Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Moram da prijavim povredu člana 104, dostojanstvo Skupštine, koje sam spreman da povredim. Doveli ste me vi u takvu situaciju. Molim vas, saslušajte me.
Pokušaj da se danas nametne početak rasprave o Predlogu zakona o saobraćaju dovešće do toga da ćemo ja i moje kolege pričati o ovoj tački dnevnog reda, a nismo nameravali, što smatram, iskreno, povredom dostojanstva Skupštine, da pričam o nečemu što nisam nameravao.
Shvatite, sada se obraćam i vama i vladajućoj većini, zakon o bezbednosti saobraćaja je zakon koji svakog sekunda ima efekte na stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji. U 17.30 časova se prekida prenos, gospođo Čomić.
Policija je predlagač, Vlada je prihvatila moj amandman da zakon o bezbednosti saobraćaja ne važi osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku", nego tek posle šest meseci. Građani Srbije moraju da budu obavešteni i da se upoznaju s tim suštinskim promenama, koje svakog dana i svakog sekunda imaju efekta na stotine hiljada ljudi.
Javnost rada u raspravi o pojedinostima, o amandmanima na zakon o bezbednosti saobraćaja, omogućiće da se građani upoznaju. To je doprinos upoznavanju građana. Kada predlagač kaže – vi ste u pravu, ne može zakon odmah da se primenjuje, zato što ljudi treba da se upoznaju, onda je ludački nametnuti raspravu o zakonu bez direktnog prenosa.
Zbog čega, gospođo Čomić, ne počnemo raspravu o tom zakonu sutra, uz kamere, kako bi građani znali šta ih čeka i kakva se promena donosi u njihovim vozačkim životima. Lepo danas da završimo rad po dnevnom redu u načelu i da date pauzu. Kada prestane prenos, da prekinemo rad i da ne pokušavamo na taj način …
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… da napravimo štetu građanima. Apelujem. Vlada smatra da građani treba da su informisani.

Narodni poslaniče, ne mogu da vam kažem da ste iskoristili vreme za povredu Poslovnika, pošto ste vi govorili o nameri da povredite Poslovnik. Svejedno, imate za to dva minuta.
Dve netačnosti su u izlaganju. Dakle, prenos će biti do 17.55, a ne do 17.30 časova, a odloženi prenos, posle. Raspravu o pauzi smo završili. Predsednica je tu i sve vrste odluka u odnosu na vaš predlog da zajedno kršimo Poslovnik, ili da samo vi kršite Poslovnik, predsednica će, ne sumnjam, odbiti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, povreda Poslovnika.

Ne znam da li je ovo što ću prvo reći definisano Poslovnikom. Svevišnji vas je poslao u ovu skupštinu i zaista verujem da će vašim dolaskom atmosfera u Parlamentu biti mnogo bolja. Ne znam da li ste imali prilike da pratite prenos, ali je gospođa Čomić uspela da ujedini poslaničke grupe u apelima da danas radimo po nekom predviđenom programu.
Pozivam se na član 85. Od vas, kao predsednika Skupštine, očekujem da nam kažete kada će biti pauza, jer gospođa Čomić je rekla, dozvolite da vam dam celokupnu informaciju, pre nego što se konsultujete, a verujem da će gospođa Čomić, već po svom dobrom starom običaju, nešto i suflirati, odnosno produžila raspravu do 18 časova, odnosno posle 18 časova, do okončanja tačke koja bude na dnevnom redu, ali nije dala pauzu.
Sada već imamo realnu mogućnost, na početku je bila teoretska, da o ovoj poslednjoj, 65. tački raspravljamo do, recimo, 18.15 časova, ali onda ne ispunjavamo član 85, odnosno nećemo imati pauzu danas. Vi ste dali jedan uslov koji se odnosi na 18 časova, a niste nam rekli, u skladu s Poslovnikom, kada je pauza, jer ako budemo o 65. tački raspravljali do 18 časova i ušli i posle 18 časova u dalje raspravljanje, nećemo imati pauzu.
Da ostavimo sad Poslovnik po strani, ali sasvim je prirodno da nam kažete – imaćemo pauzu, ne znam, u 15 časova, u 16 časova. Poslanici opozicije su ovde bili u 10 časova; iako u taj sat vremena, kako predviđa Poslovnik, vladajuća većina nije imala kvorum za početak rada, prirodno je da i on bude uračunat uz tri sata i da bude ta pauza. Zaista mislim da će ta pauza biti blagorodna i da sednemo da se dogovorimo.
Gospodin Ostojić, koji je govorio po Poslovniku, dao je jedan konkretan predlog i otvorio problem na pravi način, a to je da se o zakonu o bezbednosti saobraćaja, o amandmanima, raspravlja i pred predstavnicima, odnosno nadležnim ministrima, i u direktnom TV prenosu, sutra pre podne.
Ako se u pola šest prenos prekida, a imate nameru da radite po amandmanima, onda to obesmišljava čitav ovaj zakon i sav trud koji su uložili i ministar Dačić i ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, koji su izašli na crtu Borisu Tadiću, ali i sav trud poslanika, koji su na najbolji mogući način radili i podneli amandmane. Mnogi amandmani su i usvojeni.

