Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mi smo očekivali jako puno od ministra poljoprivrede i od samih zakona koji je trebalo da se usvoje i usvojićete ih sigurno, svih 15 zakona, ovako kako ste naumili, a to je u jednoj objedinjenoj raspravi u načelu.
Da su zakoni loši i neće seljak ništa dobiti, to pokazuje i 700 amandmana koji su priloženi i koji će isto tako proći bez nekih posebnih rasprava, diskusija.
Za deset sati sigurno sve političke opcije ne mogu diskutovati na kvalitetan način o 700 amandmana.
Prema tome, pitanje je sledeće: Šta će seljak dobiti posle ovog seta zakona koji su usvojeni, svih 15 u objedinjenoj raspravi, završena je načelna rasprava za pre podne? To pokazuje jednu neozbiljnost, kako Vlada, kako vladajuća koalicija shvata poljoprivredu.
Šta će seljak dobiti? Da li će traktor biti jeftiniji, kako će da ga kupi, šta će da da u hipoteku? Prošli put sam govorio, danas jedan traktor, recimo "Univerzal", košta 20 ha plodne šumadijske zemlje. Koji to seljak u Šumadiji i Pomoravlju ima 20 ha u komadu, da može da založi za hipoteku?
Kako danas može seljak da kupi, ako je vrednost poljoprivrednih domaćinstava, koja su stvarale generacije, po pet-šest generacija je pravilo jedno domaćinstvo i ono danas vredi, recimo u Dragačevu, u opštini Kosjerić, Požega, 12-15.000 evra, znači, kompletno, domaćinska porodica vredi toliko na tržištu.
Narod se seli, omladina se seli, sela su prazna. I tamo gde ima zdrave hrane, vi, gospodo iz Vlade, danas želite da napravite probleme. Nedavno sam posetio opštinu Kosjerić. Na primer, vi želite da ložite gumu tamo u cementari i da potpuno uništite jedno od najzdravijih područja u Srbiji. Ministar ekologije je dao saglasnost.
Kažu da je to dobro, da postoje filteri, da postoji zaštita, da iz EU dolaze gume i da se pale tamo. Tamo smo imali najzdraviju hranu. Sada vas pitam, kada je to toliko dobro, što ta Evropa daje nama stare gume?
Evo, mi ćemo njima da skupljamo gume besplatno, da im tovarimo i neka oni pale, ako je to toliko dobro, a nije kancerogeno.
Prema tome, mnogo se priča o poljoprivredi, a naš seljak ne dobija ništa. Dobiće zakone, dobiće nove probleme, dobiće zakone za koje su potrebna sredstva. Svi bi mi voleli da seoska domaćinstva budu uređena, da tamo gde se siri, gde se kajmak drži, da budu bele pločice, da budu rashladni uređaji, ali za to treba novac. Seljak je platio ceh ratova, sankcija, velike nezaposlenosti, hranio svoje najbliže u gradu, koji nisu mogli da se prehrane i da prežive i spasao Srbiju. Šta je danas dobio? Ništa.
Zašto ste sredstva u rebalansu i u budžetu smanjili, maltene prepolovili u odnosu na prošlu i prethodne godine? Zašto se dozvoljava da se toliko sredstava uništi? Evo, sada ste od MMF uzeli kredit bez znanja ovog parlamenta – tri milijarde evra.
Pričate da nije ratifikovan ugovor. Nije bilo u parlamentu rasprave kako će se ta sredstva potrošiti. Narodna banka nikome ne polaže račune, radi bukvalno šta hoće, nikome ne prezentira svoje račune o svom poslovanju. Koliko ide za poljoprivredu, šta će dobiti srpsko selo? Srpsko selo se prazni.
Nedavno sam govorio da u opštini Kuršumlija 17 sela nema nijednog stanovnika, u pograničnoj zoni sa Kosovom. Sve škole su zatvorene, nema ni jedan jedini učenik da odlazi u školu.
Prema tome, koja je perspektiva srpskog sela? Evo, Pajtić je uzeo sredstva, sećam se iz prethodnih vlada, za odbrambene nasipe. Da li su izgrađeni u Vojvodini odbrambeni nasipi? Nisu sigurno. Pričamo jednu praznu priču i uvek kada zapne, para nema tamo gde je najpotrebnije, za poljoprivredu.
