Upravo pratim na monitoru, prenos je u redu.

Dobio sam informaciju da prenosa jedno vreme nije bilo, drago mi je ako ga ima i mislim da je ovo jedinstvena prilika da građani Srbije čuju i onu drugu stranu koja u medijima ne može da progovori, drugu stranu koja je proskribovana, koja je stavljena na stub srama i koja se okrivljuje za sve nedaće koje su danas zadesile Srbiju, srpski narod i građane Srbije.
Ovde se postavlja još jedno pitanje: očigledno je da vladajuća koalicija namerava da prekomponuje RIK. Projekat se zove – formiranje državne izborne komisije. Predstavnici političkih stranaka, pre svega opozicionih političkih stranaka, više neće imati članove i zamenike članova u tome što vi nazivate državnom izbornom komisijom. Više niko neće moći da kontroliše izborni proces u Republici Srbiji, tačnije hoće – CESID, organizacije koje su bliske vladajućem režimu, ali političke stranke koje učestvuju na izborima više neće biti u mogućnosti da kontrolišu zakonitost izbornog procesa.
Naravno, kontrolisaće i dalje političke stranke, ali vladajuće, stranke koje se u momentu raspisivanja izbora nađu u opoziciji neće moći da vrše bilo kakvu kontrolu izbornog procesa!
Zanimljivo je da ta ideja o formiranju državne izborne komisije dolazi od strane predstavnika političkih partija koje su skoro četiri meseca protestovale u Beogradu i širom Srbije zbog izborne krađe koja se desila 1996. godine. Sećate se kako su počeli protesti koalicije ''Zajedno'', SPO i DS i tada Građanskog saveza Srbije. Umešao se čak i Felipe Gonzales, umešali su se najviši evropski zvaničnici da pokušaju da povrate kredibilitet rezultata izbora koji su bili u novembru mesecu 1996. godine. Neki ljudi su čak i poginuli na tim demonstracijama, neki su čak i povređeni. Neki demonstranti su nosili zastave država koje su nas tri godine kasnije bombardovale.
Ali, vi sada izgleda hoćete da vratite to vreme izbornih krađa, izbornih prevara i mahinacija. Izgleda da više ne verujete da ćete gotovim novcem uspeti da obezbedite izbornu pobedu. Uspeli ste 2008. godine, ali građani su izgleda počeli da otvaraju oči i postali su svesni onoga što radite. Najveći broj građana Srbije je postao svestan da sa tih 10, 20, ili 50 evra, ili sa tim jednim paketićem ne mogu dugo da prežive, ne mogu dugo i na duži period da regulišu svoje egzistencijalne probleme. Onda ste se dosetili, pošto ste pretpostavili da vam ta vrsta izbornih malverzacija neće dati očekivani rezultat, da formirate nekakvu državnu izbornu komisiju, navodno, vanstranačku, objektivnu, demokratsku, koja će da poštuje zakon itd.
Plašite građane Srbije sa političkim strankama. Šta će nam političke stranke u RIK? Šta će nam višestranački sistem? Šta će nam demokratija? Neka Vlada Srbije, naka skupštinska većina delegira lojalne ljude u državnu izbornu komisiju? I, onda ćemo imati garanciju da će izbori biti fer, demokratski i da će biti zakoniti.
Potpuno zaboravljate, recimo, član 5. Ustava Republike Srbije koji garantuje da su političke stranke temelj demokratije u Srbiji. Taj član Ustava ste pogazili i onih dana kada ste glasali za to da se oduzmu mandati SRS. Setili ste se neke teorije da je poslanik vlasnik mandata.
Nasledio od tate i dede poslanički mandat, pa može sa njim da radi šta hoće! To je bila vaša teorija. (Aplauz.)
I zahvaljujući toj teoriji, sada imamo nelegalan sastav Parlamenta. Pogažen je Ustav, pogažen Zakon o izboru narodnih poslanika, pogažena Odluka o potvrđivanju mandata narodnih poslanika.
