S obzirom da je moja poslanička grupa potrošila predviđeno vreme, iskoristiću ovo vreme koje je praktično za amandman da odgovorim ili repliciram gospodinu ministru.
On je ovde nas sad sve podučio, znači, svi koji imamo stranke koje aktivno učestvuju u političkom životu u sredinama gde žive nacionalne manjine, sad nas je podučio kako da izigramo ovaj član Predloga zakona. Odnosno, drugim rečima, naše stranke mogu da osnuju udruženja građana, pa će pod imenom nekog udruženja građana, gde će obavezno biti i odrednica nacionalne manjine, moći da učestvujemo i da damo izborne liste.
Zašto vi nas učite kako da praktično izigramo ovaj član zakona? Zašto nismo tu išli jasno? Zašto uopšte mi moramo sad da se dovijamo kako bismo učestvovali u tim izborima? Znači, tako što će troje ljudi da se organizuje iz stranke, jer je sada dovoljno troje ljudi da se registruje udruženje građana.
Nedavno smo usvojili Zakon o udruženjima. Znači troje, udruženje građana, grupa građana, koja bi na taj način mogla da učestvuje. Zašto bismo mi to radili, kada ste vi mogli ovde jasno da stavite da sve stranke koje učestvuju u političkom životu u sredinama gde žive nacionalne manjine mogu da budu predlagači izborne liste?

Gospodin ministar ima reč. Izvolite, gospodine Čipliću.

Nikako nije bilo reči o podučavanju da se nešto izigra, kada je taj mehanizam legalan, zaboga, potpuno legalan mehanizam. Kako možete koristeći pravo koje vam pruža zakon da izigrate zakon?
Dakle, obrazlažući prethodnu diskusiju, sa uvaženim poslanikom, rekli smo da smo imali dva veoma problematična, gotovo isključujuća principa.
Jedan je da samo onaj ko je vezan imenom, prezimenom, obeležjem, za nacionalnu manjinu može da učestvuje u realizaciji nečega što se zove manjinska samouprava. U tom smislu politička stranka ili bilo šta drugo ne može tu učestvovati.
Sa druge strane, imamo princip da je neophodno, da moramo uvažiti činjenicu da svi građani koji pripadaju određenoj nacionalnoj manjini imaju pravo da izraze i svoj politički stav, mada ovde govorimo o kandidovanju. To smo uradili na ovaj način.
Dakle, imamo grupe građana, imamo izbornu listu grupe građana, sasvim je legalno pravo političke stranke da ima izbornu listu kroz grupu građana, kao što je činjenica da postoje političke stranke koje se ne mogu naprečac osnovati.
Govorio sam samo o grupi građana i govorio sam o političkim strankama, nisam govorio o udruženju.
To su dva mehanizma za koje u ovako delikatnom pitanju verujemo da smo na dosta dobar način, funkcionalno dve dosta velike suprotnosti pomirili i obezbedili i da političke stranke nacionalnih manjina i da druge političke stranke, odnosno građani, pripadnici nacionalnih manjina, imaju izborne liste svojih političkih stranaka. Mislim da tu nije ništa sporno, pogotovo u trenutku kada ti izbori budu organizovani, gde ćemo onda i videti da ta stvar funkcioniše.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 72.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 73. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 74. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavel Marčok, Đura Mučenski, Lodi Gabor, Petar Kuntić, Maraci Nandor i Tot Tamaš. Vlada i Odbor za međunacionalne odnose prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 75. i član 75. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 76. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 77. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 78. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 79. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na član 80. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 81. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 82. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 83. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 84. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 85. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 86. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 87. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavel Marčok, Đura Mučenski, Lodi Gabor, Petar Kuntić, Maraci Nandor i Tot Tamaš.

