Narodna poslanice, zloupotrebili ste pravo na reč i upozoravam vas da to ne činite. Vaša je obaveza, kada dobijete reč na osnovu člana 100, da kažete u čemu se sastoji povreda Poslovnika i koji je član Poslovnika povređen, sve ostalo je zloupotreba prava.
Skupština danas radi od 11.15 časova, sada je 14.35 časova, to je tri sata i 20 minuta i to je vreme u kom svaki prosečan radnik koji obavlja bilo koju delatnost može da zadrži koncentraciju i da radi. Pauza će biti određena kada završimo raspravu o tački dnevnog reda koja je otvorena.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić dobacuje; izričem vam opomenu. To je kršenje Poslovnika i nakon upozorenja da ne zloupotrebljavate svoja prava. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 27. U ovoj vašoj konstataciji, ovo je demonstracija sile i mislim da, u krajnjoj liniji, oni koji gledaju prenos to mogu sami da prosude, ali imate jednu logičku grešku u onome što ste rekli.
Rekli ste da će pauza biti po okončanju ove rasprave. Ova rasprava može da traje i posle 18 sati. Kada ćete onda dati pauzu? Ne možete da pretpostavite da se i predstavnici drugih stranaka neće vratiti, kao vladajuća većina, s ručka, i da druge opozicione stranke ovde neće doći i učestvovati u raspravi. Dakle, vi ste sada rekli da ćemo imati pauzu kada okončamo ovu tačku. Ako, recimo, u 18.05 časova ova tačka još uvek ne bude bila okončana, a pre toga ste rekli da ćemo raditi produženo, do okončanja tačke koja bude na dnevnom redu, onda pauzu nećemo ni imati.
Dužni ste, po Poslovniku, članu 85, da date pauzu i pitam vas, objasnite mi kada ćemo tu pauzu imati, teoretski, a bogami, i praktično? Ova rasprava će trajati do 18.05, ili 18.15 časova, kada ćemo, faktički, zaključiti radni dan bez pauze. Biće očigledno, materijalno, da ćete prekršiti Poslovnik. Lično, navijam za to da vi koji nikada ne priznajete da kršite Poslovnik, valjda će tada biti jasno, u 18.05 ili 18.15, da ste ga prekršili, jer pauzu nećemo imati.
Sada, sve na stranu, normalno je da date sat vremena pauzu, pa da nastavimo da radimo o ovoj tački dnevnog reda.

Isti član 27, za koji niste istakli da je prekršen, iskoristila sam za to da se informišem od strane poslaničkih grupa koje učestvuju u radu ko će učestvovati u radu. Kada se saberu vremena poslaničkih grupa koje učestvuju u radu, imaćete pauzu pre nego što bude 18 časova. Ne brinite ništa.
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika. Pokušala sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da vas najljubaznije pitam, dok su mikrofoni bili uključeni, kada će biti određeno vreme za pauzu…
(Mikrofon isključen)

Narodna poslanice, ne možete da reklamirate povredu Poslovnika koja je već izrečena. To je zloupotreba Poslovnika.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? Nije tu
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite rad ovog parlamenta, očigledno je u kakvim uslovima radi opozicija, kakva se sila primenjuje, umesto Poslovnika, u radu ovog parlamenta.
Neću da izračunavam vreme i da govorim kada, eventualno, može biti pauza, ali, s obzirom na vreme koje imaju poslaničke grupe koje su prijavile da žele da učestvuju u radu o ovoj tački dnevnog reda, izračunala sam da bi pauza trebalo da bude negde oko 17.15 do 18.15.
Ne znam kako možete da nas obavezujete šta ćemo da radimo posle 18 časova, ukoliko ne pređemo na sledeću tačku dnevnog reda, a nećemo do tada. To je sasvim izvesno, osim ako nam ne budete oduzimali reč. Kako ste danas krenuli, i to je moguće.
Gospođo Čomić, vi radite na osnovu tog sinopsisa koji imate ispred sebe i tako je bilo i prilikom prethodne tačke dnevnog reda. Ne znam koga vi zamajavate, izvinjavam se na izrazu, možda nije lep, ali drugi nemam, kada pitate da li predstavnik predlagača, gospodin Boško Ristić, želi reč, kada svi vidimo da Boško Ristić danas uopšte nije u ovoj sali. Odakle očekujete da se javi za reč?
