JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 28.07.2009.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

28.07.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:25

OBRAĆANJA

Dobrislav Prelić

Srpska radikalna stranka
Moj kolega Sreto Perić je podneo amandman na član 9, gde se u stavu 1. tačka 5) posle reči "nacionalnih saveta" dodaju reči "u skladu sa Ustavom i drugim zakonima Republike Srbije".
Gospodine ministre, u obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata, jer se pretpostavlja obaveza poštovanja Ustava i zakona.
Gospodine ministre, "pretpostavlja se obaveza", a više je nego jasno da ova vlada ne poštuje Ustav i ne poštuje naše zakone. To ste nedvosmisleno pokazali građanima Srbije usvajanjem Zakona o regionalnom razvoju, gde ste Srbiju podelili na sedam regiona, a gde nema KiM.
Gospodine ministre, s obzirom da dolazim iz Vojvodine, želeo bih da mi odgovorite na jedno pitanje: šta to nedostaje svim nacionalnim manjinama ili na koji način su njihova prava ugrožena u Republici Srbiji? Drugo pitanje - kada je srpska nacionalna manjina u pitanju širom sveta, a pogotovo ovde u okruženju, kakva su njena prava u tim državama?
Politika DS i nalozi koje imaju sa zapada su nedvosmisleni. Nije mi jasno da jedna politička partija poput LSV toliko može da utiče na Borisa Tadića i na ovu vladu.
Politika LSV je više nego jasna, to je rasparčavanje Vojvodine. Svima je jasno da je Nenad Čanak bio u Hrvatskoj u dvorani "Vatroslav Lisinski", gde je pisalo srednjehrvatski. On je za skupštinskom govornicom rekao da se on pitao da ne bi bio pisan statut Vojvodine, već ustav Vojvodine.
Nastupi poslanika LSV ovde u Skupštini su više nego nedvosmisleni. Podsetiću samo da je gospodin Radovan Radovanović rekao da je mladić u Bačkoj Topoli koji je nosio majicu sa državnim obeležjima Srbije imao velikih problema, pa da je čak on imao problema da smiri tenzije. Kakve tenzije, gospodine ministre, da građanin Srbije u svojoj rođenoj državi ne može da nosi majicu sa obeležjima svoje države. Gospođa Olena Papuga je rekla i predložila ovde da u savetu bude i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Još jedan korak neustavnosti.
Gospodine ministre, navešću vam jedan konkretan primer. Dolazim iz opštine Odžaci, mislim da znate, u opštini Odžaci živi 18 nacionalnosti. Živimo u jednoj harmoniji, u jednom duhu tolerancije, razumevanja i međusobnog uvažavanja.
Ima jako puno mešovitih brakova i nijedan problem na nacionalnoj osnovi, odgovorno tvrdim, nije nikada bio. Pokušavaju to da urade drugi iz jednog jedinog razloga, zbog toga što je SRS tamo na vlasti, uslovno rečeno, sa svojim koalicionim partnerima, već pet godina.
Ono što mi radimo kod nas u opštini, gospodine ministre, to je da smo prva opština u Srbiji koja je otvorila romsku kancelariju za rad sa Romima. Prva smo opština kada su izbegla i prognana lica u pitanju, gde je naš poverenik za izbegla i prognana lica, izgradili četiri naselja za izbegla i prognana lica sa 96 stambenih jedinica.
Opštinu Odžaci čine i dva mesta, Bogojevo i Lalić, gde je većinsko stanovništvo u Bogojevu 90% mađarsko, a u Laliću 70% slovačko. Mi se iz opštine trudimo da čak njima više izađemo u susret i to smo nedvosmisleno pokazali, pre svega kada je romska populacija u pitanju. Doveli smo im kompletnu infrastrukturu. Za te ljude niko unazad 50 godina nije obratio nikakvu pažnju. Sada imaju put, vodu, osnovne uslove za život. Ima drugi problem. Žao mi je, ali to moram da iznesem. Oni u školu zajedno idu sa decom mađarske nacionalnosti. Na drugom odmoru deca mađarske nacionalnosti užinaju, na trećem odmoru užinaju deca romske nacionalnosti i srpska deca. Toalet kada koriste deca mađarske nacionalnosti koriste normalno u prostorijama škole, a ova deca idu napolje. Da ne verujete, ali je istina.
