Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ispred Poslaničkog kluba SRS amandman na član 49. Predloga zakona o komunalnoj policiji, koji Vlada nije prihvatila.
Zbog javnosti koja ovo prati, a vlada veliko interesovanje u Leskovcu, jer po mišljenju ministra za lokalnu samoupravu, koji je bio u poseti, imamo preveliki broj zaposlenih, a ovim zakonom dodatno opterećujemo budžet grada...
Pročitaću član 49. Predloga zakona: „Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.“
Amandmanom koji sam podneo predloženo je da se ovaj član izmeni i to tako da na početku glasi: „gradsko, odnosno opštinsko veće“, a ostatak teksta ostaje isti.
Ovaj amandman je, kao što se može videti, logičan sled većine amandmana koje su podneli narodni poslanici iz SRS sa namerom da se ovim predlogom zakona obuhvate i opštine, kao jedinice lokalne samouprave, da one mogu obrazovati komunalnu policiju, obezbeđivati i organizovati vršenje poslova komunalne policije na svojoj teritoriji.
Ako ostavimo po strani probleme vezane za finansiranje komunalne policije, činjenica je da će ih biti zbog još jednog opterećenja budžeta jedinica lokalne samouprave.
Ako pokušamo da sagledamo valjanost razloga za obrazovanje komunalne policije, jer, kako ste naveli u obrazloženju ovog predloga zakona, u dosadašnjem funkcionisanju gradova i grada Beograda uočene su znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđivanju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa, opštih akata iz oblasti komunalnih delatnosti i nadležnosti grada, kao i u obavljanju nekih drugih značajnih poslova...

Zahvaljujem. Nema više vremena.

Gospodin Velimir Ilić. Da li po ovom amandmanu ili želite na kraju da se javite kao predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe?

Hteo sam i po amandmanu Zlate Đerić i kao šef poslaničke grupe.
Znate kako, jako mi je nezgodno da po ko zna koji put, gospođo predsedavajuća, pričamo, pokušavamo da nešto popravimo amandmanima, da dovedemo neki zakon do toga da liči na pravi zakon koji će doprineti da bude bolje. Međutim, vi iz vladajuće koalicije nemate sluha za to. Vi to sve odbacite, vas to uopšte ne interesuje. Jako mi je nezgodno kada pogledam u praznu salu, gde opozicija dolazi, sedi, grčevito se bori za neke zakone, da nešto uvede u red koliko-toliko, bar amandmanima. Međutim, šta se događa? Ljudi iz vladajuće koalicije su nezainteresovani. Njih interesuje dan za glasanje. Dođu, izglasaju i onda Srbija ima veliki problem.
Mi ćemo posle ovog zakona imati izuzetno velikih problema. Računali smo, samo grad Beograd treba da uloži u komunalnu policiju 8,8 miliona evra, a da ne pričam o ostalim gradovima u Srbiji. Te ljude treba opremiti, oni moraju imati administraciju, prostorije, moraju da se greju, da troše gorivo, raznorazne materijale itd. Međutim, odakle to da se plati? Kako ćemo u ostalim gradovima širom Srbije gde bude uvedena komunalna policija?
Srbija nema više odakle da uzme. Budžet se ne puni. Vidite, malo je sredstava u budžetu, nema dinara slobodnog. Odakle mislite da se nadomeste ove pare? Odakle će lokalne vlasti... Vidite da se smanjuju transferna sredstva, da nema para, da je nemoguće, pitanje je samo kog dana i u kojoj opštini neće imati ni za vaspitačice u obdaništima ni za one osnovne službe koje funkcionišu. Kako sve ovo da se isplati i kojim dodatnim sredstvima?
Vidite, gorivo će poskupeti, nafta će opet poskupeti. Od Nove godine do danas nafta je poskupela 35 dinara. Kako da se nadoknadi? Uzmimo samo da je mleko pojeftinilo 100% od Nove godine do danas, a nafta poskupela 35 dinara. Prema tome, kako?
Možda je to smešno za gospođu Čomić. Možda je to za vas smešno, gospođo Čomić, možda vi imate neke dodatne izvore prihoda. Imaćete kada se zadužite kod MMF-a tri milijarde evra bez saglasnosti ovog parlamenta i kada to trošite kako vam padne na pamet, kao vladajuća koalicija. Ko će to sutra da vrati? Zapamtite, četiri milijarde evra kredita je uzeto u ovoj godini, a ništa kapitalno u državi nije urađeno, nijedno bitnije radno mesto... Pričali ste, silna radna mesta će se otvoriti. Nema od toga ništa. Vidite, vi samo zapošljavate ljude u administraciji. Mi smo na jednoj sednici doneli zakone prema kojima će se zaposliti 5.000 novih administrativnih radnika.