Vi ste, gospođo Čomić, bili u obavezi da kažete – gospodin Boško Ristić, ovlašćeni predstavnik, danas nije tu, pa onda nemamo uslova da raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda, jer nije prisutan ovlašćeni predstavnik.
Pošto mi srpski radikali, nikada ne radimo uzaludan posao, mi smo danas, po Poslovniku, a imali smo to poslovničko pravo, pokušali da skrenemo pažnju da ne postoje uslovi da se raspravlja ni o ovoj tački dnevnog reda, ni o onoj koja je malopre završena, zato što ovde nemamo ovlašćenog predlagača. Nismo hteli da skrećemo pažnju po Poslovniku, iz razloga što je juče, kada je za tačku dnevnog reda o kojoj se raspravljalo ovlašćeni predstavnik bila gospođa Nada Kolundžija, kada smo intervenisali zato što nije bila u sali kada se govorilo o toj tački, pošto je ona bila ovlašćeni predstavnik u ime 121 narodnog poslanika koji su to predložili, gospođa Đukić-Dejanović rekla da je tačno da gospođa Kolundžija nije u sali, ali tu je jedan broj, desetak narodnih poslanika, od tih 121 koji su potpisali taj predlog, i ti prisutni poslanici slušaju narodne poslanike koji govore o toj tački dnevnog reda. Međutim, izostavila je nešto što je vrlo bitno.
Ti poslanici, osim Nade Kolundžije, nisu mogli da učestvuju u raspravi, s obzirom na to da se nisu prijavili uredno, kako to rade poslanici koji učestvuju u radu ovog parlamenta. Iz tog razloga vam nismo skrenuli pažnju da nema uslova za rad po ovoj tački. Ne insistiram ni sada na tome.
Mi ćemo da iznesemo svoje stavove, svoje argumente. Vi ređajte kršenje Poslovnika, jedan po jedan. Sve to ostaje zabeleženo, sve to građani vide i verujte da se smeju kada čuju svaki put kada odrečno i oštro kažete – nema povrede Poslovnika. Kažu – da li je gospođa Čomić jedina koja može da proceni da li ima ili nema povrede Poslovnika?
Naravno, koliko vi tu zloupotrebljavate, a ne koristite vaše pravo, gospođo Čomić, kao diplomirani pravnik, moram da vam kažem da propisi i pravo postoje da bi se koristili, a ne da bi se zloupotrebljavali. Pokazujete da ste silni, ali kada dođe dan za glasanje i kvorum, onda se dešava nešto drugo. Biću u prilici da vam, koristeći ovu tačku dnevnog reda, naravno, neću vam dozvoliti da procenite da sam prekršila Poslovnik, jer ga neću prekršiti, budite sigurni, kažem ono što imam i na tu temu.
Trenutno govorimo o Predlogu odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca. Predlog je potpisao Boško Ristić i određen je, kako stoji ovde, za predstavnika predlagača Odbora. Ovaj predlog odluke o prestanku dužnosti javnog tužioca ima obrazloženje i pročitaću ga. Najpre, Predlog odluke: "Predlaže se da Đorđu Mahovcu, zameniku Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, prestane dužnost javnog tužioca na lični zahtev, sa datumom 12. april 2009. godine."
Članom 78, stoji u obrazloženju Zakona o javnom tužilaštvu, predviđeno je da o prestanku dužnosti javnog tužioca i zamenika odlučuje Narodna skupština Republike Srbije. ''U skladu sa članom 77. Zakona o javnom tužilaštvu, predlaže se prestanak dužnosti na lični zahtev Đorđu Mahovcu, zameniku Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, 12. aprila 2009. godine. U skladu sa članom 48. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku javnotužilačke dužnosti.''
Kao razlog da se odluka donese po hitnom postupku, kaže se da je članom 164. Poslovnika predviđeno da se po hitnom postupku mogu doneti akti čije bi nedonošenje moglo da bude od štetnog uticaja na rad organa i organizacija. Zakonom o javnom tužilaštvu utvrđen je momenat prestanka javnotužilačke dužnosti, kada ona prestaje zbog navršenja radnog veka ili na lični zahtev.
''Odluka Narodne skupština kojom se konstatuje prestanak funkcije u tom smislu ima samo deklarativni karakter. Imajući u vidu da se odlukom konstatuje prestanak dužnosti javnom tužiocu kome je, na osnovu zakona, dužnost već prestala, potrebno je, donošenjem odluke po hitnom postupku, uskladiti pravno stanje sa faktičkim. Objavljivanjem odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca obezbeđuje se pravna sigurnost svih učesnika u sudskim postupcima.''
