Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovde prisutna gospođa Snežana Malović kao ministar pravde. Samo želim da konstatujem da je Ustavni sud Srbije pre nekoliko dana proglasio neustavnim odredbe pravosudnih zakona kojima se predviđa obavezan reizbor svih sudija do kraja ove godine. Time je potvrđeno ono što je Srpska radikalna stranka tvrdila od samog početka, ono što su tvrdili ugledni teoretičari ustavnog prava, ono što su vam rekli iz društva evropskih sudija – da je takva norma direktno protivna i Ustavu Srbije, ali da je direktno protivna i tim vašim, kako vi volite da kažete, evropskim standardima u oblasti pravosuđa.
Što se tiče ovog predloga zakona, moje kolege su već istakle brojne anomalije koje ovaj predlog zakona sadrži. Prinudu i represiju u jednoj državi mogu da koriste samo državni organi, i to pre svega policija; državna policija u mirnodopskim uslovima i vojska u ratnim uslovima. Niko drugi. Ne postoje ustavne mogućnosti da se formira bilo kakva komunalna policija, komunalna vojska, komunalni sudovi, komunalna tužilaštva ili bilo šta slično. U dobro uređenoj pravnoj državi mere prinude, silu prema građanima može da koristi samo nadležni državni organ, i to ne svi državni organi, nego pre svega policija, odnosno MUP. To je prva zamerka koju imamo na ovaj predlog zakona.
Druga zamerka – čak i da je komunalna policija ustavno dopuštena, čak i da lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava da obezbede rad komunalne policije, a nemaju, ali čak i da je imaju, vi ste, gospodo iz Vlade, diskriminisali građane Srbije.
Dovoljno je samo da pogledate početak ovog zakona, član 1. koji govori čime treba da se bavi komunalna policija – treba da obavlja poslove u pitanjima komunalnih delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i da obezbeđuje zaštitu i da održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i da obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti grada.
Kažite mi kako je moguće da se poslovi, odnosno problemi u oblasti komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara, održavanja reda u korišćenju zemljišta, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata itd. pojavljuje samo u gradovima, a ne pojavljuje se u opštinama?
Svi znamo da se podjednako pojavljuju i u opštinama i u gradovima i u gradu Beogradu. Zašto bi građani koji žive u gradovima i u gradu Beogradu trebalo da imaju zaštitu komunalne policije, a ljudi koji žive, recimo, u opštinama, ne bi trebalo da imaju zaštitu komunalne policije? Problemi se javljaju kako u opštinama tako i u gradovima.
Dakle, kako je moguće da ste na taj način napravili diskriminaciju i omalovažavanje građana Srbije? Napravili ste direktnu razliku između građana koji žive u gradovima i građana koji žive u opštinama.
Kada su u pitanju oni koji žive u gradovima, njihovi problemi u ovim oblastima koje sam citirao treba da se rešavaju od strane komunalne policije, a onima koji žive u lokalnim samoupravama koje nemaju status grada ne treba komunalna policija. Kako je to moguće? Svi znamo da takvih problema ima u svim jedinicama lokalne samouprave.
Konačno, u obrazloženju Vlade Srbije zašto ne prihvata pojedine amandmane narodnih poslanika iz SRS pročitao sam da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave. Sa tom tezom prvi put sam se susreo pre nekoliko meseci, kada je ministar za lokalnu samoupravu gospodin Milan Marković na sednici Odbora za lokalnu samoupravu (koji nije imao kvorum zato što poslanici iz vladajuće koalicije nisu hteli da dođu, a raspravljalo se o problemu raspuštanja Skupštine opštine Zemun) izrekao jednu konstataciju koja je meni bila neverovatna tad i ostala mi je neverovatna i danas, a to je da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave.
Ako gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, onda se postavlja pitanje šta su? Ne možete da kažete da nešto nije, nego morate tome nečemu što postoji da date i neku pozitivnu odrednicu, da kažete šta jeste. Dakle, šta su gradske opštine, šta je Zemun, Stari grad, Palilula, Rakovica, Voždovac? Da li su to jedinice lokalne samouprave? Ako nisu, kako je moguće da se na te fantomske političke subjekte primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji se primenjuje na jedinice lokalne samouprave; kako se primenjuje Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave, kako se primenjuju brojni drugi zakoni koji se inače primenjuju na opštine i gradove u Srbiji?
