Moj amandman se, takođe, odnosi na sredstva za realizaciju razvojnih projekata i obavljanje poslova oblasne asocijacije, gde je, u tački 2), precizirano da se odnose na budžete jedinice lokalnih samouprava sa teritorije oblasti za koju je osnovana.
Čuli smo izlaganje prethodnih kolega da su budžeti lokalnih samouprava poprilično opterećeni nametima centralne vlasti i da nisu u mogućnosti da obezbede sva ova sredstva, što se postavlja u startu, samo je pitanje kvalitet rada ove oblasne agencije.
Opšte je poznato da je, pored velikog opterećenja budžeta lokalnih samouprava, nastala i zavisnost od većih nivoa vlasti. Primera radi, gradske opštine u Beogradu imaju status mesne zajednice i očekuju sredstva za finansiranje za bilo koju vrstu projekta od Skupštine grada. Lokalne jedinice i gradovi u Srbiji očekuju sredstva najviše od NIP-a, u odnosu na političku opredeljenost i u odnosu na projekte koje su predložili NIP-u.
Ono što je suština, moram da vas podsetim, jeste da smo, kada smo obrazlagali Predlog budžeta za 2009. godinu, mi poslanici SRS-a tražili da se određeni deo sredstava iz nekih agencija, koje treba da promovišu ''rupu na saksiji'' ili ''toplu vodu'', daje lokalnim samoupravama i razvoju lokalnih samouprava. Ti naši amandmani, predlozi i diskusija nisu bili uvaženi, a sada ćemo doći u poziciju da od nečega tražimo nešto, iako znamo da su budžetska sredstva lokalnih samouprava minimalna.
Sada predlažem da stavite i jednu preambulu u ovaj zakon, a to je da ovaj zakon ne može da se poništi, mora da traje najmanje 100 godina i mora uvek biti na snazi, kako bi stranka G17 plus opstala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod ostalih članova, predlažem da se ovo briše. Suština je u sledećem – ovakvim zapošljavanjem, državna vlast povećava administraciju i na taj način, umesto da sredstva izdvoji u rad i zapošljavanje, izdvaja ih za rad državne službe.
U članu 38. tačka 2. stoji da će se sredstva obezbeđivati preko prihoda koji se ostvare obavljanjem poslova. Pitanje je – koji će to biti poslovi? S druge strane, preko budžeta jedinica lokalne samouprave. To će, najverovatnije, biti jedini izvor iz kog će se alimentirati sredstva za rad oblasnih asocijacija.
Zatim – iz donacija, sponzorstava, raznih pomoći domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica itd. Pitanje je – koliko će se po tom osnovu moći obezbediti sredstava? Najverovatnije, neće ih biti. Opštine i lokalna samouprava će obezbeđivati sva sredstva za rad oblasnih asocijacija, čime ćemo pojačati iovako ogromne probleme koje imamo u javnom sektoru.
Postoji obaveza koja je nametnuta budžetom i drugim podzakonskim aktom – smanjenje broja administracije za 10%. Mi ga ovim načinom ne smanjujemo, mi ga povećavamo. Izgleda da je to igra aktuelne vlasti.
Ono što moramo otpustiti, kroz ove vidove novog zapošljavanja ćemo samo prebaciti iz jednog resora u drugi resor. Ovde će dobiti otkaz, ovde će dobiti novo rešenje, i na taj način ćemo rešiti pitanje svojih kadrova. Ponovo ćemo zaposliti, umesto da stvarno ti radnici izgube posao.
Ne završih u prethodnom javljanju rečenicu vezanu za poslove koje obavlja regionalna agencija iz člana 35. tačka 5, gde stoji da regionalna agencija priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, razvoja infrastrukture i razvoja institucija i organizacija u svom regionu.
Kada bismo čak i bili za ovaj zakon, a nismo, jer mislimo da je veoma opasan za uništavanje, korak po korak, države Srbije, onda bi ovde jedino bilo logično da, eventualno, ostane da se regionalna agencija bavi poslovima razvoja infrastrukture, naravno, u koordinaciji s ministarstvima.
Regionalna agencija, kako ovde stoji, priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanje za potrebe razvoja privrednih društva i preduzetništva.
