Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mi smo očekivali jako puno od ministra poljoprivrede i od samih zakona koji je trebalo da se usvoje i usvojićete ih sigurno, svih 15 zakona, ovako kako ste naumili, a to je u jednoj objedinjenoj raspravi u načelu.
Da su zakoni loši i neće seljak ništa dobiti, to pokazuje i 700 amandmana koji su priloženi i koji će isto tako proći bez nekih posebnih rasprava, diskusija.
Za deset sati sigurno sve političke opcije ne mogu diskutovati na kvalitetan način o 700 amandmana.
Prema tome, pitanje je sledeće: Šta će seljak dobiti posle ovog seta zakona koji su usvojeni, svih 15 u objedinjenoj raspravi, završena je načelna rasprava za pre podne? To pokazuje jednu neozbiljnost, kako Vlada, kako vladajuća koalicija shvata poljoprivredu.
Šta će seljak dobiti? Da li će traktor biti jeftiniji, kako će da ga kupi, šta će da da u hipoteku? Prošli put sam govorio, danas jedan traktor, recimo "Univerzal", košta 20 ha plodne šumadijske zemlje. Koji to seljak u Šumadiji i Pomoravlju ima 20 ha u komadu, da može da založi za hipoteku?
Kako danas može seljak da kupi, ako je vrednost poljoprivrednih domaćinstava, koja su stvarale generacije, po pet-šest generacija je pravilo jedno domaćinstvo i ono danas vredi, recimo u Dragačevu, u opštini Kosjerić, Požega, 12-15.000 evra, znači, kompletno, domaćinska porodica vredi toliko na tržištu.
Narod se seli, omladina se seli, sela su prazna. I tamo gde ima zdrave hrane, vi, gospodo iz Vlade, danas želite da napravite probleme. Nedavno sam posetio opštinu Kosjerić. Na primer, vi želite da ložite gumu tamo u cementari i da potpuno uništite jedno od najzdravijih područja u Srbiji. Ministar ekologije je dao saglasnost.
Kažu da je to dobro, da postoje filteri, da postoji zaštita, da iz EU dolaze gume i da se pale tamo. Tamo smo imali najzdraviju hranu. Sada vas pitam, kada je to toliko dobro, što ta Evropa daje nama stare gume?
Evo, mi ćemo njima da skupljamo gume besplatno, da im tovarimo i neka oni pale, ako je to toliko dobro, a nije kancerogeno.
Prema tome, mnogo se priča o poljoprivredi, a naš seljak ne dobija ništa. Dobiće zakone, dobiće nove probleme, dobiće zakone za koje su potrebna sredstva. Svi bi mi voleli da seoska domaćinstva budu uređena, da tamo gde se siri, gde se kajmak drži, da budu bele pločice, da budu rashladni uređaji, ali za to treba novac. Seljak je platio ceh ratova, sankcija, velike nezaposlenosti, hranio svoje najbliže u gradu, koji nisu mogli da se prehrane i da prežive i spasao Srbiju. Šta je danas dobio? Ništa.
Zašto ste sredstva u rebalansu i u budžetu smanjili, maltene prepolovili u odnosu na prošlu i prethodne godine? Zašto se dozvoljava da se toliko sredstava uništi? Evo, sada ste od MMF uzeli kredit bez znanja ovog parlamenta – tri milijarde evra.
Pričate da nije ratifikovan ugovor. Nije bilo u parlamentu rasprave kako će se ta sredstva potrošiti. Narodna banka nikome ne polaže račune, radi bukvalno šta hoće, nikome ne prezentira svoje račune o svom poslovanju. Koliko ide za poljoprivredu, šta će dobiti srpsko selo? Srpsko selo se prazni.
Nedavno sam govorio da u opštini Kuršumlija 17 sela nema nijednog stanovnika, u pograničnoj zoni sa Kosovom. Sve škole su zatvorene, nema ni jedan jedini učenik da odlazi u školu.
