Poštovano predsedništvo, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, opet bih na početku hteo da ukažem na besmislenost ovakve rasprave koju smo vodili o ovako važnim zakonima, kako u načelu, tako i sada, o započetoj raspravi po podnetim amandmanima na ovoliki broj zakona.
Već smo gotovo jedan sat izgubili u raspravi oko jednog zakona i to došli smo tek do drugog člana ovog prvog zakona iz tog seta od 15 zakona i realna je bojazan da određene zakone i amandmane na određeni broj zakona jednostavno nećemo ni dotaći, niti će biti spomenuti i uopšte ne znam kakvu će sudbinu imati ti podneti amandmani, i koji su prihvaćeni od strane predlagača ili pak koje je Odbor predložio, neće javnost, u najmanju ruku naši poljoprivredni proizvođači neće moći ni čuti šta je prihvaćeno, a šta je odbijeno.
Mislim da ne bi trebalo nikada više ne samo o ovako značajnim zakonima kakva je poljoprivreda, nego i o mnogim drugim zakonima da se o ovolikom broju zakona vodi načelna rasprava jer je ona krajnje, krajnje besmislena, niti se mogu amandmani na pravi način obrazložiti, niti se suštinski može sagledati šta se želelo amandmanima menjati.
Podneo sam na član 2, tačku 2) amandman u želji da se bolje i jasnije definiše šta je poljoprivredna proizvodnja. Ona je Predlogom zakona definisana tako da je to proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Predlog mog amandmana se odnosi na to da se iza reči "ribe" dodaje reč "pčele", jer smatram da je pčelarska proizvodnja jedna od značajnih poljoprivrednih proizvodnji, da relativno veliki broj naših građana se bavi tom proizvodnjom, da je to proizvodnja koja se delimično izvozi i da nije na odmet da se ovde jasnije definiše da u okviru poljoprivredne proizvodnje jasnije stoji i uzgoj riba i pčela.
Predlagač, tj. Vlada, u obrazloženju odbijanja, tj. neprihvatanja ovog amandmana navodi da je poljoprivredna proizvodnja proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, odnosno drugih oblika poljoprivredne proizvodnje, što podrazumeva i uzgoj pčela. Ako sam bio jasan, jasno sam podvukao šta je u Predlogu zakona definisano kao drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, a ponoviću, gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i dr. Znači, ovo i drugo, moglo bi se podvesti i pčelarstvo i uzgoj pčela.
Mislim da je bilo mnogo osnova da predlagač zakona prihvati ovu dopunu i prihvati, u krajnjem, ovaj amandman. Sa žaljenjem moram da konstatujem da se nije imalo razumevanja, a mislim da je amandman krajnje suvisao, da mu je mesto ovde i da suštinski popravlja ovu definiciju poljoprivredne proizvodnje. Toliko bih oko amandmana.
Ako mi dozvolite, koristiću ono vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik. Hteo bih da se nadovežem na ono što je gospodin Batić rekao vezano za stanje veterinarske službe. Istina je da je ono izuzetno teško i dobrim delom podržavam ono što je rečeno. Mislim da bi Ministarstvo trebalo stvarno u narednom periodu da učini značajan napor da se krene pre svega u realizaciju programa mera zdravstvene zaštite životinja jer već ističe maj mesec, s programom se počinjalo mnogo ranije, jednostavno, realizacija programa je značajna iz više razloga.
Normalno, trebalo bi učiniti napore da se isplate i sva dugovanja veterinarskim subjektima, jer većina stanica je danas privatizovana, i u tim stanicama veterinari realizuju program mera i troše sopstvena sredstva u okviru realizacije i trebalo bi, kao naknadu, da dobiju deo onih sredstava koja su u budžetu izdvojena, znači novčanih sredstava za sprovođenje tog programa mera.
Ono što želim da demantujem, a što je rečeno ovde, pre svega sa aspekta uznemiravanja javnosti, da na teritoriji nekoliko opština, mislim da je rečeno tri opštine, vlada epidemija besnila. Mislim da to ne stoji i da je pogrešno upotrebljen izraz. Nikakva epidemija ne vlada, besnilo je zarazna bolest i životinja i ljudi, znači zoonoza, ona egzistira na području naše zemlje, povremeno se javlja, tj. dijagnostikuje, pre svega kod divljih životinja, poneki put i kod neke od domaćih životinja.
Na sreću, u poslednjih gotovo 50 godina nije gotovo nijedan čovek oboleo od besnila, jer je to neizlečiva bolest, i kada se utvrdi jedna zaražena životinja na području jedne opštine, onda se proglašava zaraženo stanje i preduzimaju mere vakcinacije potencijalno moguće zaraženih životinja, pre svega pasa i mačaka, ali i ako ima rezervata i nekih divljih životinja.
Svakako, naša zemlja bi trebalo da pređe toj tzv. peroralnoj vakcinaciji potencijalnih nosilaca ove virusne bolesti i da se time izvrši eradikacija ove bolesti. Za sada je drugi način vakcinacije i zato ta bolest egzistira na našim prostorima, ali prosto da bi se imala prava informacija, da ne bi bilo nikakvo uznemiravanje javnosti, ne postoji nikakva epidemija, nego je moguće da je registrovana jedna ili dve obolele životinje na teritoriji tih opština, i da je po tom osnovu, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, proglašeno zaraženo područje, i da se sprovode sve druge veterinarske mere.