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovane sudije i tužioci u Republici Srbiji, pročitala sam od reči do reči obrazloženje ovog predloga. Da li ovde postoji jedna jedina reč koja narodnim poslanicima, Parlamentu Srbije, govori koji je razlog zbog koga gospodin Đorđe Mahovac, zamenik Okružnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, podnosi zahtev da mu prestane javnotužilačka funkcija?
Ovakvi predlozi se pojavljuju uglavnom, ili, čak, redovno, ovih poslednjih devet godina koliko je na vlasti DOS, u ovom ili onom obliku, i redovno skrećemo pažnju na to da su ovo nepotpuni zahtevi, da obrazloženja nisu u skladu s Poslovnikom. S obzirom na to da je ovde rečeno da član 164. Poslovnika predviđa da se po hitnom postupku mogu doneti akti čije bi nedonošenje moglo da bude od štetnog uticaja na rad organa i organizacija, pitam, samo ne znam koga, pošto ovde nema ni predstavnika Visokog saveta pravosuđa, niti v.d. javnog tužioca, niti Boška Ristića – koji su to štetni uticaji, i na rad kojih organa i organizacija, nastali zato što je gospodin Đorđe Mahovac tražio da mu 12. aprila prestane javnotužilačka funkcija? Danas je mnogo dana prošlo od tog datuma, pa pitam – koja je to šteta nastupila i da li je možda nekom palo na pamet da je neka šteta nastupila gospodinu Đorđu Mahovcu, jer on nije razrešen i neće biti razrešen danom kada je on to želeo?
Bili ste u prilici da ovo stavite i na dnevni red Četvrte i Pete sednice, ali to niste uradili, iz jedino vama poznatih razloga.
Dakle, poslanici SRS-a, članovi Odbora za pravosuđe i upravu, svaki put kada imamo na dnevnom redu ove odluke, predloge odluka o prestanku dužnosti sudijskih ili javnotužilačkih funkcija, insistiramo da bar članovi Odbora dobiju određenu dokumentaciju, da bi mogli da učestvuju u raspravi, da znaju šta su razlozi zbog čega neko na lični zahtev želi da mu prestane sudijska ili javnotužilačka funkcija.
Moram da priznam da smo u prethodnom sazivu, kada je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu bio gospodin Jovan Palalić, u jednom periodu zaista dobijali valjanu dokumentaciju kada su u pitanju predlozi ovakvih odluka, ali to je bilo samo u tom kratkom periodu. Ni pre, ni posle toga, nikada nismo dobili odgovarajuću dokumentaciju. Nismo dobili i nismo saznali prave razloge zbog čega gospodin Đorđe Mahovac i bilo ko drugi želi da mu prestane javnotužilačka ili sudijska funkcija. Još važnije, nismo dobili izveštaj o njihovom radu.
Nemoguće je da neko provede određen broj godina na funkciji sudije ili javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, da iz samo njemu poznatih razloga poželi da se više tim poslom ne bavi, a da Narodna skupština, koja ga je birala, da Odbor za pravosuđe i upravu, koji je nadležan da se bavi ovim poslom, od javnog tužioca, u ovom slučaju, javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, ne dobije određene podatke vezane za rad ovog zamenika javnog tužioca. Izvinjavam se gospodinu Đorđu Mahovcu što mu više puta pominjem ime, ne poznajem čoveka i ne želim da nagađam šta su njegovi razlozi, ali ću u onom drugom delu rasprave da ga javno pitam, jer može da se desi da mi ovde dobijemo predlog da na lični zahtev prestaje nekome sudijska ili javnotužilačka funkcija a da on nema nikakvih rezultata u svom radu, ili, naprotiv, da je u svom radu imao razne zloupotrebe.
Naglašavam da ne znam da li se to odnosi na ovog gospodina, ali je teoretski moguće.