Pravite neke statističke regione, da se čovek prekrsti. Evropska unija vam rekla. Pa, dobro, Evropska unija da kaže – svi u red pa u Dunav, mi ćemo svi ići sad, pa ćemo poskakati tamo. Evropska unija predlaže zakone, ali za ono za šta oni imaju novac. Niko nije ovde obrazložio da li su za ove nove zakone obezbeđena sredstva, koja su sredstva npr. obezbeđena za zakone, onih 15 zakona u poljoprivredi koje su za jedan dan ovde u načelu izglasali narodni poslanici u objedinjenoj raspravi? Ko će obezbediti silna sredstva da se ti zakoni realizuju? Nema para, ne radi privreda, pojedini gradovi su mrtvi, ne postoje, privredno ne postoje. Ne mogu da se pokrenu giganti koji su nekada bili čudo u onoj velikoj Jugoslaviji, u Evropi.
Da li je moguće sada naći neke nove izvore prihoda i nadomestiti ova sredstva? Ne možemo se samo kreditno zaduživati i trošiti nasumice pare zato što donosimo neke zakone. Kako će se primenjivati?
Šta ćemo sutra sa tom policijom ako opština nema sredstva da im da plate? Doći će da vam štrajkuju pred Vladu, kao što i ova policija štrajkuje. I ova policija ima svoj sindikat i počinje da štrajkuje.
Prema tome, ovo meni liči na partijsku policiju. Kako ćete vi sada da stvorite jednu partijsku policiju? Uzmite grad Kragujevac, Demokratska stranka kaže da tamo ima milion nepravilnosti; ljudi koji su napravili nepravilnosti sada će da dobiju sopstvenu policiju. Dobiće neke lokalne šibadžije, da se tako izrazim, pripravnike, šta će već biti, bez mentora, bez ikakvih kontrola, bez ovlašćenja, koji će moći da upotrebe palice, lisice, da privedu, da pozovu policiju itd. Ko će ih držati pod kontrolom i na koji način? Kako ste organizovali da se to kontroliše?
Mi ne možemo sada da držimo pojedine sudije... Nedavno sam postavio jedno pitanje za sudiju iz Novog Sada. Nisam dobio odgovor. Zamolio bih ministarku, da ne ponavljam sada bruku koju je napravio novosadski sudija, da me primi jednog dana, da joj to objasnim. Ako ne možete da preduzmete određene mere, onda ćemo mi kao građani morati da tražimo neke mere da se zaštitimo od bahatih sudija. Garantujem da taj sudija nema osnovne elemente zrelosti da može da bude sudija, a već, da ga neko proveri, da ga testira, znači, taj sudija nije normalan. To vam garantujem, a pokazaću vam dokumenta gde ćete videti da je sudija nenormalna ličnost.
Zamislite kada mu vi sada date da on sedi u sudnici, da sudi i da nekoga može i da osudi itd. Kao što ćete sutra dati nekome, komunalcu, da u nekom gradu, pripravnik, dečko dođe i da radi šta hoće. Ne može bez... Evo, čuli ste gospođu Đerić koja je objasnila da po zakonu ne može tako nešto da se događa.
Prema tome, gospodo moja draga iz vladajuće koalicije, razmislite dobro kako ćemo svu ovu administraciju i ovu državu koja je svakim danom sve skuplja i skuplja... Vidite, mi još nismo ni koraknuli u tu Evropsku uniju, a prezaduženi smo. Samo stižu kreditne linije, zaduženja, neplaćeni računi. Dolazimo u poziciju pojačane administracije, novih automobila, sekretarica, nove administracije. Odakle ćemo to uzimati i na koji način?
Prema tome, lepo je to što ćemo reći - grad Beograd će dobiti neku policiju, komunalnu, ali kako da je platimo? Možda za grad Beograd nije ništa 8,8 miliona evra godišnje, ali za neki drugi grad, bogami, koji ne može da preživi, koji se grčevito bori... Da li će Niš moći da ima komunalnu policiju? Da li će Kragujevac moći da finansira komunalnu policiju? Da li će moći Novi Sad i ostali gradovi? Čisto sumnjam.