Ponovo se susrećemo sa obrazloženjem Vlade da gradske opštine, navodno po Ustavu iz 2006. godine, nisu jedinice lokalne samouprave, a Ustav lepo kaže – jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
Dame i gospodo iz Vlade, valjda je i gradska opština opština? Ne znam šta je tu sporno? Da biste objasnili zašto ni u gradskim opštinama ne treba da postoji komunalna policija, onda pribegavate onom krajnje nesuvislom objašnjenju da gradska opština nije jedinica lokalne samouprave.
Voleo bih da čujem – to me zanima ne samo kao narodnog poslanika, zanima me kao pravnika – šta je gradska opština, kakva je njena pravna priroda, kakav je njen pravni status, kako se definiše, šta je gradska opština, šta je predsednik gradske opštine, šta su odbornici koji sede u skupštinama gradskih opština, šta su članovi opštinskog veća u gradskim opštinama, koji se to zakoni na njih primenjuju, postoji li u Republici Srbiji neko paralelno zakonodavstvo koje važi za gradske opštine? Nisam čuo da takvo zakonodavstvo postoji, ali ako mi date neku validnu argumentaciju, možda ću i da poverujem u to.
Dakle, Predlog zakona koji ste nam uputili je loš, kako god da pogledate. Neustavan je, finansijskih sredstava nema ni u republičkom budžetu, a nema ih ni u većini jedinica lokalne samouprave.
Gradske opštine jesu opštine, gospođo ministre, to bi trebalo da znate i trebalo bi da vi kao pravnik skrenete pažnju na to vašim kolegama iz Vlade, da kada pišu ova obrazloženja vode računa šta stavljaju na hartiju.
Konačno, ovaj predlog zakona uređuje nešto čega nema ni u jednoj dobro uređenoj pravnoj državi. Vi mere represije i sredstva prinude stavljate u ruke nedržavnim subjektima. Šta je sledeće? Da osnujete komunalne sudove? Hoćemo li imati neke preke sudove u gradovima i u gradu Beogradu? Sama reč policija vezuje se za državu. Niko u državi ne može da ima pravo da koristi prinudu nad građanima, sem nadležnog državnog organa, Ministarstva unutrašnjih poslova, a vi ovde predviđate gumene palice, lisice, ko zna šta. Sutra ćete predložiti i borna kola.
Ko će sve to da finansira? Kažete – znate, komunalna policija je neophodna gradovima i gradu Beogradu, a vi se u gradovima snalazite kako znate i umete. Pa će oni koji imaju para imati komunalnu policiju, a ovi koji nemaju para neće imati komunalnu policiju. To nije sistem, gospođo Malović. Sistem je nešto što je jednoobrazno uređeno u celoj Srbiji.
Znači, ili će svi imati komunalnu policiju ili je neće imati niko. Grad Beograd će, verovatno, zato što je bogat imati komunalnu policiju, a Niš je, recimo, neće imati. Ali, onda to nije sistem. Za to vam ne treba zakon, to ste mogli da regulišete odlukama skupština gradova, pa da im ostavite na volju – ko ima para, neka osnuje komunalnu policiju, ko nema para, neka je ne osniva.
Ovako, vi ste hteli navodno ovim predlogom zakona da osnujete neki sistem u Srbiji. Niste ga obrazovali zato što je očigledno da ga veći deo gradova u Srbiji neće moći primenjivati zbog nedostatka para, i to ne samo u ovoj godini, nego i u sledećoj, a verovatno i u narednih nekoliko godina.
Vi ste diskriminisali građane Srbije jer direktno i jasno kažete – komunalni problemi ljudi koji žive u gradovima treba da budu rešavani od strane komunalne policije; vi koji živite u opštinama, ko vam je kriv što tu živite, što ne živite u jedinicama lokalne samouprave koje su gradovi, da živite u gradovima i o vašim komunalnim problemima bi se starala komunalna policija.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na upotrebu sredstava prinude. Za SNS je upotreba sredstava prinude od strane komunalne policije neprihvatljiva.