Prema tome, koja je perspektiva srpskog sela? Evo, Pajtić je uzeo sredstva, sećam se iz prethodnih vlada, za odbrambene nasipe. Da li su izgrađeni u Vojvodini odbrambeni nasipi? Nisu sigurno. Pričamo jednu praznu priču i uvek kada zapne, para nema tamo gde je najpotrebnije, za poljoprivredu.
Želeo bih, pošto pričate o EU danonoćno, dolaze vam neki značajni ljudi iz EU, koja su to naša tržišta za poljoprivredu u EU, u svetu, gde ćemo mi da plasiramo? Čuli smo koliko smo mesa nekada proizvodili, koliko smo imali u tovu tovljenika, a koliko danas imamo. Gde ćemo da plasiramo te naše proizvode kada kupujemo mleko? Srbija uvozi mleko u prahu. Molim vas, to se nikada nije događalo u tolikoj meri. Kako je moguće da srpski seljak preživi, šta će on to da prodaje, gde da prodaje itd?
Znam da ćete praviti skladišta, priča se o tome. Slušao sam Dulićku kad je govorila o velikim hladnjačama. To su napravljene partijske hladnjače, da bi se ljudi učlanili u određenu stranku napravili su hladnjače širom Srbije, koje su danas prazne, većina je prazna.
Evo, neka vam malinari kažu kako su prošli, mogu da naprave šta god hoće, ali je jedna teška situacija. Seljak bere kupinu, malinu, to je naša perspektiva, i pečurku. Nekada se bar na tome dobro zarađivalo, a danas samo da se preživi. Skuplji je berač nego ono što ubere.
Kako preživeti? Kao što je vreća veštačkog đubriva. Rekao sam, ar zemlje, najplodniji u Srbiji, jeste dva džaka veštačkog đubriva. To nikad nije bilo u istoriji Srbije. Zašto nema subvencija za veštačka đubriva? Za zaštitna sredstva? Koliko su poskupela? Koliko su poskupela sada?
Ponavljam, konkretno, kada se usvoje zakoni šta će u Srbiji biti bolje, da li će Srbije krenuti? Vidite i sami, mi nemamo, a nekada smo imali neke emisije za poljoprivredu, sada samo igara i samo ono ko ponudi najmanju ponudu dobiće auto, dobiće kuću, stan, svi se kockaju u Srbiji očekujući da im nešto dođe. Videli su da od rada ništa ne može da se zaradi, a primer je seljak koji najviše radi. Kada bi on pisao prekovremene sate, pa ko bi ga isplatio. Radi od sunca do sunca, kako naš narod kaže, i bori se za opstanak.
Kako će seljak sada kada, gospodine ministre, za jednog studenta u Beogradu ili u Kragujevcu ili već negde, treba četiri ili pet jagnjadi mesečno. Koliko je novca jagnje. Koliko treba prasadi za kriju samo? A da vam ne pričam sada za registraciju kola koliko treba, koliko ste povećali. Kako da se preživi i na koji način? Ponavljam, ljudi su se zagrejali, krenuli, ali videlo se da je to jedna priča od koje nema ništa.
Kakva je infrastruktura na selu? Kada sam bio ministar pljuvali su me danonoćno pojedini koji su danas u Vladi što sam selu Gojna Gora napravio put koji, ne znam, košta toliko i toliko. Ljudi koji nisu mogli traktorima da prilaze do kuće.
Koliko je sada planirano za infrastrukturu na selu? Ništa. Mi smo podigli ta kopaonička sela i gradili tamo puteve i radili asfalt da bi ljudi ostali ili opstali da žive i da se vrati stanovništvo. Pogledajte Divčibare koliko se uložilo u njih, u taj kraj. Krenuli smo. Zašto su sela okolo pusta? Ne može da se dođe. Džaba je. Moraju putevi, mora voda, mora dobra struja, mora telefoni.