Prema tome, moramo malo voditi računa o tome kako da pojeftinimo državu, jer nema više od koga da se uzima. Pojedini ministri se bahato ponašaju. Jutros slušam izjavu ministra Dinkića, koji ima milion problema – na primer, u Lapovu, pruga blokirana, štete ogromne, železnica svaki dan plaća penale zbog vozova koji stoje; ležarinu svakog vagona koji ne može da prođe plaćamo dnevno. Umesto da priča o tome, da rešava te probleme, on nam jutros objašnjava da PDV neće da poskupi. Rekao je i da penzije neće da se smanje. On neće dozvoliti da se smanje penzije.
Molim vas, postoji li ministar koji se bavi penzijama, postoji li ministar finansija koji se bavi PDV-om? Otkud sad da ministar koji se bavi privredom, gde ima milijardu nerešenih problema, gde su gorući problemi koje danas mora da rešava, jednostavno uzme muštuluk, na primer, da neće nešto da se smanji, odnosno da neće penzija da se smanji?
Kako je moguće da nafta ovoliko poskupi, gorivo? Kako je moguće da akcize ovoliko rastu? Sad smo najskuplji u okruženju. Najskuplji smo i gubimo saobraćaj, ljudi odlaze preko Rumunije, preko Bugarske, preko drugih država u tranzitu, jer su u državi Srbiji benzin i nafta najskuplji u okruženju. Imamo i najskuplji gas u ovom delu Evrope. Ako je gas na tržištu pojeftinio sa 450 dolara na 230, kako je moguće da se kod nas ne menja cena? Ko ubira tu razliku i gde ona ide? Kako se troši i na koji način?
Prema tome, molim vas, gospodo iz vladajuće koalicije, da povedete računa, da malo pojeftinite državu, da smanjujete administraciju kao što ste rekli, a ne da otvarate nova radna mesta u administraciji i da poskupljujete državu. Naravno, energetika mnogo utiče i videćete i sami koliko će proizvoda u lancu početi da poskupljuje.
Prema tome, ovo je neizdrživo. Da se uzme negde - ne može, jer go se ne svlači. Naš seljak je go čovek, ne može više. Nema ništa da da. Pogledajte, mleko – 17 dinara; vidite meso, neko je uvezao, neki dan smo slušali ministra, piletinu iz Brazila, meso iz Argentine. Sada se razbacujemo, dodvoravamo se Evropskoj uniji, finansiramo „Fijat“, vršimo subvencije iz našeg budžeta i za vozila u Republici Srpskoj. Sad ćemo i u Makedoniji, mi smo bogati, zašto da ne damo i Makedoncima da kupe, da im dajemo subvencije itd.?
Mi smo bogat narod, ali imamo jednu bahatu, raskalašnu vlast koja to troši nemilice a to sve udara po džepu naše građane. Očekivali smo pojeftinjenja, očekivali smo smanjenu i jeftiniju administraciju. Dobijamo najskuplju administraciju u okruženju.
Gubimo institucije države, dobijamo partijske institucije. Kako se koja institucija stvara, to će biti partijska institucija. Svaka partija koja je na vlasti hoće da ima svoje partijske administrativce, koji će, naravno, poskupeti državu, a one neposlušne iz drugih partija ćemo polako otpuštati kao tehnološki višak i zamenjivati sa partijski poslušnim.
Da ne pričam o partijskoj državi, koliko ste otišli daleko, gospodo. Nedavno sam bio u ovčarsko-kablarskim manastirima. Jedna gospođa, za koju sam se ja u Vladi zalagao da ne može da dođe da radi, da vodi te istorijske spomenike kulture itd, da je prošla sve partije koje su postojale i svugde je bilo problema, naložila je... Svratim u manastir i pitam – pa dobro, šta je ovo? Kaže – naložila gospođa da se ofarba konak u žuto. Zamislite sad, u šumi, kao kanarinac žuti se manastir. Nigde nisam video žut konak, žut manastir, ali žena je prešla u Demokratsku stranku pa da pokaže lojalnost.
Sada se sve farba u žuto. Možete videti žute kuće pored puta, žuti branici, žuti mostovi, sve je požutelo u Srbiji. Zašto? Kao da bolujemo od neke žutice, ne dao bog. Ali, sada hoćemo i partijsku policiju. Da li će imati žute uniforme i žute automobile, to treba da vidimo. Sve će to da udari po džepu ovaj narod. To nije dobro.