Mislim da se kroz ovaj stav 1. člana 4. zakona vidi intencija i želja zakonodavca da poistoveti komunalnu policiju i profesionalnu policiju.
Naime, kaže se da će nadležni organ, odnosno ovlašćena organizacija, ukoliko postoje pretpostavke da je prilikom sprovođenja neke izvršne odluke potrebno prisustvo komunalne policije ili upotreba sredstava prinude, obavestiti i pozvati komunalnu policiju.
Znači, lokalna samouprava se, ukoliko pretpostavi da neće moći mirnim putem da izvrši neku odluku, opredeljuje da pozove komunalnu policiju i da komunalna policija upotrebi sredstva prinude, a ne profesionalna policija. Očigledno je da kroz kasniju razradu u 2. i 3. stavu imate mogućnost da se, ukoliko komunalna policija nije sposobna da taj posao izvrši, poziva profesionalna policija. To je na neki način omalovažavanje profesionalne policije, igranje ovim institutom.
Smatramo da predlagači ovog zakona nije trebalo da idu putem davanja mogućnosti komunalnoj policiji za upotrebu sredstava prinude, jer su očigledno i sami svesni da je pitanje da li će ona biti sposobna, dovoljno obučena da ta sredstva prinude i primenjuje.
Prema tome, žao mi je što niste imali razumevanja niti za ovaj amandman, niti za par amandmana koji imaju sličnu prirodu, kojima se sredstva prinude isključuju iz ovog zakona. Mislim da ste napravili veliku grešku, a vreme i primena ovog zakona pokazaće da smo bili u pravu. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom obrazlaganju amandmana koji sam podnela na član 4. nadovezaću se na izlaganje mojih prethodnika, pogotovo na izlaganje magistra Martinovića, zato što smatram da je moguće da je postojala i dobra namera Vlade kada je predložila jedan ovakav zakon, ali da je zakon tipično kabinetski i da apsolutno ne uvažava sve ono sa čime se komunalna inspekcija u svojim nadležnostima sada (a od dana stupanja na snagu ovog zakona i komunalna policija) susreće na terenu.
Dakle, ako pođemo od toga šta je njihova nadležnost, postavlja se pitanje čemu sve ovo?
Pošto nije prošao zahtev poslaničke većine i mnogih lokalnih samouprava, a naročito pokrajine, da policija bude u nadležnosti lokalne samouprave, kao što je to, recimo, u Engleskoj, ali kod nas nikada nije bilo i smatramo da ne treba da bude tako, to je stav SRS, sada na ovaj način pokušavamo da stvorimo neku rezervnu policiju ili neku rezervnu prinudu koja može da zatreba u nekim okolnostima pojedinim lokalnim samoupravama.
Sve ovo jeste atak na lokalnu samoupravu, i to višestruki, jer neprihvatljivo je obrazloženje da za ovako nešto ne treba novac. Neprihvatljivo je to da niko nije uzeo u obzir kakve posledice mogu da budu po te ljude koji će koristiti instrumente prinude, jer imamo iskustva da i policajci, koji su i te kako obučeni za sprovođenje prinude, mogu da budu žrtve onih prema kojima se prinuda sprovodi.
Sada uzmite u obzir da ovde imate čoveka sa srednjom stručnom spremom, koji nije adekvatno osposobljen, ne poznaje sve one veštine i nema sva ona znanja koja bi trebalo da ima ukoliko hoće da primeni silu, šta može da mu se dogodi kada vidimo da danas deca u školama šamaraju nastavnike, kada na crvenom svetlu može da vam izađe iz kola i da vam opet nalupa šamare, pogotovo ako proceni da je jači zbog toga što ne idete dovoljno brzo, pa ga ometate da vozi dvesta na sat u gradu.
