Gospodin Milutin Mrkonjić. Morate ponovo da se prijavite, gospodine Mrkonjiću.

I ja zahvaljujem gospodinu Lapčeviću na ovom pitanju. Nikada nisam bio ministar, samo to da ga podsetim. U stvari, bio sam, zaboravio sam. Bio sam izabran 1992. godine, pa nisam prihvatio, preko noći sam se zahvalio, i 1986. godine, u onoj staroj Jugoslaviji. Sada sam ministar.
Uvek kažem medijima (i danas su bili neki novinari kod mene, pa nisam hteo da razgovaram s njima) da moramo stalno pričati o Koridoru 10, da bi ljudi shvatili da Koridor 10 stvarno predstavlja našu najveću razvojnu šansu, i da ga radimo.
Dakle, još jedanput, i drago mi je da su to pitanje postavili, da ovde za tri minuta objasnim, da kažem šta radimo. Ove godine ćemo iz sopstvenih sredstava napraviti 40 kilometara autoputa. Od oktobra prošle godine radi se 20 kilometara od Preševa do Levosoja (večeras i sutra ujutru ću biti tamo na gradilištu, možete zajedno sa mnom, da vidite šta se radi) i to ćemo završiti 7. jula. Deonicu koju smo počeli, završićemo 29. novembra. Volim te okrugle datume.
Žao mi je (možda sutra ili prekosutra odemo zajedno do Novog Sada), radi se. Kolega Lapčeviću, ne znam šta ste po zanimanju, ali ako ste inženjer, treba da znate da ipak mediji nisu merodavni. Radi se punim intenzitetom (ode Maraš napolje, on zna, iz Novog Sada je) 20 kilometara autoputa iz sopstvenih sredstava, i to ćemo završiti ove godine.
Što se tiče Niša, Niš je na Koridoru 10, pre svega Železničkom koridoru 10. Lepo ste rekli, to jeste niški čvor, najveća i možda najslabija tačka na Koridoru 10. On se sada projektuje i verovatno ćemo projekat završiti ove godine i iduće godine ući u realizaciju niškog čvora. Autoput oko Niša je definisan, tako da tu problema nema.
Ali Istok-Dimitrovgrad, što se tiče železničke magistrale, danas je naša najslabija tačka, pored niškog čvora. Mi ćemo ove godine, 5. juna, ući u početak izgradnje modernizacije tog dela pruge jer, kao što znate, tu nemamo ni električnu energiju. Kredit je obezbeđen, dilema nema, dobro kaže kolega iz SRS.
Pored toga, na autoputu prema Istoku završava se projektovanje glavnih projekata i deonice 8,5 kilometara od bugarske granice do Dimitrovgrada, sa dva velika tunela. Nismo ušli u realizaciju tog projekta zbog toga što još nemamo obezbeđena sredstva iz međunarodnih kredita, ali imamo najavljen novac iz kredita Svetske banke, 388 miliona dolara za taj deo autoputa, između Proseka, Crvene Reke, Niša i Dimitrovgrada.
Oko Pirota ćemo izmestiti traku (i o tome smo govorili) i pomeriti je u brdsku varijantu (da sada ne projektujem ovde zajedno sa vama, da vas ne davim), i taj posao ćemo završiti u toku ove godine, i iduće godine nastaviti realizaciju tog dela Koridora.
Na jugu planiramo ove godine iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, koje su obezbedile 600 miliona evra, da radimo deonicu između Grdelice, iza Leskovca, do Vranja, odnosno do Levosoja. Deonicu Levosoje-Vranje projektujemo i završavamo za narednih 15 dana i, kada dođu pare iz kredita, ući ćemo u realizaciju i tog južnog dela Koridora.
Što se tiče obilaznice oko Beograda, to su one čuvene teme i eksproprijacije itd., o čemu sam ja dosta govorio tražeći vašu podršku, tražeći podršku poslanika, severni deo, od Dobanovaca do Batajnice - 115 miliona evra, kredit obezbeđen. Eksproprijacija nije završena, sada iznalazimo sredstva za to. Za sada smo našli deo sredstava, negde oko milijardu i po do dve. Treba nam nešto više para. Pretpostavljam da ćemo i eksproprijaciju završiti ove godine i početi gradnju tog dela obilaznice.
Molim vas, kad sam već uzeo reč, da kažem, još imam pola minuta, da smo prošle nedelje usvojili program Direkcije za puteve. Dosta poslanika interesuje realizacija tog programa. Negde oko 350 miliona evra, koje ćemo uložiti u održavanje magistralnih i regionalnih puteva, počinje odmah, i zato hoću poslanike da smirim.
Ali, molim poslanike da pomognu da u idućoj nedelji usvojimo zakon o dve garancije, od 100 i 75 miliona evra, kojim ćemo vratiti deo dugova putarima.
Zakoni o garancijama su jasni, tu neke dileme nema, sem ako ne bude političkog prepucavanja, ali pošto sam razgovarao sa većinom poslanika, posebno iz opozicije, očekujem vašu podršku da od ponedeljka te dve garancije usvojite i da u privredu Srbije uđe 200 miliona, da može da živne, da bi putari mogli normalno da rade.
Molim kolegu Lapčevića, ako ste negde dole na jugu sutra, bićete moj gost od Niša do Preševa. Hvala.