Bez obzira što predsednik saveta mesne zajednice, Ištvan Nemeš, kaže da nikada nije imao bolju saradnju sa opštinom nego sada, uložili smo jako puno u naseljeno mesto Bogojevo kada je infrastruktura u pitanju, ali nažalost ti problemi postoje. Siguran sam da ćemo ih prevazići.
Kada je romska nacionalnost u pitanju, moram da vam kažem da u naseljenom mestu Deronjama ima 150 dece, da nijedno dete nije nepismeno i da sva deca pohađaju školu. Svoj deci plaćamo užinu i kupujemo knjige da se edukuju i da što više utičemo na to da imaju normalne uslove za život i da se normalno razvijaju.
Na samom kraju, da ne bih oduzimao još vremena, hteo bih da vam napomenem samo jednu stvar. Sramota je, gospodine ministre, što se niko iz Vlade Republike Srbije i iz pokrajinske Vlade nije pojavio u Staparu, gde je 713 spomenika na pravoslavnom groblju srušeno. Navodno je uhvaćen čovek. SRS sumnja, jer njegove psihofizičke i zdravstvene sposobnosti to ne dozvoljavaju, da za par sati sruši 713 spomenika.
Tamo je trebalo, gospodine ministre, da bude i gospodin Dačić, i gospodin Tadić, i gospodin Pajtić. Jedini čovek koji je otišao u naseljeno mesto Stapar pored Sombora, koje pripada somborskoj opštini gde su demokrate na vlasti, jeste Milan Ćuk, predsednik opštine Odžaci, srpski radikal i ponudio je pomoć.
Ne treba unositi nemire tamo gde ih nema i gde nema potrebe da se izazivaju. Vojvodina, gospodine ministre, ne treba da bude kamen oko vrata Srbiji, već ponos Srbije, gde će u privredi, pre svega mislim na poljoprivredu, Vojvodina biti nešto, ali uz veliku podršku Vlade kada je poljoprivreda u pitanju, injekcija i jedan motor ekonomskog i privrednog razvoja Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe sedam minuta i sedam sekundi, tako da je na raspolaganju još 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli poslanici Balint Pastor i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Babić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Ovim amandmanom se predviđa da se u članu 9. tačka 6) posle reči "i službene upotrebe jezika i pisma" stavlja tačka, a preostali deo teksta koji glasi - i drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, briše se.
Gospodine ministre, u radu Narodne skupštine Republike Srbije u proteklih godinu dana imali smo puno primera međusobne neusklađenosti predloga zakona kada su predlagači bila različita ministarstva. To govori o disharmoniji i jednoj vrsti nesposobnosti Vlade Republike Srbije.
Međutim, ovo je prvi primer da predlog zakona nije usklađen čak ni sam sa sobom, jer u članu 2. stav 2. ovog predloga zakona jasno se kaže: Nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Gospodine ministre, nigde ovde nema ni pomena nikakvih drugih oblasti od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine. Meni je drago što ste malopre citirali Ustav Republike Srbije, jer bih vas podsetio na neusklađenost ovog predloga zakona i sa Ustavom Republike Srbije, član 75. stav 3, koji jasno kaže - radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom. Opet, gospodine Čipliću, nigde nema ni pomena o tim vašim drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine.
Pošto vi ovaj amandman niste prihvatili iz jednog jako širokog objašnjenja, unapređenja vrednosti demokratskog društva, pozivam vas da nam sada usmeno objasnite i navedete koje su to druge oblasti od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine. Ako ih već tako čuvate, zašto ih niste uvrstili u ovaj predlog zakona, zašto ih niste definisali i upoznali nas sa time?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dvadeset pet sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, član 9. se odnosi na nadležnosti nacionalnog saveta i mi smo tražili da se tačka 6) koja glasi - osniva ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, da se tu izbrišu ponovo privredna društva, kao što smo već intervenisali i u članu 2.