Mi postavljamo ovde razna pitanja. Kažu, Skupština radi, dođemo utorkom... Doduše, ja i ne dolazim na ta pitanja jer nema svrhe; šta god sam pitao, nisam dobio nijedan odgovor, četvrtkom posebno. Samo se odgovara na atraktivna pitanja koja su afirmativna za određena ministarstva, ali na ona nezgodna pitanja ne daju se nikakvi odgovori. Prema tome, nema ni to svrhe, to je gubljenje vremena. To je neka prividna demokratija, da se pokaže da, tobože, poslanici mogu da pitaju šta god hoće. Poslanici mogu da postave pitanje i ne moraju dobiti odgovor. Nije meni zbog poslanika, nije meni zbog mog pitanja, nego je institucija parlamenta oskrnavljena, izgubila je svoj smisao.
Kako ste krenuli, a vidim da ste zakazali i Administrativni odbor da se ukine paušal, još malo pa će poslanici da budu socijalni slučajevi.
Još malo pa će biti socijalni slučajevi i biciklom će dolaziti iz unutrašnjosti na sednice parlamenta. Nije ni čudo što će u sali biti desetak poslanika, možda neće ni toliko; u danima za glasanje doći će iz vladajuće koalicije. Tako smo potpuno razbili instituciju parlamenta.
Evo, već kreće kampanja da se menja Ustav, menjaće se sve što ne valja. Ništa ne valja. Do pre neki mesec ništa nije valjalo, dok vi niste došli na vlast, ali zaboravljate da ste bili na vlasti. Ja nisam 2000. godine hteo da uđem u tu vladu jer mi se nije svidelo. Smatrao sam da to nije dobro i bio sam potpuno u pravu. Sada vidim da to ponovo ide na onu staru priču.
Novinari su me pitali – ministre, otkud Čumetu planovi kuda prolazi obilaznica oko Beograda? Da vi ne znate možda, ja sada ponavljam, da je Čume kupio Institut za puteve Vojvodine? Kupio je Institut u privatizaciji, na nečije ime. Kupio je i PZP Valjevo, kupio je i mnoge puteve i sada je on glavni frajer. Kod njega su svi projekti. Kod njega su nadzorni organi. On će vam biti tata sada, a vi ćete samo plaćati. Prema tome, ne treba mene novinari da pitaju otkud to.
Opomenuo sam neke ljude koji su učestvovali u privatizaciji šta se događa. Međutim, niko nije preduzeo ništa. Kako može jedan čovek koji je pravio hiljade problema da kupi Institut za puteve? Sada su tamo svi projekti. Tamo su svi nadzorni organi, svi projektanti i sve je to pod strogom kontrolom onih ljudi koji ne bi smeli da budu uz te institucije koje se time bave.
Prema tome, voleo bih da vidim kako će da se ponaša u Novom Pazaru nova komunalna policija kada tamo imate dva tabora iz Vlade, kada zarate, one njihove ulične borbe, na koju stranu će stati ta komunalna policija kada je obučete, uniformišete itd. Biće mnogo problema, to vam garantujem. Niste ni svesni tih problema koji će se dogoditi.
Prema tome, nemojmo gubiti vreme. Stavimo nekad na dnevni red nešto što je veoma važno, a to je pitanje privrede, ono od čega živimo. O tome ovde nikada nismo raspravljali, kako izaći iz ove krize. Mi pravimo samit u Novom Sadu.
Došao je Stipe Mesić i održao vam je usred Novog Sada lekciju o demokratskoj državi Hrvatskoj. Ta njegova demokratska država proterala je sve Srbe bez igde ičega. Niko ne sme da mu postavi pitanje – kada ćete da platite te stanove, kuće, što ste pokupili tom narodu? On vam očita ovde lekciju – izvolite, vratite se svi u Hrvatsku, što ne dolazite. Naravno, došli bi oni, ali svako završi u zatvoru čim pređe granicu.
Prema tome, dajte da pričamo o pravim problemima, a ne da se skupljamo, okupljamo, traćimo vreme, držimo kojekakve samite, afirmišemo se, dokazujemo, pokazujemo, prikazujemo koliko smo usvojili evropskih zakona, a nama je sve gore. Srbija se guši, narod ne može da preživi, bukvalno, veliki deo Srbije gladuje.
Pričamo o „beloj šengen“ vizi. Ko će da je koristi? Sa čime će da putuje? Čije će to dete moći tek tako da koristi avion da otputuje, da obiđe Evropu, da vidi velike turističke centre itd? Malo čije dete će moći, kako je krenulo, gospodo.
