U članu 132. govori se o tome ko sve može da ima radni odnos na određeno vreme u ustanovi. Mi smo predložili da se ovaj stav 6. briše, zato što baš nije jasno zašto bi se u postupku izbora pedagoškog asistenta pribavljalo mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Pretpostavljam, pošto znam da ima nekoliko prilično uspešnih projekata, da je u pitanju obrazovanje Roma, mada su oni izvan sistema ili barem ovog dosadašnjeg zakona, nazivamo ih „romski asistenti“ kako bi pomogli nastavnicima da se u toj učionici gde se nalaze romska deca što bolje obavlja taj proces. Pretpostavljam da je to zbog toga, ali ako nije, onda ovaj stav može da izazove probleme kod prijema u radni odnos asistenata.

Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da je ovo poslednji amandman koji je na predlog ovog zakona podnela SRS, ali ovo je ujedno i amandman koji je izazvao najviše nedoumica kod svih prosvetnih radnika u Srbiji.
Ovaj amandman tretira normu neposrednog rada nastavnika u prosveti, stručnih saradnika i ostalih vaspitača. Ovde u obrazloženju zbog čega se odbija ovaj amandman vi kažete da će normu svih oblika rada neposredno sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na nedeljnom i godišnjem nivou propisati ministar.
Isto rešenje postoji u postojećem zakonu. Poznato je, meni, da isto rešenje postoji u postojećem zakonu, ali ovaj član koji govori o tome, 60% radnog vremena, pa 60% od 40% to je 24, i postoji opravdana bojazan prosvetnih radnika da će se ova norma povećati sa 20 na 24 časa, a ovde, kako ga tumačim i sve moje kolege, prosvetni radnici, odnosno profesori srpskog jezika, matematike i stranih jezika, čija je neposredna norma u radu sa učenicima bila 18 časova, oni će ovog puta, primenom ovog zakona, imati 20 časova norme.
Zato želim da pitam ovde prisutnog ministra gospodina Žarka Obradovića da sada ili kada bude davao završnu reč vezano za ovaj zakon i zakon koji sledi, zakon o udžbenicima, da eksplicitno i jasno ovde kaže o čemu se radi.

Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 142. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 144. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 150. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović.

Član 150. govori o uslovima koji moraju biti ispunjeni za jednog prosvetnog inspektora. Mi predlažemo da poslove prosvetnog inspektora, koji uglavnom kontroliše zakonitost rada ustanove, može da obavlja samo diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom ili sada već, ili za koju godinu, master, iz prostog razloga što znam da u nekim, odnosno mnogim lokalnim samoupravama posao prosvetnog inspektora obavljaju ljudi koji nisu pravnici, nego su ljudi koji su radili u školama, pa imaju iskustvo itd.
Ti ljudi su takođe u problemu, zato što oni ne poznaju dovoljno zakone iz ove oblasti, ali i nekih drugih oblasti, tako da vrlo često njihovo tumačenje ne bude dobro i onda se opet tu mora uključiti školska uprava koja je nadležna za taj region ili Ministarstvo.
Nekada se ovi školski inspektori ne pokažu dovoljno korisnim. Pa, ako je jedan od najvažnijih zadataka ovog prosvetnog inspektora da kontroliše zakonitost rada, onda bi trebalo da bude diplomirani pravnik.

Na član 152. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Gospođica Aleksandra Ilić želi reč.

