Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta, tako da je vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP tri minuta i 40 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne)
Ako ne, na član 160. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 189. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagač bi, po članu 144, imao prava da da završnu reč. Pošto nije prisutan, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Sreto Perić, Mirko Munjić, Saša Maksimović, Slađan Mijaljević, Petar Jojić i Aleksandar Martinović.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Samo da podsetim predsednike, ovlašćene predstavnike i članove poslaničkih grupa o vremenu koje je na raspolaganju, s obzirom da se radi o pretresu u pojedinostima poslednje tačke iz, po odluci Skupštine, zajedničkog načelnog pretresa.
PUPS ima ukupno vreme na raspolaganju, kao i Poslanička grupa manjina. Poslanička grupa Nova Srbija – ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima na raspolaganju sedam minuta i 40 sekundi, a poslanička grupa devet minuta. Poslanička grupa LDP – ovlašćeni predstavnik četiri minuta i 30 sekundi, poslanička grupa tri minuta i 40 sekundi.
Poslanička grupa SPS-JS ima ukupno vreme na raspolaganju. Poslanička grupa Napred Srbijo ima ukupno vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe i pet minuta na raspolaganju kao vreme poslaničke grupe. Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica ima četiri minuta na raspolaganju kao vreme poslaničke grupe. Poslanička grupa G 17 plus ima ukupno vreme.
Poslanička grupa SRS je iskoristila i vreme za ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe, i poslanička grupa ZES ima na raspolaganju vreme za ovlašćenog predstavnika i 88 minuta i 40 sekundi za poslaničku grupu.
Na član 1. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

U obraćanju povodom ovog amandmana koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika, tako da možete to tako da tretirate. Svaka od poslaničkih grupa je u okviru rasprave po ovom setu zakona procenila da vreme namenjeno za obraćanje ovlašćenog predstavnika ili poslaničke grupe posvećuje temi koju ona smatra najvažnijom. Upravo činjenica da smo mi ostavili ovo vreme za izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma govori o tome koliko cenimo značaj ovog zakona.
Za razliku od značaja koji mi pridajemo ovom zakonu, Vlada koja je predložila izmene i dopune ovog zakona u pet članova, od kojih je jedan kada stupaju na snagu ove izmene i dopune, znači, u četiri člana je predložila izmene, procenila je da o njemu treba raspravljati u zajedničkom vremenu sa još šest zakona iz oblasti pravosuđa.
Obraćam se građanima Srbije, čudim se smelosti Vlade da uopšte izađe sa ovim predlogom izmena i dopuna i da nam dopusti da o ovom zakonu ponovo progovorimo nešto i podsetimo građane na loša zakonska rešenja i na nikakve učinke vlasti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Nije mi trebalo nimalo inspiracije da zainteresujem javnost za ovu raspravu, jer jutrošnja vest, objavljena na BBC, da je u američkoj državi Nju Džersi uhapšeno 40 visokih državnih i verskih službenika, među kojima je nekoliko rabina, vrlo je interesantna vest, a plod je desetogodišnje akcije američke države, koja je ubacivanjem svedoka saradnika u grupu odbornika, državnih službenika i rabina, uspela da dođe do nesumnjivih dokaza o pranju novca i korupciji u vlasti u državi Nju Džersi.
Svedok saradnik je jedan građevinski preduzimač, koji je kupovao građevinske dozvole za 10 hiljada dolara pa naviše i sarađivao sa rabinima koji su ljude uveravali da prodaju bubreg za 10.000 dolara, a oni ga preprodavali za cenu od 150.000 dolara.
Iz čega se sve novac može prati je nečuveno i kako se može legalizovati nezakonito stečeno, ali ono zbog čega želim javnost da zainteresujem ovim slučajem jeste - u mnogo čemu se ugledamo na Ameriku i treba da se ugledamo na dobre primere iz prakse o pravosuđu i pranju novca, na sve nezavisno na kojoj strani zemaljske kugle postoje, rade i žive neki ljudi.
Volela bih da ovaj slučaj zabrine sve one koji se upuštaju u pranje novca, u korupciju i zloupotrebe, verujući da postoje savršene pljačke, a želim da ih uverim da, iako ova država ima loš zakon, iako ga slabo primenjuje, da ipak ne postoji savršena pljačka i da odgovornost za uništavanje društvenog sistema, u kojem se klase stvaraju i raslojavaju upravo na korupciji, moramo da preuzmemo svi i da u borbi protiv pranja novca damo svoj nesumnjiv doprinos.