Znamo da se dešavalo da neko ko shvati, ili mu bude signalizirano da se zna da zloupotrebljava sudijsku ili javnotužilačku funkciju, da se zna da je nedovoljno efikasan u svom radu i da mu preti da će biti predložen za razrešenje, ako ima dobre veze u Visokom savetu pravosuđa ili u Velikom personalnom veću, može da dobije te podatke i da napiše da više ne želi da se bavi tim poslom. U ovom parlamentu se takva tačka dnevnog reda smatra nebitnom, smatra se da je dovoljno da se pročita broj odluke i da u danu za glasanje narodni poslanici, govorim o onima koji ne učestvuju u radu, osim što glasaju za ili protiv, glasaju, u zavisnosti od toga kako im se kaže, i da taj neko, s takvim bremenom, s takvim teretom, počne da se bavi advokatskim poslom, nekim agencijskim poslom itd.
Upravo da se takve stvari ne bi dešavale, mi iz SRS-a insistiramo, do sada smo uvek insistirali, danas ćemo i ubuduće ćemo, da se bar govori o ovome. Ako ne možemo da nateramo gospodina Boška Ristića da bude prisutan na ovoj sednici, onda možemo da pokušamo da ubedimo predsednika Parlamenta, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, koja nije sada prisutna, da se upozna s onim što se ovde dešava u njenom odsustvu.
Pokušavamo i pokušaćemo da joj skrenemo pažnju da je ona odgovorna za primenu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine. Vi ste to, gospođo Čomić, samo kada sedite na tom mestu, a ona je odgovorna za to i kada nije u ovoj sali i ona je odgovorna za rad svakog odbora.
Naravno da je tako, gospođo Čomić, odlično poznajem Poslovnik i nikada mi do sada niste izrekli opomenu zato što je to zaista bilo po Poslovniku, nego što je to tad bila vaša trenutna volja. Ali, dobro, koristite to pravo, možete kako hoćete, ali ne dokle hoćete.
Skrećem pažnju gospođi predsedniku Parlamenta da Odbor za pravosuđe i upravu i gospodin Boško Ristić, predsednik tog odbora, pre svega, Boško Ristić, ostali članovi Odbora nemaju tu vrstu odgovornosti, jer ne mogu da preuzmu ingerencije predsednika Odbora, ne radi svoj posao u skladu s Poslovnikom Narodne skupštine.
Dokaz za to je i ova tačka dnevnog reda, i ona prethodna tačka dnevnog reda, i pozivam narodne poslanike iz skupštinske većine, ovde ih je tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, 11, evo, stiže i 12, ako među njima ima diplomiranih pravnika, pozivam ih da se jave za reč i da kažu da li sam u pravu kada tvrdim da ovakav predlog odluke, s ovakvim obrazloženjem, bez određene dokumentacije, ne može da se nađe na dnevnom redu, kao što ne može da se raspravlja o ovoj tački dnevnog reda ako nije prisutan predstavnik predlagača.
Takođe, kada govorimo o odluci o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, ovde je neophodno da bude i predstavnik Visokog saveta pravosuđa, zato što se ove prilike i ovakve tačke dnevnog reda uvek koriste da se govori o stanju u pravosuđu, naravno, vrlo povezano sa tačkom dnevnog reda, i mi ovde pričamo, a ne znamo kome.
Mi srpski radikali znamo, obraćamo se, pre svega, građanima Srbije i znamo da građani Srbije i svi zaposleni u oblasti pravosuđa, kada su ovakve tačke na dnevnom redu, s velikom pažnjom slušaju ono što ćemo mi iz Srpske radikalne stranke da kažemo, zato što znaju da smo s velikim brojem njih u svakodnevnom kontaktu i da su naše informacije tačne.
Nadam se da sada ne možete generalno da kažete da iznosim stavove, odnosno nešto iz ličnog života sudija i javnih tužilaca, ali ponavljam da poslanici SRS-a imaju redovnu komunikaciju s velikim brojem i sudija, i javnih tužilaca, i njihovih zamenika, ne da bismo to zluopotrebljavali, već da bismo upoznali građane Srbije sa stanjem u pravosuđu.
Pošto je prošlo 20 minuta, nastaviću u drugom delu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Da. Spasojević Srđan. Izvolite, imate reč.
Narodni poslanik Srđan Spasojević je dostavio obaveštenje kojim je za ovu tačku dnevnog reda, Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pred nama je tačka dnevnog reda o kojoj se govori – o prestanku dužnosti zamenika tužioca. Ta tačka dnevnog reda govori o onome što će se učestalo dešavati u Srbiji. Svesni smo činjenice da je jesenas usvojen takav set pravosudnih zakona, da će, praktično, sve sudije i nosioci sudijskih i tužilačkih funkcija morati ponovo da idu na izbore. Znamo da je, teritorijalno, sudstvo potpuno redefinisano – postoje osnovni sudovi, apelacioni, i, naravno, kasacioni sudovi. Sve to doprinosi pravnoj nesigurnosti, naročito kod nosilaca pravosudnih funkcija, od kojih će neki biti izabrani, ali će se veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija naći na belom hlebu.
