Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, rekao bih prvo da nije Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama došao tako iznenada. On jeste rezultat, pre svega, politički treba preuzeti odgovornost i hoćemo da je preuzmemo, dela koalicionog sporazuma koji je napravila vladajuća koalicija kada je formirala ovu vladu, i samim tim deo i naših predizbornih obećanja.
Donošenjem ovog zakona praktično ispunjavamo to što smo građanima rekli tokom izborne kampanje i verujem da ćemo uz podršku najvećeg broja poslanika, naših koalicionih partnera, do kraja meseca ovaj zakon i doneti.
Što se tiče iznenadnosti njegovog pojavljivanja, samo bih prethodnika podsetio da su oni nas iznenada, ako mogu tako da kažem, preko noći naterali da donesemo rezoluciju o vojnoj neutralnosti, što je, čini mi se, možda i važnije od ovog zakona o informisanju i danas, nekoliko godina nakon toga, ne možemo da se ispetljamo iz te pozicije.
Da ne pominjem ugovor o NIS-u i činjenicu da se takođe iznenada pojavio na sednici Vlade, posle raspisivanja predsedničkih izbora. Prema tome, i mnogo gorih je primera bilo i mislim da, što se ovog zakona tiče, on ima sasvim dovoljnu podršku u javnosti i poslanika, i političkih stranaka i udruženja, i verujem da će njegova završna forma biti izuzetan napredak u ovoj oblasti.
Da kažem da postoje, rekao bih, dve pogrešne pretpostavke kada govorim o ovom zakonu. Prva je da je cilj gašenje medija i gušenje kritičke reči. Druga pogrešna pretpostavka je da su danas mediji u Srbiji potpuno slobodni i nezavisni i da ćemo ih donošenjem izmena i dopuna ovog zakona ugušiti i sprečiti tu njihovu slobodu koja danas postoji.
Rekao bih da je donošenje ovog zakona naša civilizacijska obaveza koja će omogućiti i dodatno ohrabriti medije da mogu da pišu pre svega o Vladi, o parlamentu kritički i na pravi način, a onemogućiti medijski linč i bezgranično obračunavanje sa nekom unapred zadatom metom, bez obzira da li se radi o nekoj instituciji, pojedincu, političkoj stranci, bez ikakve odgovornosti za ono što je napisano ili izrečeno.
Mislim da je odgovornost svih onih koji danas u Srbiji predstavljaju demokratski blok, ako uopšte više takva institucija u Srbiji može da se definiše, da eliminišemo jednu, rekao bih, dozu političkog konformizma koja poprilično traje u srpskom društvu, a ona glasi – ako mene ne napadaju, baš me briga što napadaju nego drugog i što krše njegova prava, sve dok nisam na meti neću da obraćam pažnju na to.
Mislim da na ovaj način štitimo i one koji su danas na meti, štitimo i one koji su bili pre na meti, možda neke zakasnelo, ali to nas ne može sprečiti u našoj obavezi da ovaj zakon donesemo i da ovaj važan segment srpskog društva uredimo na jedan način koji će sigurno predstavljati značajan korak napred.
Naravno da je donošenje ovog zakona izazvalo ogromnu medijsku pažnju, tenzije u društvu, jer se u medijima prepliću i politički, i ekonomski i svi drugi interesi jedne države, pa tako i Srbije. Bilo je neozbiljno i naivno očekivati da se oko ovog zakona postigne konsenzus, ali mislim da je dovoljno da on bude izglasan u Skupštini Srbije većinom za koju su se na izborima građani Srbije demokratski opredelili.
Moram da kažem da nama smeta nesolidarnost dela naših koalicionih partnera, odnosno na kraju će se pokazati jedne političke stranke, jer postoje i zakoni za koje smo mi glasali, a za koje, kada bismo samostalno odlučivali, sigurno ne bismo njima dali podršku.
Potpuno smo razumeli, a to je činila i DS kada smo formirali ovu vladu, potrebu da ispoštujemo učešće, npr, Stranke penzionera, da opteretimo sve građane Srbije značajno većim iznosom od onoga što je u ovom trenutku moguće kada govorimo o penzijama, da opteretimo budžet, da budemo u situaciji da pravimo dva ili tri rebalansa.
Nismo se vodili isključivo stranačkim interesima, stavili smo čak u stranu tu nekakvu reformsku crtu koja je kod donošenja tog zakona bila nužna i zaista smo očekivali da će u nekim drugim stvarima, koje su možda naizgled nama važnije, ali mislim da to treba da bude jednako važno svima, doživeti istu vrstu solidarnosti.