Kako nam ga je država dala? Dala je predlog izmena i dopuna Zakona kojim ustanovljenu obavezu onih koji su u lancu onih preko kojih se novac pere oslobađa obaveze, što jeste član 1, da vrše dodatnu proveru podnetih isprava i dodatno potvrđivanje podataka o stranci koja se, po sumnji, bavi pranjem novca.
U odbijanju na moj amandman, gde tražim da svi koji su obveznici, koji treba da vrše dodatnu proveru i podataka i dodatno potvrđivanje o takvim strankama, kaže da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što rešenje u Predlogu zakona sadrži širi krug obveznika.
Da li možete da verujete da je Vlada bila u stanju da da takvo obrazloženje.
Ovim predlogom izmena i dopuna se briše obaveza obveznika da vrše dodatnu proveru podataka, što je bilo rešenje u zakonu koji smo doneli u martu.
Na moje amandmansko reagovanje da ta obaveza treba da ostane i da taj krug obveznika treba čak proširiti na sve one koji se bave finansijskim poslovima, Vlada kaže da je čak i širi obuhvat onih koji se time bave.
Zakon je u stvari predložen da bi se uvele zakonske kazne koje su potpuno bile izostavljene.
Iako su se mnogi bavili hvaljenjem zakona i njegovim očekivanim doprinosom, nijedan od tih vrlih analitičara i onih profesionalnih hvalospevnika ovakvih zakonskih predloga nisu primetili da kazna za ovlašćeno lice u organu koje ne spreči pranje novca i odgovorno lice nije bila ni predviđena.
Ono što treba da zabrine sve nas, to je da prema podacima međunarodnih organizacija koje se bave pranjem novca postoji nedvosmislen podatak da se od dva do pet procenata, ne može se sa isključivom sigurnošću potpuno precizno reći koja je to cifra, od ukupno stvorene vrednosti nalazi u tokovima koje možemo nazvati pranjem novca.
Međutim, kod nas je čak i definicija pranja novca zakonom koji smo doneli potpuno pogrešno postavljena. Pod pranjem novca se uvek podrazumeva nezakonito stečena gotovina koja se posredstvom banaka ubacuje u legalne tokove. I, što je najčešći slučaj, tako ubačena gotovina u legalne tokove se investira, čak ne ni u profitabilne grane, nije im toliko bitan profit, koliko je bitno da se legalizuje novac stečen na nezakonit način.
Kao i uvek smo po svemu specifični, pa je u našem društvu najčešći slučaj da se novac ulaže u profitabilne grane, gde se očekuje makar 50% zarade na uloženi dinar.
U svakom gradu se znaju imena ljudi koji se bave građevinskim poslovima, retko se ko usuđuje da ih zove građevinskom mafijom, koji zaista vrlo često nezakonito stečen novac iz raznih kriminalnih poslova kao gotovinski novac ubacuju u legalne kanale, plaćajući radnike, zaposlene na crno, ne plaćajući im osiguranje, podmićujući za dobijanje građevinskih dozvola, čak često falsifikujući vlasnike zemljišta na čijim objektima grade, da bi onda prodajom stanova legalizovali prihod od prodaje zgrade sagrađene na nezakonito stečeni način, odnosno nezakonito stečenim novcem.
Ovo što kažem apsolutno nije neka moja zasluga, analiza. To je nešto što zna svaki građanin u svakom gradu gde i jedan kran radi na nekoj zgradi.
Nisu sve zgrade tako podignute, ali se kriminalno stečen novac najčešće ulaže u ovu vrstu posla i u hotelijerstvo, što je svetska praksa, da bi se u takvim oblastima očekivao maksimalan profit.
Kada ga nema iz njega se izlazi i njih ne zanima što takvim ponašanjem vrše poremećaj kamatnih stopa, monetarne politike, poreske politike i uopšte ekonomskog rasta jedne zemlje. Njih to ne brine. Oni imaju svoj interes, ali ova država bi o tome morala da brine.