Mi naplaćujemo TV pretplatu ljudima u Srbiji koji ne vide ni jedan kanal televizije. Uzmite Erčege, uzmite ivanjički kraj, uzmite golijski kraj, dolaze svakodnevno i žale se, moraju da plaćaju pretplatu, a ne vide ni jedan jedini program RTS-a. Kada sam postavio to pitanje direktoru Televizije, znate li šta mi je odgovorio. Kaže, šta, i onaj mora da plaća za škole i ko nema dete. Baš me briga maltene, što selo određeno ne vidi ni jedan TV program, mora da plaća pretplatu.
Šta će jadan taj tu seljak i šta će ta omladina da traži na selu, i kako da ostane i sa čim da se bavi? Koja je budućnost srpskog sela? Sve ode u gradove.
Da li vi znate da jedna porodica kada dođe u Beograd iz unutrašnjosti košta odmah grad Beograd 100.000 evra. Zašto? Treba im parking, treba im škola, treba im obdanište, treba im dodatna struja, voda, kanalizacija, infrastruktura.
Kada bi se deseti deo toga uložio u selo, sela srpska bi procvetala i narod bi tamo ostao da živi. Sve se ulaže u velike gradove. Zašto? Da biste vi koji ste u koaliciji dobili glasove. Vas ne interesuju područja koja imaju mali broj stanovnika. Da vas interesuju, onda biste razgovarali o Lebanu, o dole tom delu Srbije, o jugu Srbije, o zapadnoj Srbiji. Razgovarali bismo ovde sigurno o Šumadiji.
Koja to privreda radi? Da li znate da južno od Dunava i Save Beograd je samo zadnjih 20 godina izgradio groblje Orlovaču i sada smo počeli da radimo taj autoput. To je dokazano koliko se ulaže u selo. Vidite kako ste iskoristili, pola Šumadije ste pripojili Beogradu da biste uzimali ugalj u Kolubarskom basenu i pravili struju, i da bi se sredstva slivala u grad Beograd, a oni tamo nesrećnici koji žive oko Obrenovca imaju i pepeo, i oko Lazarevca, i prašinu i probleme.
Sela se iseljavaju čitava. Ostaje područje potpuno razoreno i uništeno, bezvodno. Tu seljak ostaje i šta da radi na tom području. Da dobije posao u gradu? Ne može.
Prema tome, ministre, morate malo prošetati kroz Srbiju. Dođite malo dole južno. Znam da vi posećujete neke delove. Dođite negde gde do sada niste bili, u ovim krajevima o kojima sada govorim. Bar vas nisam video, nisam čuo u medijima da ste posetili, da ste našli neko rešenje.
Evo, jedan kolega je govorio o protivgradnoj zaštiti. Ovih dana srpska sela razara grad. Šta ste učinili? Mi se branimo kao u srednjem veku protiv grada, pucamo, a ne može da se puca raketama, nema ih.
Gledam, ti koji štite određena sela imaju po dve, tri, a neki nemaju nijednu raketu. Nije imalo para da se nabavi na vreme. Šta se sada događa? Grad razara, ubija, a seljak ne može da preživi. Zašto nema savremene protivgradne zaštite, kao što je u EU, pričamo da donosimo evropske zakone. Zašto to nismo kod nas?
Vi znate kako Evropa štiti svoje selo od grada i od gradonosnih oblaka. O tome se govorilo iz godine u godinu da će se opredeliti sredstva. Izuzetno su mala sredstva. Može se koristiti avijacija koju imamo. Mogu se koristiti aerodromi koje imamo. U 21. veku moderna Evropa ne zna za grad. Kada je francusko selo ubio grad poslednjih 30 godina? Nikada. Kod nas svake godine. Oni koji daju nalog da ne može da se puca, koji kažu imamo prelete, imaju platu 20.000 evra, 15.000 evra i 10.000 evra. O tome smo pričali u parlamentu.