Sada ubeđujete nekoga da će ta vaša državna izborna komisija da spreči sve ove pojave o kojima smo danas govorili. Neće da spreči! Ona čak i nema zadatak da ih spreči. Ona ima zadatak da obezbedi novu pobedu Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera. Da li će izbora biti ove godine, naredne godine ili za dve-tri godine, ali će ih biti. Za te izbore ste počeli da se pripremate tako što polako stvarate atmosferu u javnosti da RIK i njen sastav nisu dobri, da ne treba političke stranke da imaju predstavnike u RIK-u, zato što političke stranke tobože nisu objektivne, one su pristrasne, subjektivne su, gledaju samo svoje interese.
Imenovaćete neke ljude koji su supermeni, koji su imuni od bilo kakvih političkih pritisaka, nezavisni, i koji će da rade isključivo po svojoj savesti, po Ustavu i zakonu. Neće, i vi dobro znate da se to neće desiti. Vama treba novi sastav izborne komisije da bi vam taj novi sastav izborne komisije omogućio novu pobedu na nekim novim izborima.
Teško da ćete sa paketićima i gotovim novcem postići očekivane rezultate. Sada ste krenuli u drugu etapu, u prekomponovanje RIK-a.
Izbacićete članove Izborne komisije Republike Srbije iz reda opozicionih partija. Više niko neće moći da vas kontroliše i onda će građani Srbije u vreme izbora da dođu u situaciju da ''koza čuva kupus''. Onda će džakovi nekih fiktivnih glasova biti donošeni u tu državnu izbornu komisiju i onda ćete slavodobitno da kažete – eto, građani Srbije nas podržavaju. Imamo legitimitet.
Građani Srbije to hoće. Građani Srbije hoće da ih mi pljačkamo, da ne mogu da rade, da ne mogu da se leče, da ne mogu da školuju svoju decu?! Građani Srbije hoće, prosto izgaraju od te želje, da sebi seku prste ne bi li ih neki ministar pogledao.?! To je priča koju ovih dana pričate i to je priča koju ponovo treba da pričate posle novih izbora.
Zaklanjate se iza rezultata izbora, naravno, kada vam treba. Kada vam treba, poštujete rezultate izbora, kažete – pa, možete da nas kritikujete koliko hoćete, ali narod je tako glasao. Narod je glasao da Boris Tadić bude predsednik Republike. Narod je navodno glasao da Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, koji je u tetkinom kauču našao 11 miliona evra, budu potpredsednici Vlade?! To je bila volja naroda?!
Kada SRS postavi pitanje – a, gde je volja onog naroda koji je glasao za SRS, onda kažete da to nije bitno. Bitni su pojedinačni poslanici. Bitno je to što su oni vlasnici mandata. Bitno je što taj mandat mogu da kupe i prodaju. Eto, tako se vi odnosite prema izbornoj volji građana.
Postavlja se pitanje – dokle mislite sa tom praksom da nastavite? Umesto da se ozbiljno bavite državnim, političkim i ekonomskim problemima, vi gledate kako ćete na neustavan, nelegalan način, da obezbedite neku novu izbornu pobedu na nekim novim izborima.
Ovih dana građani u Srbiji traktorima gaze maline zbog skandalozno niskih otkupnih cena. U Vojvodini prošle godine seljacima se više isplatilo da lože kukuruz nego da ga prodaju. Danas je otkupna cena pšenice devet dinara. Vaši tajkuni kažu – evo, smilovaćemo se seljacima, daćemo im dvanaest i trinaest dinara.
– Paritet između pšenice i veštačkog đubriva je 1:3 ili 1:5. Za kilo veštačkog đubriva treba da date pet kila pšenice. Pa gde to ima? Gde ima da ono što služi za ishranu ljudi manje vredi nego ono čime se đubre oranice po Srbiji?! Gde to ima u svetu? Toga ima samo u Srbiji!
Što ne kažete tim vašim tajkunima i mafijašima – smanjite malo te vaše prohteve. Pa, nemojte da zarađujete na seljacima, da imate profit od 200 ili 300 posto! Dovoljno vam je 20, 30, 50%.
