Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo imali jednu sednicu pre nešto, možda, malo više od pola godine, kada smo birali članove RIK, evo, sada opet imamo sličan dnevni red i kao narodni poslanik, i više puta kandidat za narodnog poslanik, mogu dosta o tome da pričam, kakvih sve primedbi imam na rad RIK i kakve sve odluke donosi RIK, koje su suprotne zakonu o izborima, koji se u jednom određenom trenutku sprovode.
Samo ću jedan primer da navedem, Republička izborna komisija je promenila Zakon o izboru narodnih poslanika tako što je proglašavala pojedine liste sa manjim brojem potpisa nego što je to potrebno i predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika. Republička izborna komisija je do sada stavljana isključivo u svrhu politike, ne da omogući ravnopravno sprovođenje određenih izbora, već da određenim strankama da određenu prednost još pre nego što počne glasanje.
Možemo da pričamo i o tome kao što su bili pokloni, što je tačno. Možemo da pričamo i o tome kako se pojedini zapisnici razmatraju, kako se razmatraju prigovori, kako se krši izborna tišina, kako se krši ravnopravnost stranaka prilikom informisanja. Sve je to u nadležnosti Republičke izborne komisije. Ona po svim tim pitanjima vrlo malo ili skoro nikako ne reaguje, da svim učesnicima u predizbornoj kampanji omogući ravnopravno učešće na izborima.
Zato smo i protiv toga, da se obrazuje neko posebno, neko novo, radno telo koje će da sprovodi izbore. Nazovite ga kako god hoćete, RIK ili bilo kako drugačije, biće daleko gore nego sada, a i ovo nije savršeno rešenje.
Da to ne treba da radi jedna stranka ili vladajuća većina, već da treba da bude konsenzus svih političkih stranaka, govori samo primer o ponavljanju izbora na Voždovcu. Rezultati sa te tri izborne jedinice su poništeni, poništila ih je Opštinska izborna komisija, iako na zapisnicima nije bilo prigovora od članova biračkih odbora, nego je Opštinska izborna komisija otvarala, brojala, uništavala, prepravljala, popravljala, da bi se opravdala i opravdala svoju stranku, koja ju je predložila, zašto nije bolji rezultat.
E, zato smatram da gospodin Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pod čijim ingerencijama je i ta opština, kao i sve ostale u Srbiji, nije ni sposoban, ni kvalifikovan, ni dovoljno moralan, da nam predlaže, nama, u Skupštini jedan takav zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo vama pričam.
Što se tiče predloženog dnevnog reda, hajde da raščistimo a zašto sada posle šest ili sedam meseci ponovo imamo izbor članova RIK. Pojedini članovi RIK su podneli ostavku na funkciju člana RIK. Razlog nije ono što su radili i što je bilo protivzakonito u izbornim kampanjama, nego višemilionski iznosi koji su isplaćivani. Mogu da kažem da nije bilo kršenja zakona prilikom isplaćivanja tih iznosa, ali isto tako mogu da kažem, da znaju i građani, a i vi dame i gospodo narodni poslanici, da na te milione koji su isplaćivani članovima RIK niko ne mora da plati porez, odnosno oni ne moraju da plate porez i da barem jedan deo na jedan nemoralan način stečenog novca vrate u budžet građanima Srbije.
Kako je uopšte došlo do ove situacije da RIK može da sebi da pravo da njih 34 potroše više novca u jednoj izbornoj kampanji za svoje naknade, za svoje dnevnice, za svoje putne troškove, više nego što stranka dobije za sprovođenje izbora iz budžeta Republike Srbije, a osvoji najveći broj glasova na tim izborima­? Ili, da vam preradim, opet u nešto što će poslanicima da bude jasnije, njih 34 više potroši za mesec i po-dva dana, koliko traje jedna izborna kampanja, nego 250 narodnih poslanika za dnevnice za celu godinu. Ako vam je to lakše za računicu.
