Zaključujem Pretres predloga zakona u pojedinostima, a pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Željko Tomić, Žarko Korać, Nebojša Ranđelović, Nenad Prokić, Nikola Savić, Radica Jocić, Goran Mihajlović, Milovan Radovanović, Slađan Mijaljević, Lidija Dimitrijević, Mićo Rogović, Olena Papuga, Marko Milenković, Miroslav Markićević, Momir Marković, Zoran Antić, Jorgovanka Tabaković, Saša Maksimović, Radiša Ilić, Vjerica Radeta, Milorad Buha, Milorad Krstin, Oto Kišmarton, Veroljub Arsić, Božidar Delić, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Jelena Budimirović, Ljiljana Miladinović, Dragan Čolić, Miletić Mihajlović, Dragoljub Mićunović, Gordana Čomić, Jadranka Jovišić, Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović, Aleksandar Janković, Stefan Zankov, Milisav Petronijević, Milan Knežević, Zoran Babić, Zoran Mašić, Gojko Radić, Vučeta Tošković, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić i Riza Halimi, kao i zaštitnik građana – Saša Janković.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Narodni poslanik Dragoljub Mićunović, pismenim putem, povukao je amandmane koje je podneo na član 13. i na član 54. Predloga zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre toga dozvolite samo da vas informišem ko su ovlašćeni predstavnici po pojedinim poslaničkim grupama u ovoj raspravi: narodni poslanik Miletić Mihajlović za SPS-JS, narodni poslanik Nikola Krpić za poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Zoran Šami za DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić za poslaničku grupu G17 plus, narodni poslanik Dragoljub Mićunović za poslaniku grupu ZES, narodni poslanik Zlata Đerić za poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Žarko Korać za poslaničku za grupu LDP, narodni poslanik Veroljub Arsić za poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Nikola Savić za poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Esad Džudžević za Poslaničku grupu manjina.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Gospođa Donka Banović želi reč. Izvolite.

Poslanici DSS predlažu da se briše stav 2. člana 1. Govorila sam kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu pre par dana da ovaj stav u ovom zakonu ne treba da postoji zato što je to nešto što se podrazumeva.
Ovaj stav glasi: „Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose“.
Molim vas, to se podrazumeva, zato što postoji veliki broj zakona koji važe i koji ne sadrže ovakav stav. Naravno da se podrazumeva da se ti zakoni odnose i na prirodni muški i na prirodni ženski rod. Zato mislim da ovo ne treba da stoji u ovom zakonu.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić i Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? Gospodin Samardžić, izvolite.

DSS je podnela amandman na član 2. stav 2. ovog zakona. Prvobitno taj stav glasi: „Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz poštovanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja“.
Mi smo hteli da ovaj drugi deo ovog stava bude konkretniji i da tu stoji konkretizacija na koje se ciljeve misli, pa smo rekli i: „ostvarivanjem nacionalnih i univerzalnih ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja“.
Smatramo da na ovom mestu takav jedan takav cilj mora da bude prisutan. Nacionalni ciljevi obrazovanja i vaspitanja su jako važni, oni su standardi, tradicionalni, oni su bili deo ranijih sistema obrazovanja i mislimo da na ovom mestu apsolutno stoji da se ovakva jedna dopuna učini.
Ovaj amandman je, nažalost, odbijen od strane Vlade i obrazloženje kaže da je ovo norma opšteg karaktera, a principi, ciljevi i standardi se uređuju članovima tri do pet, čime hoće da se kaže da je ta stvar pomenuta u nekim kasnijim članovima. Međutim, ako se gledaju članovi 3. do 5, nema nigde ovako jasne odredbe o isticanju nacionalnih ciljeva i univerzalnih ciljeva obrazovanja, tako da ovo obrazloženje zapravo ne igra neku važnu ulogu.
U članovima od 3. do 5. jedva da se i pominje nekakav nacionalni interes i nacionalni cilj, i ukoliko se pominje u članu 3. on je u kontekstu nekih drugih ciljeva i interesa, tako da se zapravo gubi kao specifičan i kao cilj i interes koji treba istaći već u ovom članu 2. Smatramo da je šteta što je Vlada odbila ovaj amandman.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o osnovama sistemu obrazovanja i vaspitanja, i to tako da se u prvom stavu u tački 1) poslednja reč „kao i po drugim osnovama“ briše.
Naime, reći ću zbog čega sam to uradio. Ovaj član, odnosno ovaj stav ovog člana zakona govori o tome da se, naravno, ne sme vršiti diskriminacija dece i da imaju svi jednako pravo na obrazovanje. Deca se ne smeju diskriminisati po osnovu pola, socijalne kulture, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, mestu prebivališta, materijalnog i zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta itd, i na kraju se kaže – kao i po drugim osnovama.
Jednostavno smatram da je ovim stavom bukvalno obuhvaćeno sve ono na osnovu čega može da se vrši diskriminacija, a ovo po drugim osnovama jednostavno je, po meni, nepotrebno, jer ovo – po drugim osnovama može se tumačiti da se ovo odnosi i na seksualnu orijentaciju, što bi značilo da u školi je dozvoljeno da lica ili učenici, ili lica koja izvode nastavu, mogu slobodno da ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju.
Mi, doduše, jesmo imali nedavno Zakon o zabrani diskriminacije, ali upravo zbog toga mislim da ovu poslednju reč, po drugim osnovama, treba izbrisati iz ovog člana zakona, jer je suvišna i može dovesti do zloupotrebe jer je prethodnim navođenjem sve ovde bukvalno rečeno šta treba da bude rečeno vezano za ovaj zakon.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić i Aleksandar Pejčić. Gospodin Samardžić. Izvolite.

