Zahvaljujem. Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović i Dragan Šormaz zajedno su podneli amandman na član 1. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Šormaz želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 1. predloga izmena i dopuna ovog zakona. Manje-više je dosta toga već u prethodnoj raspravi rečeno o čemu se tu radi i koje su naše najveće primedbe. Naime, mi smo u jednom delu ovog amandmana u tački 26. ovog člana posle reči "u saradnji sa drugim nadležnim organima saglasno" dodali reči "Ustavu i".
U obrazloženju koje smo dobili od Vlade da se ovaj amandman ne prihvata piše: ''Amandman se ne prihvata, jer su odredbe Zakona o spoljnim poslovima jasne, ako se tumače u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima''.
(Inače, govoriću duže od dva minuta, to računajte u vreme moje poslaničke grupe.)
Možda su jasne, mada cela ova izmena i dopuna zakona uopšte nije jasna nikome, ni zašto se radi ni na koji način. Možda su odredbe ovog zakona, ako se tumače u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima, jasne i narodnim poslanicima. Pretpostavljam da većini jesu, ali upravo ministru koji ovde nije prisutan nisu jasne. Reći ću konkretan primer zašto mu nisu jasne i zašto se ispostavilo, na osnovu prakse, da je ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Dobio sam odgovor iz Vlade, potpisao ga je ministar odbrane gospodin Dragan Šutanovac, na moje poslaničko pitanje vezano za učešće vojnika pripadnika Vojske Republike Srbije u vojnim manevrima u Gruziji koje je organizovao zločinački NATO.
Naime, 28. decembra 2008. godine na predlog ministra Jeremića, znači Ministarstva spoljnih poslova - a to se u javnosti nije znalo, kasno se saznalo, tek nekoliko dana pred Đurđevdan, kad je trebalo naši vojnici tamo da krenu, bio je optužen ministar odbrane da je on to predložio, a ispostavilo se da nije, nego da je to predložio ministar Jeremić - Vlada je donela zaključak kojim donosi odluku da upućuje vojnike na te manevre.
Kasnije, nekoliko dana pred odlazak naših vojnika, posle pritiska javnosti, ministar Jeremić takođe podnosi Vladi predlog da se povuče ta odluka, zbog spoljnopolitičkih odnosa i što se Rusija protivi tim manevrima i što se dešavaju u nezgodnom kavkaskom regionu i u nezgodnom trenutku, kao da to nije mogao da zna u decembru, kao čovek koji vodi spoljne poslove, jer su nekoliko meseci pre toga bili oni sukobi u Gruziji i svaki ozbiljan diplomata i ministar je znao da će Rusija imati nešto protiv tih manevara.
Očigledno je da zbog tog ministra i takvih ljudi ovakva formulacija mora da stoji u Predlogu zakona.
Vlada Republike Srbije je, kad je donela tu odluku, bila u obavezi da je pošalje parlamentu na ratifikaciju, jer član 140. Ustava jasno govori o tome da samo parlament može da donese odluku o tome da li će pripadnici naše vojske učestvovati u nekoj međunarodnoj misiji i bilo kakvo angažovanje jednog jedinog srpskog vojnika ne može da bude učinjeno bez odluke parlamenta. To je i te kako jasno po članu 140. Ustava.
Uostalom, sada imamo u proceduri i angažovanje naših vojnika u Čadu i Centralnoafričkoj Republici, pa ne mogu biti upućeni tamo dok parlament o tome ne bude raspravljao.
U parlament nije stigao nijedan papir vezan za učešće naših vojnika u vojnim manevrima u Gruziji, ni jedan jedini, nikada, a zamalo da ljudi odu tamo. Da nismo saznali, bila bi učinjena najveća bruka u istoriji Vojske Srbije i države Srbije, da srpski vojnici budu poslati na granicu sa Rusijom da učestvuju u manevrima onih koji rade direktno protiv Rusije i ruskih interesa. Nikada, nijedne sekunde, nijednog trenutka, nijednim slovom, nijednim papirom parlament o tome nije bio obavešten.