Međutim, odakle sve ovo kada je u pitanju RIK da se dešava u Skupštini i da to tako dugo traje? Članovi RIK oteli su se kontroli političkih stranaka koje su ih predlagale za članove RIK. Barem u tom delu. To možda i ne bi bilo strašno da su se otimali u delu koji se tiče zakonitog sprovođenja izbornog postupka. Međutim, oteli su se samo kada je u pitanju novac, i to potpuno, kontroli. Da bude još gore, RIK se potpuno otela kontroli i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nijedno skupštinsko radno telo, nijedan skupštinski organ, ni na jednoj sednici Skupštine Srbije, ni jedan jedini narodni poslanik nisu do sada imali priliku da vide finansijske izveštaje RIK i koliko su novca utrošili za svoj sopstveni rad!
Mogu da kažem da sam više puta, kao član Odbora za finansije, tražio da mi se jedan takav izveštaj dostavi, da se o tom izveštaju vodi rasprava u Odboru za finansije i da, na kraju, ako bude bilo potrebno, i taj izveštaj usvaja Odbor za finansije. Posle tri godine (tražio sam na jedan prilično agresivan način) uz pomoć predsednika Srpske napredne stranke i šefa Poslaničke grupe Napred Srbijo, Tomislava Nikolića, narodni poslanici su konačno saznali koliko RIK troši za svoj rad. Mogu da vam kažem da ozbiljno sumnjam u verodostojnost tog izveštaja koji je podnet, zato što na samom tom spisku ima mnogo ljudi koji su angažovani za rad u RIK, a ne znam da li rade u Skupštini Srbije.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru predsednika Republike, stručne službe Skupštine Srbije sprovode tehnički postupak izbora po ovim zakonima. I problem jeste u tome, jedna grupica zaposlenih u Skupštini Srbije, uz pomoć svojih šefova, a neke i vi birate ovde, dame i gospodo narodni poslanici, ''vedre i oblače'' u Skupštini Srbije.
Možete da odmahujete glavom, ali i vi sami znate da jedan manji broj ima veća prava nego narodni poslanici. Sve ovo što se dešava sa Skupštinom Srbije ide odatle. Možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Pogledajte pažljivo Izveštaj koji vam je dostavljen, videćete da u tom izveštaju ima zaposlenih koji su podizali milione.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika i predsednika Republike postoje birački odbori i u inostranstvu. Kako su članovi biračkih odbora putovali u inostranstvo? Preko kojih turističkih agencija? Preko kojih kompanija? I nemojte da se iznenadite ako saznate da su one agencije koje su organizovale putovanja članovima biračkih odbora nagrađivale pojedine zaposlene u Skupštini sa putovanjima u Majami, u Pariz i slično.
Možete da pogledate, dame i gospodo narodni poslanici, i izveštaje o unutrašnjem radu Skupštine Srbije, pa ćete da pronađete da u svakoj komisiji ima jedan isti čovek, kao da je supermen, naći ćete ga i na spisku od milion i nešto.
Da bi se začepila usta članovima RIK, nagrađivani su sa dva ili tri miliona dinara za svoj rad, da bi jedna grupica zaposlenih mogla da radi šta god hoće. Oni članovi RIK koji su bili barem moralni, podneli su ostavke na članstvo u RIK. Sada raspravljamo o njihovim zamenama.
Međutim, koliko god se trudio, koliko god da se upinjem, ne mogu da pronađem dve političke stranke na ovim papirima, ne mogu da pronađem G17 i ne mogu da pronađem SRS. Šta je to njihove članove RIK zadržalo na tim funkcijama? Šta to, posle tih milionskih iznosa, stranke koje ih podržavaju njima duguju, pa moraju takve da ih trpe?
Da li su te iznose dali strankama ili, jednostavno, i oni sami rukovode strankama, kao što ima pokušaja da ovde zaposleni u Skupštini Srbije vode politiku Skupštine Srbije, da određuju narodnim poslanicima šta smeju, a šta ne smeju, da niko ne sme da im se zameri, jer će fingirani izveštaji o finansijama jednog poslanika da stignu u novine.