To se nije desilo kod ovog zakona. Imali smo i kod Zakona o privrednim komorama, ali sve je to shvatanje načina na koji vladajuća većina funkcioniše. I kada bismo mi, odnosno kada budemo odlučili da na isti način budemo tretirali zakone, moći ćemo u nekoj budućnosti sigurno da imamo više problema i mnogo sporije donošenje zakona. Verujem da je ovo poslednji takav slučaj i nadam se da se to ni sada neće desiti.
Hoću da kažem da nije realno reći da će donošenje ovog zakona dovesti do gašenja velikog broja medija u Srbiji. Samo ću vas podsetiti, to svi dobro znate, da je u proteklih devet ili deset godina mnogo medija ugašeno samo od sebe. Nastajali su, trajali su neki dva broja, neki dva meseca, neki godinu-dve dana.
Onda kada su završili svoju misiju, političku ili ekonomsku ili kakvu god drugu, nestajali su sa medijske scene kao da nikada nisu postojali, zatvarani su, otvarani su drugi ili slični pod drugačijim ili sličnim imenima.
Mislim da je zbog toga predlog da se nakon tromesečne blokade ide automatski u zatvaranje nekih medija racionalno rešenje, zbog toga što se radi o velikom stepenu društvene odgovornosti i činjenici da pojedini mediji, sa ogromnim tiražom za koji se sami hvale da iznosi nekoliko desetina hiljada ili nekoliko stotina hiljada, ne mogu da dozvole sebi da budu u takvoj blokadi, jer onda tu nešto zaista nije u redu.
Hoću da kažem drugu stvar, a to je teza da ćemo ovim ugušiti medijsku slobodu u Srbiji apsolutno nije tačna. Ni danas mediji u Srbiji nisu apsolutno slobodni onako kako bismo mi to idealizovali u nekakvom društvu.
Nigde mediji nisu sto posto slobodni i normalno je da uvek postoje različiti uticaji, normalno je da će se ti uticaji nastaviti i posle donošenja ovog zakona, i politički, i ekonomski i svaki drugi.
Ali, na ovaj način mislim da pravimo jedan značajan korak i šaljemo poruku srpskom društvu da hoćemo da menjamo stvari u toj oblasti i da hoćemo da ispoštujemo volju građana koji, verujem da su glasanjem za našu koaliciju, dali mandat i da tu oblast društva u potpunosti uredimo.
Mislim da je tu najvažnija stvar pitanje transparentnosti vlasništva.
To je vrlo dobra stvar, vrlo važna stvar. Na taj način nećemo zabraniti medijima da se svrstaju uz jednu stranku ili uz jednu stranu, ili uz jednu stranu u jednoj istoj stranci, što možete da čitate svaki dan u različitim medijima.
Ali će bar čitaoci, slušaoci ili gledaoci moći da vide ko su vlasnici svega toga i da možda proniknu u neke prave ciljeve i motive takvog pisanja ili takvog govorenja i to je ste ono transparentno, o čemu je govorila poslanica Nove Srbije, i jeste prozirno.
Mislim da na taj način omogućavamo svakom mediju da se bori za onu politiku za koju smatra da će omogućiti napredak ili nazadovanje ovog društva, šta je kome cilj, ali će u svakom slučaju medijska scena biti mnogo transparentnija, mnogo jasnija i građanima će mnogo jasnije biti koji je kvalitet i kakva je relevantnost određenih napisa i informacija.
Amandmani koje je Vlada predložila jesu dokaz da je imala sluha za reakciju javnosti, koja je bila takva kakva jeste, da je izašla u susret, u onoj meri koliko je to moguće, da se neke stvari poprave sa dobrom voljom, a da se ne naruši suština zakona.
Verujem da je to dobra stvar, pozitivna stvar, i siguran sam da će, ukoliko se tokom ove rasprave nekakvi konkretniji amandmani koji mogu zakon da poprave ili ga na drugi način predstave, a da ne ugroze njegovu suštinu, od strane nadležnog ministarstva biti prihvaćeni.
Dakle, nadam se i verujem da će zakon jasnom većinom biti usvojen i da ćemo nakon toga vrlo brzo imati rezultate u medijskoj sferi i da će građani Srbije videti da i dalje postoji jasno pravo da se kritikuje i da se kritikuju one pojave u društvu za koje mediji smatraju da nisu dobre, ali da mora da postoji jasna odgovornost za ono što je napisano.