Od 2003. godine, kada smo se prvi put suočili sa nečim što je pranje novca i "of-šor kompanija", i kada se uzmu imena Nemanja Kolesar, Janjušević, finansiranje G17, počeo upotrebljavati taj termin i to od strane državnih činovnika, koji su imali navodno iskrenu želju da se sa tim izbore, do danas samo se susrećemo sa primerom zatvaranja za dvojne fakture, koje je izveo svojevremeno finansijski direktor gospodina Kostića prilikom zasnivanja proizvodnje u kupljenoj šećerani za tri evra, te je javnost imala prilike da vidi kako je za staru i raubovanu opremu uvećavana vrednost faktura, čime je ustvari napravljen klasičan put pranja novca.
Da li je, ko je osuđen, ko je za to odgovarao, nema potrebe da iznosim. Takvih rezultata istraga sprovedenih kroz kažnjavanje do danas nemamo.
Znači, kazna ako nije izvesna i ako se ne primenjuje nema ni smisla. Čak smo zakonom definisali, i ovo je neprimerena praksa, da iznošenje gotovinskog novca od 15.000 evra, što je maksimum, može da bude po diskrecionom pravu tumačen po slobodnoj volji.
U zakonu koji smo u martu usvojili ministar ima pravo da za određene obveznike iz stava 1, koji definiše tu visinu, dozvoli iznošenje preko 15.000 evra gotovine. Da li ako se pita jedan čovek i neko, a ima diskreciono pravo da o tome odluči, nije strelica za korupciju, zar to upravo nije poziv na korupciju?
To jeste jedan od načina na koji donosimo zakone, gde diskreciona prava podižemo na nivo koruptivnih zahteva, gde promovišemo cilj da gradimo klasno društvo u kome se bogatstvo preraspodeljuje na nepodnošljivo nepravedan način, u čemu država svojim zakonskim propisima to pomaže.
Umesto da oni koji se bave finansijskim transakcijama, a najčešće su to banke i sada kroz inoviranu finansijsku industriju dobrovoljni penzijski fondovi, brokerske kuće, dobrovoljna osiguranja, osiguravajuća društva, vi i izmenom ovog zakona u četiri člana upravo eliminišete obavezu da dostavljaju posebne podatke i proveru svega onoga što može da ukazuje na korupciju.
Da li je to način kako se jedna država bori protiv pranja novca i korupcije, neka procene građani.

Vreme na raspolaganju ovlašćenog predstavnika je 6 minuta i 15 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je gospođa Jorgovanka Tabaković rekla, za SNS Tomislava Nikolića ovaj zakon i ova oblast je od izuzetnog značaja. Mi smo zbog toga reagovali na predložene izmene i dopune zakona.
Konkretno u članu 2. imamo želju Uprave za sprečavanje pranja novca da, uz one službene legitimacije, dobiju i službene značke sa identifikacionim brojem. Smatramo da je ova želja Uprave za sprečavanje pranja novca nepotrebna, da nema potrebe za ovakvim značkama. Smatramo da Uprava za sprečavanje pranja novca treba da se bavi suštinom, a ne formom.
Čini nam se da, pre svega, od Uprave za sprečavanje pranja novca trebamo da dobijemo informaciju o njenom dosadašnjem radu. Istina, ona ima obavezu da Vladi dostavlja te izveštaje, ali u javnosti, među nama narodnim poslanicima, jako malo se zna o samoj toj oblasti.
Činjenica je da ova ustanova prati tokove novca i da u vremenu tranzicije u kome se nalazi naše društvo ima puno nezakonitosti i puno korupcije i kriminala. Sasvim je neprimereno da rezultati ove uprave ne budu znatno bolji i da o tome ne bude obaveštena javnost, i da se uprava bavi onim poslovima za koje je osnovana, a ne da se bavi time kako će izgledati službene legitimacije, da od Vlade očekuje da ona to uređuje i da dobija službene značke.
Mislim da je suština samog zakona drugačije osmišljena i da su očekivanja i narodnih poslanika i javnosti od Uprave za sprečavanje pranja novca nešto sasvim drugo.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Sreto Perić.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i izmene i dopune tog zakona, trebalo je u osnovi da budu mnogo rigoroznije, jer od ovog preti velika opasnost državi Srbiji.