Potpuno smo izgubili srednji stalež. Koliko hiljada ljudi čeka na isključenje struje ovih dana kada se vrate sa godišnjih odmora? Masovno se sada koristi lizing, kreditne linije. Sve ono što je uzeto, sve je razoreno. Prema tome, ovo će još više poskupeti, pogoršati situaciju u Srbiji.
Gospodo iz Vlade, molim vas da nađete ozbiljnog ministra privrede. Nemojte čekati i gubiti vreme. Biće kasno. Verujte, u to sam ubeđen, biće kasno kada se budete setili da to uradite. Mislim da tada neće biti vremena da se nešto uradi, jer će sve biti uništeno, upropašteno i trebaće generacije da to dovedu na pravo mesto.
Prema tome, povucite ovaj zakon, jer ovo je u sklopu onih zakona koji će doneti Srbiji nove troškove i nove probleme. Hvala vam.

Vi ste kompletno vreme koje je predviđeno za vas kao predsednika poslaničke grupe i vašu poslaničku grupu utrošili.

Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospođo ministre, danas ceo dan pokušavamo da vas ubedimo da je ovaj zakon loš. Pri tome, imali ste dovoljno vremena, odnosno predlagač zakona je imao dovoljno vremena da predloži jedan sasvim dobar zakon, jer od 2007. godine, kada smo doneli Zakon o gradovima, do danas, a sada je sredina 2009. godine, prošlo je godinu i po dana.
Ovaj član odnosi se na rok za donošenje strateškog plana, koji je vrlo bitan, koji opredeljuje kako će da radi ova komunalna policija: „Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.“
Primena zakona se, po članu 50, odlaže za šest meseci. Ovim članom 49. predviđa se da je rok za donošenje strateškog plana dve godine. To je, znači, da bismo dobili strateški plan, dve i po godine.
Našim amandmanom smo tražili da se ovaj rok skrati, pogotovo zato što imamo ovaj odloženi rok početka primene ovog zakona šest meseci; znači, da se još šest meseci posle toga da mogućnost da gradsko veće, uz saglasnost skupštine, donese ovaj strateški plan.
Međutim, činjenica je da sve ovo što smo pričali nema efekta i nema svrhe, jer je predlagač zakona u suštini zacrtao da dobije stranačku policiju. To je ono najgore, jer će tu stranačku policiju plaćati građani Srbije, znači, iz budžeta lokalne samouprave, koji se puni sredstvima i nametima na građane Srbije, koji su iz dana u dan sve veći.
Vidimo da će i plate da se smanje. Predlaže se, kao jedna od mogućih mera, ili smanjenje plata za 10% ili povećanje PDV-a da bi se amortizovao taj udar i nedostatak sredstava i velika razlika između prihodne i rashodne strane, jer tako vam i vaš nalogodavac traži, odnosno MMF.
Gospođo ministre, ovo je jedan apel za vas. Vi ste ministar pravde, čuli ste od većine poslanika velike primedbe na ovaj zakon i na njegovu neprimenjivost. Računamo da ćete da ubedite predlagača zakona, ministra za lokalnu samoupravu gospodina Milana Markovića da povuče ovaj zakon, da ne raspravljamo i ne glasamo o ovom zakonu u danu za glasanje, jer je ovo za građane Srbije bespotreban izdatak a za nekoga stvaranje stranačke policije, koja može da radi šta joj se prohte. Zahvaljujem.

Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana  predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi s Predlogom zakona o komunalnoj policiji, u ime Poslaničke grupe NS podnela sam amandman na član 49. koji glasi – iza reči „od“, umesto reči „dve godine“, stoje reči „šest meseci“.
U članu 11. Predloga zakona o komunalnoj policiji je navedeno da gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, donosi strateški plan komunalne policije kojim, na osnovu procene postojećeg stanja, utvrđuje prioritete u obavljanju poslova komunalne policije i s tim u vezi joj daje razvojne, kadrovske i druge osnove za dalji rad. U skladu sa strateškim planom, komunalna policija sačinjava godišnje planove rada i dostavlja ih gradskom veću na usvajanje.
Znači, osnov za početak rada komunalne policije je donošenje strateškog plana i sačinjavanje godišnjeg plana rada u skladu sa tim strateškim planom. Nejasno je kako u članu 49. može da se predvidi tako dug rok za donošenje prvog strateškog plana – najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 50. predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu. Očigledno je da rok za donošenje prvog strateškog plana rada ne sme da bude duži od šest meseci od dana stupanja na snagu, kada počinje i da se primenjuje.