Zahvaljujem ministru Mrkonjiću. Reč ima gospodin Lapčević.

Hvala, gospodine ministre, ali ne znači ako ste vi glasni, da to što pričate ima veću važnost. Znam ja dobro kako ste otvarali radove na izmeštanju tog železničkog koridora i 1996. godine, jako dobro. Znam i kada ste promovisali izgradnju brze pruge 1992. godine, koja je završena 1996. godine, a 2009. već treba da se rekonstruiše. Jako dobro ja znam te vaše poduhvate, a to što sam rekao za početak izgradnje autoputa u Vojvodini, to vam je rekao B92 i snimio. Nisam ja to izmislio, gospodine ministre.
Što se tiče drugog pitanja, pitao sam vas zašto metro u Beogradu i most od Borče do Zemuna jesu nacionalni projekat, a projekat izmeštanja pruge Niš-Dimitrovgrad iz jezgra grada Niša nije nacionalni projekat, jer je na njemu poginulo 150 ljudi u zadnjih 40 godina.
Gospodine Obradoviću, vas sam pitao da li će i kada fakulteti dobiti saglasnost da počnu rad, jer ste to javno obećali kada ste bili u Nišu. Da li to znači da, kada ste gost u Nišu i tamo treba pred kamerama da se slikate, obećate to javno da bi pokupili neke poene, a kada dođe do realizacije, onda od toga nema ništa?
Šta to znači? Za sve što se dešava u Beogradu ili u ovom delu Srbije može da ima sredstava i može da ima opravdanja, ali ako je potrebno nešto uraditi za jug Srbije, onda uvek imamo izgovor krizu, uvek imamo izgovor nedovoljno sredstava, uvek imamo izgovor da je procedura u pitanju.
Tako se desilo sada i sa trasom gasovoda. To jeste bio naš prioritet, ali znate, nisu se složili strani partneri. Prvog dana je izjava bila – nismo mogli da utičemo na trasu gasovoda. Drugog dana – Bugari su to od nas tražili. Trećeg dana je rečeno – Gasprom je odlučio gde će biti trasa. A četvrtog dana je vaš, gospodine premijeru, direktor Srbijagasa rekao da su Austrijanci i Mađari tražili da trasa prođe tu gde je obnarodovano.
Niko nikada do sada jednu reč nije rekao o trasi gasovoda preko Zaječara. Preko noći izađe direktor Srbijagasa i kaže – evo, to će biti sada tu.
A danas čujemo od ministra energetike da, u stvari, trasa još uvek nije postavljena i odrediće je studija koja će se raditi, a pri tom se govori da Srbija nema uticaja. Pa, nije tačno. Srbija ima uticaja baš izradom te studije i gde Srbija bude rekla da je javni interes Srbije, tu će trasa gasovoda proći. Ali se radi, izgleda, o nekim višim interesima ili nekim ličnim interesima, možda političke ili neke druge prirode.
Molim vas, gospodine Cvetkoviću, da mi odgovorite na pitanje da li je i kada Vlada razgovarala o ovom pitanju i da li je odlučila da prihvati ovu trasu za koju čujem da nije ni ona sigurna. Hvala.

Gospodin Žarko Obradović, najpre. Izvolite.

