Narodni poslaniče, molim vas da svoje izlaganje dovedete, na osnovu člana 106, u vezu sa tačkom dnevnog reda. Vreme koje vam je na raspolaganju je samo vaše vreme, ali je vaša obaveza, uz pravo da koristite svoje vreme, da govorite o tački dnevnog reda.
Ako ste slučajno smetnuli s uma, radi se o tački dnevnog reda koja se zove – Prestanak sudijske dužnosti. Ili dovedite seminar u Sarajevu NATO pakta u vezu s prestankom sudijske dužnosti, odnosno temom dnevnog reda, ili vas upozoravam da počinjemo da vas slušamo u okviru prava na vaše vreme. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, da ste samo imali malo više živaca da čujete još nekoliko rečenica, mislim da bi vam bilo jasno da između ovoga što pričam i ovoga što je današnji dnevni red postoji velika veza. Ako dozvolite, učiniću taj napor da pokušam da vas ubedim u to. Ako mogu. Verovatno mogu. Dobro.
Gospođo Čomić, radi se o sledećem, a jutros niste bili tu kada sam počeo izlaganje. Ova odluka ima dva dela. U prvom delu, jednom sudiji prestaje sudijska funkcija na lični zahtev. Znači, čoveku se nešto smučilo što se dešavalo u pravosuđu i onda kaže – ne želim više da budem sudija, želim da pobegnem iz ovog suda.
Ne želim da budem predmet interesovanja Visokog saveta sudstva – Boška Ristića, Snežane Malović, budućeg predsednika Vrhovnog suda, pardon, Kasacionog suda, i prihvatam, evo, ne želim da me oslovljavaju više u mom mestu sa gospodine sudija, nego bežim.
Sada pronalazim razloge zašto čovek beži glavom bez obzira. Naravno da koristim princip zakonomernosti. Princip zakonomernosti nesporno ukazuje da uzrok svega toga leži u DS-u, koji tako vrši vlast.
U drugoj grupi sudija, kojima prestaje sudska funkcija, nalaze se ljudi koji su ispunili jedan uslov, a to je da su navršili radni vek. Da to prevedem, radi naših građana, vreme je da idu u penziju.
Gospođo Čomić, zamolio bih vas da me pratite, da ne biste izgubili priključak. Nemojte da se resetujete. Idemo dalje.
Ako je čovek ispunio uslov – radni vek, znači da godine staža i godine života ukazuju da je on izgubio tu specifičnu radnu sposobnost za sudijsku funkciju.
Gospođo Čomić, vi u koaliciji imate, takođe, penzionere koji su izgubili radnu sposobnost, po sili zakona i po prirodnim zakonima. Izgubili su, ostvarili su pravo na penziju.
Zašto neko odlazi u penziju kada napuni radni vek? Zato što zakon i priroda kažu da on više ne može da obavlja taj posao tako kvalitetno kao što je nužno za tu funkciju i za taj posao. Međutim, postavljam pitanje, da li mi možemo samo da konstatujemo da je neko ispunio taj uslov – radni vek, ili da vidimo šta je on uradio, koliko je to predmeta ostavio, kod koga dolaze ti predmeti koje on nije završio? Tim pre što se konstatuje prestanak funkcije u Narodnoj skupštini u rikverc? Znate šta je rikverc? Unazad. Oni su u martu, u februaru ispunili uslove za penziju, a formalno-pravno su držani kao neke sudije. Znam da nisu radili.
Gospođo Čomić, sudije su vrlo inteligentni. U osnovi prava se nalazi filozofija, a ne imaginarni broj. Zato su oni to rešili. Mi smo do 2001. godine imali fantastičan zakon. Ovo nije dolazilo u Skupštinu, nego se konstatovalo, i nije se sudbina nekoga ko je ispunio uslove za penziju vezivala za većinu u Narodnoj skupštini, nego je po sili zakona i po automatizmu rešavano. Ali, niste bili jutros. Jutros sam objašnjavao koliko je bio onaj prethodni zakon neuporedivo bolji od vašeg koncepta reforme pravosuđa. Tu je ta veza.
Što se tiče Sarajeva, veza velika postoji, gospođo Čomić. Vi ste 2001, kada ste došli na vlast, sve one koji su pravosnažno osuđeni oslobodili odgovornosti. Ne vi, konkretno, ne čak gospodin Batić, nego je neko naredio Vrhovnom sudu da ukine, da vrati na ponovno suđenje, a onda, na ponovnom suđenju, javni tužilac kaže – ja odustajem od krivičnog gonjenja. Znate li ko je bio predmet gonjenja? Havijer Solana, Toni Bler i da vam ne ređam dalje.
Ne valja kada se čovek resetuje, ali da znate samo još jednu stvar, vi možete da resetujete, ali ostaje sve na hardu. Sve ostaje u kompjuteru. Ne smeju građani Srbije da resetuju ovo što je bilo u Srbiji. Nikako ne smeju da resetuju – kao, puj pike, ne važi, ne važi se, ''mir, mir, mir, niko nije kriv''. Ne, ne, 15% teritorije vam uzimaju, gospođo Čomić. Morate da dignete glas. Morate da podsećate. Neki narodi 2.000 godina podsećaju.