Kako oni da odvoje neki evrić za to naše jadno i izmučeno selo, zašto oni od tih velikih sredstava koja dobijaju za prelete ne pokušaju sa vama, sa ministrom poljoprivrede, da nađu rešenje? Malo treba. Da li znate da protivgradna zaštita košta kao što grad uništi uzmimo dve opštine u Srbiji da se kupi moderna, savremena oprema. Zna se odakle, od Drine dolaze gradonosni oblaci. Ide se sa njima u presret i o tome se više puta razgovaralo.
Prema tome, gospodine ministre, tresla se gora, rodio se miš, naš narod to lepo kaže tako. Imali smo set od 15 zakona za poljoprivredu, bilo je bombasto, dogodiće se čudo, selo će krenuti, bićemo moderni deo Evrope, naš seljak će imati Švajcarsku u svom selu, ličićemo na švajcarska sela.
Usvojićemo mi te zakone, vaša većina će to izglasati, amandmane ćemo nešto pretandrljati, vidite i sami kako to idemo, nešto ćemo stići možda za ovih 10 sati, a veliki deo nećemo ni pogledati. Pokušali smo iz opozicije kroz ove amandmane da popravimo taj loš zakon. Nažalost, ništa se u selu bitnije dogoditi neće.
Voleo bih da me demantujete praktično, ali slaba vajda verujte. U ovim parlamentima, i saveznom i republičkom, u ovih zadnjih dvadesetak godina slušao setove zakona i setove zakona… (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.), a posle svakog zakona seljaku u Srbiji je sve gore i gore.

 Reč ima ministar, Saša Dragin.

Zahvaljujem poštovanom gospodinu poslaniku Iliću.
Vezano za njegovu diskusiju mogu da odgovorim na ona pitanja koja su upućena direktno Ministarstvu poljoprivrede, a za ostalo će morati da potraži odgovor od drugih predstavnika Vlade.
Što se tiče toga šta će seljak dobiti vezano za ovaj set zakona, a diskusijom vezano i za traktore, mogu da kažem da je ove godine krenuo program za nabavku nove mehanizacije sa subvencijama od 2.000 evra, a za vreme poljoprivrednog sajma samo je izdato 650 profaktura domaćeg proizvođača traktora. Lično sam razgovarao sa direktorom IMT-a, koji mi je rekao da je pre bio problem da proda, a sada mu je problem da proizvede onoliko koliko je traženo traktora.
Što se tiče onog dela vezanog za zemlju i da li on može da dobije kredit da založi svoju zemlju ili kuću, mogu da vam kažem da Zakon o javnim skladištima i definiše deo izdavanja skladišnice na osnovu koje će on moći da se zadužuju i na takav način više neće morati da zalaže zemlju da bi obnovio svoju poljoprivrednu proizvodnju, nego će to raditi preko skladišnice, odnosno preko svog proizvoda.
Što se tiče dela vezanog za dostupnost poljoprivrednog zemljišta, izmene Zakona o zemljištu i definišu onaj deo koji je vezan za dostupnost same zemlje poljoprivrednicima, odnosno stočarim da lakše dođu do zemlje jer će imati prednost, odnosno lokalnim poljoprivrednicima da im zemlju ne bi uzimali tajkuni ili neko drugi.
Što se tiče zdrave hrane, mogu da vam kažem da je ove godine značajno veći budžet vezan za organsku proizvodnju i za proizvodnju zdrave hrane.
Što se tiče onog dela vezanog za spaljivanje guma, mogu samo da kažem da za vreme mog mandata ministru za zaštitu životne sredine ni jednu dozvolu za spaljivanje guma nisam dao, nego sam se zalagao, pre svega, za reciklažu tog materijala.
Što se tiče razvoja sela, već sam rekao, niste bili u sali, da smo ove godine izveli jednu milijardu više za ruralni razvoj nego što je to bilo prethodno.
Što se tiče komentara vezanog za izgradnju odbrambenih nasipa, mogu da kažem da su svi nasipi izgrađeni prema programu posle poplave koja je bila pre dve godine.