Hvala na prilici da vam ponovo kažem, ali da budem iskren, nisam razumeo kakve veze gas i gasovod imaju sa vašim pitanjem o otvaranju novih fakulteta na području grada Niša. Ja nisam razumeo, ali vi verovatno jeste, čim to pitate. Dao sam odgovor, ali možda kod vas ne postoji dobra volja da ga prihvatite.
Naime, bio sam vrlo jasan. Podaci koje sam dobio od kolega nisu odgovarali istini. Postojale su pod istim brojem, istom oznakom, različite odluke Univerziteta o osnivanju fakulteta. Rekao sam vam kako stoje stvari, da bi se fakultet osnovao, šta je potrebno – i programi i prostor i (Predsednik: Kadrovi.) naučna kompetentnost nastavnika.
Zanimljivo je da to pitanje postavljate meni, a mogli ste ga postaviti i vašem kolegi koji je vodio ovaj resor pre mene. I tada je postojao zahtev za otvaranjem ovih fakulteta, pa ako nije postojao razlog za tako nešto tada, trebalo bi makar malo da mi verujete kada vam govorim da postoje razlozi koji nisu dovoljni za otvaranje fakulteta. Jer, otvaranje bilo kog fakulteta podrazumeva i određena materijalna izdvajanja, i za funkcionisanje fakulteta i za zaposlene.
Ne znam da li znate, ali ako ne, reći ću vam – otvaranje bilo koje visokoškolske ustanove podrazumeva ispunjavanje zakonom predviđenih uslova. Standardi podrazumevaju i 70% ljudi u stalnom radnom odnosu, prema Zakonu o visokom obrazovanju, naučnu kompetentnost ljudi koji treba da rade u toj visokoškolskoj ustanovi, određen prostor, dva metra kvadratna po glavi studenta u jednoj smeni, tri programa koja su komplementarna sa drugim programima u svetu.
Stvari uopšte nisu jednostavne, tipa da li hoćete ili nećete da osnujete fakultet. Jer, kad nam je bilo rečeno da nema potrebe za bilo kakvim izdvajanjima, to nije bila istina. Postoji potreba, i te kakva potreba za materijalnim izdvajanjima. Ako neko ima nameru da kroz zahtev za otvaranje visokoškolskih ustanova sebi pridobije neki poen, to je već druga stvar, neću da ulazim u to. Govorim vam vrlo iskreno šta je nas u Ministarstvu i mene kao ministra motivisalo vezano za ovaj zahtev za otvaranje dva fakulteta.
Moram vam reći da u odnosu na sredstva kojima raspolažemo, a praktično, kada izuzmemo troškove za zarade zaposlenih i socijalna davanja, nama ostaje 3,31% u budžetu. Bili smo ovde na rebalansu budžeta i govorili smo o strukturi tih troškova. U tih 3,31% imate izdvajanja i za predškolsko i za osnovno i za srednje obrazovanje, i za đačke domove, i za studentske domove, i za različite vrste pomoći, i za stručno usavršavanje i za opremu, da ne pominjem investicije koje su i te kako potrebne.
Moram vam reći da, faktički, tako stoje stvari. Nije tačno da je pitanje izdvajanja pitanje želje da se dobiju neki politički poeni i slično. Kada sam bio u Nišu, bio sam na razgovoru sa predsednikom Skupštine grada Niša i ostalim ljudima iz gradske vlade i rekao sam da ćemo, uprkos ovako teškoj ekonomskoj situaciji, početi da gradimo novi studentski dom. I hoćemo, jer za to postoji potreba, jer su kapaciteti studentskih domova i studentskih ustanova u Nišu manji nego što postoji interesovanje ljudi. Država odvaja ionako već 30 miliona evra za sve studentske domove u Srbiji, ali nam se povećao broj korisnika, što govori da je, nažalost, ekonomska situacija takva, što se tiče studenata, da postoji interesovanje za dom. I mi ćemo to raditi. Za ostale stvari bih vas molio da imate razumevanja.
Kažem vam još jednom, bez namere da prebacujem na bilo koji način, ali taj problem ne postoji od ove vlade i od ovog ministra, postoji od prethodne vlade i prethodnog ministra, kada su ekonomski uslovi bili kudikamo pogodniji i kada je, pominjem to ne slučajno kao primaran razlog, trebalo ispuniti i druge uslove koji nisu bili ispunjeni u to vreme, a ni kasnije. Hvala.

Gospodin Mrkonjić ima reč.