Dakle, ako ste želeli da ovaj problem komparativno posmatrate i vidite kako je to u svetu, morali ste da pođete i od našeg društvenog trenutka u kome se nalazimo, čak i od stanja nacije, od zdravstvenog stanja nacije.
Postoje države u svetu koje imaju volontere koji će prići građanima i reći – ne možete da bacate smeće ili opuške ili da pljujete po parku i javnoj površini, i taj građanin će i te kako ozbiljno da shvati jer zna da može da ga prijavi i da bude kažnjen po džepu.
Ovde imate čoveka koga prosto „bacate“ na ulicu sa lisicama i pendrekom, koji će verovatno to da koristi na način koji nije, na kraju krajeva, zakonit, bez obzira na ovaj zakon protivan Ustavu, a koji takođe može da bude žrtva nasilja onoga prema kome to bude sprovodio.
Sama psihofizička sposobnost, ono što vam lekar da kao uverenje da ste sposobni da obavljate neki posao, nije dovoljna da bismo komunalnom policajcu dali ova sredstva prinude i ove nadležnosti koje on ima, bez dodatne obuke, koja bi trebalo da bude slična policijskoj obuci.
Druga stvar jeste da smo se borili da podignemo nivo obrazovanja komunalnih inspektora i da su komunalni inspektori već duži niz godina, oni koji su zatečeni sa srednjom stručnom spremom, samo komunalni redari, bez ovlašćenja da donose rešenja, podnose zahteve sudiji za prekršaje i krivične prijave, da su morali da imaju najmanje višu ili visoku stručnu spremu, a vi sada komunalnu policiju srozavate na ovaj nivo, a dajete im ovakva ovlašćenja. Nije li to nekako kontradiktorno i ne idemo li na neki način unazad?
Drugo što sam želela da kažem jeste da diskusija koja bi trebalo da ide u prilog tvrdnji da ne tretiramo sve lokalne samouprave na isti način, što svakako jeste, morate da se složite, protivustavno... Mada mi je žao što ste vi danas tu, jer s ovim zakonom nemate mnogo dodirnih tačaka; ovde je trebalo da sedi ministar Marković i da obrazlaže i brani ovaj zakon, da nam da odgovore na postavljena pitanja, ali tu ste, verovatno, kao slobodni ministar koji je možda najbliži ovoj materiji koja je danas na dnevnom redu.
Opštine, pogotovo gradske opštine, koje nekim čudom nose takav naziv, nisu jedinice lokalne samouprave, neće imati ove komunalne policajce, iako imaju po 150.000, 170.000, 200.000 građana, to će imati grad Beograd, pa postavljamo logično pitanje – zašto se ne zovu, recimo, kvartovi, gradski kvartovi?
Zašto se uopšte zovu opštine, ako nemaju sve osobenosti jedne opštine koje Ustav nalaže da treba da imaju?
Dakle, umesto da učinimo jednostavnijim i jasnijim, mi pravimo sve veće zamešateljstvo, tako da se u ovoj državi apsolutno ne zna ko je ko i šta je šta. Ustavni sud, znate i sami, nije kompletan. Pet sudija nedostaje. Ovih deset radi ovako kako radi, neću da dajem ocenu. Ali, to pokazuje koliko nismo zreli da tu instituciju sredimo, a kamoli da sredimo neki niži nivo.
Sve što radimo radimo u prilog tome da ispunjavamo neke zahteve ili neke standarde Evrope, koja nas tera na donošenje nekih zakona, ne polazeći pri tom, čak i ako treba da ih donesemo, od svih onih specifičnosti i neke tradicije koja je važna za naše društvo. Ako bismo tako radili, mogli bismo da donesemo jedan dobar zakon o komunalnoj policiji, a ovako, ovaj zakon će biti veoma teško primenjiv. Videćete, imaće veoma štetne posledice, prvo na one na koje se bude primenjivao, a i na one koji budu primenjivali ovaj zakon.
Pored toga, idemo ponovo, kao što vidite, na uvećanje administracije, a proklamovali smo štednju, smanjenje broja zaposlenih, smanjenje plata. Samo poskupljujemo državu.