Vlada i Odbor za međunacionalne odnose prihvatili su amandman. On je postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 88. i član 88. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 89. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 90. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 91. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 92. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 93. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 94. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 95 i član 95. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 96. i član 96. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Vlada i Odbor za međunacionalne odnose prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 97. i član 97. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 97. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, koja želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, potpuno je neprihvatljivo ovo obrazloženje za odbijanje mog amandmana, zato što najpre u drugom stavu ne radi se ni o kakvom Dontovom pravilu nego o količniku, to je jasno precizirana matematička formula, što ste kasnije u stavovima objasnili. Pravilo je nešto što može da se menja, pravilo u pravopisu ili nečem drugom. Ovo je precizna formula po kojoj se utvrđuje količnikom koliko kome pripada mandata. Mi, srpski radikali, smatramo da je apsolutno neprihvatljivo, a i samim tim ovo obrazloženje koje ne stoji i nije u skladu sa demokratskim pravilima, kako u Srbiji, tako i svuda gde se razmišlja na demokratski način, da se mandati raspoređuju po redosledu liste, a ne kako smo mi srpski radikali predložili, po redosledu onoga koji je predlagač liste.
Naime, moram da vam objasnim na primeru Borisa Tadića. Ako se sećate, on je pre izbora na mesto predsednika Republike na tadašnjoj zajedničkoj listi bio 250. kandidat na listi, a izabran je za narodnog poslanika. Onda hoćete da kažete da je vaša stranka nedemokratska, ona to jeste zapravo u mnogim drugim ispoljavanjima, kršenja parlamentarne demokratije. Ali, molim vas, kako onda sami sebi uskačete u usta.
Imate slučajeve mnoge druge kada su u pitanju koalicione liste. Kada je u pitanju političke stranka samostalna, kao što je SRS, koja to pokazuje kroz jasne aršine koji se ustanovljavaju, nije isto kada predlažete i pravite redosled. To su jedne okolnosti. Drugo je u tom post izbornom internom procesu kako nekoga određujete.
Najvažnije je da taj neko ostane dosledan onome ko ga je predlagao, da ne ide u izdaju, da ne krade mandate, jer kamo te lepe sreće, a mi smo stranka koja se rukovodi demokratskim pravilima, da neke koji su bili 158. i 202. i treći i koji su oteli mandate SRS nikada nismo predložili da budu kandidati na našoj listi.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 98. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 99. amandman su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić. Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Hvala i izvinite što sam pogrešila, više zaista ne mogu da pratim.
Mi smo u članu 99. stav 1. napisali amandman tražeći da se promeni prvi stav, a prvi stav kod vas glasi - ako nacionalna manjina u skladu sa ovim zakonom ne ispuni uslove za neposredne izbore, nacionalni savet bira skupštinu elektora nacionalne manjine.
Smatrali smo da je ovo nepotrebno i zamenili smo ovakvom formulacijom. Nacionalni savet bira skupština elektora nacionalne manjine. Takođe, u stavu 2. tražili smo da se izbriše druga rečenica koja glasi - odluka se donosi u roku od 15 dana od dana kada se utvrdi da pripadnici određene nacionalne manjine nisu ispunili uslov za neposredne izbore.
U načelnoj raspravi mi smo govorili o tome da kada govorite o tipovima izbora vi predviđate jedan koji je neposredan i drugi koji je očigledno manje važan ili drugog reda i to je tzv. elektorska skupština.
Smatrali smo da ovaj način treba da bude dominantan, pre svega zato što nacionalne manjine imaju pravo prema Ustavu da se ne izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Za nas je to zaista vrlo važno pravo svakog ljudskog bića. Smatramo da ovaj koncept koji ste ovde ponudili ne može da bude demokratski. Zbog toga smatramo da treba ispratiti ovo što smo amandmanima hteli da predložimo.
Ono što mi je neverovatno, opet imamo jedan tipski odgovor koji je potpuno isti kao i sva obrazloženja na sve amandmane koje je podnela DSS, a priznaćete da nisu isti. Međutim, postoje tri tipska odgovora. Primetila sam da vaši službenici naročito vole kada je DSS u pitanju, taj dobijamo uporno.
Ministar se tokom svog izlaganja pozivao na zakone koji su na snazi u Hrvatskoj i Mađarskoj, pa bih volela da mi direktno odgovori, da li ovi neposredni izbori postoje kao sistem izbora u ovim zakonima i zašto se mi pozivamo na delove zakona kada nam odgovaraju, a ne pozivamo se na te zakone u celini.
Smatram da su ti zakoni vredni poštovanja i da treba da ih pogledamo kao korisne i dobre. To je ono što smatramo da je važno u ovom zakonu, u članu 99. To smo predložili ovim amandmanom.

Najpre gospodin ministar, pa gospodin Tomić ima još dva minuta.

Uvažena poslanice, ne možemo govoriti o zalaganju za demokratiju, a ne želeći da to budu neposredni izbori. Dakle, radi se o činjenici da smo na zahtev nacionalnih manjina, na zahtev demokratskog načela i na osnovu naše procene da je to izvodljivo tehnički, neposredne izbore predvideli.
Ne postoji ni jedan jedini rezon, razlog, motiv, stav koji bi postojao u bilo kom demokratskom društvu, a da kažete demokratski izbori nisu potrebni, samo zbog toga što postoji opasnost navodna ne izlazeći na demokratske izbore, pripadnik nacionalne manjine može da otkrije da pripadne nacionalnoj manjini.
Sva ustavna prava koja se vezuju za nacionalne manjine, ponavljam, nisu anonimna prava. Da bi neko koristio on mora da kaže da, jesam pripadnik određene nacionalne manjine. Sva ova prava koja proizilaze iz elektorske skupštine, nisu prava koja pripadaju anonimnim ljudima, nego ljudima koji kažu na osnovu Ustava Republike Srbije koristeći tu slobodu, a naveo sam taj član, prvi stav, da je u Srbiji svako slobodan da izrazi pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, odnosno da izrazi svoj nacionalni identitet.
Pa neko, koristeći tu slobodu, ne može da dođe u poziciju da tu slobodu i vređa. Na proceni je svakog pripadnika nacionalne manjine da to učini ili da to ne učini. Vrednost ovog zakona je u tome što niko neće izgubiti pravo ako se ne izjasni da pripada određenoj nacionalnoj manjini.
To je vrednost ovog zakona, bio on biran po neposrednim ili po elektorskim izborima. U krajnjoj liniji, iskustvo iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije nam zapravo govore da elektorski sistem na određeni način funkcioniše, ali da upravo na primeru i Mađarske i Rumunije idu ka reformi neposrednih izbora.
Ono što je bitno je da je okruženje Republike Srbije takvo, da je Republika Srbija takva, da su građani u Republici Srbiji takvi, da ovde ne postoje smetnje, ni tehničke, ni političke, ni ljudske da neposredni izbori budu posebni biračkih spiskova i da taj strah postoji i zato je reforma u drugim državama ka neposrednim izborima delikatna i problematična. Kod nas to nije.

Gospodin Željko Tomić. Imate još dva minuta.