Upozoravam vas da ste u obavezi da govorite o tački dnevnog reda, na osnovu člana 106, sada je to upozorenje. Dakle, ili dovedite u vezu 15% teritorije i tačku dnevnog reda koja se zove ''prestanak sudijske dužnosti'', ili ću biti obavezna, po odredbama Poslovnika Narodne skupštine, da primenjujem kaznene mere. Molim vas da ovo upozorenje shvatite ozbiljno.

Gospođo Čomić, u sudu rade sudije i kada taj sud konstatuje da je tužilac odustao od krivičnog gonjenja, to rade sudije. Sudije su predmet našeg interesovanja. Čije je gonjenje zaustavljeno? Gonjenje onih koji su naredili da se mi bombardujemo, znate. Sudija je u svom poslu, vi ste takve odredbe ubacili u Ustav Republike Srbije, u obavezi da primenjuje Ustav, zakone i međunarodne standarde.
Ko to radi kod nas u sudovima? Ko su ti ljudi, da li su obrazovani? Ne možete vi nas da sprečavate u tome što obaveštavamo javnost šta je to sud, šta treba da rade sudije, kako to rade, jer mi na osnovu toga treba da živimo.
Znate, budućnost ne počinje danas. Svakom čoveku budućnost počinje onog dana kada se rodi. To samo neki kažu, budućnost počinje danas. Resetovao se, pa, budućnost danas. Ne, kada nastane život, tog trenutka počinje budućnost. Nemojte to da zaboravite. Nemojte to da resetujete. To je važna stvar, gospođo Čomić. Znam da ste vi vernik, nemojte Boga da varate. Ako ste u stanju Boga da varate, onda ćete i ljude da varate. Ne mogu da verujem da ste vi takva osoba.
Šta će biti s budućim izborom sudija i kako će njima da prestaje funkcija u budućnosti? Verovano će veliki broj sudija da se opredeli na ovaj korak, kao što se tačkom 1. ove odluke definiše. Neće čovek, iz ličnog dostojanstva, da dozvoli da ga neko u reizboru tretira kao nestručnog, nekvalitetnog, ne uklapa se, a svi znamo da se iza toga krije politička podobnost. Svi znamo da je politička podobnost u pitanju i ništa drugo.
Šta će biti kada ispuni taj uslov – radni vek, i ovo malo što je ostalo u sudovima, da li će onda sekretari zemljoradničkih zadruga, sinovi i kćeri nekih advokata, ili neki bliski Demokratskoj stranci, da zauzmu najodgovornije funkcije u sudovima? Na šta će da liči sud onda? Da li možete da zamislite sud gde Demokratska stranka kadrira svoje kadrove? Da li je tu moguće ostvarenje pravde?
Možemo da pričamo o sudijama i s drugog aspekta. Na bazi Ustava Republike Srbije, zbog tri člana tog ustava, ostalo je sporno šta je primat, međunarodno pravo ili domaće pravo. Podelili se oni koji su pisali Ustav, ali je Narodna skupština dala odgovore. Primat je domaće pravo. Zašto? Pa, vidite koliko smo ugovora i međunarodnih konvencija ratifikovali. A, zašto se ratifikuju? Da bi postali sastavni deo našeg pravnog poretka. Nema pozivanja na nešto imaginarno, što nije prošlo kroz Narodnu skupštinu i što nije usvojeno.
Kako taj zapad primenjuje svoje međunarodne standarde?
Gospođo Čomić, verovatno ste informisani da je 17. februara 2003. godine Zoran Đinđić tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja vode u Hag i da ga ne vraćaju više. Ako niste to saznali, preporučio bih vam njenu knjigu. To je njen izvor podataka, nije moj, da znate. Njoj ste uvek verovali. To je u osnovi kompletnog postupka koji se dešava u Hagu.
Gospođo Čomić, od pre nekoliko meseci, protiv Vojislava Šešelja, našeg državljanina, vodi se postupak i zbog knjige …