Poslanička grupa Nove Srbije je više puta ukazivala, kada smo govorili o teritoriji sudova, da nije na najbolji način sve to urađeno i da će to dovesti do haotičnog stanja u pravosuđu, iz prostog razloga što će neki nosioci pravosudnih funkcija morati više stotina kilometara da putuju do mesta gde će im biti ponuđeno radno mesto, odnosno gde će biti izabrani za nosioce sudijskih funkcija.
Nije jasno kako će se sve to sprovesti, da li će se sprovesti na ustavni i zakonit način, jer će, očigledno, kao što sam i juče govorio, institucija Visokog saveta sudstva, koja će biti formirana, imati velike ingerencije. Parlament će samo ono što Visoki savet bude definisao ovde staviti na glasanje.
Sinoć sam u svom izlaganju govorio o tome da nije prirodno da neki od poslanika, koji su predsednici Odbora za pravosuđe, budu u Visokom savetu, iz prostog razloga što je, po mišljenju Poslaničke grupe Nova Srbija, to određeni sukob interesa.
Nema nikakve veze to sada s konkretnom ličnošću koja vodi Odbor za pravosuđe. Ništa tu nema lično. To principijelno pričam i isto bih pričao da smo i mi u vladajućoj koaliciji. Neke slične stavove smo iznosili i kada smo bili u vladajućoj koaliciji, za razliku od drugih.
Sigurno je da postoji veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija koji su izuzetno kvalitetni, ali zbog promenjenih okolnosti, odnosno zbog teritorije, moraće da putuju po stotinak kilometara, naročito mislim na nosioce pravosudnih funkcija ženskog pola, koje su i majke, koje su u ogromnim i porodičnim obavezama.
Za njih će biti izuzetno teško da se prilagode na novi način, onako kako je to predviđeno, i bojim se da će neki vrsni nosioci pravosudnih funkcija, koji imaju odlične rezultate, koji imaju završene predmete u rekordnom broju, koji ispunjavaju sve norme za jednog dobrog nosioca pravosudnih funkcija, zbog takve otežavajuće okolnosti, nažalost, napustiti pravosuđe.
Siguran sam da ćemo imati veliki odliv kadrova u pravosuđu, kakav se desio početkom devedesetih godina.
Sve ovo pričam u vezi s ovom tačkom, gde ćemo sigurno imati veliki broj razrešenja i nosilaca pravosudnih funkcija i nosilaca tužilačkih funkcija. Jednostavno, ti ljudi će biti primorani ili da pronađu neki drugi posao u struci, ili da odu u advokaturu.
To nije dobro za pravosudni sistem, nije dobro za državu, jer odlični kadrovi, koji su godinama radili posao, umesto da napreduju, da budu nosioci pravosudnih funkcija u svom gradu, moraće, nažalost, da pravdu dele u nekom drugom gradu, u nekom višem sudu, uz sve ove otežavajuće okolnosti koje sam rekao.
Konkretni razlozi zbog čega je sve to urađeno, jedan od velikih razloga, ovde je to i ministar navodio, tobože, moram narodski da kažem, jeste da će se na taj način sprečiti uticaj onih ljudi koji su u parnici ili u nekom krivičnom postupku u toj sredini gde trenutno sudija sudi.
To ne može nikako da bude razlog. Nosioci pravosudnih funkcija su najčešće vrlo časni, pošteni i odgovorni ljudi.
Naravno, ima izuzetaka i ukoliko ministar, pre svega, ili bilo ko drugi misli da će nekoga ko je podložan nekoj korupciji, time što neće biti u svom gradu, nego će suditi u drugom gradu, na taj način sprečiti u korupciji, nisam siguran u to. Taj koji želi da bude korumpiran, njega će stranka pronaći, pa može da sudi bilo gde; radi se o karakteru ličnosti, radi se o profesionalnoj ličnosti i svako odgovara za svoje postupke, bez obzira na to gde radi, gde živi, da li živi u svom gradu, ili se nalazi u nekom drugom mestu.
