Hvala.
Na član 45, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom kojim sam podnela na član 45. predviđeno je da se, kao i čitav predlog zakona, kao i čitav član 45, briše i njegova 7. tačka. Da ne bi došlo do nesporazuma, SRS nema ništa protiv podsticaja za razvoj privrednih društava i preduzetništva i za unapređenje uslova za povećanje zaposlenosti, niti bilo kojih drugih podsticaja. Naprotiv, više puta smo insistirali na tome da ovo mora da bude prioritet kad je u pitanju raspodela novca iz republičkog budžeta.
Živim u Jablaničkom okrugu, u kome je stopa nezaposlenosti prevelika i, što je još gore, evidentan je kontinuiran rast nezaposlenosti. Doduše, u toku aprila, ovaj trend je prekinut, ali razlog tome je angažovanje na privremenim poslovima, jer je počela sezona građevinskih radova, i ti ljudi će po završetku tih privremenih poslova opet biti na evidenciji nezaposlenih.
Više puta smo isticali da su neophodni podsticaji države za razvoj preduzetništva, posebno programa za samozapošljavanje, jer bi to mogao biti način da problem svoje egzistencije reši sve veći broj ljudi koji ostaje bez posla.
Ovih dana, dok mi ovde govorimo o regionalnom razvoju, na stolu gradonačelnika Leskovca, koji je inače iz DS-a, naći će se spiskovi s imenima i prezimenima ljudi koji su zaposleni u gradskoj upravi, javnim preduzećima i javnim institucijama koji će ostati bez posla. Čim su došli na vlast, pripadnici DS-a i G17 plus ponudili su se da u leskovačkoj gradskoj upravi sprovedu pilot projekat, gde će ljudi ostati bez posla u ovo vreme ekonomske krize.
Sad imamo neviđenu kontradiktornost, govorimo o višku zaposlenih na svim nivoima, jedne ljude ostavljate bez posla …
(Predsedavajući: Zahvalio bih vam, dva minuta je prošlo.)
Hvala vama, gospodine predsedavajući.

Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, preko ovog amandmana koji sam podneo na član 45, kojim predlažem da se briše tačka 8, koja glasi – unapređenje i razvoj ljudskih resursa, želim da poručim gospodinu Tadiću i njegovoj vladi da zaborave podelu Srbije na regione, da malo vole svoju Srbiju. Nema potrebe da stremimo unapređenju razvoja ljudskih resursa, jer ova vlada je savršeno školovana, savršeno dobro radi ono što nikad ne bi smela ni da pomisli.
Gospođo Kalanović, govorili ste koliko je otvoreno preduzeća putem projekta start-ap kredita. Rekli ste da je to 1607, ali ne pričate da je oko 60.000 preduzeća svaki dan u blokadi. Pričate o industrijskim zonama u Šapcu, u Loznici. Ne kažete koliko se zaposlilo i šta se dalje dešava u toj situaciji. Imali ste vrsne i odlične kadrove, te stoga smatram da nije potrebno posebno doškolovanje, da se ne troše sredstva građana Srbije. Što ih niste uputili u „Viskozu“ u Loznici, a ne raspoređivali na Aerodrom „Nikola Tesla“, u Državnu lutriju Srbije i u druge ustanove gde pare same dolaze?
Osnovni cilj, ako zaboravimo podelu Srbije na regione, a želite da ovakav zakon postoji, jeste da se sistem distribucije novca kontroliše, a ne da se rasipa na ovakav način na kakav vi želite. Još ste rekli da ste obišli Srbiju. Ako ste je obišli, morali ste videti kako građani Srbije žive u njoj i morali biste mnogo više voditi računa o njima, a ne o tome na koji način treba ovu državu rasturiti, a građane Srbije dovesti na prosjački štap. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 45, amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 45, amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Vladan Jeremić.

