Dame i gospodo narodni poslanici, više bih voleo, gospodine Novakoviću, da je, trenutno samo, gospođa Slavica na tom mestu, zato što bi pitanje, pre svega, trebalo da bude upućeno njoj. Prvo i osnovno, postavljam jedno pitanje – kada ćete dati odgovore na dosadašnja pitanja koja sam postavio? Ima tu nekih težih i nekih lakših pitanja, ali vi, nažalost, uopšte ne odgovarate.
Ovo postaje potpuno besmisleno, farsa. Postavio sam jednostavno pitanje, molim vas, kada ću dobiti odgovor za onu spravu koja se nalazi preko puta poslaničke grupe SRS. Ne znam šta je tu problematično? Čije je to, ko je to postavio, za šta služi, u koje svrhe? Je l' vi ne smete da dogovorite, ne znate da odgovorite? Ili je to možda nešto što ne pripada Skupštini Republike Srbije? Sada već ozbiljno sumnjam da vi krijete nešto ne samo od narodnih poslanika, nego i od građana Srbije. Mislim da je red da napokon odgovorite šta je sa time.
Postavio sam pitanje vezano za imovinu Saveza komunista. Zakonom od 2001. godine dobile su pravo tadašnje parlamentarne stranke da tu imovinu koriste. Rekao sam da ima oko 300 objekata. Jedan od tih objekata je "Ušće". Ima skoro godinu dana kako sam postavio to pitanje, a vi mi ne odgovarate. Ko koristi tu imovinu? Videli smo sa "Ušćem", to ste prodali u bescenje. Tek sada se postavlja pitanje, odnosno pokreću se neke stvari vezano za taj kriminal oko palate "Ušće".
Postavio sam mnoga druga pitanja, a vi ne dajete odgovore. Postavio bih još jedno pitanje, za koje mislim da je vrlo interesantno i prosto sam zaprepašćen da do sada niko ne reaguje na ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo, posebno ovi preko puta, ZES.
Vi znate, gospodine Novakoviću, da se na osnovu člana 249. u Skupštini Srbije obrazuju poslaničke grupe prijateljstva. Znate i ulogu tih grupa prijateljstva. Mislim da bi vam možda taj put u Evropu bio skraćen, možda ne bi trebalo da čekate 2025. godinu, možda biste 2023. godine uspeli da budete primljeni u Evropu da postoje te grupe prijateljstva, koje bi, u skladu sa Poslovnikom i ulogom koju su imale, obezbedile Srbiji takvu mogućnost.
Mi smo jedina skupština koja u drugom mandatu 2007, 2008. i 2009. godine apsolutno ima formirane grupe prijateljstva, ali one ne funkcionišu. Ni jedna jedina grupa prijateljstva ne funkcioniše. Pre svega, tu se postavlja pitanje Odbora za inostrane poslove i gospodina Mićunovića. Dobro, razumem gospodina Mićunovića, možda nije u stanju da se bavi ovim problemima, pošto on uspostavlja dobre veze Srbije i Hrvatske. Ali, pošto on nije u stanju, onda je to zadatak i obaveza predsednika Skupštine Republike Srbije gospođe Slavice Đukić-Dejanović. Negde je zapelo. Koji je razlog? Da li neko možda insistira od Skupštine Republike Srbije da se ove grupe ne formiraju? Možda im ne odgovaraju pojedine grupe prijateljstva, zato što postoje formirane grupe prijateljstva sa nekim državama koje nisu po volji Americi. Recimo, grupa prijateljstva sa parlamentom Irana.
Mogu da verujem da je to možda razlog, jer vi znate kakva smo mi država i kako mi funkcionišemo. Jednostavno, dođe Manter i kaže - ovo može, ovo ne može, ovo će malo da sačeka. Vi postupate sa nalozima američkog ambasadora, engleskog, a verovatno još nekih, ali nam onda recite što se bavimo nekim poslovima ako su oni potpuno besmisleni.
Posebno je pitanje sada za šta će nama ovaj poslovnik. Kako vi obavezujete nas da poštujemo Poslovnik, a ne poštujete ga vi? Vi ste pravnik, znate da postoje te uzajamne obaveze i da to ima smisla samo ako se sve strane u ovom parlamentu drže ovog poslovnika i poštuju ga.
Stvarno bih vas molio, pošto izgleda da urgencija gospođe Slavice Đukić-Dejanović nije urodila plodom, da vi pokušate svojim autoritetom kod službe da izdejstvujete da ja napokon dobijem odgovor na pitanje, bar na ovo vezano za onu spravu gore, tj. šta je ono gore na balkonu.