Zahvaljujem.

Formalno gledano, danas smo već sat manje radili, jer smo kasnije počeli. To je jedno.

Drugo, koliko shvatam, šefovi poslaničkih grupa još nisu završili svi i to je u toku. Dajte da završimo taj deo rada, pa ćemo onda videti. Gospođa Tabaković Jorgovanka.

Pre svega, imam pitanje za vas, gospođo predsedniče. Ako govorim kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo i koristim 20 minuta, da li mogu odmah u nastavku i sve vreme poslaničke grupe da utrošim, ili ćete mi to davati u dva navrata, a imam nameru da o ovoj tački govorim ukupno 45 minuta?

Ne možete govoriti, zbog toga što nisu svi ovlašćeni predstavnici…

Zahvaljujem. Podeliću.
S obzirom na to da u 15.20 časova govorimo o 65. tački dnevnog reda – Predlogu odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, dužna sam da zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos dam objašnjenja zašto imamo nesporazume oko načina rada na ovoj tački dnevnog reda i, uopšte, po ovoj sednici.
Predlog odluke o izboru kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije koji živi na teritoriji AP KiM, tačka 62, tačka 63 – Izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, tačka 64 – Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti i tačka 65 – Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, po ranije ustanovljenom običaju ove skupštine, spadali su u kategoriju imenovanja i razrešenja, o kojima Skupština nije uopšte otvarala raspravu, već je ostavljala za dan glasanja izjašnjavanje o ovim tačkama dnevnog reda.
Ne ulazeći u suštinu, taj dobar, ili loš običaj, koji je bio ustanovljen u Skupštini, ukinut je, očigledno, onda kada su ukinuti i mnogi drugi dobri običaji – da se u ovoj skupštini dogovara o načinu rada i da nam se pruži prilika da za one tačke i teme koje zaslužuju ozbiljnu raspravu imamo vreme, ukupno vreme koje ima jedna poslanička grupa, ili sve zajedno, od pet sati, da nam bude dopušteno da o tako važnim temama iznesemo svoj stav.
S obzirom na to da su zakoni o poljoprivredi, čak je jedan podnet dva dana pred samo zasedanje, njih 15, svrstani u jedan isti koš, odnosno u jedno te isto vreme od pet sati, a da smo ratifikacije, kojih je bilo 38, od kojih su samo četiri, ne umanjujući značaj ostale 34 tačke, finansijski obavezujuće, i to ne samo za nas, kao ovu generaciju, nego i za one koje dolaze i koje će morati da otplaćuju dugove koje prihvatamo tim ratifikacijama, onda se zaista očekivalo da svaka od ovih tačaka ponaosob omogući poslaničkim grupama da svoje ukupno predviđeno vreme iskoriste pričajući o temama koje su, ne u direktnoj, ali u vrlo bliskoj vezi sa zadatom temom.
U tom smislu ću, u vremenu koje pripada Poslaničkoj grupi Napred Srbijo da govori o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, u stvari, govoriti uopšte o ovim imenovanjima i razrešenjima i dotaći se toga šta za nas kao državu i kao Parlament znači sudijska funkcija, ali i funkcija javnog tužioca, a sve u sklopu neke opšte proklamovane borbe protiv korupcije, koja jeste rak-rana ovog društva.
Zašto smatramo da je pitanje prestanka dužnosti javnog tužioca važno? Pravosudni sistem i svi oni koji su deo te grane vlasti strašno su značajni za ostvarivanje nekih vrednosti ovog društva koje nas kvalifikuju, prvo, kao dobro društvo svojih građana, a onda i državu koja se kvalifikuje za neke šire integracije, za poslovanje i za partnerstvo s ostalim uređenim državama.
Da li mi to postižemo i da li ozbiljno radimo na tome? Način na koji smo predložili pravosudne zakone, način na koji radimo na poštovanju ugovora, način na koji se vrši pritisak na pravosudne organe, pre svega, od izvršne vlasti, ne govori u prilog tome.