Toliko za sada, dame i gospodo narodni poslanici. Nadam se da ne zamerate na svemu ovome, ali mislim da ima odgovornosti i vaše i vaših šefova za sve ovo što se dešava u Skupštini Srbije, pogotovo za ove dve stranke koje nisu predložile izmene, jer ako stvarno misle Srbiji dobro, ako se stvarno zalažu da ne bude prevelikih i prekomernih zarada zbog članstva u upravnim odborima, najmanje što bi mogli da učine jeste da donesu odluku da to treba da važi i za RIK i za svaki drugi republički organ.

Gospodin Slobodan Maraš želi da iskoristi pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice, samo da se javim povodom izlaganja gospodina Markićevića. Gospodin Markićević je malopre pomenuo i postavio pitanje zbog čega LDP ćuti, i da je sve što smo dogovorili kada je u pitanju gasna i naftna industrija Srbije bilo stvar marketinga.
Gospodine Markićeviću, ovo je nešto najlicemernije što ste mogli da izjavite. Znači vi koji ste predložili za pomoćnika ministra energetike gospodina Prodanovića, koji je ojadio ovu državu, vi koji ste sedeli u silnim upravnim odborima, na primer, koji ste vodili ''Puteve Srbije'', pa sada pijemo 300 miliona evra duga, vi pitate LDP zašto sada ćuti kada gas poskupljuje? Šta smo radili prethodnih dana? Ja sam 17 puta postavio pitanje ministru energetike – zbog čega je Republika Srbija jedina država u kojoj sada već šesti put u toku od dva meseca skače gorivo?
Vi pitate, zašto mi ćutimo. Od početka januara 2008. godine mi postavljamo pitanje i tražimo da se ne proda ''Naftna industrija Srbije'' na način na koji se prodala – sada vidimo zbog čega?
Sve vreme smo govorili zbog čega je gas skup. Da li ste vi jednom rekli da treba da se ukine posrednik – niste, jer ne smete? Mi smo hiljadu puta rekli, ponavljamo, gospodine Bajatoviću, odnosno ja imam puno poštovanje za to što Banatski dvor počinje da se puni i trebalo bi da bude spreman za zimu, ali ponavljamo pitanje – zašto se ne ukine posrednik?! Zašto ne preuzimamo gas na Horgošu nego kod Beregova? Zbog čega snosimo troškove kroz celu Mađarsku i sve opasnosti koje mogu tamo da budu, a znate vi to bolje od mene, koje su to opasnosti?!
Javio sam se pre svega da pitam gospodina Markićevića – otkud vam pravo da vi postavite pitanje zašto mi ćutimo?!
Mi ne ćutimo, već non-stop skrećemo pažnju Vladi i javnosti – da je ono što se desilo sa NIS-om, odnosno sa postojanjem posrednika pri kupovini gasa velika šteta za Srbiju.
Još jednom ću vas podsetiti, vaša koalicija je predložila gospodina Prodanovića na mesto pomoćnika ministra energetike, u sazivu kada je Koštunica bio premijer. Gospodin Prodanović je sakrio dopis direktora NIS-a, odnosno predsednika Upravnog odbora, kako li se tada već zvao, gospodina Tomića – da se kupi 25% ''Jugorosgas'', onda bi Srbija imala 50%. Vaš čovek je to sakrio, a Srbija je ojađena – za tri miliona i nešto dolara je moglo da se kupi tih 25%, i vi pitate zašto mi ćutimo.
Vi treba da progovorite o silnim malverzacijama onih javnih preduzeća u čijim ste upravnim odborima bili, ne vi lično, nego vaši predstavnici – o tome šta se desilo sa JP ''Putevi Srbije“, otkud 300 milina duga? Otkud u Naftnoj industriji Srbije sada dug?
(Predsednik: Vreme.)