Zbog toga bi ovaj amandman morao biti prihvaćen. Apelujem na poslaničku većinu da dobro razmisli i da ovaj amandman prihvati, jer ga je Vlada odbila uz obrazloženje koje potpuno ne stoji. Na sopstvenom primeru su to pokazali.
I šta sada imamo? Umesto da o tome raspravljam sa ministrom jer sam dobio odgovor na pitanje i da od njega očekujem da mi ovde obrazloži zašto je to predložio, na koji neozbiljan način, njega nema. Čovek je na Rolan Garosu, sa predsednikom države.
Sarkozi, koji je juče bio domaćin našem predsedniku, gde god da ide, on ide sa svojom novom suprugom Karlom Bruni, a Boris Tadić svugde ide sa Jeremićem. Otvara se Olimpijada u Pekingu - Boris Tadić sa Jeremićem, Rolan Garos - Boris Tadić sa Jeremićem. Onda ide da poseti predsednika Francuske. Šta čujemo? Šta je to novo što smo čuli od predsednika Francuske i od Borisa Tadića, a što nismo čuli milion puta od 2001. godine do sada?
Francuska podržava ulazak Srbije u EU, Francuska podržava demokratske reforme u Srbiji, Francuska ne traži nikakve dodatne zahteve vezane za viznu liberalizaciju u Srbiji, Francuska je prijatelj Srbije – to smo čuli koliko god hoćete puta od 2001. godine do sada.
Šta smo novo čuli? Gde su investicije? Gde je međunarodno pravo? Zašto je Francuska bila jedan od najvećih zagovornika u SAD i Velikoj Britaniji za dolazak Euleksa na Kosovo? Zašto je rađeno sve to što je rađeno?
Zašto se dešava na Kosovu ono što se dešava? Zašto istog dana kada su Tadić i Jeremić kod Sarkozija ministar za KiM ne može da uđe na KiM, ne daju mu da uđe? Oni se slikaju, a ti isti predstavnici Euleksa dole, među kojima ima mnogo Francuza, ne daju našem ministru da uđe na KiM. Šta vi činite sa Srbijom? Vi poslanici ste za to krivi, zato što ih za to podržavate. Vi iz poslaničke većine podržavate takvu Vladu, podržavate Jeremića da to radi, podržavate Tadića da to radi.
Na kraju, zbog čega je isto važno ovaj amandman prihvatiti i zbog čega je bitno održati, u ovom trenutku bitnije od bilo čega, referendum o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne?
Kaže ministar vojni – nas tamo niko i ne zove. Tačno je, NATO nas ne zove da uđemo u NATO. Zato što nije stvar u tome, stvar je u tome što NATO hoće da uđe u Srbiju, to je razlika. NATO hoće da uđe u Srbiju, NATO ne želi da Srbija uđe u NATO. Ne trebamo im mi na takav način. Oni na nas gledaju potpuno drugačije nego na neke druge i oni žele da uđu, da nastave okupaciju Srbije koju su započeli sa Bondstilom i Kosovom i njima treba takva vlast. Zbog toga na mala vrata, preko takve vlasti, kao što je i Hrvatska bez referenduma ušla u NATO iako je javnost protiv, oni žele da uđu u Srbiju, žele da okupiraju Srbiju. I zato je na referendumu potrebno reći ne NATO-u, a znamo svi da će narod to reći. Srbija je vojno neutralna država. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Šormaz. Gospodin Miloš Aligrudić reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Smatram da je vaša prethodnica Slavica Đukić-Dejanović povredila Poslovnik, i to član 27. i mislim da je do te povrede došlo neposredno pre mog javljanja za reč.
