Zahvaljujem. Ko želi reč od ministara? Gospodin Cvetković, premijer, ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem na pitanjima koja ste postavili.
Krenuo bih od ovog poslednjeg pitanja. Zaista insistiram na tome da resorni ministri brane zakon, ali se dešava da oni nekada nisu u mogućnosti (putovanje van zemlje itd.) i onda, u tom slučaju, moramo da nalazimo zamene.
Nažalost, nije dozvoljeno nikome iz ministarstva da se obrati, nego mora da bude nivo ministra. Tako da mi onda obezbeđujemo druge ministre, a ne možemo da dozvolimo da odgovara, recimo, državni sekretar, koji bi možda imao i bolje odgovore. Želim to da izbegnem u maksimalnoj meri i zahvaljujem što ste i vi pokrenuli to pitanje.
Što se tiče pitanja vodosnabdevanja Kraljeva, moram da kažem da ću se raspitati, da utvrdim o čemu se radi kada je u pitanju baš taj projekat, ali mogu da odgovorim zašto se odustalo od projekta.
Zapravo, radilo se o tome da smo mi u poslednjem krugu, kada je izvršeno prilagođavanje ukupnih izdataka, bili u obavezi da smanjimo budžet na tim tzv. diskrecionim rashodima za nekih 26%, dakle za jednu četvrtinu, i u tom smislu su se NIP-ovi projekti našli upravo u grupi diskrecionih rashoda i onda je svaki četvrti, tako da kažem, dinar morao da se eliminiše iz izdataka za ovu godinu.
Da li je to urađeno baš na ovom vašem projektu, a da je možda moglo da se odustane od nekog drugog, ne mogu da vam odgovorim, ali ću se raspitati i videti o čemu se tu radi. Možda, ako je zaista toliko kritično, da se izvrši neka preraspodela, s tim što sada nemam o tome podataka.
Isto tako, kada se radi o konzulatu u Lionu, pitanje štednje i uopšte pitanje načina na koji se troši ovaj ograničeni budžet jesu pitanja na koja resorna ministarstva zaista najbolje znaju da daju odgovor, tako da ću i ovo pitanje preneti Ministarstvu spoljnih poslova, da vidimo o čemu se tu radi.

Zahvaljujem. Gospodin Srđan Spasojević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, na početku svog izlaganja rekao sam da je problem što određeni ministri nisu tu. Zahvaljujem na tome što ćete proslediti ovo moje drugo pitanje gospodinu Jeremiću, ali bih se vratio na prvo pitanje – problem vodosnabdevanja.
Ako vam kažem da su kapaciteti kraljevačkog vodovoda 300-325 litara u sekundi, problem jednog ovog, kako stručnjaci kažu – A1 sa galerijom bunara, apsolutno bi rešio problem vodosnabdevanja u Kraljevu. Jako sam dobro razumeo da ste i sada spomenuli štednju, ali problem je u tome što ova sredstva nisu otišla daleko, za neke stvari koje su neophodne, nego se upravo tu negde oko Kraljeva vrše marketinški potezi sa tim parama koje su potrebne da ljudi piju vodu.
Praktično sam vam sada rekao, nisam malopre stigao da obrazložim, radi se o tome da se neke manje bitne stvari u Kraljevu sa tih 18 miliona dinara završavaju, pa bih vas molio da hitno reagujete, jer je ljudima u Kraljevu potrebno da u letnjem periodu imaju apsolutno zadovoljavajući protok vode kroz svoje česme. Takođe je problem i u visokim soliterima, što malopre nisam rekao, pa vas još jedanput molim da ispitate ovu situaciju i hitno reagujete, jer nemojte da zbog ovih 18 miliona, a četrdesetak miliona je obezbeđeno, trpe i grad i građani Kraljeva. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Dobar dan. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, za danas imamo tri pitanja i sva su vezana za tzv. Javni servis, odnosno RTS.
Prvo pitanje je da li su Vlada i nadležno ministarstvo uopšte zainteresovani za ono što se dešava u našim medijima, a pre svega na RTS, koja je jedina televizija koju građani Srbije plaćaju direktno, putem pretplate, i indirektno, jer se finansira iz budžeta. Stoga mislim da postoji velika obaveza Vlade da se bavi izveštajima o načinu trošenja tih sredstava.
Ovo kažem zbog toga što postoji mnogo sumnji i mnogo krivičnih prijava protiv Aleksandra Tijanića, direktora RTS, o načinu na koji on ta sredstva troši. Kasnije ću vam pročitati delove izveštaja revizora o završnom računu koji je gospodin Tijanić podneo.
Drugo pitanje je, takođe vezano za to – zašto Vlada, ne ispunjavajući jednu od svojih osnovnih funkcija, a to je staranje o zaštiti i sprovođenju zakona, ne čini ništa ili šta je namera Vlade da učini da se poštuju Zakon o radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju, koje RTS ne poštuje, pre svega rukovodstvo RTS?
Treće pitanje – ako je premijer u svom ekspozeu u maju prošle godine, ili u junu kada je već Vlada nastala, kao jednu od osnovnih odrednica rada Vlade, strategije Vlade, naveo dalju evropeizaciju društva u Srbiji, kako je moguće da mediji ostanu daleko u zapećku te iste evropeizacije i da li to znači da Vlada politički misli da je moguće stvoriti slobodnu i demokratsku zemlju sa ovakvom ustanovom, tzv. Javnim servisom?
Hvala.