Član 1. ovog zakona, da vas podsetim, gospodine ministre, kaže - ovim zakonom uređuje se nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, postupak izbora nacionalnih saveta i njihovo finansiranje, i da ne citiram dalje. Dakle, nigde se ne pominju ni privredna društva, ni privredne delatnosti niti bilo kakvo bavljenje privredom u ovim oblastima.
U obrazloženju koje vi nama dajete zašto niste prihvatili amandman, vi nama doslovno kažete ovako - amandman se ne prihvata jer ne postoji ustavno utemeljenje da se ograniče prava nacionalnih saveta. Ko od vas traži da ih ograničite? Mi nigde nismo tražili da ograničite prava nacionalnih saveta. Sve što smo mi od vas tražili jeste da poštujete Ustav, i vi ste ovde iscitirali Ustav, ali ste ga kreativno tumačili, da to ''kreativno'' dalje ne objašnjavam, ako razumete šta hoću da kažem.
Nama je potpuno jasno zbog čega vi uvodite ova privredna društva. Uvodite ih dalje kada se u članu 18. pojavljuju ta privredna društva, gde u stvari mislite na novinsko-izdavačke, radio i TV delatnosti, štampanje i reprodukciju snimljenih medija.
To zapravo nigde ne stoji u Ustavu da treba formirati, da to treba da učine lokalne samouprave kojima je pripala nadležnost osnivanja i bavljenja ovom tematikom prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, da vi sada tumačite da treba proširiti ta prava i dati ih na ovaj način kao što navodite u članu 9. Mi, dakle, smatramo da ne treba da ograničavate prava, niti da ih širite, samo se držite Ustava.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dvadeset i dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Svetozar Čiplić.

Svetozar Čiplić

Uvažena poslanice, nekad je rešenje vrlo jednostavno i ono je pred očima. Znate da je moguće Ustav i ustavne norme direktno primenjivati, onda ni ovaj zakon ne bi bio potreban.
Ustav, ovako kako je definisao čitavu oblast prava nacionalnih manjina, to je uradio na jedan opšti način, predviđajući, dozvoljavajući, čak očekujući od zakonodavca da bude kreativan, utvrđujući, prepuštajući parlamentarnoj većini, parlamentu u celini da u određenom ustavnom okviru opredeli granice određene slobode.
Tako, krećući se u okviru Ustava, a to da li se krećemo u okviru Ustava ili ne utvrdiće Ustavni sud i niko više, neko može da granice slobode širi do maksimuma, a neko može da, vrlo restriktivno tumačeći odredbe Ustava, daje predloge ili projekte zakona o kojima ste vi govorili i neki drugi poslanici prethodnog utorka, jeste, imali smo projekte zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji ništa više od Ustava nisu konkretizovali.
Zakon je tu da konkretizuje. Verujem da je debata već bila dovoljno duga, dovoljno dobra i jasna, da sa ustavnog aspekta pokušamo jednu veliku oblast da konkretizujemo.
Vrlo je jasno da smo se suočavali sa situacijama u kojima smo morali da odlučimo koji će to oblici, načini, mehanizmi realizovanja pojedinih sloboda biti.
Baš i u oblasti koju ste pomenuli bilo je problema. Imamo jedan pravni standard i pravnu praksu u Vojvodini, gde su osnivačka prava koja su pripadala AP Vojvodini preneta na nacionalne savete.
Tamo gde je Pokrajina bila osnivač nekakve ustanove kulture ili lista, odnosno časopisa, imamo situaciju da u centralnoj Srbiji, osim u jednom ili dva slučaja, nije bilo takvih primera. Znači, Republika Srbija nije osnivač glasila na jeziku nacionalne manjine, pa nije ni mogla da prenese tako nešto.
Ako pokušavate da nacionalnim zajednicama, nacionalnim manjinama, nacionalnim savetima obezbedite iste uslove prakse i života, onda morate da pretpostavite koja je to situacija, morate da pretpostavite i kreirate situaciju u kojoj bi svi oni mogli doći do istog, do npr. časopisa.