To su pitanja na koja vi treba sada da odgovorite, a ne da pitate zašto Liberalno demokratska partija ćuti. Hvala.

Ima reč gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, ja sam se javio na osnovu replike.

Nije bio osnov za repliku.

Kako nije bio osnov za repliku?

Ništa nije bilo uvredljivo. Bio je jedan uobičajeni komentar.
Možete i imate reč u okviru vremena, ako želite, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem nešto što su činjenice.
Ne znam šta treba gospodinu Veroljub Arsiću da se bavi SRS. Manite se više SRS. Imate svoju stranku u koju ste prešli, budite poslanik zahvaljujući DS i G17 plus, oni su glasali za to da vam se zadrže mandati. Ako ste nervozni, a vidim da jeste, zamolite da vam se obezbedi prijem kod Oli Rena, neka vas malo potapše po glavi i ramenu, možda vas to malo smiri, možda posle toga shvatite šta ste rekli.
Ovde nam se drže lekcije o moralu ljudi koji su počinili krivična dela, koji u Skupštini i van Skupštine, bukvalno, sablažnjavaju svoje kolege nemoralnim ponašanjem. Ovde nam se drže moralne lekcije, soli nam se pamet, a evo, pogledajte, šta je stiglo iz poslaničke grupe kojoj pripada gospodin Arsić.
Razrešava se Marina Đukanović, zamenik člana RIK, a imenuje se za člana Vladimir Đukanović. Majka podnela ostavku, a onda sina imenuju umesto nje. Sada je to moralno, sada je to fer, sada je to pravično, sada je to fensi, sada je to ovako ili onako.
Tako je, gospodine Arsiću. Manite se SRS, gledajte svoja posla. Ako ste mnogo nervozni, ako imate nekih ličnih ili političkih problema, ja mislim da nema, da vam se obezbedi prijem, doduše ne kod Olija Rena, nego bi mogao da vas primi njegov vozač, pa neka vam on pomogne da se malo smirite. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti tamo gde sam prekinut, dakle, izbori u Republici Srbiji, već nekoliko godina, a posebno 2008. godine, pa naovamo apsolutno nisu regularni zato što se održavaju u potpuno neregularnoj atmosferi.
Danas se u izbore, tu pre svega mislim na vladajuće stranke, ne ide programom, ne ide se ideologijom, ne ide se srcem, ne ide se nekim pogledom na svet, već se ide parama. Onaj ko ima pare – pobediće na izborima! Onaj ko nema pare, može da ima ne znam ni ja kakav politički program, mogu da budu kandidati ne znam ni ja koliko pametni i moralni, ne vredi – pobediće onaj ko ima para da kupi glasove građana Srbije koji su ojađeni, koji su prevareni i koji su prosto prinuđeni da svoj glas na izborima prodaju onome ko ima novac, ne bi li na taj način preživeli narednih sedam dana, naredne dve nedelje ili narednih mesec dana!
To je tužna slika koja danas kruži po Srbiji. To su tužne činjenice, ali su činjenice, i tim činjenicama treba pogledati u oči. Koji je jedan od načina da se spreči jedno ponižavanje građana Srbije kupovinom njihovih glasova? Očekivao sam i SRS je smatrala da će vladajuća koalicija da predloži izmene odgovarajućih zakona – da se u kampanju više ne sme ići sa paketićima, sa mobilnim telefonima, sa patikama, sa bagerima i sa kamionima, nego programom i ideologijom.
Držite tribine, održavajte mitinge, obilazite svoje članove i simpatizere, građane, propagirajte svoje političke ideje, ali bez džakova, bez novčanika, bez kesa i bez torbi, jer ovo više u Srbiji nisu izbori, već je ovo postalo više političko torbarenje! Srbija je postala poslednja zemlja u svetu po tome na koji se način održavaju izbori. Nikada se u Srbiji nisu održavali ovakvi izbori, u ovakvoj atmosferi u kakvoj se danas održavaju!
