Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsednice, podneli smo amandman na član 14. stav 2. da se posle reči "zavoda" dodaju reči "a po pribavljenom i obrađenom mišljenju prosvetnih radnika".
Mislim da nigde nije toliko važno koliko u školskom sistemu što više konsultovati i uključiti stručno mišljenje upravo onih koji najviše koriste udžbenike, kojima su udžbenici u stvari osnovni alat ili oruđe, a to su prosvetni radnici.
Oni su najkompetentniji i najpozvaniji da daju sud o udžbenicima upravo zbog toga što nam se u praksi događalo ne samo da imamo manjkave udžbenike, nego se događa da imate udžbenik sa materijalnom greškom. Kada imate udžbenik sa materijalnom greškom, onda imate problem i autoriteta, imate problem falsifikata materije koju predajete. To bitno kompromituje oblast u kojoj se nađete u tom trenutku.
Znate, dete kada se nađe između autoriteta učitelja i nastavnika i onoga što piše u udžbeniku, teško da se može opredeliti u tom slučaju kome će da veruje.
Vrlo vam je teško objasniti da neko ko piše knjige može da napravi grešku. To se u tom uzrastu ne sme događati. To je jedna od stvari zbog koje smatram da treba konsultovati struku, upravo izvođača radova na terenu, kako bismo to rekli.
Ono što se tiče samog tržišta, zakonitosti tržišta, nažalost, u produkciji udžbenika nisu garant kvaliteta i podizanje kvaliteta, nego su vrlo često garant korupcije i vrlo često obezbeđuju upravo takvo sebi tržište. Mi znamo da knjiga nije profitabilno sredstvo, ali udžbenik još uvek jeste.
U štampanju, u ovakvoj produkciji štampanja, štamparima i izdavačima udžbenik jeste jedan od retkih izvora mogućih većih i značajnijih prihoda i tu se ne biraju sredstva da se dođe do sigurnog tržišta. Znamo koliko je to tržište, znamo koliki su tiraži udžbenika i to u ovakvom stanju nije neznačajan element.
Ono o čemu sam govorila i ponovo moram da skrenem pažnju i gospodinu ministru i saradnicima u Ministarstvu, govori se ovde o udžbeničkim kompletima, da se taj broj udžbenika koji deca moraju da nose smanji, da se deca rasterete, da mi imamo zaista, i to se samo konstatuje godinama, u prvom, trećem, petom, sedmom razredu obavezne sistematske preglede, a da se napravi i javno objavi informacija o tome koliko dece u kom uzrastu ima problema sa krivljenjem kičme, koliko dece sa ravnim stopalima itd, svi oni problemi koji dolaze od prekomernog svakodnevnog izlaganja prekomernom opterećenju kičmenog stuba.
Dakle, nama treba da bude cilj obrazovano dete, a ne osakaćeno dete. Naravno, treba da nam bude cilj zdravo i srećno dete. To je ono što o udžbenicima i o tim kompletima treba da vodimo računa. Već dugo vremena se sporimo u samoj prosveti da li je uputno imati udžbenik u koji se piše, to su tzv. radne sveske, to je udžbenik koji ne može da se koristi u više generacija.
Znači, on završava svoj vek sa jednim izdavanjem, sa jednom godinom upotrebe i to je udžbenik čiju upotrebu treba preispitati, i u kojoj meri i u kojim predmetima je opravdana njegova upotreba. S obzirom da su svi u radnim sveskama pronašli fantastičan izvor zarade, upravo zbog te tehnologije njene upotrebe, to je nešto što treba svakako preispitati, proveriti, ono što volim da kažem, podvrgnuti sumnji.
Značaj udžbenika nije mali, uticaj udžbenika na formiranje svesti deteta nije neznačajan. Upravo zbog toga pozdravljam donošenje ovog zakona, ali zaista nigde kao u ovom zakonu nije potrebno sprovesti strogu kontrolu šta sve može da ponese naziv udžbenika i kolika je njegova moć. Kroz ovaj zakon i kroz Nacionalni savet, koji bi trebalo da da mišljenje na udžbenike, svakako treba voditi računa šta jeste naš nacionalni interes i kako ga vaspitavati kod mladih generacija.
Dakle, ovo je nešto na čemu treba graditi i državnu politiku, u svakom slučaju, jer znate kada je svojevremeno Nebriha otišao kod Elizabete I, španske kraljice, kao najmoćnije oružje u osvajanju novog sveta znate šta joj ponudio, gramatiku kastiljanskog jezika i rekao je - time ćemo osvojiti novi svet. Bio je u pravu.