Pošto je verovatno, gotovo izvesno, završen proces, jer je prošlo i to vreme da država, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava osniva glasila na jezicima nacionalnih manjina, da osniva izdavačke kuće, onda morate obezbediti način da tu gde imamo i glasila i izdavačke kuće oni sada dođu u poziciju, nacionalne manjine koje to nemaju, da to same učine. Kako će to učiniti nego preko privrednih društava? Vrlo je precizno definisano da ta privredna društva mogu da služe isključivo za to.
Mi nismo uspeli da pružimo iste uslove svima, osim na ovaj način, jer i za ovo su potrebna sredstva. Država Srbija se ne obavezuje da finansira ovu situaciju, to je stvar slobode i snalažljivosti svakog nacionalnog saveta, država Srbija će finansirati samo vršenje nadležnosti.
U tom smislu, mislim da smo našli odličan mehanizam da i nacionalne manjine, odnosno nacionalni saveti koji nemaju novine, izdavačku delatnost, za razliku od drugih, na ovaj način pokušaju da dođu u istu poziciju sa onima koji imaju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi reč. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, jasne su namere iz člana 18, da privredno društvo bude mehanizam putem koga će nacionalni saveti dospeti do stadijuma da izdaju javno glasilo. Problem je u tome što, ako već pravimo specijalne odredbe i ako doživljavamo nacionalne savete kao politiku, kao što ste vi rekli, a što mi mislimo da ne bi trebalo da bude, onda ostanite dosledni vašoj ideji, pa napravite leks specijalis.
Znam da odredbe u našem pravnom sistemu, uzmite samo zakon o informisanju, jesu takve da ne daju mogućnost lokalnim samoupravama da više izdaju glasila na način na koji su izdavale ranije. Televizijske stanice lokalnih medija se privatizuju. Iza javnog glasila mora stajati privredni subjekat kao osnivač. Da li to mora biti u svakom slučaju tako? Naravno, od vaše kreativnosti i kreativnosti razmišljanja ovog doma, koji je zakonodavac, zavise rešenja koja se primenjuju.
Ovo što ovde piše izaziva zabunu, pa se onda smatra da je mehanizam, to je zapravo bio naš stav, da se mehanizam kojim se ostvaruje pravo proklamovano članom 75. Ustava Republike Srbije u ovom konkretnom slučaju, s obzirom na okolnosti, pojavljuje kao nezgrapno i čudno rešenje. Zašto niste posegli za nekim drugim sredstvom, pa makar imalo i snagu leks specijalisa u ovoj oblasti, da se ovo pitanje obezbedi na drugi način? Ako nacionalni savet može osnovati privredno društvo koje bi osnovalo glasilo, zbog čega nacionalni savet ne bi osnovao glasilo? Vrlo prosto pitanje. Je l' to zabranjeno Ustavom? Nije.
Hoću da vam kažem da postoje jednostavni mehanizmi kojim se određena pitanja mogu rešiti, ako postoji malo dobre volje i ako se malo potrudimo da razmislimo. Ovo što ste vi tumačili kao proširenje prava nije zapravo proširenje prava, nego jedan izlazak iz okvira koji piše u članu 75. Mi razumemo da se svaka od stavki navedena u članu 75. Ustava da dalje razrađivati u zakonu koji se donosi na osnovu člana 75. Ustava. Ali, onda moramo voditi računa kako se za tu specijalnu situaciju, za tu specijalnu priliku mogu stvari postaviti na svoje noge. Zašto se moramo uvek služiti nečim drugim da bi na poseban način izveli rešenje koje želimo.
Dakle, to je bila ideja da se malo razmisli na taj način, a opet vam ponavljam duboko smo uvereni da nacionalni saveti ne bi smeli u tom kontekstu da predstavljaju politička tela, jer ako bi to bilo tačno, onda bi ta konsekvenca mogla da se dosledno primeni i na sve druge grane političkog ispoljavanja života počevši od načina organizacije vlasti u lokalnoj samoupravi itd. To prosto nije ideja ili se barem nadam da nije ideja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 20 sekundi iskorišćeno. Vreme preostalo na raspolaganju je 18 minuta. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.