisa u dnevnoj štampi o problemu proizvođača sjeničkog sira, stupio u kontakt s Ministarstvom poljoprivrede i nadležnima koji su zaduženi za tu oblast.
Namera mi je da obavestim o jednoj široj akciji Ministarstva poljoprivrede i ljudi koji su u toj oblasti zaduženi, koji su već pokrenuli akciju kako bi se taj problem, nagomilan sa stotinak tona sjeničkog tradicionalnog sira, rešio, gde su, pre svega, ugroženi poljoprivrednici, ljudi koji na tradicionalan način proizvode taj sir, zbog otežanih uslova izvoza prema Crnoj Gori, gde su ga najčešće prodavali, onako kako su ga i proizvodili, i prema Kosovu, gde je potrošnja tog sira bila veća.
Ljudima je od prošle i ove godine bila ograničena mogućnost prodaje tog nagomilanog sira. Šansa je da se ovim novim zakonima o poljoprivredi, koji su u proceduri u Skupštini, i aktivnostima Ministarstva poljoprivrede taj problem reši na adekvatan način i u naredni četvrtak će u Sjenici s proizvođačima biti utvrđene procedure o tome na koji način mogu da izvoze van Srbije taj sir, kao i da bude dostupan u Srbiji, u trgovinama, ''meraklijama'' za tradicionalan sjenički sir.
Iz tog razloga, zahvaljujem na brzoj akciji ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, zahvaljujem dnevnoj štampi koja je prepoznala problem i zahvaljujem svim građanima Srbije koji su podrškom u napisima u novinama i elektronskom podrškom pomogli široku akciju da se ovaj problem što pre reši.
Druga stvar koju sam hteo da napomenem jeste i pitanje Vladi i Ministarstvu finansija. Dana 21.4. upućen je dopis carini u Kraljevu vezan za preregistraciju stranih vozila na domaće tablice, u sklopu svih onih mera koje je Vlada utvrdila. Problem je nastao onog momenta kada carina u Novom Pazaru nije više mogla da radi takvu preregistraciju. Svim carinama u Srbiji je to omogućeno i dozvoljeno, u Novom Pazaru to ovog trenutka još nije moguće.
Hteo bih da napomenem da ako u Vladi imaju nameru da u Srbiji zažive te mere u donošenju odluka kako bi ljudi ravnomerno, ravnopravno, na celom prostoru Srbije, koristili blagodeti i pogodnosti zakona, prilika je da se i u carini u Novom Pazaru preregistruju ljudi iz Pazara, Sjednice i Tutina, tamo ima, mislim, desetak do dvadesetak hiljada vozila s crnogorskim tablicama. Efekat je višestruk. Ljudima će biti smanjeni troškovi za najmanje 300 kilometara do Kraljeva i nazad, za neke od opština koje su u okruženju. To je direktna pomoć našim građanima.
Neki prihodi će se ostvariti od carine u Novom Pazaru. Pošto opština, zbog trenutno loše finansijske situacije, prostor gde ta vozila treba da se smeste nekoliko dana nema novca da asfaltira, na desetak hiljada vozila koja se planiraju da se registruju u Novom Pazaru ostvariće se prihod od 110.000 evra, što je dovoljno da se taj deo asfaltira i uredi onako kako zaslužuje.
Pitanje je koji su to nedostaci carine u Novom Pazaru da ne može da se vrši ta preregistracija i kada, u kom periodu, mogu da se uklone ovi nedostaci? Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Poturak. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, nažalost, ovde nije predsednik Administrativnog odbora, zato što pitanje koje želim da uputim ima velike veze s Administrativnim odborom, ali postavljam vama pitanje, kao predsedniku Skupštine – da li u ovoj državi postoje građani prvog i drugog reda, da li postoje nedodirljivi građani i kakva je razlika između onih ljudi koji imaju imunitet, o čijem imunitetu raspravlja Administrativni odbor, i ljudi o kojima Administrativni odbor uopšte ne raspravlja, odnosno to ne stavlja na dnevni red?
U kakvoj mi to državi živimo? Ko daje pravo bilo kom pojedincu da nekoga izuzima iz zakona ili obaveza na koje bi trebalo da odgovaraju?
Kao predsednik Skupštine bi o tome trebalo da povedete računa, između ostalog, zato što ste i sami bili žrtva političkog progona DS-a, odnosno tadašnjeg DOS-a, 2003. godine. Siguran sam da niste zaboravili kada su tražili da se i vama, kao i meni, skine imunitet za, nadam se, navodna krivična dela koja ste počinili. U mom slučaju, to je sud potvrdio. Kada se stvari promene, kada dođe neko drugi pod udar, nema nijednog jedinog slova. Ništa se ne dešava.
Ovde imam dokaz. Pre početka ročišta, predsednik veća konstatuje da je združio krivične spise predmeta K broj 854/08 i da je u istom konstatovao da je postupajući sudija uputio tri urgencije i jedan dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, s napomenom da se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodi krivični postupak protiv okrivljenog Borisa Tadića, zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 2, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, i da do dana današnjeg Administrativni odbor nikada nije odlučivao.
Vi opominjete poslanike SRS-a, navodno, zato što je neko učinio nešto što je mimo Poslovnika, isključujete nas sa sednice, a šef Poslaničke grupe ZES jednu od najgrubljih psovki u srpskom jeziku upućuje drugom šefu poslaničke grupe i vi ne nalazite za shodno ni da je opomenete.
Ali, ovde se postavlja pitanje – da li vi štitite Borisa Tadića i time priznajete da je izrekao klevetu? Zašto to radite?
Boris Tadić je čovek koji voli da izađe na crtu. Bar se tako hvalio. Pozivam ga na crtu, da kaže to što je imao hrabrosti da izjavi na televiziji u vreme predizborne kampanje – da o tome odluči sud, da li je slagao ili nije, da li je izrekao klevetu ili nije.
Zašto se krije iza Administrativnog odbora i iza Skupštine Republike Srbije? Gde je taj Boris Tadić? Bar sada, gospodine Mićunoviću, nemamo onaj zakon o zaštiti lika i dela njegovog. Zašto Boris Tadić, koji je imao mogućnosti da se od vas nauči nekim demokratskim principima, ne postupa po tim demokratskim principima? Što se ne ugleda na predsednika Republike Italije, gospodina Berluskonija? On malo-malo, pa ode na sud, ne poziva se na imunitet. Ako je imao hrabrosti da izađe pred građane Srbije u predizbornoj kampanji, na tri dana pred izbore, da izrekne to što je rekao, što se ne pojavi na sudu?
(Predsednik: Vreme.)
Vreme će pokazati da je Boris Tadić izrekao klevetu, da je slagao, a ovo je važno da i građani Srbije vide kako se ponašate, i postavljam vam pitanje …
(Isključen je mikrofon.)