No, vreme će pokazati ko je u pravu. Siguran sam da će građani Srbije osetiti velike posledice ovakvih rešenja u pravosudnom sistemu, jer će neki ljudi, koji su više stotina kilometara udaljeni, morati za najobičnije sporove, recimo, za sporove gde je predviđena revizija, morati da putuju po stotinak kilometara ne bi li isterali pravdu, a veoma je logično i dobro bilo kada su u svojim sredinama mogli više takvih stvari da završe.
Ono čega se najviše pribojavam, jeste da će u takvim situacijama biti pojačan, kako pravnici kažu, priliv predmeta u krivičnom postupku, jer će građani uzeti stvari u svoje ruke. Jer, kada morate da putujete, odnosno kada ste u obavezi da odete stotinak kilometara i da platite skupe advokatske usluge i ogromne sudske takse, a videli smo da smo ih, bez ikakvog razloga, podigli za 50%, šta će se onda dešavati? Ljudi će preuzimati stvari u svoje ruke i bojim se da će biti porast krivičnih dela.
Građani će osetiti sve to na svojoj koži, ali ni država ne može da bude zadovoljna ako budem u pravu, jer će to unositi dodatnu nestabilnost i nesigurnost. Naravno, najveća primedba je to da u Visokom savetu sudstva, a juče smo videli kod ove agencije, predstavnici Parlamenta, iako sam i ja predstavnik Parlamenta, ne treba da budu članovi nikakvih odbora koji direktno odlučuju, jer oni, na kraju, predlažu, a onda ovde i glasaju za to. Videli smo i sa RIK-om kakva je situacija. Digla se velika prašina oko toga da li su određeni ljudi u sukobu interesa ili ne, tamo gde se odlučuje o glasovima, a ovde se odlučuje o ljudskim sudbinama.
Bojim se da će Agencija za borbu protiv korupcije, koja preuzima ingerencije Odbora za sprečavanje sukoba interesa, prvo morati tim unutrašnjim pravilima da se pozabavi, pa tek onda da krene da radi posao od 1. januara 2010. godine.
U svemu tome bih želeo da pročitam jedno pismo nevladine organizacije porodica nastradalih i unesrećenih lica, jer se i kroz ovo vidi kako funkcioniše država i kako funkcionišu sudovi …

Narodni poslaniče, molim vas da čitanje pisma dovedete u vezu s tačkom dnevnog reda – rešenje na zahtev zamenika javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici.
Podsećam vas da ste obavezni da pravo korišćenja vremena kao ovlašćeni predstavnik ili predsednik poslaničke grupe koristite uz obavezu poštovanja člana 106, a to je da govorite o dnevnom redu. Upozoravam vas, pre nego što krenete u argumentaciju, da to pismo dovedete u direktnu vezu sa temom dnevnog reda, a to je rešenje na zahtev zamenika javnog tužioca.

Potrudiću se da na kraju nešto uvežem, ako ne, u svakom slučaju, Poslanička grupa NS-a će ovo pismo pročitati, jer se radi o vrlo nesrećnim ljudima, koji svoju pravdu ne mogu ni dan-danas da dobiju, a izgubili su svoje najmilije. Ovde se, upravo, radi o pravosudnim organima koji ne reaguju na sve to.
Gospođo Čomić, ako vi tako smatrate, ovog trenutka ću odustati od čitanja pisma. Verujte da ljudske sudbine o kojima govorim, nevođenjem krivičnih postupaka protiv odgovornih lica koja su skrivila ovo što u ovom pismu stoji, treba da budu poruka svim javnim tužiocima i kompletnom pravosudnom sistemu u zemlji, jer se radi o ljudima koji su izgubili svoju decu u ratovima koji su zadesili ovu zemlju. Biće vremena da se ovo pročita.
Kao što sam rekao, pred nama je jedan dug period u kome će se, tokom leta, birati i sudije i tužioci. Ono čime NS može da bude zadovoljan jeste da su, brojnim amandmanima koji su prihvaćeni, zakoni popravljeni u određenim segmentima, pre svega – odloženi momenat kod nosilaca tužilačke funkcije, veza sa vođenjem istrage, što je naišlo na opšte zadovoljstvo kod nas, jer tužilačka funkcija je rok kada oni treba da preuzmu istragu. Dakle, amandmanom NS-a će se napraviti određeni red, pa će se poklopiti izbor sudija i tužilaca, a da nije prihvaćen taj amandman, istrčali bismo korak pre, što bi dodatno dovelo do konfuzije.