Želeo bih, pošto pričate o EU danonoćno, dolaze vam neki značajni ljudi iz EU, koja su to naša tržišta za poljoprivredu u EU, u svetu, gde ćemo mi da plasiramo? Čuli smo koliko smo mesa nekada proizvodili, koliko smo imali u tovu tovljenika, a koliko danas imamo. Gde ćemo da plasiramo te naše proizvode kada kupujemo mleko? Srbija uvozi mleko u prahu. Molim vas, to se nikada nije događalo u tolikoj meri. Kako je moguće da srpski seljak preživi, šta će on to da prodaje, gde da prodaje itd?
Znam da ćete praviti skladišta, priča se o tome. Slušao sam Dulićku kad je govorila o velikim hladnjačama. To su napravljene partijske hladnjače, da bi se ljudi učlanili u određenu stranku napravili su hladnjače širom Srbije, koje su danas prazne, većina je prazna.
Evo, neka vam malinari kažu kako su prošli, mogu da naprave šta god hoće, ali je jedna teška situacija. Seljak bere kupinu, malinu, to je naša perspektiva, i pečurku. Nekada se bar na tome dobro zarađivalo, a danas samo da se preživi. Skuplji je berač nego ono što ubere.
Kako preživeti? Kao što je vreća veštačkog đubriva. Rekao sam, ar zemlje, najplodniji u Srbiji, jeste dva džaka veštačkog đubriva. To nikad nije bilo u istoriji Srbije. Zašto nema subvencija za veštačka đubriva? Za zaštitna sredstva? Koliko su poskupela? Koliko su poskupela sada?
Ponavljam, konkretno, kada se usvoje zakoni šta će u Srbiji biti bolje, da li će Srbije krenuti? Vidite i sami, mi nemamo, a nekada smo imali neke emisije za poljoprivredu, sada samo igara i samo ono ko ponudi najmanju ponudu dobiće auto, dobiće kuću, stan, svi se kockaju u Srbiji očekujući da im nešto dođe. Videli su da od rada ništa ne može da se zaradi, a primer je seljak koji najviše radi. Kada bi on pisao prekovremene sate, pa ko bi ga isplatio. Radi od sunca do sunca, kako naš narod kaže, i bori se za opstanak.
Kako će seljak sada kada, gospodine ministre, za jednog studenta u Beogradu ili u Kragujevcu ili već negde, treba četiri ili pet jagnjadi mesečno. Koliko je novca jagnje. Koliko treba prasadi za kriju samo? A da vam ne pričam sada za registraciju kola koliko treba, koliko ste povećali. Kako da se preživi i na koji način? Ponavljam, ljudi su se zagrejali, krenuli, ali videlo se da je to jedna priča od koje nema ništa.
Kakva je infrastruktura na selu? Kada sam bio ministar pljuvali su me danonoćno pojedini koji su danas u Vladi što sam selu Gojna Gora napravio put koji, ne znam, košta toliko i toliko. Ljudi koji nisu mogli traktorima da prilaze do kuće.
Koliko je sada planirano za infrastrukturu na selu? Ništa. Mi smo podigli ta kopaonička sela i gradili tamo puteve i radili asfalt da bi ljudi ostali ili opstali da žive i da se vrati stanovništvo. Pogledajte Divčibare koliko se uložilo u njih, u taj kraj. Krenuli smo. Zašto su sela okolo pusta? Ne može da se dođe. Džaba je. Moraju putevi, mora voda, mora dobra struja, mora telefoni.
Mi naplaćujemo TV pretplatu ljudima u Srbiji koji ne vide ni jedan kanal televizije. Uzmite Erčege, uzmite ivanjički kraj, uzmite golijski kraj, dolaze svakodnevno i žale se, moraju da plaćaju pretplatu, a ne vide ni jedan jedini program RTS-a. Kada sam postavio to pitanje direktoru Televizije, znate li šta mi je odgovorio. Kaže, šta, i onaj mora da plaća za škole i ko nema dete. Baš me briga maltene, što selo određeno ne vidi ni jedan TV program, mora da plaća pretplatu.
Šta će jadan taj tu seljak i šta će ta omladina da traži na selu, i kako da ostane i sa čim da se bavi? Koja je budućnost srpskog sela? Sve ode u gradove.
Da li vi znate da jedna porodica kada dođe u Beograd iz unutrašnjosti košta odmah grad Beograd 100.000 evra. Zašto? Treba im parking, treba im škola, treba im obdanište, treba im dodatna struja, voda, kanalizacija, infrastruktura.
