Taj amandman je prihvaćen, ali možda nije loše da objasnim o čemu se radi, da kolegama objasnim šta je prihvaćeno.
Dešavalo se i do sada, a verovatno, ako ovo usvojimo, više neće, da osoba koju su kandidovali za Nacionalni prosvetni savet u jednom trenutku više nije član tog ovlašćenog predlagača i onda se postavlja pitanje njegovog legitimiteta, jer on se u principu i bira u Nacionalni prosvetni savet da bi predstavljao određenu strukturu. To se u prošlosti dešavalo nekoliko puta.
Da se takve stvari ne bi ponavljale, onda se ovim amandmanom, koji je predlagač i prihvatio, pruža mogućnost da ovlašćeni predlagač može u takvim situacijama da predloži drugog člana Nacionalnog prosvetnog saveta, kako bi se njihova zastupljenost u tom telu nastavila na valjan način.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je jedan iz seta ovih amandmana koji se odnose na član 13. Ovim amandmanom posle poslednjeg stava dodaje se nov stav 12, koji glasi – izuzetno od stava 2. ovog člana, polovini članova prvoimenovanog saveta Nacionalnog prosvetnog saveta mandat traje tri godine.
Gospodine ministre, meni je potpuno jasno da postoji kontinuitet Nacionalnog prosvetnog saveta kao postojećeg organa i da će, kako stoji naravno u prelaznim i završnim odredbama, obavljati dužnost do isteka mandata, sve to tako lepo piše.
Međutim, u članu 12. Predloga zakona jasno i nedvosmisleno stoji, dakle, ovog predloga zakona koji je sada pred nama, i to u stavu 1, da se saveti obrazuju, i to Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Dakle, ne piše da su obrazovani, nego da se obrazuju, što znači ono sve što je bilo dosad, sve je u redu, lepo i krasno, ali sada pravimo nove savete.
Podržavajući kontinuitet Nacionalnog prosvetnog saveta, da li vi u stvari hoćete da kažete da 43 člana tog Nacionalnog prosvetnog saveta tj. tri člana iz reda akademika, članovi iz redova profesora univerziteta, nastavnika, društva fizičara itd, da ih sada ne nabrajam sve, onako kako ste vi to nabrojali, odnosno sve uslove koje ste postavili u članu 13, da li oni svi ispunjavaju te uslove?
Da li su to te sve eminentne veličine dostojne Nacionalnog saveta ili jednostavno želite da nam pokažete, odnosno javnosti u Srbiji, svu vašu tu političku tolerantnost prema političkim strukturama koje ste nasledili i da ćete sve u stvari svoje stranačke političke obaveze, koje se nekako u ovoj državi i podrazumevaju, usmeriti na recimo direktore škola?
Ne kažem na ono sve što je dosad bilo, nego da ćete sada, jer nekako ta vaša ministarska funkcija i nosi određene obaveze, naravno, političke. Nažalost, u ovoj državi je još uvek takva.
Evo, iz diskusije mojih kolega čujemo da su već počele smene nekih direktora, ne kažem da ste direktno vi, barem zasad.
Verujem da ste vi inteligentan čovek, pošto nismo imali nažalost priliku nikad da se upoznamo, ali ovako iz vašeg govora vidim da ste inteligentan čovek, pa ne mislim da biste vi to lično radili, kako vi kažete, vi ste i odbili da o tome odlučujete. Ne verujem da biste to svakako radili toliko javno.
No, u svakom slučaju, mi se zalažemo za doslednost u zakonu, ako važi za Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, onda mora da važi i za Nacionalni prosvetni savet, pogotovo gospodine ministre, što to jasno tako i piše u zakonu.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić i Milica Vojić-Marković.