Naime, prišao sam stolu predsedavajućeg pre nekih pet minuta da upozorim na sledeću okolnost, a to je da je predsednik Narodne skupštine u smislu člana 27. tačke 4. dužan da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i dao sam joj predlog, jer nisam na drugi način mogao da ga iznesem sem tako što sam prišao, da u 12.00 sati da pauzu u radu plenarne sednice Narodne skupštine, jer je Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za spoljne poslove, isti odbor zakazao za 12.00 sati, na kome se, između ostalog, raspravljaju amandmani na ovaj predlog zakona.
Znam da ne postoji odredba u Poslovniku u kojoj se kaže da mora da se prekine sednica ako je u toku sednica odbora, i obrnuto, da predsednik odbora ne sme zakazati sednicu odbora ako je u toku plenarna sednica, ali ovaj član Poslovnika obavezuje predsednika Narodne skupštine, a to znači i druge predsedavajuće, a to znači sada i vas, kada ste čuli ovaj moj argument, da se starate o usklađenom i blagovremenom radu tela.
Pošto to niste učinili blagovremeno, a nije kasno da to učinite i sada, po upozorenju koje vam je dato, najlepše vas molim, kako je Slavica Đukić-Dejanović već prekršila Poslovnik, da vi to dalje ne činite i da u 12.00 časova uradite jednu od dve stvari: ili vi, kao neko ko je ovlašćen, nadam se, od strane Slavice Đukić-Dejanović, ili da to ona lično uradi, zamolite predsednika Odbora za spoljne poslove da makar ne drži sednicu Odbora u 12.00 časova.
Nemam više vremena, razumeli smo se.

Reč, po Poslovniku, ima gospođa Radeta.

Gospodine Novakoviću, očekivala sam da ćete kolegi Aligrudiću da odgovorite, odnosno da kažete da li prihvatate ovaj njegov predlog. Javljam se na osnovu člana 149. Poslovnika.
Kolega Aligrudiću, ipak postoji čak i poslovnička obaveza, jer član 149. kaže da su predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Dakle, ne insistiramo, naravno, da se ovo uradi pre sednice Narodne skupštine, jer je to sada i nemoguće, ali u svakom slučaju, pre razmatranja amandmana. Videli ste već od samog početka u kom pravcu ide ova rasprava. Očigledno je da sve poslaničke grupe iz opozicionih stranaka insistiraju na amandmanima vezanim za predlog ovog zakona.
Pogotovo što ovde nemamo adekvatnog predstavnika Vlade Republike Srbije, moralo bi da se postupi po članu 149. jer bi od odluke nadležnog odbora svakako zavisio i dalji tok rasprave i dužina rasprave. Jer, može da se desi da se na Odboru prihvate svi amandmani, da ih u ime Vlade prihvati gospođa Dragutinović i da više nemamo osnova da raspravljamo o ovim amandmanima. Veoma je bitno da mi ovde ne pričamo u prazno ukoliko neki amandmani budu prihvaćeni. Dakle, moramo da se ponašamo u skladu sa članom 149, gospodine Novakoviću.

Upravo se i ponašamo u skladu sa članom 149. Dakle, odgovor je sledeći: nema povrede odredbe člana 27. jer se upravo radi o efikasnosti rada ovog parlamenta. Određivanje pauze, po mojoj proceni, značilo bi samo višak vremena provedenog u neradu.
Odbor za spoljne poslove analizira amandmane koje je Vlada usvojila i upravo je završio svoj rad. Služba će vrlo brzo pripremiti tekstove onako kako to treba, da vidimo koji će amandmani biti prihvaćeni na Odboru a koji neće. To ne sprečava narodne poslanike da raspravljaju o amandmanima, bez obzira da li će ih kasnije Vlada prihvatiti ili ne. Upravo je to i mogućnost narodnim poslanicima da ubede Vladu u ispravnost svoje odluke, pa ako se duplo desi, to znači da smo jako kvalitetne amandmane podneli.
Niste zadovoljni? Izvolite.

