Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, podneo sam amandman da se u članu 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika stav (7) briše.
Naime, u članu (7) stoji: ''Za delo iz stava 1. ovog člana može se izreći teža kazna od propisane. Izrečena kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti 20 godina zatvora".
Obrazloženje za ovaj amandman jeste: ''Članom 14. Zakona uvodi se mogućnost da se učinilac i produženog krivičnog dela kazni većom kaznom od propisane za to delo. Konstrukcija propisanog krivičnog dela ustanovljena je u korist optuženog. Povezano sa prednjim nastupila bi kontradiktornost između povoljnosti produženog krivičnog dela i mogućnosti izricanja teže kazne od propisane, a imajući u vidu da je ovim izmenama kod većeg broja krivičnih dela pooštrena kaznena politika".
Dakle, gospodine Homen, mislim da ste pažljivo slušali šta sam rekao. Dve trećine kazni ovog Krivičnog zakonika predviđaju pooštravanje sankcija, naravno možemo podržati tako nešto, sigurno da u državi treba da se smanji kriminal, korupcija, treba da bude generalna i prevencija na neki način kroz zaprećenu kaznu, ali u svemu tome mora da se vodi računa i ne treba preterivati kada već postoji mogućnost i kada su krivične sankcije pooštrene.
Još jedanput ću izraziti, koristiću vreme grupe, gospođo predsednice, kao predstavnik advokature jednu veliku zabrinutost, jedno veliko nezadovoljstvo, jer su kolege iz Advokatske komore Srbije veoma burno reagovali na to da nisu dovoljno uključeni u sve ovo što mi radimo, kada je u pitanju ovaj dnevni red.
Pročitaću jedan deo nezadovoljstva Komore. "Upravni odbor Advokatske komore Srbije, na svojoj sednici održanoj 4. jula 2009. godine, nakon što je iz sredstava javnog informisanja došao do informacija da se u najskorije vreme očekuje da u skupštinsku procedure uđe set zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva, sa ogromnom zabrinutošću je konstatovao da je potpuno nedopustivo da stručna javnost, a time i advokatska asocijacija, do ovog trenutka nemaju nikakva saznanja o nacrtu ili radnom tekstu tih zakona, niti o rešenjima koja se novim zakonom predviđaju.
Advokatura više nema svojih članova u radnoj grupi koja sačinjava tekst.
Uz sva saznanja za dosadašnje aktivnosti iskazane na donošenju brojnih zakona, rad Ministarstva pravde ne sme biti tako netransparentan i toliko distanciran od advokature.
To će svakako biti razlog da se ponovo obratimo Savetu advokatskih komora Evrope, Međunarodnoj uniji advokata i svim relevantnim faktorima od kojih smo uvek dobijali podršku za naše stavove i da nakon upoznavanja sa novim, za nas potpuno nepoznatim rešenjima koje će novi zakoni predviđati, definišemo pravce naših daljih aktivnosti. Izražavamo nadu da će buduće aktivnosti Ministarstva pravde biti potpuno u funkciji donošenja kvalitetnih zakona. Advokatura, sa svojim potencijalima, uvek stoji na raspolaganju da se do takvih zakonskih rešenja dođe.
Zbog toga s pravom očekujemo da pre no što navedeni zakoni uđu u skupštinsku proceduru, a ukoliko se u toj proceduri već nalaze, smatramo jedino celishodnim da se iz takve procedure povuku i vrate u Ministarstvo pravde, kako bi bili dostavljeni Advokatskoj komori Srbije, a da se povodom teksta tih zakona održi javna rasprava, odnosno okrugli sto na kome bi se izneli stavovi naše asocijacije, ali i celokupne stručne javnosti."
Dakle, kada sam juče govorio o ovome bilo je malo takvih reakcija, kao da govorim, što bi se reklo, napamet. Međutim, evo konkretnog dokaza da je Advokatska komora Srbije ovako reagovala.
Moram da izrazim zadovoljstvo da je jedan amandman Nove Srbije prihvaćen kada se govori o priznanju krivice, zaprećene kazne do 10 godina amandmanom Nove Srbije podignut je prag na 12 godina. To će sigurno olakšati rad sudova, jer i cilj Nove Srbije jeste da se sa raspravom u pojedinostima i amandmanima poprave zakoni. Mi nikad nismo bili maliciozni, nego jednostavno želimo da se neke stvari poprave. Ostaje zabrinjavajuća jedna stvar, a to je da su predviđenim zakonom isključena dva vanredna pravna leka: zahtev za vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. To je član 110. novele. Mislim da nije imalo razloga za to.
Ostaje nejasno i to da razlozi za žalbu protiv drugostepene presude ograničeni su samo na slučaj kada je prvostepena oslobađajuća presuda preinačena na osuđujuću, a isključeni kada je izrečena najteža kazna i kada je drugostepeni sud presudio na osnovu drugačije utvrđenog činjeničnog stanja.
Neke stvari nisu dobro urađene, mislim da je mnogo toga urađeno brzopleto. Sigurno da uvođenje nekih novih instituta pozdravljamo, ali imalo je zaista mogućnosti da se radi polako, uz dobru stručnu javnu raspravu, uz veće uključivanje, kao što sam rekao, Advokatske komore, predstavnika, odnosno nosilaca sudijskih funkcija i slično, i nije trebalo ovoliko žuriti.
Mišljenje je moje i poslaničkog kluba Nove Srbije da je najbolje rešenje da se ovaj ZKP primeni od 1. januara 2010. godine, kada i stupa na scenu novi zakon o teritoriji sudova.