Samo bih podsetio na jedan trenutak od te poplave, odnosno na odbranu na Tisi kod Mošorina, kada je jedan ministar iz tadašnje Republičke vlade, bio sam tamo prisutan tada kao zamenik pokrajinskog sekretara, došao sa dva ulta, istovario ih u blato do polovine točkova, jedan je bio pokvaren, u drugom nije bilo dizela, slikao se pored njih i otišao. Ne znam da li vam je taj ministar poznat.
Ono što bih takođe hteo da kažem, a komentarisali ste pitanjem - ko to daje dozvole za uvoz mleka u prahu, dozvola slobodna za uvoz mleka u prahu je jednom izdata 12. decembra 2007. do 12. aprila 2008, kada ste vi bili u Vladi i vi lično glasali da se ta dozvola da.
Takođe, što se tiče cene studiranja izražene u jagnjićima, izvinjavam se, radim na univerzitetu, kod mene na poljoprivrednom fakultetu studenti ne završavaju fakultet preko jagnjića nego tako što uče. Kako ste vi završili vaš fakultet, to najbolje objašnjava vaš komentar.
Što se tiče protivgradne odbrane, mogu da vam kažem da je RHMZ institucija koja nije u Ministarstvu poljoprivrede, ali mogu da kažem da trenutno ima 12.000 raketa i da još 2.900 raketa je nabavljeno za ovu godinu.
Ono što takođe mogu da vam kažem je da je to jedna kapitalna investicija. Pretpostavljam da znate da ste vi od marta 2004. do maja 2008. godine bili ministar za kapitalne investicije i verovatno ste mogli da uradite nešto za to vreme na tom pitanju.
Mogu da vam kažem da sam pokrenuo inicijativu da protivgradna odbrana prvo pređe u ruke vojske i na takav način da se štedi na bespotrebnom ispucavanju raketa, odnosno na trošenju državnih para, a kasnije da se krene sa zasejavanjem oblaka srebrojodidom iz aviona, i dogovaramo se sa Ministarstvom vojske da se to u što kraćem vremenu uradi.
Što se tiče tog pitanja gde ste rekli kada je poslednji put u Francuskoj tukao grad, da ste gledali vesti, verovatno bi videli da je juče u Francuskoj padao grad veličine teniske lopte i to je bilo na svim vestima kao raritet. Hvala lepo.

Narodni poslanik Velimir Ilić ima pravo na repliku. Izvolite.

Očekivao sam jednu raspravu veoma ozbiljnu, ovo je ozbiljna tema, ali nisam očekivao uvrede od strane ministra.
Gospodine ministre, fakultet sam završio na Univerzitetu u Beogradu, tehnički fakultet, a magistrirao na Univerzitetu u Kragujevcu, ako vas to interesuje. Ne bih želeo da vi vređate nekoga, jer ste ovde došli da razgovaramo.
Vi ste ministar, ovaj parlament vas je izabrao, a to vas uči Čanak, vaš ideolog, idejni vođa koji će vas dovesti tamo, i Srbiju će dovesti tamo gde ste vi to krenuli, ali nadamo se da nećete tamo moći.
Vi niste potpisali za ekologiju, ali zato je vaš naslednik potpisao, gospodin Dulić. On je potpisao i proverite to, valjda govorite sa vašim ideologom i šefom, vidim da vam je on neki kadrovik veoma važan.
Prema tome, za te dozvole, ko je dao za uvoz mleka, pa da li vi govorite sa ministrom trgovine, da li ste vi njemu mogli da kažete - gospodine, da li je moguće da neko ko je uzeo visokomlečne junice u Srbiji po 2.300 evra, ako cena mleka za godinu dana sa 34 dinara spadne na 17, kako ćemo da otplati on to? Nije tačno da ljudi nisu pod hipoteke dali, dali su i kuće i zemlju tada u to vreme, kako sad da vrate?