– Što se malo ne ugledate na premijera Ruske Federacije, Vladimira Putina, koji je rekao trgovcima – smanjite marže, ekonomska je kriza. Hajde da svi podjednako podnesemo teret te krize. Nemojte da zarađujete na narodnoj muci i nevolji.
Pa, što ne kažete ovim vašima koji su kupili šećerane, silose, fabrike za preradu veštačkog đubriva – imajte malo obzira prema ovoj sirotinji! Jeste da su vas oni finansirali, jeste da bez njihovih para ne biste mogli da sedite u foteljama u kojima sedite, ali pokažite malo političke mudrosti, političke hrabrosti. Pokažite da su i ti bogati ljudi u Srbiji, neki su se obogatili na legalan, neki na nelegalan način, u funkciji naroda i u funkciji države, a ne da su država i narod u njihovoj funkciji. Pa, nije preči njihov novčanik, njihove limuzine, jahte i vile od miliona građana Srbije!
Sutra, ne daj bože da vas neko napadne, kažete da nema više opasnosti da nas bilo ko napadne, okruženi smo prijateljima. To ste tvrdili i '99…
(Isključen mikrofon.)
Predsedavajuća (Gordana Čomić): Narodni poslaniče, molim vas da maline, paritete i ekonomsku situaciju, o kojoj govorite već pet minuta, na osnovu člana 103. stav 1, dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda – izbor članova Izborne komisije.
Upozoravam vas na obavezu poštovanja Poslovnika i obaveze da poslanik govori o dnevnom redu.

Zaista se trudim, gospođo Čomić, da temu dnevnog reda pokušam da protumačim onako kako ja mislim da treba i da se vi u pitanje mog stila izlaganja ne bi trebalo da mešate.
Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisam govorila o stilu. Govorila sam vrlo precizno o pet minuta u kojima govorite o malini, paritetu, žitaricama, pšenici, tajkunima, predsednicima vlada drugih država i zamolila sam vas uz upozorenje da poštujete član 103. stav 1. i da sve to što govorite dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, a to je izbor članova RIK.
Ako budem imala primedbe na stil ili budem smatrala da kršite neki drugi član Poslovnika, ja ću vas upozoriti na to.
Sada vas upozoravam da se vratite temi dnevnog reda, odnosno da deo izlaganja koji ste posvetili drugim temama povežete sa izborom članova Izborne komisije.

Dakle, gospođo Čomić, ako se ne varam, neki su, neću im pominjati imena, izbore dobili na priči o 500.000 radnih mesta. To je bilo u januaru mesecu 2008. godine kada smo birali predsednika Republike. U maju mesecu taj broj radnih mesta je smanjen na 200.000.
Nekoliko meseci kasnije je rečeno da nema nijednog novog radnog mesta, nego da građani treba da čuvaju postojeća radna mesta?! Na tim pričama se dobijaju ili gube izbore. Ne možete promenu sastava RIK posmatrati odvojeno od političkih dešavanja u društvu.
Danas ne biramo dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti ili Srpskog hemijskog društva, nego biramo članove i zamenike članova RIK. Valjda reč ''izbori'' ima veze sa rečima Republička izborna komisija. Mislim da ima, a ako vi mislite da nema, pokušajte da me ubedite, ali nemojte me ubeđivati silom i pretnjama i mogućnošću opomena, nego argumentima.
Pričam o onome što ima veze sa izborima. Pričam o činjenici da se građani Srbije iz jednog u drugi izborni ciklus bezočno lažu i bezočno obmanjuju, dobijaju se izbori na pričama koje se posle apsolutno ne ostvaruju.
Građani veruju u te priče zato što su prinuđeni da veruju, zato što gladan čovek mora u nešto da veruje. Ko ne bi verovao da će sutra da se zaposli? Ko ne bi verovao da će sutra moći da školuje svoje dete ili da leči sebe ili svoje bolesne roditelje? Svaki normalan čovek na svetu u to veruje, ne zato što mu to obećava ova ili ona politička stranka, nego zato što veruje u državu. Svaka dobro uređena država garantuje ta prava svojim građanima.