Kada bi se deseti deo toga uložio u selo, sela srpska bi procvetala i narod bi tamo ostao da živi. Sve se ulaže u velike gradove. Zašto? Da biste vi koji ste u koaliciji dobili glasove. Vas ne interesuju područja koja imaju mali broj stanovnika. Da vas interesuju, onda biste razgovarali o Lebanu, o dole tom delu Srbije, o jugu Srbije, o zapadnoj Srbiji. Razgovarali bismo ovde sigurno o Šumadiji.
Koja to privreda radi? Da li znate da južno od Dunava i Save Beograd je samo zadnjih 20 godina izgradio groblje Orlovaču i sada smo počeli da radimo taj autoput. To je dokazano koliko se ulaže u selo. Vidite kako ste iskoristili, pola Šumadije ste pripojili Beogradu da biste uzimali ugalj u Kolubarskom basenu i pravili struju, i da bi se sredstva slivala u grad Beograd, a oni tamo nesrećnici koji žive oko Obrenovca imaju i pepeo, i oko Lazarevca, i prašinu i probleme.
Sela se iseljavaju čitava. Ostaje područje potpuno razoreno i uništeno, bezvodno. Tu seljak ostaje i šta da radi na tom području. Da dobije posao u gradu? Ne može.
Prema tome, ministre, morate malo prošetati kroz Srbiju. Dođite malo dole južno. Znam da vi posećujete neke delove. Dođite negde gde do sada niste bili, u ovim krajevima o kojima sada govorim. Bar vas nisam video, nisam čuo u medijima da ste posetili, da ste našli neko rešenje.
Evo, jedan kolega je govorio o protivgradnoj zaštiti. Ovih dana srpska sela razara grad. Šta ste učinili? Mi se branimo kao u srednjem veku protiv grada, pucamo, a ne može da se puca raketama, nema ih.
Gledam, ti koji štite određena sela imaju po dve, tri, a neki nemaju nijednu raketu. Nije imalo para da se nabavi na vreme. Šta se sada događa? Grad razara, ubija, a seljak ne može da preživi. Zašto nema savremene protivgradne zaštite, kao što je u EU, pričamo da donosimo evropske zakone. Zašto to nismo kod nas?
Vi znate kako Evropa štiti svoje selo od grada i od gradonosnih oblaka. O tome se govorilo iz godine u godinu da će se opredeliti sredstva. Izuzetno su mala sredstva. Može se koristiti avijacija koju imamo. Mogu se koristiti aerodromi koje imamo. U 21. veku moderna Evropa ne zna za grad. Kada je francusko selo ubio grad poslednjih 30 godina? Nikada. Kod nas svake godine. Oni koji daju nalog da ne može da se puca, koji kažu imamo prelete, imaju platu 20.000 evra, 15.000 evra i 10.000 evra. O tome smo pričali u parlamentu.
Kako oni da odvoje neki evrić za to naše jadno i izmučeno selo, zašto oni od tih velikih sredstava koja dobijaju za prelete ne pokušaju sa vama, sa ministrom poljoprivrede, da nađu rešenje? Malo treba. Da li znate da protivgradna zaštita košta kao što grad uništi uzmimo dve opštine u Srbiji da se kupi moderna, savremena oprema. Zna se odakle, od Drine dolaze gradonosni oblaci. Ide se sa njima u presret i o tome se više puta razgovaralo.
Prema tome, gospodine ministre, tresla se gora, rodio se miš, naš narod to lepo kaže tako. Imali smo set od 15 zakona za poljoprivredu, bilo je bombasto, dogodiće se čudo, selo će krenuti, bićemo moderni deo Evrope, naš seljak će imati Švajcarsku u svom selu, ličićemo na švajcarska sela.
Usvojićemo mi te zakone, vaša većina će to izglasati, amandmane ćemo nešto pretandrljati, vidite i sami kako to idemo, nešto ćemo stići možda za ovih 10 sati, a veliki deo nećemo ni pogledati. Pokušali smo iz opozicije kroz ove amandmane da popravimo taj loš zakon. Nažalost, ništa se u selu bitnije dogoditi neće.
Voleo bih da me demantujete praktično, ali slaba vajda verujte. U ovim parlamentima, i saveznom i republičkom, u ovih zadnjih dvadesetak godina slušao setove zakona i setove zakona… (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.), a posle svakog zakona seljaku u Srbiji je sve gore i gore.