Naprotiv, smanjivanje uloge Parlamenta i u odlučivanju u ovakvim tačkama dnevnog reda i u ovakvim zakonima govori o tendenciji koja nije lokalna i nije samo u Srbiji, nego je šira. Mogu slobodno da kažem, makar, evropska.
Ono što se danas dešava u Parlamentu Velike Britanije, gde su svi definisali opasnost od izbijanja afere o nezakonitim, ili zakonitim, ali prekomernim troškovima u Parlamentu, u kojem je prvi put za 300 godina unazad predsednik Parlamenta ponudio ostavku, dovelo je do zaključka da se vlast iz Parlamenta, zakonodavne grane, svesno seli u izvršnu vlast, odnosno da Vlada želi da ima preovlađujući uticaj nad životima građana, ali i na seljenje uloge i značaja države u Evropski parlament i taj nivo odlučivanja.
S obzirom na to da nemamo tako staru tradiciju parlamentarizma, odnosno parlamentarne demokratije, kao višestranački uređene države, da nemamo izgleda da tako skoro budemo članovi Evropskog parlamenta, moramo ozbiljno da poradimo na održavanju uloge i značaja Parlamenta u kom sedimo, time što ćemo na ozbiljan način donositi zakone od kojih zavisi uređivanje života naših građana.
Dok god, gospodo iz vladajuće većine, ne izmislite neki bolji i korisniji način kojim se mogu životi građana uređivati svrsishodnije, jeftinije i da žive bolje, mi ćemo se boriti ovde za dostojan parlament, za javnu reč koja je pristojna, na način kakav priliči Poslaničkoj grupi Napred Srbijo. To znači da vam govorimo o značaju tužilačke funkcije, ali i o načinu rasprave o bitnim tačkama dnevnog reda.
Ako smo se dogovorili da nemamo zamenu za ovaj parlament, a nemamo je jer nam vrata Evrope nisu baš tako široko otvorena, jer postoje mnogi uslovi, ako se složimo s tim da ne treba da prihvatimo pritiske izvršne vlasti da ona radi poslove zakonodavne grane, onda ćete prihvatiti da postoji direktna veza između onog što je korupcija i primera koje ću vam izneti, gde se država nije izborila mehanizmima koje ima na raspolaganju da s tom korupcijom izađe na kraj. I to ne samo da je ogoli i da onda dospe u novinske stupce, raznim direktnim i indirektnim putevima novinarskih kanala i onim što se zove ''reket javne reči'', nego da, tako žigosana, bude i kažnjena na onim instancama koje su za to zakonom zadužene, tj. da se organi policije, kao istražni organi, i tužioci, pravobranilaštva i sudski organi bave poslom, jer to jeste u opisu njihovog posla i to jeste pravi i jedini način borbe za dostojanstvo ove države i za bolji život građana.
Počeću jednim drastičnim primerom. Privatizacija "Mobtela" je jedna od, neki kažu, boljih, značajnih, unosnijih, a ja ću reći da je ostao gorak ukus kod svih nas, pre svega, zbog toga kako je jednom preduzeću dozvoljeno da se formira, a onda, nedozvoljenim načinima, oduzeto onom kom je prethodno dozvoljeno da se formira.
To može da nas se tiče, manje-više, kao nezakonitost, ali nas se direktno tiče kako je novac od privatizacije "Mobtela" potrošen. Hoću danas da vas upoznam sa detaljem ko je, u stvari, prodao "Mobtel" i za koji iznos. Kad vam Mlađan Dinkić bude objasnio i rekao da je Vlada prodala "Mobtel" za jednu milijardu i 513 miliona evra, mnogo više nego što je Vlada Miloševića uradila, onda mu treba reći da ne govori istinu, ili srpski, jasno – da laže. Ovo zato što Vlada uopšte nije prodala "Mobtel", ponavljam – Vlada uopšte nije prodala "Mobtel", već novoosnovano preduzeće "Mobi 063". To preduzeće je Vlada osnovala, sa 30% učešća austrijskog konzorcijuma koji predstavlja Martin Šlaf. Našoj javnosti je to ime, nadam se, poznato i teško da će biti zaboravljeno. To nisu iste stvari i taj samozvani ekspert bi to morao da zna.
Postavlja se pitanje, zašto je Vlada pravila novo preduzeće sa Martinom Šlafom, kada "Mobtel" i "Mobi 063" nisu ni povezana ni zavisna društva, odnosno postavljam pitanje, a molim građane da ga zabeleže sebi, zašto Vlada Srbije nije sama, bez Martina Šlafa, formirala i onda na aukciji prodala "Mobi 063" i licencu za mobilnu telefoniju, koju je, uzgred budi rečeno, ili sasvim namerno, potpuno nezakonito oduzela "Mobtelu" u ono vreme?