Da li ste čuli nekad za neku dobro uređenu državu, stabilnu, uglednu državu koja ne garantuje ova prava svojim građanima? Ima li jedne stabilne države a da ne garantuje svojim građanima – kad se razbolite, moći ćete da se lečite.
Ima li jedne države koja ne garantuje svojim građanima – moći ćete da školujete svoju decu? Ima li jedne države koja ne garantuje mladim ljudima kada završe škole i fakultete da će moći da rade? Takve države nema. Nažalost, Srbija je danas takva država.
U izbornim kampanjama ima svega: ima radnih mesta, ima besplatnog školovanja, ima besplatnog i stručnog lečenja, nema narkomanije, nema korupcije, ima penzija koje su 70% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ima besplatnih akcija, svega toga ima u izbornim kampanjama, ali kada se zatvore biračka mesta, ta čarolija prestaje i građani se suočavaju sa svojom poražavajućom svakidašnjicom koja je teška, čemerna, bolna.
Neko o tome mora da priča. Građani o tome govore. Bolje da mi pričamo o tome ovde u Parlamentu i da pokušamo da svi zajedno dođemo do rešenja problema, nego da građani o tome progovore na ulicama. Kad gladan čovek izađe na ulicu, koga ćete poslati pred tog gladnog čoveka? Polugladnu vojsku i polugladnu policiju? Šta je sledeće? Građanski rat?! Još nam se samo to nije desilo!
Možete vi da zapušite usta meni, to je najmanji problem, elektronika je na vašoj strani, ali stotinama hiljada ljudi nećete moći da isključite dugme. (Aplauz.)
Bolje je da o tim problemima govorimo ovde u Parlamentu, nego da se o tome govori na ulicama i trgovima u Srbiji.
Imali smo bolna i tragična iskustva sa raznim protestnim skupovima i protestnim mitinzima, od 9. marta 1991. godine do onog mitinga koji smo organizovali protiv hapšenja Radovana Karadžića. Padale su ljudske glave. Svaka ljudska glava ima ogromnu cenu. Nema cene koja može da se plati za jedan ljudski živo!. Zašto ljudi koji su besni, koji su ojađeni, koji ne znaju kako svojim članovima porodice da izađu na oči, zašto da o tim problemima građana Srbije ne raspravljamo ovde danas u parlamentu? Ko je taj koji ima savršen hirurški nož u svojim rukama, koji će da kaže – dovde može da se priča o ovome, a odavde dovde može da se priča o ovome. Sve je ovo život. Vi ste, gospodo iz vladajuće koalicije, tvrdili da ''život ne može da čeka'', da ''život nema cenu''. I šta sad? Sad može sve da čeka, sad imamo vremena, sad malo građani treba da se strpe. Svi problemi će biti rešeni kad uđemo u EU!
A kada ćemo ući u EU? Ima li neko od vas preciznu agendu – ulazimo tog i tog dana, te i te godine, u toliko i toliko časova! Ako nam kažete te magične reči možda se građani Srbije i strpe, ali ljudi koji su dovedeni do prosjačkog štapa, do ruba socijalne egzistencije, više ne mogu da čekaju. Te vaše priče o ''belim vizama'' više ne piju vodu. Gde će da putuju građani Srbije? Čak i da im se obezbede bele šengenske vize, onaj ko ima novca, on može i danas da kupuje, i da kupuje i da prodaje i da putuje. Oni koji imaju pare ne stoje u redovima ispred američke, kanadske, talijanske, francuske ili nemačke ambasade. Za njih se vize obezbeđuju preko reda. Običan čovek stoji danas u redovima ispred ambasada i čeka da pobegne negde u beli svet od ove lepote u kojoj živi u Srbiji.
Dakle, ta priča više ne pije vodu i hajde onda da pričamo o načinima kako može realno da se pomogne.