Gospođa Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, da nije bilo onog obraćanja jednog uvaženog narodnog poslanika u vremenu direktnog prenosa oko 15 časova, gde je on govorio vrlo zanimljivo, ali gde se uopšte nije dotakao Predloga zakona koji se nalazi pred nama, ali je vrlo jasno govorio i njegova priča je bila usmerena na ono što govore poslanici DSS, ne bih morala da obrazlažem ovaj amandman, zato što mislim da je on dovoljno jasan. Kako tada poslanici DSS jedini u ovoj sali nisu imali pravo da se obrate ni po jednom osnovu, iako poslovnički su imali tu mogućnost, obrazložiću ovaj amandman.
Naš amandman podneli smo na član 14. tačka 1). Ona u zakonu glasi ovako - prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima.
Na šta smo mi reagovali? Jednostavno smo smatrali da se ovo "evropskim principima i vrednostima" mora zameniti nečim što se zove "nacionalnim vrednostima i nacionalnim principima", i pre svega te nacionalne vrednosti i nacionalni principi su usaglašeni sa univerzalnim principima i sa univerzalnim vrednostima koje važe svuda u svetu.
Da se mi danas nalazimo ne u Beogradu, nego u Strazburu i da je ovo Savet Evrope, potpuno bih podržala ovako kako glasi tekst zakona, ali s obzirom da smo mi u Beogradu i da je ovo srpski zakon o srpskom obrazovanju, smatrala sam da je potrebno da se ovde ipak usaglašavamo sa nekim našim nacionalnim vrednostima i sa nekim našim nacionalnim principima.
O Srbima ne mislim toliko loše kao vi, zato što Srbe ne doživljavam kao divlji narod koji ima neke antievropske i antiuniverzalne vrednosti. Koje su to vrednosti ovog naroda? Valjda one koje važe elementarno u celom svetu. To su neke univerzalne vrednosti i ne vidim da se Srbi nalaze sa neke druge strane.
Ono što smo mi pokušali da ovim kažemo mislim da je jasno rečeno i u našem amandmanu, tako da ne vidim razlog zbog čega ste ga odbili.
Mislim da se u tom preterivanju toliko išlo da mesto evropske vrednosti vi kažete čak vrednosti EU, pa to naknadno ispravljate. Mislim da ne treba preterivati u tom dodvoravanju. Imamo mi svoje vrednosti, one su i evropske i univerzalne.
Ono na šta još želim da reagujem je to što je jedan poslanik vladajuće koalicije rekao da se oni snažno zalažu za participaciju učenika u odlučivanju.
Naravno, verovala bih u sve to da je tako da su učenici danas i njihovi roditelji danas i u prošlu subotu mogli da vide na televiziji ovo o čemu se danas i te kako mnogo govori i u detalje zalazi, zato što je to ono što je pravi demokratski princip, ta javnost u radu parlamenta. Bez toga sve stoji kao puka priča i prazno slovo na papiru, ništa ne verujem, ni ja, ni građani Srbije.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Aleksandar Pejčić.

Gospodin Pejčić želi reč.

Inače, obratio bih se gospodinu ministru, koji malopre nije bio tu kada sam obrazlagao amandman na član 13. Vidim da je opravdano bilo.
Radi se o tome da u članu 13. treba da se briše stav 8, jer se radi o čistom pleonazmu. Prvih sedam tačaka govori o tome da u Nacionalni prosvetni savet ulaze stručni ljudi, ukupno, rekosmo smo 43. U tih sedam tačaka, kada ih pobrojite taksativno, vidite da ih ima već polovina koji ulaze u Nacionalni prosvetni savet. Ovaj amandman je tehničke prirode i mislim da može da se prihvati.
Sada bih prešao na amandman broj 14. Radi se o nadležnosti Prosvetnog saveta. U načelnoj raspravi smo i kritikovali i hvalili ovaj zakon i saglasni smo svi ovde u ovoj sali da je Srbiji i te kako potreban ovaj zakon.
Čak smo i pozdravili to što ste uveli jedno novo savetodavno telo, tj. Savet za obrazovanje i obrazovanje odraslih, međutim, ono gde se mi sporimo, to je ko imenuje taj savet? Po vama, po zakonodavcu, Savet treba da imenuje Vlada, a po nama treba Nacionalni prosvetni savet.
Iz kog razloga? Dva su razloga zbog čega mislimo da Nacionalni prosvetni savet treba da imenuje to novo telo. Radi se o depolitizaciji, jer ljudi iz Nacionalnog prosvetnog saveta sigurno znaju ko je stručan da uđe u taj prosvetni savet. Na taj način dajemo prednost struci. Uvažavajući struku, mi im dajemo na značaj što delegiraju članove u savet i savet za obrazovanje odraslih.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Izvolite, gospođo Banović.

Ovaj moj amandman se odnosi praktično na Nacionalni prosvetni savet. Između ostalog, predlažem novu tačku da Nacionalni prosvetni savet predlaže mrežu srednjih škola.
U obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen dobila sam da je država odgovorna za stanje u oblasti obrazovanja, uključujući i stanje u pogledu prostornog rasporeda ustanova iz oblasti obrazovanja. Tu apsolutno ništa nije sporno. U ovom amandmanu sam rekla - predlaže, nisam rekla - utvrđuje. Nacionalni prosvetni savet je jedno kompetentno i prilično veliko telo, tako da on predlaže, ali ne utvrđuje.
Mi na ovoj sednici već smo završili raspravu u načelu, imamo zakon o nadležnostima i izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U tom zakonu je predviđeno da se prilikom utvrđivanja mreže škola, isturenih odeljenja nacionalnih manjina, odnosno gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina, čak se nacionalnim savetima nacionalnih manjina stavlja u nadležnost da mogu da odlučuju i o broju učenika u pojedinim odeljenjima, gde se nastava odvija na jezicima nacionalne manjine, pa to što se tim nacionalnim savetima daje kao nadležnost se kosi sa ovim vašim obrazloženjem.
Znači, opet naglašavam, ovde sam stavila da Nacionalni prosvetni savet predlaže, a ne utvrđuje.

Na član 14. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić.

Obor i predlagač su prihvatili ovaj amandman.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Gospodin Šami. Izvolite.