Ja ću ponuditi svoje odgovore, a ko ima bolje, neka izvoli. Dinkić je ceo scenario prethodno dogovorio s Martinom Šlafom, čiji je konzorcijum u osnivački kapital "Mobi 063" uneo nenovčani ulog od svega 34 miliona evra. Ostvarenom prodajom 30% svog udela, gospodin Martin Šlaf je stekao neverovatnih 350 miliona evra. Na ovom bi mu pozavideo i gospodin Božidar Đelić, koji je, trgujući povlašćenim informacijama i ne poštujući klauzulu o zabrani konkurencije Zakona o radu, član 162, stekao onih slavnih 11 miliona evra od "Kredi agrikol'' banke i nikada nismo saznali da li je i gde, ako je, platio porez kada je te akcije prodao da bi ponovo ušao u Vladu.
Ponavljam, za svega 34 miliona evra, gospodin Martin Šlaf je stekao neverovatnih 358 miliona evra.
Da li je neki tužilac, neki pravobranilac, neki zagovornik prava, pravne nauke i pravne države, smeo i mogao da reaguje, ili možda postoji u nekoj fioci papir da se država upozorava da ovo radi na štetu građana, a u korist pojedinca, i da li ćemo jednog dana o tome slušati, kad se neko osmeli da nas s tim upozna, ili smo pravna država i o ovom, u organima koji se time bave, treba da govorimo?
Objasniću vam otkud 358 miliona evra. Kada se od prodajne cene, od jedne milijarde i 513 miliona evra, oduzme vrednost licencnih prava na mobilnu telefoniju, što iznosi 320 miliona evra, preostali deo se deli onako kako je to preduzeće i osnovano, u odnosu 70 prema 30, i 30% je dobio austrijski konzorcijum.
Znači, 358 miliona evra, a da pri tom "Mobi 063" nije prethodno radio nijedan jedini dan, čak nije imao ni poreski identifikacioni broj. Pri tom, PTT Srbije je, kao javno preduzeće, kupilo za samo jedan evro osnivački kapital države u "Mobtelu", taj dokumenat posedujem, i onda se iz stvarno ostvarene prodajne cene "Mobi 063" prisvojio kapital od oko 100 miliona evra.
Tako nezakonitim postupkom osnivanja "Mobi 063", Mlađan Dinkić, kao istaknuti predstavnik tadašnje vlade Republike Srbije, omogućio je Šlafovom konzorcijumu sticanje protivpravne imovinske koristi od oko 324 miliona evra. Nemojte da mislite da sam napravila grešku, kad od pominjanih 358 miliona evra oduzmete uloženih 34, neto dobit, bez ijednog dana rada, bez ostvarenog PIB-a, iznosi 324 evra.
Nekoliko dana posle izvršene prodaje, cela srpska javnost je videla na televiziji "Pink" snimak kako Dikić i Martin Šlaf odlaze u Austriju, pa, ako se ne varam, i u London.
Da li će građani da pogađaju zašto su zajedno otišli na put? Mislim da je Mlađan Dinkić tada taj svoj put pravdao odlaskom na sastanak i prijem kod nekih zvaničnika EU, ali naši građani nisu nimalo neuki i, ono što sam oduvek tvrdila, kada pratite puteve novca, videćete da imovina Mlađana Dinkića nije u ona dva simpatična vezena jastuka u skromnom stanu od 70-tak kvadrata, koji nam je prikazivao.
Da li iz takvih razloga tužioci podnose ostavku? Da li mi treba da saznamo da iz ovakvih i sličnih razloga ljudi gube veru – da u ovoj državi mogu da se bave svojim poslom na način kako su zakletvu podnosili u ovom ili sličnim domovima?
Da li su ovakvi razlozi dovoljni da jednog dana okrenemo drugi list i da se ozbiljnije bavimo temom prestanka dužnosti javnog tužioca, imenovanjima sudija i da ovom parlamentu vratimo dostojanstvo bavljenja politikom, a tim ljudima – dostojanstvo bavljenja svojim poslom. Hvala.

Zahvaljujem. Određujem pauzu.

Nastavljamo rad u pola pet, znači, pauza je 55 minuta.

(Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, s mesta: Gospođo predsednice, molim vas da vratite opomene koje smo dobili zbog toga što smo tražili pauzu, koje je dala vaša koleginica.)