Pošto vidim da je prisutna nervoza kod predstavnika vladajuće koalicije, kako mislite da rešavamo probleme tih građana ako ponovo u RIK imenujete ljude za koje već sada kruže priče da su umešani u kriminal, u korupciju, u razne vrste zloupotreba. Ko može da garantuje da će sledeći izbori biti regularni? Šta još može da nas sačeka? Oteli ste mandate SRS. Oteli! Možete vi to da uvijate u ovakvu ili onakvu formu, možete da pronalazite hiljadu i jedan razlog, možete iz malog mozga da iskopavate pravne teorije kojima legitimizujete taj vaš čin, ali ste mandate oteli i to je činjenica. Sledeća etapa je da opozicione stranke, pre svega SRS, ne treba da imaju predstavnike u Republičkoj, odnosno u državnoj izbornoj komisiji, da biste vi mogli da radite ono što mislite da treba da se uradi, a što bi vam donelo pobedu na izborima.
Šta je sledeća etapa? Ne sumnjam da ćete vi za nekoliko meseci izaći sa idejom da ni u biračkim odborima ne treba da sede predstavnici političkih stranaka, nego opet neki navodni supermeni, nezavisni, samostalni, objektivni, koji neće trpeti bilo kakve uticaje i pritiske.
Šta je sledeće, to samo dragi Bog može da nasluti. Ukinite onda i političke stranke, ukinite izbore. Ionako neki od vas, a sede čak ovde u Parlamentu, potiču iz onog ideološkog šinjela koji je tvrdio da je demokratija obmanjivanje građana, da je to skupo.
Šta će nam političke stranke?! Šta će nam izborne utakmice?! Znamo da smo najbolji na svetu. Jeste da dobar deo naroda u to nije ubeđen, ali ubedićemo ga pričama, poklonima, obećanjima, ucenama, pretnjama, ali ćemo ga ubediti! I šta će onda biti sa demokratijom u Srbiji? Apsolutno neće biti ništa. Više neće biti nikakve alternative. Neće biti više nikoga ko može da se suprotstavi bezumlju vladajućeg režima.
Setite se samo šta ste obećavali građanima Srbije, šta ste obećavali građanima SRJ. Peti oktobar 2000. godine nije bio tako daleko. Obećali ste da ćete uz pomoć vaših zapadnih prijatelja sačuvati Kosovo i Metohiju, jer Kosovo i Metohija po vama nije nacionalno nego demokratsko pitanje. Albanci se ne bune protiv Srba i protiv Srbije, nego protiv Slobodana Miloševića. To ste pričali. To ste tvrdili čak i u vreme NATO intervencije, koju ste izbegavali da nazivate bombardovanjem nego vazdušnom kampanjom, intervencijom. Humanitarnom intervencijom?! Neki od vas su sedeli u državama koje su nas bombardovanje, pozivali čak da se intenzivira bombardovanje, tvrdili su, što bude intenzivnije bombardovanje pre će pasti režim Slobodana Milošića.
Pao Slobodan Milošević, vi ga uhapsili, pa ga isporučili u Haški tribunal, pa ga ubili u Haškom tribunalu! I, šta je bilo sa Kosovom i Metohijom?
Sada vaši ministri koji su sedeli u šiptarskoj vladi na Kosovu i Metohiji ne smeju da uđu na Kosovo i Metohiju. Da li ste to obećavali 5. oktobra? Da li ste obećavali – sa našim prijateljem Milom Đukanovićem mi ćemo sačuvati Saveznu Republiku Jugoslaviju? Milo Đukanović stavljen na poternicu italijanske države, pa ne sme više nigde da putuju u inostranstvo, eventualno ode do Zagreba...

Narodni poslaniče, izrekla sam vam upozorenje, sada vas molim, pred izricanje mera, da povežete Mila Đukanovića i izbor članova RIK.
Član 103. Poslovnika je nešto što obavezuje i mene i vas. Mene da slušajući narodne poslanike podsećam da su obavezni da govore o onome što je na dnevnom redu, a vas da se u svojim interpretacijama trudite da govorite o dnevnom redu, naravno, sa stilom i sa slobodom odslikavanja i interpretacija.