Ima nekih intelektualaca ili kvaziintelektualaca koji kažu da je srpska demokratija mlada. Ako gledamo period od 1990. godine, jeste, ali Srbija ima malo duži politički i državni kontinuitet nego što je 1990. godine. Bilo je demokratije u Srbiji i krajem 19. veka i početkom 20. veka, i između dva svetska rata, pa se nisu dešavale ovakve stvari.
Dakle, zaustavite jedanput ponižavanje građana Srbije, pa zar vam nije dosta što ste ih ostavili bez radnih mesta, to što ste seljake pustili na milost i nemilost vašim tajkunima, ne samo domaćim nego i hrvatskim, nego vam sada treba da ponižavate građane na dan izbora. Prekinite već jednom sa tim!
Predložite izmenu zakona – nema više korupcije biračkog tela, nema više kvarenja moralnih vrednosti kod naroda! Nemojte više da kvarite građane Srbije, jer građani su shvatili da svaka stranka treba da nešto da im ponudi. Glasaće za onu koja im ponudi više! Tu više nema utakmice političkih ideja, tu više nema fer političke borbe, već tu sada ima kupovine i prodaje!
Ako se demokratija pretvori u kupovinu i prodaju, onda će Srbija da prođe kao što su prošle pojedine grčke državice u antičko vreme ili stari Rim! Propali su zbog nemorala koji se pojavio bukvalno u svim oblastima društvenog života. Evo, vi ga sada promovišete i u oblasti izbora.
Dakle, neka stranke na izbore idu sa svojim programom, sa svojom ideologijom i neka posle toga odgovaraju građanima za to da li su sproveli taj program ili ne. A, pobeđivati zahvaljujući hiljadama evra, pobeđivati zahvaljujući plavo-žutim paketićima, koji su napunjeni parama istog tog opljačkanog naroda, pobeđivati zahvaljujući mafijaškim i tajkunskim bagerima i kamionima, to je nešto što zaista srozava dostojanstvo svako građanina u Republici Srbiji.
Bacio sam pogled malo na imena ljudi za koje ćete danas da glasate, za oko mi je zapao kandidat za predsednika RIK. Čovek je iz Zrenjanina, iz grada čiji je gradonačelnik pre nekoliko nedelja uhapšen zbog raznih krivičnih dela koje je vršio na toj funkciji.
Inače, Goran Knežević dok je bio u milosti Borisa Tadića i Bojana Pajtića bio je najbolji gradonačelnik na svetu, najuspešniji, najpošteniji, dobijao je plakete i nagrade, bio je predsednik Pokrajinskog odbora DS i onda se valjda nekom zamerio ili su se posvađali oko podele plene i čovek je završio u zatvoru, vodi se istražni postupak protiv njega. Kažu zli jezici, kada je uhapšen Goran Knežević istovremeno je uhapšen i direktor "Vojvodinavoda" pa su ga na putu za Beograd vratili nazad u Vojvodinu, jer je neko rekao – ljudi, taj čovek nam je finansirao kampanju za pokrajinske izbore, da nije bilo stotina hiljada evra koje smo dobili iz njegove kase teško da bi DS imala toliki broj pokrajinskih poslanika.
Šta onda kaže Goran Knežević, pred istražnim sudijom specijalnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu? Kakve trice i kučine o nekim firmama iz Pirota, iz Crne Trave, iz Kikinde, iz Lebana koje su davale 10, 15 ili 50.000 dinara za kampanju DS – kampanja DS se plaćala iz budžeta AP Vojvodine i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine; džakovi novca su odlazili u Beograd, u Novi Sad i odatle su se plaćali ljudi u biračkim odborima, kupovali su se paketići, asfaltirale se ulice, kupovali se glasovi za gotov novac! To je rekao Goran Knežević.