Razgovarajte u manastiru "Sopoćani", morali smo da urgiramo, kako su ljudi prošli koji su uzeli junice visokomlečne sa današnjom cenom mleka. Šta rade proizvođači koji imaju 120 krava i koji namuzu dnevno 1.500 ili 1.600 litara mleka, a neće ga niko? Oni idu i mole pojedine mlekare da uzmu, nema cene za koju će ih uzeti.
Prema tome, gospodine ministre, nemojte tako da se ponašate, to ovi poslanici nisu zaslužili. To vam kažem zbog mene, a nije vam dobra politika, gospodine ministre. Nemojte da vređate, očekivao sam da ste vi jedan ministar sa kojim možemo razgovarati, polemisati, diskutovati.
Međutim, vi ste odmah krenuli, nisam video manjeg čoveka a više ratobornog, vi ste odmah to krenuli - ko je završio, gde je završio. Kad bih ja vas preslišao gde ste vi završili fakultet, vidi se kako ide poljoprivreda pod vama, to seljaci najbolje kažu. Znači da ste kvalitetan kadar? Jadni ti studenti kojima vi predajete, gospodine ministre, kad se tako ponašate. Jadan taj student koji završi fakultet sa vama. Gde će on to biti stručan da se pojavi?
Biće kao i vi, gospodine ministre, sigurno, koji mislite da ste stručni. Toliko ste nadmeni da ste došli ovde pred poslanike da razgovarate s nama, da nam proveravate vi diplome. Završavam svoj radni vek još malo i dokazao sam se kao inženjer na tom polju izuzetno puno, i kao stručnjak, gospodine ministre, a vi, želim vam isto, i kao ministar sam se dokazao…

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Molim i narodne poslanike i sve druge učesnike da se podsete odredbi Poslovnika koje nas sve zajedno obavezuju na uljuđeno ophođenje. Ako je potrebno da se povremeno pročita stenogram sopstvenih diskusija, onda i to možda može da pomogne.
Ministar Saša Dragin, želi reč. Izvolite.

Pošto poslanik Ilić više nije u sali, ne bih uzimao reč.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Dobrislav Prelić.

U ime SRS podneo sam amandman na član 42 - briše se. Stav SRS je da ne podržavamo osnivanje novih uprava i bilo kojih drugih agencija i u ovako obimnom državnom aparatu u ovoj ekonomskoj krizi, te zbog toga smo bili mišljenja da član 42. treba da se briše.
Dobio sam odgovor od ministra na par pitanja. Lepo je što ministar hoće da odgovori svakom poslaniku, ali, gospodine ministre, vi odgovorite samo ono što vi hoćete, a imam utisak da ponešto namerno preskočite.
Niste mi odgovorili zbog čega je uredbom skinuto nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima 40.000 dinara? Zatim ste dali obrazloženje da penzioneri koji su se izjasnili kao komercijalna poljoprivredna gazdinstva dobijaće 30%, pa ste rekli da će dobiti 5.000 dinara, ako se ne varam, ako izdaju zemlju u arendu.
Kako može po dva osnova da mu bude zemlja u poljoprivrednom gazdinstvu i da izda u arendu? Nije vam obrazloženje, tako sam shvatio tih 30%, adekvatno, ali ako se ne varam, ovo je druga godina da nekomercionalna poljoprivredna gazdinstva nemaju 40 hiljada pomoći koja su imala.
Što se tiče hipotekarnih kredita, ko je uzeo kredit iz Fonda za razvoj AP Vojvodine, verujte mi, ovo su priče sa terena iz Zapadnobačkog okruga, pa i šire, čak u jednom delu Južnobačkog do Novog Sada, poznajem taj teren. Već su aktivirane hipoteke, a jedini razlog je što je cena mleka ovako mala. To dobro znate.
Ljudi hoće da vrate, čak žele da jedan deo vrate, ne u celosti, zbog toga sam apelovao na vas da se angažujete, da pomognete tim ljudima, da im se odloži plaćanje, jer na takav način nećemo zadržati mlade ljude na selu, u to sam siguran. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Saša Dragin.