Dakle, molim vas da u narednom minutu povežete sve teze koje ste izneli sa tačkom dnevnog reda koja se zove – Izbor članova Republičke izborne komisije.

Gospođo Čomić, veza bi otprilike mogla da bude sledeća: izbornim mahinacijama se baš u velikoj meri služio Milo Đukanović. On je...

Narodni poslaniče, Milo Đukanović je predsednik Vlade druge države i ne možete ga ni po kom osnovu povezati sa Republičkom izbornom komisijom Republike Srbije, osim ako nemate neke potpuno nove informacije koje su vezane za izbor članova Izborne komisije.
Molim vas da ne dobacujete, a pošto se u svojim izlaganjima zalažete za red i poštovanje propisa, da pri tom ne smatrate da samo za vas poštovanje propisa ne važi. Molim vas da povežete Mila Đukanovića i izbor članova Republičke izborne komisije kao tačke dnevnog reda koja je u toku.

Gospođo Čomić, ubeđen sam da imate iste informacije koje imam i ja, a to je da su se u Crnoj Gori, u državi koja je nekada bila članica SRJ, u kojoj smo svi zajedno živeli i za koju ste vi iz DS obećali građanima da ćete je sačuvati, zato što i Crna Gora, kao ni KiM nisu nacionalno nego demokratsko pitanje, dakle, taj Milo Đukanović, koji je, uzgred budi rečeno, priznao nezavisno Kosovo i Metohiju, na mnogo načina je pokrao izbornu volju građana Crne Gore, a poslednji put, ako se ne varam...

Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je – Izbor Republičke izborne komisije Republike Srbije. Molim narodnu poslanicu Vjericu Radetu da ne dobacuje. Tačka dnevnog reda je – Izbor članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Molim vas da prestanete da omalovažavate Narodnu skupštinu, narodni poslaniče Aleksandre Martinoviću, da prestanete da vređate druge narodne poslanike i da ne govorite o izborima u Crnoj Gori, nego da govorite o temi koja je na dnevnom redu.
Ovo je poslednje upozorenje. Ukoliko budete insistirali da demonstrirate nasilje nad procedurom i nasilje nad pravilima, onda ću biti prisiljena da vam izreknem opomenu.

 Evo, gospođo  Čomić, zaista ću pokušati da dam neki argument za ono o čemu govorim. U pravu postoji jedan metod koji se zove komparativni metod ili uporedno pravni. Da biste shvatili suštinu jednog pravnog fenomena, nekad morate da se poslužite i komparacijom sa istim takvim koji postoje u drugim državama. Studenti na pravnom fakultetu, a to se uči na prvoj godini, u Novom Sadu, Beogradu, na svim državnim fakultetima, a za ove privatne ne znam šta se uči, na državnim fakultetima se uči sigurno na prvoj godini, da su metodi u pravu istorijski, dogmatski, a između ostalog, i uporedno pravni.
Sad pokušavam, možda se to vama čini nestručno, loše itd, ne kažem, sa mojom skromnom pameću ne umem bolje, da vam objasnim na uporedni način kakve veze imaju izbori u Crnoj Gori i izborne mahinacije u Crnoj Gori sa izbornim mahinacijama u Srbiji, zato što su se dešavale manje-više po istom scenariju, po istoj metodologiji i postoji realna opasnost, imajući u vidu pojedine kandidate za koje ćete danas da glasate, da će se sa tim izbornim mahinacijama nastaviti i dalje.
Crna Gora nije toliko daleko od Srbije. Možda bi neki hteli da ona bude još dalje, ali nije. To je najbliža država Srbiji, ma koliko da je režim u Crnoj Gori antisrpski, ljudi koji žive u Crnoj Gori, građani Crne Gore su po svom poreklu u najvećoj meri Srbi. Dozvolite, imam pravo da govorim o komparativnim fenomenima u dve srpske države, Srbiji i Crnoj Gori. (Aplauz.)