Gospođo ministre, ko će ovo da vam dozvoli? Zar su privrednim društvima i preduzetnicima potrebne neke asocijacije koje ćete vi pri Ministarstvu da formirate, ili oni sami znaju da upravljaju svojim dobrima i da raspolažu onim što zarađuju? Ili, kažete da će da vrše poslove razvoja institucija i organizacija u svom regionu. Upravo ovo je ono što govorimo već dva dana vezano za ovaj zakon. Ako će ta regionalna agencija da vodi računa o institucijama i organizacijama u svom regionu, odnosno da procenjuje koje institucije i organizacije treba da postoje, koje treba da se razvijaju, koje treba da se uništavaju, to upravo govori u prilog našoj tvrdnji da je ovo veoma loš i poguban zakon za državu Srbiju i za građane Srbije …
Zahvaljujem.
Na član 39, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Vojić-Marković.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podneo amandman na član 39, koji se odnosi na poslove koje je predlagač zakona poverio oblasnoj asocijaciji.
Šta da kažemo o tim poslovima? Gospođa Radeta je pre mene branila jedan drugi član. Mogla je da pročita isto ovo što ću ja da pročitam, kad se tiče poslova oblasnih asocijacija – priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, razvoja infrastrukture i razvoja institucija i organizacija i za unapređenje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava koje čine oblast na kojoj oblasna asocijacija obavlja delatnost.
Šta da kaže neko ko pročita ovo? Šta da kaže o poslovima koje ste vi poverili oblasnoj asocijaciji? To je, u najširem i najprenosnijem značenju, cirkus. Vi ste poznati kao ljudi koji izmišljaju određene poslove.
Oni su potpuno nepotrebni, a strašno mnogo koštaju. G17 se do sada pokazao kao organizacija koja i te kako dobro ume da troši narodne pare, opravdavajući to time da to radi, kao, za interes naroda.
DSS smatra da ovaj član ne treba da postoji, da ne treba da postoji ni regionalni savet, da ne treba da postoje oblasne asocijacije, zato što između lokalne samouprave i Ministarstva nema potrebe da postoji nijedan drugi most da potrebe lokalne samouprave, koja zna šta su joj potrebe i šta joj je prioritet, prenosi Ministarstvu za regionalni razvoj, koje treba da komunicira direktno s onima koji znaju šta im je potrebno.
Hvala. Kada imate kompletno loš predlog zakona, onda je sasvim logično što su njegovi tačke i stavovi neprihvatljivi, pa je amandmanom predloženo da se tačka 1. člana 39. Predloga zakona o regionalnom razvoju izbriše, a reč je o poslovima koje bi oblasna asocijacija trebalo da obavlja, odnosno da učestvuje u pripremi i sprovođenju razvojnih dokumenata i da prati njihovu realizaciju na nivou oblasti.
S obzirom na to da u malopređašnjem amandmanu nisam stigao da iznesem sve podatke koje sam imao nameru, evo, saopštiću sada da je sredinom prošle godine Bugarskoj, takođe, prvo bilo suspendovano, pa posle i trajno oduzeto više od 800 miliona evra dodeljene pomoći, a povučeni su i akreditivi dve vladine agencije zadužene za upravljanje sredstvima.
Početkom 2008. godine, Hrvatskoj su privremeno zamrznuti projekti iz programa Far 2006. i za pet miliona evra smanjena sredstva iz programa IPA, sve zbog slabosti u sprovođenju decentralizovanog sistema upravljanja pomoći iz fondova EU.
Inače, sve činjenice govore da je Srbija jedna od najcentralizovanijih zemalja Evrope, počev od organizacije vlasti, gde je najveći deo ingerencija koncentrisan na nivou Republike Srbije, preko demografskih projekata koji ukazuju na realno nestajanje malih zajednica i višestruko uvećanje glavnog grada, pa sve do organizacija kulture i sporta.
Ovakva kompleksnost pitanja centralizacije ukazuje da pristup ovom problemu mora biti obazriv, jer nerealno sagledavanje okruženja, kapaciteta i potencijala za decentralizaciju može imati vrlo negativne posledice po celokupni razvoj Srbije.
Hvala.