Hvala. U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 45, kojim je predviđeno brisanje tačke 10, a reč je o delu koji se odnosi na podsticaj, tačnije, na unapređenje međuopštinske, međuregionalne, prekogranične i međunarodne saradnje u pitanjima od zajedničkog interesa.
I ovaj amandman je logičan sled, ili nastavak celokupnog razmišljanja, odnosno stava SRS-a vezanog za predloženi zakon o regionalnom razvoju, a s obzirom na to da i ova skupštinska rasprava polako ulazi u svoju završnicu, jasno je da je, uz sve argumente koje smo izneli, ovakav zakon pisan s jednom jedinom namerom – da se izvuku kakva-takva sredstva iz fondova za regionalni razvoj pri EU, da bi se Srbija prikazala kao regionalizovana država, s tendencijom ublažavanja regionalnih razlika.
Nijedan od tih uslova nije zadovoljen onim što se u datom dokumentu nudi. Tu nema regija, tako da je nemoguće ono što se nudi nazvati regionalizacijom. Nije navedena nijedna nadležnost regionalnog karaktera, jer sve obavljaju subjekti koji se bave tek sprovođenjem onoga što ispostavi nadležno ministarstvo i centralna nacionalna agencija za regionalni razvoj.
Bolje bi bilo ovakav zakon povući iz procedure, jer će ostati dovoljno vremena da centar zaboravi na problem neregionalizovane Srbije, a sredstva koja bude dobijao iz Fonda za regionalni razvoj, shodno svemu što zakon sadrži, neće biti u prilici da usmerava u nerazvijena područja, već će, isto kao sa NIP-om, slobodno da forsira prioritete za koje će se ispostaviti da nemaju veze s ravnomernim regionalnim razvojem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 45, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Milan Avramović.

Ja i moje kolege pokušavamo da amandmanima nađemo najbolje rešenje za ovaj zakon, time što tražimo u obrazloženju da se svi ovi članovi brišu, jer amandman se odnosi na podsticanje, tj. unapređenje svih razvojnih kapaciteta, tačka 11, na nivou regiona, na nivou oblasti i lokalnom nivou.
Ovde vidim konkretnu mogućnost za podsticanje i otvaranje još jedne institucije, možemo je nazvati agencija ili kancelarija za regionalnu strategiju.
Onda ćemo imati regionalnu strategiju, kancelariju za to, regionalni savet, regionalnu razvojnu agenciju, regionalnu oblasnu asocijaciju itd. Imaćemo nadležnosti koje se preklapaju, imaćemo još obaveze koje imaju svi.
Ne znam šta još možete izmisliti terminološki da biste otvorili još koje radno mesto, koji još podsticaj mogu da imaju lokalne sredine u kojima je ministrova stranka, predlagača ovog zakona, na vlasti.
Znamo da od IPA pomoći, koja je objedinjena u pet komponenti, ne možemo da koristimo svih pet, nego samo dve – pomoć tranziciji i izgradnja institucija i prekogranična saradnja. Hajde da izgubimo malo finansijsku zavisnost od Evrope i od IPA fondova i da krenemo samostalno, s raspoloživim novcem iz budžeta lokalnih samouprava, recimo, iz kredita, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, pa čak neka to bude i iz IPA fonda, da sami sprovodimo ključne nacionalne i lokalne prioritete utvrđene u dosadašnjim strategijama lokalnog razvoja.
Dakle, ne treba nam finansijska zavisnost da bismo mogli da radimo ono što je, po prirodi stvari, u 21. veku bilo, tačnije, što je bilo potrebno završiti do sada.

Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 46, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Nadam se, gospođo Kalanović, da ćemo vas do kraja ubediti da ovaj zakon povučete; ostalo je još 40-ak amandmana i mi ćemo do kraja da se trudimo da povučete ovaj zakon, zato što je loš, štetan i zato što je opasan po teritorijalni integritet države Srbije.
Verujte, a molim Boga da ne budem u pravu, za nekoliko godina o ovom zakonu će se pričati kao što sada pričamo o Ustavu iz 1974. godine.
Ovaj zakon nije loš samo zbog sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji, već i zbog Vojvodine i zbog svih ovih, kako ste ih vi nazvali, statističkih regiona, koji će u skoroj budućnosti biti pravi regioni, sa svim onim pravima, obavezama i posledicama koje će biti krajnji ishod, a to će biti beogradski pašaluk. Nemojte da mislite da preuveličavamo.
Vi ovo radite, opet ne mislim na vas lično, mislim na Vladu Republike Srbije, na predsednika države, potpuno svesno. Vi javno pred građanima kažete – nećemo priznati nikad Kosovo i mi smo ubeđeni da nikad nijedan političar iz Srbije neće reći – da, mi priznajemo Kosovo. Ali, zato zaključujete Sporazum CEFTA, Sporazum SOFA, Sporazum o saradnji i pridruživanju, a svi oni sadrže Kosovo, tu lažnu državu Kosovo, kao poseban pravni subjekat. Naravno, posle svega, donosite i donećete i ovaj zakon o regionalnom razvoju. Dakle, posredno priznajete ono za šta kažete da nikad neposredno nećete priznati i sasvim je sigurno da tako i nećete.