Dakle, ono što bi htela SRS, to je da svi sledeći izbori budu fer, da budu demokratski i da budu zaista odraz izborne volje građana. Nikad SRS nije tvrdila da će svet propasti ili da će Srbija propasti ako SRS ne bude na vlasti. Nikada nismo ukrali nijedan glas ni na jednom biračkom mestu u Srbiji. Nikada niko nije prešao iz neke druge političke partije u SRS, a da je sa sobom poneo svoj odbornički ili poslanički mandat.
SRS ima moralni i politički kredibilitet da zahteva od vas iz vladajuće koalicije da obezbedite fer i demokratske izbore. SRS se ne plaši izbora kao takvih. Mi se plašimo zloupotreba na tim izborima. Plašimo se činjenice da će građani da glasaju za SRS, a da će posle ti glasovi da se preliju u tabor neke druge političke stranke. Toga se plašimo. I zato govorimo o ovim temama. Ove teme su bolne. Bio bih najsrećniji čovek na svetu da o ovome danas ne moram da govorim, da ne moram da govorim o bruci, o gaženju dostojanstva građana Srbije. Pa, pogledajte ljudima u oči.
Nema većeg poniženja nego kada građaninu na dan izbora doneste plavo-žutu kesu i kažete – mi smo iz izbornog štaba te i te stranke, glasajte za tu i tu političku stranku. Oko tog čoveka ili oko te žene gomila male dece, kuća samo što se nije porušila, blato i ne mogu ljudi da izvezu traktor iz dvorišta. Nemojte zloupotrebljavati narodnu muku i nevolju! Hajde, pokušajte da te probleme rešimo.
Paketićima se problemi ne rešavaju. Reši se za dan, dva ili sedam dana. A kada se pojedu te vaše paštete, kada se pojedu ti vaši pekmezi, kada se upotrebi pirinač i brašno, čovek ostaje gladan kakav je bio i pre toga.
Dakle, prekinite sa tom praksom, ne zbog SRS, prekinite zbog građana. Prekinite zbog vaših komšija, zbog vaših rođaka i prijatelja koje, takođe, ponižavate. Nema potrebe to da radite.
Mediji su u vašim rukama! Novac je u vašim rukama! Imate svaku moguću logističku podršku sa svih mogućih strana. Ako vam to nije dovoljno da pobedite na regularan način na izborima, nemojte da se bavite politikom. Onda pustite nekog ko ima malo više političkog talenta, ko ima malo više političke hrabrosti.
U demokratskoj državi nije strašno biti opozicija. Niste na vlasti, ali možete da živite pristojno kao i svaki drugi građanin. Ne preti vam se i niko vas ne ucenjuje, ne preti se članovima vaših porodica; žene i muževi se ne otpuštaju sa posla zato što su im bračni drugovi članovi SRS. Toga danas, nažalost, ima u Srbiji. Toga neće biti kada SRS bude na vlasti. Radikali su bili na vlasti i krajem 19. i početkom 20. veka. Bili smo na vlasti i od 1998. do 2000. godine.
Kažite vi koji ste sada pripadnici vladajućeg režima, da li je nekome falila dlaka sa glave od bilo kog srpskog radikala u period od te dve godine?! Da li smo nekome dirali u porodicu, da li smo nekome vređali njegovo elementarno ljudsko dostojanstvo, nacionalno, versko, rasno, politička ubeđenja? Nismo! Trudili smo se da vršimo vlast u teškim uslovima, u vreme kada smo vodili borbu protiv šiptarskih terorista na KiM i kada smo branili zemlju od NATO intervencije. Možda je i bilo grešaka, bilo je sigurno. Možda smo poverenje ukazali tada nekim ljudima kojima danas, iz ove perspektive, ne bismo ukazali poverenje, ali kao što je rekao Vojislav Šešelj u jednoj svojoj knjizi –radikali se nisu obrukali. I to je činjenica.
Pošto više ne želim da ljutim gospođu Čomić, prekinuću sa svojim izlaganjem i zamoliću moje kolege da nastave. (Aplauz.)