Zaista bih bila srećna ako bi neko iz Vlade mogao da izađe u javnost i kaže koliko je država dužna, ne inostranstvu, MMF-u, Svetskoj banci, koliko je dužna unutar same države bankama, firmama i mnogima koji iz budžeta treba da dobijaju neke prinadležnosti. Tada bismo znali gde se stvarno nalazimo. Mislim da upravo zbog takvog ponašanja države, koja nije u stanju da servisira sve ono što povremeno obećava, naročito kada smatra da je to interesantno u nekim izbornim kampanjama, imamo ovakvu situaciju da, recimo, banke imaju astronomske kamate jer je država Srbija proglašena za državu sa najvećim rizikom. Ko dovodi do toga? Upravo država. Dakle, Vlada svojim merama.
Sećate se subvencionisanih kredita za stanove, koliko je bilo interesovanje građana Srbije, koliko je to Vlada koristila u promotivne svrhe? Pouzdano znam da Vlada tim bankama (o kojima ne mogu štošta dobro da kažem, pogotovo o stranim bankama) nije uplatila ni dinara od onih kamata koje je trebalo da uplati umesto tih građana, pa vi vidite zašto banke drže ovako visoke kredite i za privredu i za građanstvo. Malo sam otišla od teme, ali zbog toga da dokažem da država ne razmišlja svojom glavom, imajući u vidu naše potencijale, našu sredinu, naše društvo, našu uređenost u raznim oblastima.
Da vas ne podsećam na to kako smo uništili Zavod za obračun i plaćanje, SDK, koji je bio najbolji u Evropi, koji je to odlično radio, samo zato da bismo ovim bankama koje su došle napravili profit koji im pravimo. Tako urušavamo nešto što je bilo čak i iznad standarda Evrope zarad... Što bi naši seljaci rekli, koljemo vola za kilo mesa. Nema potrebe da to radimo.
Prenesite gospodinu Markoviću. Ovaj zakon će verovatno biti donet. Nema poslaničke većine koju bismo mogli da ubedimo da taj zakon nije dobar, da glasaju eventualno za naše amandmane i da budu protiv ovog zakona. Kada bi oni to uradili to bi pokazalo da parlament obavlja svoju kontrolu i zakonodavnu ulogu u odnosu na Vladu. Ali, ovako, oni su tu samo kada treba da stisnu dugmiće „za“ i da izglasaju svaki zakon koji nam Vlada pošalje.
Vlada nije uvek u pravu i morali bi čak i da priznaju kada nisu u pravu i kada saslušaju narodne poslanike kao predstavnike naroda. Mnogo je nas koji dolazimo iz sredine gde smo se konkretno susretali sa ovom problematikom i kada vam ukažemo na neke nedostatke trebalo bi da se vratite unazad i preslišate. Nikada nije kasno da se ovakav zakon donese, ali tako da, prvo, ne ruši Ustav i, drugo, da ne bude skup za državu i da ne stavlja u neravnopravan položaj lokalne samouprave. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? Gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ovde tvorac ovog zakona, gospodin ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da malo sa narodnim poslanicima ukrsti argumente.
Član 4. reguliše da komunalna policija ima pravo na primenu sile, iako u svom obrazloženju Vlada tvrdi sasvim suprotno. Ako se pogleda član 4. i pažljivije pročita, on se čitavo vreme poziva na odredbe Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći. Apsolutno komunalni policajac ima pravo da upotrebi sredstva prinude, u ovom slučaju palicu, ima pravo da vezuje, da upotrebi lisice itd.
U kom delu je zakon loš? Ne vidim šta će ovakve nadležnosti komunalnoj policiji. Možda bi mogli da se bave problemima u saobraćaju ili da pruže pomoć inspektorima, da neko ne napadne inspektora, ali asistencija prilikom mere izvršenja apsolutno, bez obzira na prisustvo redovne policije, podrazumeva i silu.