Zahvaljujem. Ko želi da odgovori? Premijer, gospodin Cvetković. Izvolite.

Pokušaću da dam odgovor na ova pitanja, mada su mnoga od njih generalno postavljena.
Na pitanje da li je Vlada zainteresovana za ono što se dešava u medijima odgovor je vrlo prost – da, zainteresovani smo, ali nismo zainteresovani u smislu mešanja u uređivačku politiku, već smo zainteresovani za očuvanje nezavisnosti medija. Možete i sami da vidite da Vlada i nije neki naročiti miljenik većine medija, ali ipak ne preduzimamo bilo kakve korake da bismo vršili pritisak i naručivali šta će se o nama govoriti.
Što se tiče Zakona o radiodifuziji i poštovanju zakona uopšte, Vlada se naravno zalaže za poštovanje zakona, ali kada se radi o medijima, moram da kažem da to jeste jedna osetljiva oblast i da bilo kakvo veće involviranje u rad kako RRA, tako i medija generalno, pa i drugih nezavisnih institucija, odmah izaziva neko podozrenje da Vlada iza toga ima neku posebnu nameru.
Zbog toga se držimo pasivno, uz insistiranje na poštovanju zakonskih propisa.
Naravno, mi smo proevropska Vlada i u tom kontekstu se trudimo da izgradimo jedan sistem koji je sličan sistemu u Evropi u svakom pogledu, kako ekonomskom, tako i u medijskom i voleli bismo da se i nosioci medijske reči, odnosno medijski poslenici, takođe ugledaju na te evropske vrednosti. To bi bilo i za nas neka vrsta satisfakcije i zadovoljstva.

Zahvaljujem. Gospodin Andrić ima reč.