Neću da šapućem. Navikao sam da malo galamim na gradilištima, znate. Ali, pošto se 40 godina bavim edukacijom i neznalica i onih koji znaju, pa se borim za te razvojne projekte, ako vi, kao poslanik, do sada ne znate šta znači Koridor 10 za železnički saobraćaj, za prugu i za put, još jedanput ću da ponovim.
A podsećam, bez ikakve želje da vređam ljude i stranke koje su sada u Vladi, 2006. godine ste dve milijarde evra imali u vašoj vladi, pa ništa niste uradili. Ušlo je u zemlju 55 milijardi evra od 5. oktobra, pa ništa niste uradili. Predsednik Vlade je bio čovek iz Niša, pa ništa niste uradili. E, ja sam nešto uradio i uradiću, druže Lapčeviću. (Aplauz.) Nemojte, čovek će da nauči.
Dakle, Koridor 10 za železnicu, gospodine Lapčeviću (malo glasnije govorim, da zapamtite) jeste pruga kroz Srbiju, od Subotice do Niša, pa ka Dimitrovgradu i dole ka jugu. To je Koridor 10. U sklopu tog koridora je i niški čvor, sa 400 miliona evra planiranih da se izgradi u naredne četiri godine. I barem 50 puta smo o tome govorili. To je Koridor 10.
Pokušavate da me navučete na beogradizaciju i tu ste se malo prevarili. Ja sam rođeni Beograđanin, ali ceo život sam proveo na terenu, tamo gde vi niste nikada ni bili. I u vašem Nišu. Pogledajte koliko je objekata tamo urađeno u naše vreme. A šta ste vi uradili od 5. oktobra do danas? Ništa.
Prema tome, nemojte se ubeđivati. Sa mnom sutra u džip, pa lepo do Preševa, pa lepo do Novog Sada. Ne verujte nikome, ni televizijama, ni novinama. Pođite po terenu. Čulo gledanja postoji, vrlo je važno. Pored sluha, gledajte malo, kolega Lapčeviću. Hvala.

Gospodin Cvetković. Izvolite, gospodine premijeru.

Hteo bih da kažem dve stvari. Prvo, ovaj deo vezan za infrastrukturu koji nije pomenuo ministar Mrkonjić, a to je pitanje Beograda, konkretno mosta Borča-Zemun i metroa.
Naš prioritet (Predsednik: Gospodo poslanici, molim za tišinu.) jeste svakako Koridor 10. Za finansiranje Koridora 10, kao prioriteta, obezbeđujemo sredstva iz nekoliko izvora. Glavni izvor su, pre svega, naša sredstva iz budžeta, a zatim tu dolaze i sredstva od međunarodnih finansijskih institucija.
Ova dva projekta koja ste pomenuli nisu alternativa da ta sredstva koja imamo preusmerimo na njih, nego su to projekti za koje povlačimo projektne zajmove koji mogu isključivo za te namene da se koriste. Dakle, oni bi bili plus ovome što se odnosi na Koridor 10.
Ne možete supstituisati taj most, takvi su pregovori u toku, pa da kažete - neću metro Beograd, umesto toga hoću Niš. Oni su, prosto, projekti vezani za izvođače radova, za izvođenje radova i oni nose svaki svoje finansiranje. Možemo tu da kažemo sledeće - nećemo njih uopšte, pa da radimo samo Koridor 10, ili da kažemo - radićemo i jedno i drugo. Mislim da bi svako normalan rekao - radićemo i jedno i drugo. Dakle, tu nema konkurencije, to nisu uzajamno isključivi projekti.
Što se tiče pitanja trase gasovoda, pošto ministar energetike nije tu, želim da dam direktan odgovor na pitanje da li je Vlada razmatrala trasu i da li je donela bilo kakve odluke u tom pogledu. Odgovor je – ne. Otkada je ova Vlada formirana, trasa kao takva nije bila na Vladi razmatrana, niti su bilo kakve odluke u vezi sa tim donete.
Osim toga, moram da vam kažem da meni nikad ne bi pala na pamet ideja da neko može političkom odlukom, pa neka je to i Rus, da utiče na trasu. Trasa je čisto komercijalna stvar i ona će se zaista definisati kroz studiju izvodljivosti, a mi ćemo onda, ili bilo ko, tamo gde prolazi taj gasovod, za unutrašnje stvari, a opet polazeći od komercijalnog interesa, prema najvećoj koncentraciji potrošača da puštamo naše krakove koji će ići u tom pravcu.
Svakako bi mi bilo jako čudno da neki gasovod koji košta milijarde evra i nemojte ga posmatrati samo kao parče koje ide kroz našu zemlju, imate ga prethodno kroz celu Bugarsku, pa krak dole za Grčku, pa preko Crnog mora itd. (Predsednik: Vreme.) Dakle, on će se sigurno, i svaki normalan bi ga utvrdio kroz fizibiliti studiju, koja bi u izboru varijanti uzela onu najpovoljniju.