Gospodine Novakoviću, do sada mi niste davali prilike da tvrdim da vi vređate Poslovnik, ali to ste danas prvi put učinili, barem u mom prisustvu.
Kako možete, kada vam se neko obrati po povredi Poslovnika, da date odgovor na tu povredu Poslovnika (uzgred rečeno, on je i zakasnio, pošto ste ga dali nakon što ste dali reč drugom narodnom poslaniku) da ne prihvatate da postoji povreda odredbe člana 27, a i člana 149. na koji je gospođa Vjerica Radeta referirala, i da to obrazložite time da bi davanje pauze u radu sednice Narodne skupštine značilo nerad? Kako vas nije sramota? Mi vam predlažemo da napravite pauzu kako bismo uradili posao kako treba, a ne kako ne bismo radili.
To šta je nerad, vidi se sa moje desne strane, čast izuzecima koji su ovde prisutni. Sa moje desne strane se vidi kako ih savršeno ne zanima šta mi ovde danas radimo. Uopšte ih ne zanima kakvi su amandmani, ne zanima ih ni predlog zakona sopstvene vladajuće koalicije i Vlade Republike Srbije. Jer, da ih zanima i da su zainteresovani za ovo, valjda bi neko išao u tu Vladu Republike Srbije, od strane ovih poslanika, i rekao – ljudi, ne podnosite ovakve gluposti, to nas sramoti.
Ko je ovde ostao na liniji odbrane? Samo opozicija. O kojoj uštedi vremena vi pričate? Napravili ste izmene Poslovnika na osnovu kojih možete da smandrljate (to je dobra reč) vi, a ne mi, mi smandrljavali ništa ne bismo u ovom domu, nego vi možete da smandrljate 100 zakona za mesec dana. To nema ni u jednom nacionalnom parlamentu u svetu. I vi pričate o tome da bi to bio razlog nerada?

Zahvaljujem. Nema povrede Poslovnika, jer se niste ni pozvali ni na kakav član. Ako niste zadovoljni s onim objašnjenjem, da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi na koju ste ukazali? (Da.)
Skupština će se u Danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika na koju je narodni poslanik i šef poslaničke grupe DSS gospodin Miloš Aligrudić ukazao na današnjem zasedanju.
Reč ima gospodin Dragan Šormaz.

Gospodine predsedavajući, i te kako je grubo povređen Poslovnik. Pogledajte članove 78. i 79, gde se obrazlaže i precizira rad nadležnog odbora za zakon. Ovde je to odbor za koji vi kažete da je održan, a nije održan. On je zakazan za 12.00 časova. Nije održan i neće ni biti održan jer nema kvoruma. Znači, nećemo dobiti mišljenje Odbora. Ako ga i dobijemo, kada ćemo dobiti, kad se završi rasprava? Kad počnemo da pričamo o statistici, zbog čega je ministarka ovde došla, i došla da trpi sve ovo?
Drugo, ovde jasno piše da je Odbor dužan da pozove poslanike koji su podneli amandmane.
Malopre sam jedan amandman obrazlagao. Nikada me Odbor nije pozvao da obrazložim svoj amandman pred njim, nijednog trenutka. Možda bi ga Odbor prihvatio, možda sada ne bismo raspravljali, možda ne bih rekao da se Tadić i Jeremić svuda šetaju zajedno i prisustvuju otvaranjima sportskih manifestacija dok drugi vode supruge, da mi je dozvoljeno da to kažem na Odboru.
Ili, u članu 79. jasno piše: "Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje o predlogu akta u načelu, koje je izložio na sednici odbora, izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Narodne skupštine".
Znači, imaju pravo ljudi mnogo toga da rade ovde, a ništa od toga nije učinjeno. Vi ćete sada reći da je ovo rasprava u pojedinostima. Kada je bila sednica o tome da se raspravlja? Nikada, nijednog trenutka. Nije ni održana. Ni pre, ni sad.