Narodni poslaniče, dovedite u vezu gospodina Vojislava Šešelja i tačku dnevnog reda – Prestanak sudijske dužnosti na lični zahtev i sticanjem zakonskih uslova. Podsećam vas da ste već upozoreni da vaše pravo da koristite vreme koje vam je na raspolaganju kao poslaničkoj grupi podrazumeva i obavezu da govorite o tački dnevnog reda, te vas upozoravam da kršenje te obaveze podrazumeva izricanje mere. Nastavite.

Gospođo Čomić, kandidat pod brojem 2. tačke 2. ove odluke svako veče prati prenos suđenja Vojislavu Šešelju.

Narodni poslaniče, ne možete iznositi detalje iz privatnog života drugih lica. To je kršenje člana 2. Poslovnika, koji se odnosi na uvredljive izraze i detalje iz privatnog života drugih lica. Pre nego što oboje uđemo u oboma nepoželjnu situaciju da vam izreknem mere, poslednji put vas upozoravam da se držite teme dnevnog reda. Tačka koja je na dnevnom redu je – Prestanak sudijske dužnosti na lični zahtev i sticanjem uslova za penziju.

Gospođo Čomić, ništa nisam izneo iz privatnog života ovog gospodina, ni ko mu je žena, ni da li je bolestan, da li je zdrav, da li navija za "Zvezdu", ili za "Partizan". Ništa nisam izneo iz privatnog života, ni koliko je težak, ni koliki mu je krvni pritisak, ništa. Samo sam izneo podatak da čovek prati suđenje profesionalno, jer želi da se obrazuje.
Ne znam kakav odnos imate prema obrazovanju. Prenosi suđenja su vid kontrole kako radi Sud; onda najšira javnost kontroliše da li se postupak sprovodi u skladu sa zakonom ili ne, kako sudije obavljaju svoju funkciju, kako odbrana funkcioniše. Šta je tu privatni život?
Izvinite molim vas, ne razumem se u fiziku, ali ovo je, ipak, neki teren o kome ponešto znam. Javnost postupka, pa, to je nešto najvažnije u svakom sudskom postupku. Tajni postupci su prošlost, gospođo Čomić. Nisam izneo ništa privatno o životu tog čoveka, apsolutno ništa, nisam rekao ni ime, ni prezime, nisam rekao adresu, nisam rekao bračno stanje, nisam rekao u kom sudu radi, ništa nisam rekao. Samo vam iznosim stav – sve sudije i svi tužioci prate suđenje Vojislavu Šešelju jer žele da se obrazuju, da nauče nešto.

Narodni poslaniče, ne možete iznositi detalje iz privatnog života drugih lica. Ne možete znati, niti izneti kao istinit podatak, da li "sve sudije i svi tužioci prate prenose suđenja". Podsećam vas da je tema dnevnog reda – Prestanak sudijske dužnosti usled zahteva za razrešenje i sticanja zakonskih uslova za penziju i da ste u obavezi da, korišćenjem prava na vreme koje vam je dato kao poslaničkoj grupi, poštujete član 106, da govorite o dnevnom redu.
Pošto, nakon dva upozorenja i jednog podsećanja na odredbe, ne želite da govorite o dnevnom redu, izričem vam prvu opomenu.

Gospođo Čomić, siguran sam da ste pogrešili, kao što je i gospođa Slavica Đukić-Dejanović pre 30 dana pogrešila. Sedeo sam u četvrtom redu, gde ne sedi LDP.