Poštovana predsednice, koristiću i vreme svoje poslaničke grupe.
Podneli smo amandman na član 152. stav 1. tačka 3). Reč "osam" menja se rečju "deset". Zapažen i potvrđen rad u struci je veoma važna preporuka prosvetnom savetniku, a radi autoriteta koji mora da ostvari u saradnji sa prosvetnim radnicima, mora pokazati da iza sebe u radu ima izvedene bar više od dve generacije, uzimajući u obzir ciklus od po četiri godine u obrazovanju.
Uloga prosvetnog savetnika je veoma značajna u usmeravanju samog prosvetnog radnika, a samoj praksi na prvi pogled nevidljiva, ali ako je prosvetni savetnik pre svega profesor od autoriteta u samoj učionici, onda će i njegov rad dati dalekosežne rezultate.
Kao prosvetni radnik i član Odbora za prosvetu, na prvom mestu moram da se zapitam gde se nalazi naše obrazovanje u odnosu na druge zemlje sveta, a posebno Evrope.
Ako pogledamo unazad možemo realno konstatovati da se u našoj zemlji polagala izuzetna pažnja i nesebično ulagala sredstva u sistem obrazovanja, koji je pratio svetske rezultate u toj oblasti i može se takođe konstatovati da su naše škole, a posebno pojedini fakulteti bili poznati i priznati u svetu.
Diplome pojedinih fakulteta i specijalizovanih školskih ustanova su bile preporuka za zapošljavanje u bilo kojoj zemlji sveta i neosporna je činjenica da je bila posebna privilegija za studente drugih zemalja studiranje na pojedinim fakultetima u našoj zemlji.
Stiče se utisak da u ovom momentu nismo na tom nivou i smatramo da hitno treba da se preduzmu odgovarajuće mere koje će ubrzati reforme obrazovanja koje su jedan od ključnih faktora za modernizaciju Srbije i što brže priključenje EU.
Razvoj obrazovnog sistema je imperativ za ovo društvo i tu ne sme da bude dileme u prioritetu stepenovanja i društvenog značaja i odlučivanja u neophodnosti izdvajanja i ulaganja sredstava.
Mi smo počeli sa reformom obrazovanja, ali se moramo svaki put zapitati dokle smo stigli i šta dalje treba činiti. Stalno moramo imati na umu da će struktura i kvalitet obrazovanja uticati na budućnost Srbije u privrednom razvoju i kakvo će mesto Srbija zauzimati u svetskom tehnološkom razvoju i modernizaciji, kolike će biti njene mogućnosti i snaga u evropskoj i svetskoj konkurenciji.
Mora se istaći da je u najavljenoj reformi obrazovanja došlo do realizacije nekoliko važnih projekata, kao što su besplatni udžbenici za prvake, uvođenja Interneta u škole i povećanje broja studenata na univerzitetima.
Međutim, ne možemo a da ne konstatujemo i činjenice koje govore o nezadovoljstvu kako profesora, tako i studenata i učenika. Ne možemo olako prelaziti i gurati pod tepih probleme koje dovode do tih nezadovoljstava, a koje se ogledaju obustavama rada, koje utiču na ostvarenje planiranog programa nastave, a samim tim i na kvalitet i bojkot nastave od strane studenata i učenika.
U sklopu reformi moramo prvo uspostaviti normalno stanje u prosveti, a onda krupnim koracima krenuti u neophodne reforme.
Mora se raščistiti sa korupcijom profesora i kupovinom ispita i diploma. Mora se vratiti poljuljani ugled profesora. Moraju se izoštriti i pojačati kriterijumi za izbor nastavnog kadra. Moraju se odrediti dani i komisije koje će periodično, na jednom času, bez prisustva nastavnog kadra, kroz informativne razgovore sa učenicima, dolaziti do saznanja o kvalitetu vođenja nastave i ophođenju profesora prema učenicima, da se ne bi posle godinu i više dana saznavalo za razne zloupotrebe, pa čak i za seksualna zlostavljanja.
Moraju se uspostaviti kriterijumi ponašanja i odnosa studenata i učenika prema svojim obavezama u prosvetnim ustanovama, u kojima su stekli status isključivo radi sticanja znanja.
Moram pohvaliti ministra i njegove saradnike koji su pokazali veliku zainteresovanost za ove zakone. To zaista ne viđamo često.

Na član 153. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.

Gospođa Zlata Đerić.

Podneli smo amandman na ovaj član tražeći da se taj član briše.
Član se odnosi na uvođenje savetnika spoljnog saradnika, jer smatram da je veoma štetno i skupo, a nije ni svrsishodno uvesti ovako skupo radno mesto na inače siromašni prosvetni dinar i nijedno stručno profesionalno, pa ni racionalno opravdanje ne postoji za ovakvu vrstu angažovanja u prosveti.
Inače, prosveta je, već smo to i ranije konstatovali, uvek u statusu nekog zakidanja kada je budžet u pitanju, pa mislimo da se mnogo racionalnije mogu upotrebiti ova sredstva.
Inače prosveta ne trpi razne eksperimente, ne trpi baš mnogo eksperimenata, i oni koji se moraju zarad kvaliteta samog obrazovnog procesa uvoditi, treba da budu dobro planirani, dobro predviđeni, dobro praćeni i kontrolisani, tako da mislimo da ovo apsolutno u prosveti nije potrebno uvoditi.

Na član 157. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 168. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Milica Vojić-Marković. Gospođa Donka Banović ima reč.