Dame i gospodo narodni poslanici, kao i gospodin Kragović, tako je i Zoran Krasić podneo amandman na Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde kaže da bi treći stav trebalo da se briše. Reč je o stavu koji kaže: ''Način obrazovanja, struktura, odnosno organizacija Uprave za agrarna plaćanja uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar.)''
SRS, tj. poslanička grupa je protiv bilo kakvih dodatnih agencija, uprava po ministarstvima. Nas je zahvatila teška ekonomska kriza, vi doduše, ministre ste rekli, da ste uzeli od ministra finansija, Uprave za trezor te ljude koji će sada raditi u ovoj upravi, ali vi ste samo tamo smanjili, a vama povećali.
Ministar Dinkić ima 713 zaposlenih, pa nisam čuo da će da smanji ijednoga, jer je on neprikosnoven nad svima.
Reč je o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o sumraku agrara, koji pokušava sada da se čupa. Imamo 4.800 do 5.000 sela. Po nekim procenama, niko to ne može tačno da proceni, jer nam, maltene, iz dana u dan se gase sela.
Problem je sa procenom tačnog broja sela u Srbiji jeste, što svake godine stotinak sela bukvalno nestane. Ukoliko se trend odumiranja seoske populacije nastavi, procenjuje se da će u sledećih 10 godina potpuno nestati do 1.000 sela.
Ovo su vaši citati, ministre. Vaš citat. Ali, moram sada da vam dam drugi citat, nažalost, novinarski i koji je proveren, kaže – selo Gabrić kod Subotice, mislim selo Gabrić koje iščezava.
Kaže, sredinom sedamdesetih, u Gabriću je bilo više od 400 domaćinstava. Uzmimo da je prosek tri člana, da su živela, sigurno bi bilo više. To je 1.200. Danas tu živi svega 300 duša.
Pre godinu dana, zatvorena je jedna jedina prodavnica. Seljani često nemaju vode ni struje. Ni autobusi više ne voze do sela. Nažalost, to je selo u Vojvodini.
Gde je sada tu fond za razvoj poljoprivrede Pokrajine, pa gospodin Pajtić?
Moram pročitati još dve-tri rečenice – i dok obilazimo prazne kuće u Gabriću i železničku prugu, koja je jedva vidljiva od korova, tišina pritiska selo. Ni svrake, ni goluba, ni gavrana, ni psećeg laveža. I onda, konstatacija meštana, kaže – i ovo ti je ta razvijena Vojvodina o kojoj pričaju.
To je problem, ministre poljoprivrede i ruralnog razvoja. To je problem paora i seljaka. Odumiru nam sela. Možemo doneti hiljadu zakona koji će nešto tekstualno govoriti o poboljšanju agrara i tog paora i seljaka, ako ništa ne bude uradio Pajtić iz DS.
Oni se busaju kako puno više rade za seljake, za paore, za registrovana poljoprivredna gazdinstva, za poljoprivredne proizvođače, a Velimir Ilić iznosi ovde u više navrata, u stvari u onoj Skupštini, kako je iz fonda za razvoj poljoprivrede Pajtić upotrebio tri miliona evra.
Niko za to nije pokrenuo ili se upitao neko od nadležnih institucija da li je to tačno. Neko od njih dvoje mora da odgovara. Tako više ne može da se vodi agrarna politika.
Molio bih poslanike da podrže ovaj amandman gospodina Krasića, a koliko mi preostaje, SRS poslanička grupa je predložila neko preko 900 amandmana. Kao ovlašćeni predstavnik neću imati šanse da tih 900 svih obrazložim, i kolege koje su ovde, jer ima ograničenih deset sati, ali ćemo se truditi one najbitnije zakone koji utiču, specifično utiču na razvoj sela, specifično utiču na agrar, specifično utiču na onoga koji se bavi i ratarstvom, i povrtarstvom, stočarstvom i vinogradarstvom, voćarstvom, proizvodnjom malina, kupina itd. Pričam o seljaku u Srbiji.