A vi koji meni dobacujete da lažem proverite u zapisniku kod istražnog sudije šta je rekao Goran Knežević, to nisam rekao ja. Ja za to ne bih mogao ni da znam da on, čovek, nije o tome govorio. Mi smo samo mogli da naslućujemo da je nemoguće da jedna stranka na legalan način ima toliko para. Nemoguće! Ne dobijate vi toliko para po Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Nemoguće je da imate da kupujete na stotine hiljada paketića, na hiljade mobilnih telefona, na stotine hiljade pari patika. Nemoguće je da imate tolike bagere i kamione! Neko je to morao da finansira, pored para koje dobijate iz budžeta. O tome je progovorio Goran Knežević. Ne kažem ni da je istina ni da nije istina, kažem samo ono što je čovek rekao.
Bićete u velikom problemu da dokažete da to što on priča nije istina. Uostalom, zaista je simptomatično da vam je kandidat za predsednika RIK čovek iz Zrenjanina, čovek za koga se otvoreno priča po Zrenjaninu, po Vojvodini, da je na dan izbora dobio preko 200.000 evra da bi sa tim novcem kupovao glasove na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima koji su održani u maju mesecu prošle godine. I sad takvog čoveka kandidujete da bude predsednik RIK, smenjujete jednog predsednika za koga postoji sumnja da je eventualno nešto radio što je suprotno zakonu i sad postavljate drugog koji je još gori umesto ovog kojeg ćete smeniti. To su činjenice. Vas te činjenice mogu da bole, možete da kažete da sam lažov, ali to su činjenice.
Postavlja se pitanje kako se finansiraju političke stranke danas u Republici Srbiji? Kako je moguće da neko ko dobija manje novca iz državnog budžeta, nego, recimo, SRS, u izborima ima deset puta više para? Kako je to moguće?
Demokratska stranka je objavila na svom zvaničnom sajtu, ako se ne varam, spisak od 44 preduzeća i preduzetnika koji su navodno finansirali izbornu kampanju DS i kada saberete cifre vidite da to ni izbliza nije taj novac koji je DS potrošila na izborima, recimo, u maju mesecu prošle godine. Ali, nije to bilo samo u maju mesecu, tako je bilo i na ponovljenim lokalnim izborima koji su održani u novembru mesecu prošle godine. DS je namerno izazvala krizu u četiri opštine u Srbiji, da bi napakostila SRS. I to su činjenice.
Na teritoriji opštine Ruma 9. novembra 2008. godine pokrajinskih sekretara je bilo više u Rumi nego u Novom Sadu, svi se sjatili, nosili paketiće, nosili telefone, nosili pare, obećavali kule i gradove: i silna radna mesta, i pomoć prilikom zapošljavanja, prilikom školovanja dece, prilikom lečenja, nema šta nisu obećavali. Gde nisu pomagala obećanja tu su ucenjivali – ostaćete bez posla, pretili članovima porodica, nema šta nisu radili! Dakle, to se ponavlja iz izbora u izbore.
Postavlja se pitanje načina na koji se finansiraju pojedine političke stranke u Republici Srbiji. Možete vi da uhapsite nekog lekara koji je uzeo 300 evra ili nekog profesora koji je pustio đaka da ne ponavlja razred za 200 evra, ali šta ćete sa glavom te hobotnice koja sedi u Beogradu i u Novom Sadu, koja krčmi milione evra narodnog novca? Kada će ti ljudi da se pozovu pred lice pravde? Mi treba da čekamo da se neko iz vladajućih partija posvađa sa svojim rukovodstvom da bi došao pred lice pravde. Dok je lojalan svojoj partiji, dok je lojalan tajkunima koji ga finansiraju ni dlaka sa glave neće mu pasti, a kada se sa njima posvađa onda postoji realna opasnost da se taj čovek privede, da se sasluša i da onda on progovori neku svoju istinu o tome šta se dešavalo u vreme kada je on bio državni, pokrajinski ili stranački funkcioner.
Inače, gospođo Đukić-Dejanović, obavešten sam da izgleda nema prenosa, pa, ako biste mogli to da proverite.