Drago mi je da čujem, ali mi je teško da razumem, gospodine premijeru. Pokušaću i da objasnim zašto to kažem, bez i najmanje namere da sa vama polemišem.
Naime, imam u ruci izveštaj Republičke radiodifuzne agencije, koji se zove "RTS kao javni servis – način ispunjavanja zakonskih programskih obaveza". Da bi razumeli, pre svega građani Srbije, ali i narodni poslanici, zašto je rađen, RTS, koji pledira da bude javni servis, ima obavezu da pravi poseban program u odnosu na druge komercijalne televizije. Upravo ta posebnost programa daje mogućnost RTS da se finansira od TV pretplate kao jedina televizija u zemlji. Time on nije konkurentan.
Zbog toga što dobija novac od pretplate i iz budžeta, što je po našem mišljenju pogrešno, RTS ima obavezu proizvodnje obrazovnog programa, dečijeg programa, kulturno-umetničkog programa, specijalizovanih redovnih programa koje prate delatnosti verskih zajednica, specijalizovanih redovnih programa koji prate položaj i neguju kulturni identitet pripadnika nacionalnih manjina, redovnih programa namenjenih nevladinom sektoru, redovnih programa namenjenih hendikepiranim osobama.
Državni organ RRA je posmatrao oba programa RTS mesec dana. Pročitaću vam rezultate. Na prvom programu tih mesec dana nije emitovana nijedna premijerna ili reprizna obrazovna emisija sopstvene produkcije. Nijedna, osim na Drugom kanalu emisija "Verski kalendar" u 05.45 časova ujutru. To je što se tiče obrazovnog programa.
Što se tiče dečijeg programa, na Prvom programu RTS nije emitovana nijedna emisija dečijeg programa sopstvene ili domaćih nezavisnih produkcija. Ovo je direktno kršenje zakona. Radi se o članu 77. i 78. Zakona o radiodifuziji.
Kulturno-umetnički program – mnogo je zamerki u ovom izveštaju; osnovno je da ovih emisija ima malo, da se emituju bez najavnih i odjavnih špica, naslova, da su često prekidane.
Dozvolite da odem i na ostale funkcije. Programi koji prate delatnosti verskih zajednica – na Prvom programu nije emitovana nijedna emisija o aktivnosti verskih zajednica. Programi posvećeni nevladinom sektoru – nijedna emisija nije posvećena programima u nevladinom sektoru.
Programi namenjeni osobama sa posebnim potrebama – nije emitovana, što je najveći skandal, nijedna emisija na Prvom programu. Dokumentarni program se, bez najave špice naziva, emituje u terminima oko jedanaest sati uveče ili šest ujutru.
Dopustite da vam pročitam zaključak, nalazi na strani 24. Apsolutni zaključak je da Prvi program RTS nije ispunio svoje dužnosti kao emitera Javnog servisa ni u jednom segmentu. U tom zaključku se nalaze i mnoge druge zanimljivosti. Dopustite, pošto imamo vremena, da ih podelim sa vama.
Na primer, najviše emisija obrazovno-kulturno-umetničkog karaktera, većina reprezentativnih emisija nezavisnih produkcija, dokumentarnih, naročito dečijeg programa (ovo je posebno podvučeno), dakle od ove bede koja je inače emitovana, emitovalo se u terminu, između dva i osam časova ujutru.
Često se prekidaju emisije koje su specifične za Javni servis zbog početka teniskih mečeva srpskih takmičara, uglavnom bez upozorenja ili najave, ukupno 22 puta za mesec dana. Mnoge serije i redovne emisije, dakle od ovih igranih, emituju se i na Prvom i na Drugom programu istovremeno. Epizode pojedinih serija repriziraju se često u kratkom vremenskom intervalu.
Ovde navode i jedan neverovatan primer, da je neka emisija, izvinjavam se što je ne znam, serijal "Iza naslova", koji ima samo osam epizoda, tih osam epizoda je emitovano 34 puta na Drugom kanalu. Nekad jednom, nekad dva, a nekad čak i četiri puta dnevno. Dakle, 34 puta na Drugom i 33 puta na Prvom kanalu jedna emisija.
Znatan broj emisija nove sopstvene produkcije je potpisan latinicom. To je za ovaj deo Vlade…
(Predsednik: Prošlo je pet minuta. Može se smatrati da ste imali potpitanja i komentare, ali ako niko neće da odgovori, imate pravo na još pet minuta. Hoćete li kasnije, da omogućite i drugima da postave pitanja?)
Dakle, dalje, ocena stanja u radiodifuznoj ustanovi, koju su uradili nezavisni eksperti, sve do jedne su iste primedbe. Ove primedbe se ne odnose na period od kada ste vi, gospodine Cvetkoviću, premijer, nije nikakvo vreme koje ide unazad.
Naravno, tu ima i dosta nepravilnosti. Nepravilnost je npr. da se jedan član Upravnog odbora RTS nalazi na tom mestu, direktno u suprotnosti sa zakonom. On je član Glavnog odbora DS, stranke na vlasti. To je direktno suprotno Zakonu o radiodifuziji. Takođe, otac tog istog člana Upravnog odbora ima produkcijsku kuću koja se zove "Visoki napon", koja emituje kviz, i on prima nekakvu naknadu za učestvovanje u tom kvizu.
Govorim vam samo o kršenju zakona koje se vidi na prvi pogled. U izveštaju nezavisnog revizora, koji je angažovao sam RTS za završni račun...
Drago mi je, gospodine Cvetkoviću, što je vama ovo smešno i vrlo sam zadovoljan zbog toga, ali verujte, i prošli put sam govorio, ako se toliko oslanjate na čoveka koji je bio sluga svima u ovoj državi, mislim da ćete završiti kao i svi oni kojima je on bio sluga. Neki od njih su umrli u Hagu, neki su u izbeglištvu u Moskvi, a neki su danas potpuni autsajderi političkog života u Srbiji.
Gledanost nije sporna, ali gledanost nije cilj Javnom servisu. Javni servis se finansira iz posebnih sredstava upravo da bi bio alternativa komercijalnim sadržajima, da bi pustio ono što je važno za društvo, a što komercijalne televizije nemaju interes da puštaju. Kada uđemo u tu gledanost, videćemo da je većina te gledanosti posledica serije "Bolji život", koja nema nikakve veze s Aleksandrom Tijanićem, ili serije "Srećni ljudi" ili nekih drugih serija ili filma "Titanik", koji nema nikakve veze sa Aleksandrom Tijanićem, osim što predstavlja budućnost njegove sudbine.
Dozvolite mi da se vratim na izveštaj nezavisnog revizora. Taj izveštaj još 31. decembra 2007. godine (vi tada niste bili premijer, ali pretpostavljam da ste upoznati) kaže da je taj završni izveštaj koji je podneo RTS u skladu sa zakonom, ali da predstavlja pravo malo čudo pošto je nezavisnom revizoru nejasno kako RTS kao institucija uopšte može da funkcioniše. Kako je on funkcionisao, saznali smo u 2008. godini (ili je to bila 2007. godina), kada je dobio navodni kredit od 1.400.000.000 od Vlade Srbije. Nas zanima na koji način je taj kredit utrošen.
Mi smo spremni i predaćemo vam celokupnu dokumentaciju o "Evroviziji", o tzv. nezavisnim produkcijama unutar Javnog servisa, o brojnim kršenjima zakona, ali vas molim još jednom da mi odgovorite – zašto Vlada ignoriše ove zahteve koji u javnosti postoje već mesecima i na koji način će Vlada obezbediti funkcionisanje zakona u Srbiji? Hvala.