Ako ostane navedeni rok za donošenje strateškog plana iz Predloga zakona, u skladu sa kojim mora da se donese i godišnji plan rada, postavlja se pitanje kako može da počne sa radom komunalna policija ako se zakon primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu? Znači, počela bi sa radom komunalna policija i počeo bi zakon da se primenjuje, bez strateškog plana i godišnjeg plana rada. Kako bi radila ta komunalna policija i koje i čije probleme bi rešavala?

Zahvaljujem. Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, iako je neuobičajeno da se amandmanski interveniše u članu koji određuje, da tako kažemo, taj vacatio legis, smatrali smo da je sve ono što su bile naše primedbe na ovaj zakon u onom što definiše rok za primenu i početak primene ovog zakona na najbolji mogući način potvrđeno.
Ovako kratak rok, od šest meseci, za primenu ovako složenog, nedefinisanog zakona sa nejasnim institutima, sa drugim problemima, o kojima ću nešto da govorim, nije moguće realizovati. Lokalne samouprave neće biti u prilici da primene ovaj zakon, s jedne strane zbog obaveza koje nameće zakon i, s druge strane, zbog opšteg stanja u gradovima i opštinama.
Znači, kada se uzmu u obzir problemi koji se tiču ispitne komisije, stručnog usavršavanja i podzakonskih akata i, kako se kaže, utvrđivanja psihofizičkih sposobnosti i možda potrebe da ministar zaposli dodatne ljude u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a nada se sredstvima, parama da bi ovaj zakon realizovao, rok od šest meseci je krajnje kratak. To znači do kraja godine.
Još jednom želim da vas podsetim da je ova vlada smanjila transferna sredstva lokalnim samoupravama. Uvela je nove namete kroz niz zakona; poslednji je bio Zakon o regionalnom razvoju, sada zakon o komunalnoj policiji. Sada očekujemo da će tako opterećene lokalne samouprave, koje su već odustale od razvoja, nemaju više ideju da nešto rade na pitanju razvoja svojih sredina... One rade, što bi rekao narod, na leru, eventualno negde još isplaćuju plate. Takvim lokalnim samoupravama namećemo ogromnu obavezu da u roku od šest meseci sprovedu čitavu proceduru, izaberu komunalne policajce i onda uđu u proces isplate zarada tim ljudima. To prosto nije moguće.
Ovaj zakon će biti neprimenljiv. Srušiće se već u startu i to je ono što sve vreme govorimo. Morate da definišete vašu politiku, ako uopšte imate politiku prema lokalnim samoupravama. Ne možete da uzimate, a da im dajete nove namete. To radite već godinu dana. Uzimate im pare, uskraćujete im mogućnosti da se razvijaju, ne donosite zakon o svojini, a uvodite im nove namete sve više i više. To je nemoguće. Očekujem da u narednom periodu iz ovih ministarstava koja su se bavila lokalnom samoupravom izađe niz novih zakona koji će predvideti nove obaveze za lokalne samouprave.
Apelujem da u ovom trenutku Vlada, ako već ne želi da povuče ovaj zakon, usvoji bar ovaj amandman, koji je realan. Osamnaest meseci je dovoljno vremena, ako se počne voditi ozbiljnija politika, da se sredi situacija u lokalnim samoupravama po pitanju finansija, pa onda možemo da pričamo o primeni ovog zakona.
Bićemo smešni, bićemo neozbiljni, jer jedan zakon koji je važan, koji je potreban ne možemo da primenimo. Šta smo time dali velikim gradovima koji imaju i iskazali su potrebu za ovim zakonom? Jednostavno, previše obaveza ste stavili lokalnim samoupravama, a niste im ništa dali.
U tom smislu predlažem da prvo ukinete odluku o smanjenju transfernih sredstava, da stavite moratorijum na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, donesete odluku, zakon o povraćaju svojine lokalnim samoupravama, prenesete deo prihoda sa Republike na lokalne samouprave, izvršite pravu decentralizaciju, pa onda da pričamo o primeni zakona o komunalnoj policiji.
Bez toga, sve će se vrlo brzo pokazati kao potpuni promašaj. Što je najgore, srušićemo lokalnu vlast. Nije bitno koja je stranka na vlasti, sve će lokalne samouprave da padnu. Hvala vam.

Gospodin Milan Avramović se javio za reč.