Intervenisao sam na član 53. osnovnog zakona amandmanom na član 2, gde se predviđa da službeno lice koje radi u Upravi za sprečavanje pranja novca, pored legitimacije, imaće i službenu značku sa identifikacionim brojem. U suštini, to nije nešto na šta bi trebalo intervenisati. Postoji stav 2. ovog člana, gde se kaže da obrazac službene legitimacije i izgled službene značke propisuje ministar.
SRS principijelno se zalaže da se to u ime ministra prenese u nadležnost državnog organa. Ustav, Zakon o državnoj upravi, Zakon o ministarstvima, već sam juče istakao, ne prepoznaje ministra kao državni organ, jer on to i nije, nego je ministarstvo državni organ. Stoga bi to trebalo da bude u nadležnosti ministarstva.
Koliko su nam odgovorni ministri, najbolje pokazuje jučerašnje i današnja sednica, na kojoj se raspravlja u pojedinostima o veoma važnim zakonima, zakonima koji regulišu krivičnu problematiku, pa evo sada i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a ministra ovde nema.
Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer on je principijelan stav SRS prema ovom problemu.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Amandmanom je traženo da se zakonski minimum od 20 hiljada podigne na iznos od 100 hiljada. Ako pogledamo predloženi raspon između zakonskog minimuma i maksimuma, videćemo da je on u odnosu jedan prema 10.
Postavlja se pitanje hoće li ovaj raspon kazne, a posebno iznos zakonskog minimuma, preventivno uticati na potencijalne učinioce krivičnih dela. Predvideli ste 20 hiljada kao zakonski minimum. Šta znači kazna od 20 hiljada dinara za one koji će očigledno svesno i namerno hteti i vršiti inkriminisane radnje za koje je kao zakonski minimum predviđena.
Predvideli smo da taj raspon bude od 100.000 do 200.000, svesni činjenice da ni iznos zakonskog minimuma od 100 hiljada neće adekvatno, odnosno 100% učiniti da do vršenja ovih dela ne dođe. Smatramo da je iznos kud i kamo adekvatniji.
Međutim, vama prevencija nije bitna. Zaštita oštećenih takođe. To se pokazuje na mnogim slučajevima prilikom donošenja određenih zakona iz oblasti pravosuđa, a to smo imali priliku da vidimo. Tako ste, na primer, predvideli u jednom zakonu da učiniocu krivičnog dela može da se ostavi deo imovine koji je stekao krivičnim delom ukoliko nema sredstava za svoje izdržavanje.
Ovde se postavlja pitanje koga vi u stvari štitite ovde, da li počinioca krivičnog dela ili oštećene. Svestan činjenice da vama dokazati, odnosno pokazati da treba neki amandman prihvatiti, predstavlja zaista ono što se u latinskom kaže probatio diabolica ili đavolsko dokazivanje. Toga smo i mi svesni.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mijaljević.

Podneo sam amandman da se u članu 3. stav 2. reči "od 20.000 do 200.000 " zamene rečima "od 100.000 do 200.000".
Imajući u vidu propisani iznos kazne za pravna lica u članu 88. stav 1. zakona, smatramo da je adekvatna kazna za odgovorno lice u pravnom licu između 100.000 i 200 hiljada dinara. Dakle, ako je već utvrđeno da je neko počinio krivično delo pranja novca da bi se finansijski pomagale terorističke akcije, a velika većina terorističkih akcija su usmerene na imovinu i ljudske živote, potrebna je i adekvatna kazna.
Zamislite primer da je neko kroz pranje određene količine novca zaradio milion evra i tako omogućio da se počini teroristički akt koji prouzrokuje štetu od nekoliko desetina i stotina miliona evra i nekoliko desetina i stotina ljudskih žrtava, kazniće se sa 20 hiljada dinara do 200 hiljada.
Da li vam se ne čini da je jako velika disproporcija između počinjene štete i kazne, a toliko se naša smušena vlast upinje da stane u red boraca protiv terorizma, naročito zbog stanja u našem okruženju i u našoj južnoj pokrajini, evo u poslednje vreme i na jugu Srbije. Međutim, čini mi se da ne uspevaju da se najbolje snađu u ambijentu koji nas okružuje, tako da mi ovim amandmanom predlažemo i pružamo pomoć da se kazna pooštri.