Član 3. ovog zakona je jako važan jer se tiče opštih principa sistema obrazovanja i vaspitanja. Ali, koliko važan, toliko je u ovom slučaju i ekstenzivan i u toj svojoj ekstenzivnosti razvodnjen. Jako je puno tu principa nabrojano i prosto se gube oni najvažniji i primarni u odnosu na neke manje važne i sekundarne.
Taj član je gotovo nemoguće efikasno amandirati, sem zahtevom da se bar dve trećine tih principa ili briše ili sažme u neke opštije principe. Mi to nismo hteli da radimo zato što praksa ove skupštine govori da oni amandmani koji traže da se brišu pojedini predlozi članova u Predlogu zakona, po pravilu, ne prolaze dobro. Zato smo mislili zapravo da malo poboljšamo ovaj član, i to isticanjem jedne važne stvari, jednog važnog principa koji bi možda nekome upao u oči.
Dakle, u tački 3) ovog člana, kada se nabraja šta sve mora da obezbedi sistem obrazovanja i vaspitanja, i onda imate opet jako ekstenzivna nabrajanja šta sve mora da obezbedi, postoji, između ostalog, „posvećenost“, pa onda ide „ostalim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine i solidarnosti“ itd, ekstenzivno se nabraja, ali posle reči „posvećenost“ mi smo predložili da bude „posvećenost nacionalnim ciljevima i vrednostima“.
Prosto, ako se sistem obrazovanja nečem posvećuje, onda je najvažnije da se posvećuje nacionalnim ciljevima i vrednostima. To smo sugerisali da se ubaci.
Međutim, kao i u prethodnom slučaju, Vlada nije imala razumevanja za ovaj naš stav, štaviše njeno obrazloženje u ovom trenutku i u ovom slučaju opet je vrlo čudno. Kaže – amandman ne treba prihvatiti jer predloženo rešenje obuhvata i nacionalne ciljeve i vrednosti.
U ovom članu 3. nema obuhvaćenih nacionalnih ciljeva i vrednosti eksplicitno. Oni se pominju u članu 4. u drugom kontekstu, ali ne kao ciljevi i vrednosti, već kao nekakvi opšti principi i, prema tome, mi mislimo da je to prosto izostavljeno i da se bar toliko može učiniti da se u ovom delu o principima ovaj važan momenat ubaci.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stoilović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo Odbor za prosvetu.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Gospodin Slobodan Samardžić, vi verovatno povodom ovog vašeg amandmana. Sada ću ga pročitati.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Slobodan Samardžić. Gospodin Samardžić želi reč.

Dakle, reč je o članu 4. koji govori o ciljevima vaspitanja i obrazovanja.
Naša je želja i namera bila da se uključi ili ubaci posebna tačka 3) posle 1) i 2) tačke, da umesto sadašnje tačke 3) stoji druga koju smo mi predložili i koja je trebalo da glasi - negovanje i razvoj patriotizma, kao i istorijskih, kulturnih i socijalnih vrednosti Srbije.
O tome smo govorili u načelnoj raspravi. To je zadatak i obrazovnog i vaspitnog sistema. Postoje, naravno, posebni zadaci i ciljevi obrazovnog i vaspitnog sistema, ali se kroz sve njih zapravo mora prožeti taj cilj, kao što smo formulisali, negovanje patriotizma i nacionalnih vrednosti.
Veoma je čudno što predlagač zakona nije pomenuo ovu važnu reč, pre svega povodeći se možda, ako ne nekim domaćim razlozima i nekim unutarnjim povodima, onim što inače čine države u okruženju i posebno države članice Evropske unije.
Bez obzira na razne orijentacije ka regionalnoj saradnji, ka evropskim integracijama, ka univerzalnim vrednostima koje stoje i koje se moraju poštovati, svaka država mora da kreće od sebe. To je nešto što se kod nas zapostavlja.
Kod nas postoji jedan generalni stav da je dobro zadovoljiti regionalne interese, dobro je zadovoljiti evropske interese, univerzalne vrednosti itd, a ako se zadovolje i nacionalni interesi, utoliko bolje. Nema Vlada ništa protiv, ali to ne stavlja na prvo mesto.
Smatramo da je dobro da zakon ima jedno takvo načelo i zato smo hteli da u ovim ciljevima pod tačkom 3) se to uključi.
O tome smo razgovarali i drugim povodom u okviru načelne rasprave, ali očigledno nije bilo sluha za to zato što ova vrednost očigledno ne stoji visoko na skali vrednosti ove Vlade, već se ona ili podrazumeva ili se uključuje u neke druge šire koncepte, kao što su multikulturalizam, saradnja, nediskriminacija itd.
Ovo je jedna tradicionalna, klasična vrednost koju ne treba poništavati. Nju treba samo nadograđivati nekim novim, modernim i ako hoćete postmodernim, ali nikako učiniti ovo što je Vlada učinila kroz ovaj zakon. Zato smo insistirali da u tački 3) tako nešto stoji eksplicitno navedeno.