Postavljam pitanje – na osnovu kog znanja će komunalni policajac da upotrebi silu srazmerno otporu ili njegovoj ugroženosti, ili lica koje on štiti? On za to nije sposoban, nije osposobljen. Nigde u zakonu ne piše da li on mora da prođe neku obuku, kod koga prolazi tu obuku, kakva je ta obuka. Policajac ima obuku šest meseci, godinu dana, neću u to da ulazim, ali obuku ima. Ovaj nema nikakvu. Pitanje je da li je on sposoban da proceni, zato što nije imao obuku, koju će silu da upotrebi i koliko je ugrožen.
Smatram da ovaj zakon treba da se povuče, da se ozbiljno doradi. Kao komunalni policajac ne može da se zaposli lice samo na osnovu konkursa, ako ispunjava neki minimum uslova. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar unutrašnjih poslova mogu da se dogovore, pa da se u istom centru vrši obuka komunalnih policajaca, naravno o trošku grada, a ne samo ono – na 5.000 stanovnika, pa ćemo da zapošljavamo. Neka grad obuči svoje komunalne policajce koji će da rade, a ne ovako – minimum uslova, osnovna škola, primena sile, palica, lisice itd. Povucite ovaj zakon, ozbiljno ga doradite, pa ga vratite u proceduru.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Miloš Radulović, izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo raspravu u pojedinostima o jednom vrlo značajnom zakonu, koji je po mišljenju Poslaničke grupe DSS izuzetno loš zakon. Zakonodavac uopšte nije vodio računa o okolnostima i uslovima sa kojima se građani i jedan grad suočavaju, pa da shodno tome nađe i adekvatna zakonska rešenja koja bi sadržao ovaj zakon.
Suština ovog amandmana je da se članom 4. stav 2. rok od 48 sati zameni rokom od 24 sata iz prostog razloga što smatramo, s obzirom na obaveze i ono šta je delatnost komunalne policije, da ti rokovi treba da budu kraći.
Komunalna policija se bavi pitanjima snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih i atmosferskih voda, javne čistoće, prevoza, deponovanja komunalnog i drugog otpada. Neadekvatno i neblagovremeno rešavanje tih problema vuče za sobom opasnost za građane tog grada, a istovremeno, ne daje se mogućnost da se blagovremeno reaguje.
Ono što je zapanjujuće jeste odgovor Vlade zašto ne prihvata ovaj naš amandman, gde se vidi i odnos prema samom zakonu. U odgovoru na ovaj amandman stoji da se amandman ne prihvata jer je rok predviđen u Predlogu zakona realniji. Pitam – šta je to realno? Da li je realno blagovremeno reagovati, doneti odluku da se u roku od 24 sata završi nešto što može da ugrozi građane, ili je realno da se prepusti slučaju i da se dese neke stvari koje mogu da imaju nesagledive posledice po građane tog grada?
Kada ste već tu, gospođo Malović, očekivao sam da ću danas ovde da vidim predlagača zakona gospodina Markovića, ali kada ste već tu, pogotovo što ste vi ministar pravde, samo jedno pitanje. Ovde se radi o tome da se ovde upošljava 1.200 ljudi – 23 grada plus grad Beograd, s obzirom na broj stanovnika, na 5.000 stanovnika ide jedan komunalni policajac, to je oko 1.200 ljudi upošljavamo u ovu službu. Jedno pitanje: da li može u bilo kom organu državne uprave da se zaposli neko bez potvrde da nije osuđivan? Ne. Po ovom zakonu o komunalnoj policiji, ljudi kojima se daju strahovita ovlašćenja, čak i prinuda, vezivanje, lisice, upotreba palica, mogu da stupe u radni odnos ako nisu osuđivani na kaznu veću od šest meseci.
Hipotetički, neki lokalni siledžija koji je više puta primenjivao silu, tukao ljude, izdržavao kaznu po 15-20 dana, na ovaj način, pogotovo ako pripada nekoj vladajućoj većini ili je miljenik vladajuće većine, može da stupi u radni odnos. I, šta mi onda imamo? Imamo lokalnog siledžiju, gradskog šerifa.
Ono što još treba da se primeni i da se ubaci u ovaj zakon, to je da se budžetom predvide sredstva i za konja za tog gradskog šerifa. Hvala.